Toplotna izolacija kuce

Tu meni oko te izolacije tavana nije baš najjasnije kako stoje stvari. Evo na primer neka je tavan sa betonskom pločom. Na beton bi išla obična folija (paronepropusna), na foliju staklena vuna, preko vune paropropusna folija. E sad, gde ode para koja prođe kroz beton i naleti na foliju. Razumem da se neće kondezovati jer je ploča sa temperaturom višom od tače kondezovanja, ali opet para je tu, gde i kojim putem ona ode van betonske ploče? Dalje, ako para nije ušla u staklenu vunu zašto je onda potrebna paropropusna folija iznad staklene vune kad nema šta da izađe iz nje.

Ja sam pre mnogo godina (dvadesetak), kad nisam imao pojma o paropropusnim folijama kupio običnu foliju za staklenik, položio je na beton, na nju naređao staklenu vunu, i preko vune opet prekrio istu foliju. Sad je već pitanje u kakavom je stanju ta folija, nisam godinama bio na tavanu jer se u njega teško ulazi...U sobi nisam prietio neke probleme, ali u kupatilu je očigledno problem, posle kupanja u njemu je vlažnost neizdrživa, ja sam to povezao sa tom paronepropusnom folijom iznad kupatila. Prozor spašava stvar, ali mislim da bi bez te folije iznad bila bolja situacija (naravno i bez staklene vune).
 
BOKIBOLE je napisao(la):
Trebao bih da kupim paropropusnu vodonepropusnu foliju za izolaciju tavanske ploče. Gledam cene, i tu su od 80 do 380 dinara po kvadratu, s tim što je ova jeftinija neka Bautop a najskuplja Knauf. Da li je razlika u kvalitetu tako izražena kao i cena? Ili se kod skuplje dobrim delom plaća ime. Planiram sa njom da prekrijem kamenu vunu.
Kliknite za proširenje...
Meni je majstor rekao, doduse za krov, tj ista folija koja ce ici na krov, da ako nemam osb ploce da se uzme sto deblja...razliak je u ceni zbog gramaze, pitaj koja koliko gr ima, ta najskuplja bi trebalo da je i najdeblja
 
Imam dve prostorije sto su mi bile letnja kuhinja i garaza,zidano na pola cigle. Sad te prostorije sam zatvorio,na zidove stavio stiropor 5cm a plafon osb 10mm stiropor 5cm, vuna 5cm i folija paropropusna-vodonepropusna i u te sobe ima sad grejanje i to vec 7-8god tako jedina razlika je sto ne zadrzava toplotu ko u kuci. A jedna soba sto sam radio nema nikakvu izolaciju i ja izlepio stirodur iznutra a plafon sam isto odradio ko i na letnju kuhinju i tamo ponekad radi uljna grejalica ali nemoze non stop posto onda bas vruce u toj sobi

Sent from my Redmi Note 8 Pro using Tapatalk
 
dukej je napisao(la):
Tu meni oko te izolacije tavana nije baš najjasnije kako stoje stvari. Evo na primer neka je tavan sa betonskom pločom. Na beton bi išla obična folija (paronepropusna), na foliju staklena vuna, preko vune paropropusna folija. E sad, gde ode para koja prođe kroz beton i naleti na foliju. Razumem da se neće kondezovati jer je ploča sa temperaturom višom od tače kondezovanja, ali opet para je tu, gde i kojim putem ona ode van betonske ploče? Dalje, ako para nije ušla u staklenu vunu zašto je onda potrebna paropropusna folija iznad staklene vune kad nema šta da izađe iz nje.

Ja sam pre mnogo godina (dvadesetak), kad nisam imao pojma o paropropusnim folijama kupio običnu foliju za staklenik, položio je na beton, na nju naređao staklenu vunu, i preko vune opet prekrio istu foliju. Sad je već pitanje u kakavom je stanju ta folija, nisam godinama bio na tavanu jer se u njega teško ulazi...U sobi nisam prietio neke probleme, ali u kupatilu je očigledno problem, posle kupanja u njemu je vlažnost neizdrživa, ja sam to povezao sa tom paronepropusnom folijom iznad kupatila. Prozor spašava stvar, ali mislim da bi bez te folije iznad bila bolja situacija (naravno i bez staklene vune).
Kliknite za proširenje...
Pa vlaga u principu ne ide nikud. Kako tako se izjednači nivo svuda.
Kupatilo je druga priča, tamo je mali obim vazduha, koji je ionako topao i na 100% relativne vlage, nema kud. Tamo pomaže samo ventilacija, ako može rekuperatorska, da ne gubiš toplinu.
 
dukej je napisao(la):
Tu meni oko te izolacije tavana nije baš najjasnije kako stoje stvari. Evo na primer neka je tavan sa betonskom pločom. Na beton bi išla obična folija (paronepropusna), na foliju staklena vuna, preko vune paropropusna folija. E sad, gde ode para koja prođe kroz beton i naleti na foliju. Razumem da se neće kondezovati jer je ploča sa temperaturom višom od tače kondezovanja, ali opet para je tu, gde i kojim putem ona ode van betonske ploče? Dalje, ako para nije ušla u staklenu vunu zašto je onda potrebna paropropusna folija iznad staklene vune kad nema šta da izađe iz nje.

Ja sam pre mnogo godina (dvadesetak), kad nisam imao pojma o paropropusnim folijama kupio običnu foliju za staklenik, položio je na beton, na nju naređao staklenu vunu, i preko vune opet prekrio istu foliju. Sad je već pitanje u kakavom je stanju ta folija, nisam godinama bio na tavanu jer se u njega teško ulazi...U sobi nisam prietio neke probleme, ali u kupatilu je očigledno problem, posle kupanja u njemu je vlažnost neizdrživa, ja sam to povezao sa tom paronepropusnom folijom iznad kupatila. Prozor spašava stvar, ali mislim da bi bez te folije iznad bila bolja situacija (naravno i bez staklene vune).
Kliknite za proširenje...
Ni meni nije skroz jasno ali evo kako sam ja to razumeo:
Recimo temperatura ispod folije je ista kao sobna, 20*C, relativna vlaznost 60%. Ako je vuna sa jedne strane 20*C a sa druge strane -10*C znaci da ce kako prolazis kroz vunu tako imati pad temperature. Npr za vunu debljine 10cm 20*C - (-10*C) -= 30*C. 30*C /10 cm = 3*C po cm vune.
E sad tu dolazi ona prica o relativnoj i apsolutnoj vlaznosti vazduha, npr pri 20*C je 60% rel vlaznost = 10g po m3. Istih tih 10g po m3 pri 10*C je 100% vlaznosti vazduha, i kad temperatura padne ispod 10*C deo vlage mora da se kondenzuje. Dakle para ulazi ispod vune sa 20*C,10g/m3 i 60% rel vlaznosti, kako ide kroz vunu posle prvog cm temp je 17*C, posle drugog 14*C, posle treceg 11*C. E sad kad para dodje do 3,3cm dolazi u kontakt sa vunom na 10*C, a tu je relativna vlaznost vazduha koji i dalje ima 10g/m3 vodene pare = 100% i vlaga kondenzuje u sred vune. Ova temperatura na kojoj vazduh dostize 100% rel vlaznosti se takodje naziva i tackom rose.
Parnom branom ispod vune sprecavamo prodor pare iz objekta u vunu. Taj prostor izmedju ploce i vune ostaje na 20*C i 60% rel vlaznosti, nema kondenzacije. Odmah iznad brane je vazduh sa 20*C i vrlo niskom rel vlaznoscu, reda 10-20% max.
Paropropusnom folijom iznad omogucavamo da ako nekad i dodje do vlage u vuni ona moze slobodno da ispari, a istovremeno
Inace ovo je jedan od razloga zasto se toplotna izolacija uvek radi spolja, sa hladne strane. Takvim postupkom utopljavamo zid i sprecavamo mogucu kondenzaciju u njemu. Ako se pak izolacija odradi iznutra, a vazduh iz prostorije prodre do zida koji je sada hladan odmah dolazi do kondenzacije na istom.

Ono sto meni nije jasno je kako to da betonska ploca i zid od cigle uopste propustaju bilo kakvu kolicinu vazduha i pare. Tako da ako je u pitanju betonska ploca i krov koji sigurno ne prokisnjava po mom misljenju mozda i nisu neophodne parna brana i paropropusna folija
Takodje jasno je da u slucaju npr gipsanog plafona okacenog na drvene grede parna brana apsolutno neophodna.
 
Ako beton propusti vodu (a propousti) onda će propustiti i paru. Nisam građevinar i pojma nemam o betonu ali ja beton zamišljam kao mnogo mikro pukotina kroz koji vlaga prođe (bilo voda ili para). A što se tiče crepa, teško da on može idealno da se uklopi da ne ulaze padavine spolja, npr. kod mene kad je vejavica uvek se napravi mini smet u tavanu, ikao kad pada kiša nigde ne curi.
 
dukej je napisao(la):
Tu meni oko te izolacije tavana nije baš najjasnije kako stoje stvari. Evo na primer neka je tavan sa betonskom pločom. Na beton bi išla obična folija (paronepropusna), na foliju staklena vuna, preko vune paropropusna folija. E sad, gde ode para koja prođe kroz beton i naleti na foliju. Razumem da se neće kondezovati jer je ploča sa temperaturom višom od tače kondezovanja, ali opet para je tu, gde i kojim putem ona ode van betonske ploče? Dalje, ako para nije ušla u staklenu vunu zašto je onda potrebna paropropusna folija iznad staklene vune kad nema šta da izađe iz nje.

Ja sam pre mnogo godina (dvadesetak), kad nisam imao pojma o paropropusnim folijama kupio običnu foliju za staklenik, položio je na beton, na nju naređao staklenu vunu, i preko vune opet prekrio istu foliju. Sad je već pitanje u kakavom je stanju ta folija, nisam godinama bio na tavanu jer se u njega teško ulazi...U sobi nisam prietio neke probleme, ali u kupatilu je očigledno problem, posle kupanja u njemu je vlažnost neizdrživa, ja sam to povezao sa tom paronepropusnom folijom iznad kupatila. Prozor spašava stvar, ali mislim da bi bez te folije iznad bila bolja situacija (naravno i bez staklene vune).
Kliknite za proširenje...
Sa obe strane se stavlja paroprousna folija i time dobijaš aktivnu parnu branu.Sa gornje strane se stavlja vodoodbojna paroprousna folija.
 
Ja sam na tavan stavio vunu i preko toga foliju i nakon toga imam mnogo kondenzacije u coskovima. Nesto sam tu zaje.bao.
 
Kod mene je u tavanu stiropor u debljini rogova i onda rigips.Nigde nema kondenza a tavan se koristi i u njemu je podno grejanje.
 
Зато кад се прави кућа не треба лити плочу.Говорим за приземне куће.Ја планирам да радим кров и проширим кућу за неких 60м2 горе без плоче греде даска камена вуна гипс.
 
Poslednja izmena:
cika_laza je napisao(la):
Ja sam na tavan stavio vunu i preko toga foliju i nakon toga imam mnogo kondenzacije u coskovima. Nesto sam tu zaje.bao.
Kliknite za proširenje...
Koju foliju,ako nije paroprousna onda ti je jasno što imaš kondenzaciju.Da bi vuna vršila svoj posao mora da bude sa obe strane aktivna parna brana,jer ako se kondenzat skuplja u vuni onda nema nikakvo izolaciono svojstvo.
 
grunt je napisao(la):
Зато кад се прави кућа не треба лити плочу.Говорим за приземне куће.Ја планирам да радим кров и проширим кућу за неких 60м2 горе без плоче греде даска камена вуна гипс.
Kliknite za proširenje...
To se odlicno pokazalo za miseve,lepo i toplo a macka im nemoze nista
 
Стаклена камена вуна мишеви немам такво искуство све ове године живим под Стакленом вуном и не би је мењао ни за шта.
 
cika_laza je napisao(la):
Ja sam na tavan stavio vunu i preko toga foliju i nakon toga imam mnogo kondenzacije u coskovima. Nesto sam tu zaje.bao.
Kliknite za proširenje...
Verovatno toplinski most.
Ako (mnogo jako) pojednostavimo, kad je debljina stene 25 cm, znači u čošku imaš izvana 2*30 cm = 60 cm površine, koja hladi 2*5 cm = 10 cm u čošku.
To ti jedan deo unutrašnjog zida hladi 6 delova vani, na ravnom zidu je 1 prema 1.

Stoga su stare bogatije kuće imale 'ojačane' čoškove u obliku malterisanih okrasa.

Dok nemaš fasadu, možeš stavit ploće stiropora samo na uglove kuće tako, da se posle može uklopit u fasadu ako bi se radila.
 
Kao sto rece seljakiz grada sa obe strane ide parapropusna folija, samo je gornja i vodonepropusna ako dodje da prokaplje negde krov ili vetar nanese sneg kroz neki otvor.

Svaki matrijal dise, tako i beton na ploci.
Izbegavajte izolacije iznutra, pogotovo stirodur koji nije paropropusan.
Stirodur na coklu, donja strana balkona, na zapadu video sam da ih koriste spolja kod nadprozornika i nadvratnika.
 
Kod mene na tavanu je bila stavljena presovana trska i nije bilo dovoljno pa je onda na ploču stavljen stirodur pa vraćena trska. Nema razlike u temperaturi između prizemlja i sprata.
 
Ja mislim da u potkrovlje ide (odozdo): gips plafon, pa paronepropusna (parna brana) pa vuna, pa paro-propusna/vodonepropusna folija, pa onda daske, letve, crep ...
Miseva tu nema jer je vuna tretirana, prosetaju oni tu ali se ne zadrzavaju

E sad mozda gresim
 
1. Да би избегли конденз прозори морају да имају "рупе" са протоком ваздуха 0,9м³. Пара ће проћи кроз бетон само под притиском осим ако је сув ко барут и топлији од 17°Ц али споро.
2. Не мешајте стаклену и камену вуну. Сам назив говори о суштини.
3. Бетонски плафони и зидови су акумулатори топлете који исту враћају у простор током ноћи кад се не ложи.
4. Постоје паронепропусне, паропропусне и полупаропроусне фолије. Прве су водонепропусне у оба смера а друге две у једном смеру зато треба водити рачуна о окретању код постављања.
5. Најбоља парна брана је ваздух зато би требало између рогова поставити изолатор, па празан простор па фолија преко даске или ОСБ плоча а онда цреп, тегола ... Између рогова се на врху крова постављају луфтери који спроводе ваздух који је у парну брану ушао у пределу олука. Са доње (унутрашње) стране греда се поставља опет паропропусна фолија па се зашрафи гипс или бродски под, ламперија...

Скупље него да зидаш спрат ал' тако је.
 
Raspitivao sam se za izolaciju sprata kuće. Na spratu je promenjena stolarija ostaje još svetlarnik u hodniku. Majstor predlaže da zalepim stiropor i mrežicu a kad se u prizemlju promeni stolarija da se uradi donji deo i komplet završni sloj u vidu boje. Ruke su 6e materijal 12e stiropor 10 cm ukupno 18e.probaću ja da se raspitam po vršcu i okolini oko cena materijala bar 2e da spustim po kvadratu. Inače bi išao 50cm ispod poda na spratu. Cena s rukama za 10 cm stiropora s bojom je 28e, katastrofa.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh