Uporno ponavljam, moraju da se shvate različite situacije u kojima su poljoprivrednici. Pisao sam gore, nema isti motiv neko ko je u velikim kreditima, maltene bezizlaznoj situaciji, radi 100-150ha, on ide i na bajonet. On kada dobije 100 evra po ha, to je lova, pogotovo što koliko sam shvatio, malo ostaje para po hektaru od rada. Onda još malo, na količinu ima love. I opet, voćar, moj komšija, radi 3.7 hektara, kajsije i trešnje. Zaposlen u GSP Beograd, 90k plata. Kada mu bude ok godina, prihoduje 15-30k evra,kada bude loša do 10. Ima još skoro 10k na poslu godišnje, njemu dosta. Mali rashodi, 2 IMT 539, mala tanjirača, atomizer, i još koješta, kupljeno još u SFRJ. Deca završila fakultete, rade, neće poljoprivredu.
On nema motiv ni blizu kao onaj prvi da izađe na neke proteste. O tome govorim. Takvih ovde ima mnogo.
I sad, umesto da radimo na tome kako da takve ubedimo da izađu, mi ćemo šta? Da ih pljujemo, omalovažavamo, prozivamo, vređamo? Znaš koliko njih boli ona stvar za to vređanje?
To je kao opozicija kada kaže - za Vučića glasaju krezavi, plašljivi, nepismeni. Pa rođaci, ako želite da dobijete izbore, vama trebaju ti krezubi, a tako ih pridobiti nećeš. Ili, što se neki ponašaju klasično kao Vučić - ja dajem pare (ja sam se za to izborio), ko mene ne voli, on mrzi Srbiju i izdajnik je.
Ne ide to tako ljudi...
