Subvencije u poljoprivredi za 2024 godinu

[novii]

Počela je nova godina, pa da se otvori nova tema o subvencijama radi lekšeg praćenja informacija.

 

[D.i M.e]

Данас је усвојена Уредба о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2024. години. Овде можете да скинете целу Уредбу, преносим чланове који све занимају.

Члан 6.
Директна плаћања, у зависности од врсте подстицаја из члана 5. став 2. ове уредбе исплаћују се у одговарајућим максималним износима, и то за:
1) премију за млеко које испуњава услове у складу са посебним прописом којим се уређује квалитет сировог млека у износу од 19 динара по литру млека;
2) основне подстицаје за биљну производњу у износу од 18.000 динара по хектару;
3) подстицаје за квалитетне приплодне млечне краве у износу од 40.000 динара по грлу;
4) подстицаје за квалитетне приплодне товне краве и бикове у износу од 40.000 динара по грлу;
5) подстицаје за квалитетне приплодне овце и овнове, козе и јарчеве у износу од 10.000 динара по грлу;
6) подстицаје за квалитетне приплодне крмаче и нерастове у износу од 18.000 динара по грлу;
7) подстицаје за родитељске кокошке тешког типа у износу од 100 динара по грлу;
8) подстицаје за родитељске кокошке лаког типа у износу од 140 динара по грлу;
9) подстицаје за родитељске ћурке у износу од 300 динара по грлу;
10) подстицаје за квалитетне приплодне матице рибе шарана у износу од 500 динара по грлу;
11) подстицаје за квалитетне приплодне матице рибе пастрмке у износу од 300 динара по грлу;
12) подстицаје за тов јунади у износу од 22.000 динара по грлу у тову;
13) подстицаје за тов јагњади у износу од 3.000 динара по грлу у тову;
14) подстицаје за тов јаради у износу од 3.000 динара по грлу у тову;
15) подстицаје за тов свиња у износу од 1.500 динара по грлу у тову;
16) подстицаје за кошнице пчела у износу од 1.000 динара по кошници;
17) подстицаје за краве за узгој телади за тов у износу од 20.000 динара по грлу;
18) подстицаје за производњу конзумне рибе у износу од десет динара по килограму произведене рибе.

Члан 9.
Подстицаји из члана 8. став 2. тачка 1) подтачка (1) алинеја прва – подстицање подизања нових вишегодишњих производних засада воћака и хмеља, алинеја друга – подршка за инвестиције за набавку квалитетних приплодних грла за унапређење примарне сточарске пољопривредне производње, подршка за инвестиције за набавку нових машина и опреме за унапређење примарне биљне производње, подршка за инвестиције за набавку нових машина и опреме за унапређење примарне сточарске пољопривредне производње ове уредбе исплаћују се у максималном износу од 50% од вредности поједине врсте мере руралног развоја, односно у максималном износу од 65% од вредности поједине врсте мере руралног развоја у подручју са отежаним условима рада у пољопривреди.
Подстицаји из члана 8. став 2. тачка 1) подтачка (1) алинеја прва –подстицање подизања нових вишегодишњих производних засада винове лозе ове уредбе исплаћују се у максималном износу од 60% од вредности поједине врсте мере руралног развоја.
Подстицаји из члана 8. став 2. тачка 1) подтачка (2) ове уредбе исплаћују се у максималном износу од 40% плаћене премије осигурања, односно у максималном износу од 45% плаћене премије осигурања у подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, односно у максималном износу од 70% плаћене премије осигурања на подручју Моравичког, Златиборског, Подунавског, Шумадијског, Колубарског, Мачванског и Расинског управног округа и града Београда.
Подстицаји из члана 8. став 2. тачка 2) подтачка (1) алинеја прва ове уредбе исплаћују се у максималном износу од 250% од вредности поједине врсте мере руралног развоја.
Подстицаји из члана 8. став 2. тачка 2) подтачка (1) алинеја друга ове уредбе исплаћују се у максималном износу од 40% од вредности поједине врсте мере руралног развоја.
Подстицаји из члана 8. став 2. тачка 2) подтачка (2) алинеја прва, и тач. 3) и 4) ове уредбе исплаћују се у максималном износу од 100% од вредности поједине врсте мере.
Подстицаји из члана 8. став 2. тачка 2) подтачка (2) алинеја друга ове уредбе исплаћују се по јединици мере, и то:
1) подолско говече и буша (бикови, краве и сва грла преко две године старости) у износу од 30.000 динара по грлу;
2) подолско говече и буша (сва грла од шест месеци до две године старости) у износу од 18.000 динара по грлу;
3) подолско говече и буша (телад испод шест месеци старости) у износу од 12.000 динара по грлу;
4) домаћи биво (бикови биволи, биволице и сва грла преко две године старости) у износу од 30.000 динара по грлу;
5) домаћи биво (сва грла од шест месеци до две године старости) у износу од 18.000 динара по грлу;
6) домаћи биво (телад испод шест месеци старости) у износу од 12.000 динара по грлу;
7) домаћи – брдски коњ, нониус и липицанер (сва грла старија од шест месеци) у износу од 30.000 динара по грлу;
8) балкански магарац (сва грла старија од шест месеци) у износу од 10.000 динара по грлу;
9) мангулица (црни, бели и црвени сој), моравка и ресавка (приплодне крмаче) у износу од 12.000 динара по грлу;
10) мангулица (црни, бели и црвени сој), моравка и ресавка (приплодни нерастови) у износу од 6.000 динара по грлу;
11) мангулица (црни, бели и црвени сој), моравка и ресавка (приплодне назимице – сва грла старија од седам месеци) у износу од 4.000 динара по грлу;
12) овце расе/соја праменка (пиротска, кривовирска, баљуша, бардока, липска, шарпланинска, влашићка, влашко виторога и каракачанска), баура, чоканска цигаја (сва грла старија од 12 месеци) у износу од 4.500 динара по грлу;
13) балканска и домаћа бела коза (сва грла старија од 12 месеци) у износу од 4.500 динара по грлу;
14) живина – сомборска капорка, банатски голошијан, косовски певач и сврљишка кокош (кокице и петлови) у износу од 400 динара по грлу.

Члан 12.
Обим средстава за кредитну подршку у пољопривреди износи 1.269.934.122 динара од чега 1.169.934.122 динара из извора финансирања прихода буџета (01) и 100.000.000 динара из извора финансирања примања од отплате датих кредита и продаје финансијске имовине (12).

 

[jovan s]

da li ima neko informaciju sta su se ovi danas na pregovorima dogovorili ?

 

[Chobanin]

Da li postoje ograničenja u smislu kultura kada je u pitanju subvencija?
Npr., da li leže subvencija i za zasnovane livade i za pšenicu i za kukuruz….?

 

[Maglap]

da li se zna dokle je rok za prijavljivanje za subvencije?

 

[jovan s]

da li se zna dokle je rok za prijavljivanje za subvencije?

i mene to interesuje
do kog datuma treba da se unesu nove parcele za ovu godinu

 

[ACA RAIC]

Kad smo kod subvencija da obavestim zainteresovane da je izašla i subvencija za nabavku sigurnosnih ramova za traktore bez kabine ( IMT 565...577,578...) za ovu godinu. Prošle godine je bila za manje traktore (439,540..).Koliko znam, svi konmpletni zahtevi su prihvaćeni i ramovi isporučeni. Ja sam jedan od dobitnika iz prošle godine.

 

[blackholemix]

Da li postoje ograničenja u smislu kultura kada je u pitanju subvencija?
Npr., da li leže subvencija i za zasnovane livade i za pšenicu i za kukuruz….?

I mene zanima za livade ako neko zna?

 

[jovan s]

mozeli pomoc
znali neko koji je zadnji rok za unos novih parcela, da se ostvare subvencije u ovoj godini .

 

[obradmiki]

I mene to zanima, gde god pitao niko ne zna

 

[Aki.w]

I mene zanima..

 

[Maxa]

Za sad nema roka, ali po meni ako ce oni da objavljuju konkurs od 1.02 do 29.02 znaci da ce biti roka najkasnije do 20.02

 

[Sloba31]

Ja verujem kao i prosle godine da dokle god traje konkurs mogu da se ubacuju nove parcele. Znaci po meni do 29.02.

 

[Nedeljko A.]

Ako konkurs počinje 01.03 a traje mesec dana onda bi trebalo da može do kraja marta..

 

[mvpadina]

Pitanje:

• Da li korisnik porodične penzije može da bude prijavljen i po kom osnovu za obavljanje poslova u privrednom društvu i da li nakon isteka ugovora o radu na određeno vreme može ponovo da ostvari pravo na porodičnu penziju?

Odgovor:

Odredbom člana 111. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 - dalje: Zakon) propisano je da se porodična penzija isplaćuje od dana utvrđenog rešenjem Fonda, pod uslovom da podnosilac zahteva u tom periodu nije bio u osiguranju.

Odredbom člana 117. istog zakona predviđeno je da se korisniku porodične penzije koji stekne svojstvo osiguranika obustavlja isplata porodične penzije. Istim članom je predviđen izuzetak, pa se korisniku porodične penzije daje mogućnost da može da bude angažovan po osnovu obavljanja privremenih i povremenih poslova ili poslova po osnovu ugovora o delu odnosno poslova po osnovu autorskog ugovora, kao i poslova po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu.

Korisniku porodične penzije, koji stekne svojstvo osiguranika po osnovu člana 11. tač. 9) i 10) i člana 12. stav 1. tačka 3) ovog zakona, pravo na porodičnu penziju ne prestaje, već se obustavlja isplata porodične penzije, i to nakon utvrđivanja staža osiguranja za period utvrđenog staža osiguranja.

Zakon i u odnosu na ovo predviđa izuzetak, pa je propisano da se korisniku porodične penzije ne obustavlja isplata porodične penzije u slučaju kada je ostvario ugovorenu naknadu na mesečnom nivou u iznosu nižem od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa.

Međutim ako korisnik penzije zasnuje radni odnos ili otpočne da se bavi samostalnom, odnosnom poljoprivrednom delatnošću, isplata porodične penzije se obustavlja sa danom od kada je zasnovao radni odnos odnosno otpočeo obavljanje delatnosti. Ukoliko tu činjenicu ne prijavi korisnik, Fond će tu činjenicu saznati na osnovu podnete prijave na osiguranje.

Ako se korisniku porodične penzije, zbog zaposlenja, odnosno obavljanja delatnosti po osnovu koje je obavezno osiguran ili zbog korišćenja starosne, prevremene starosne penzije ili invalidske penzije, ne isplaćuje porodična penzija koja mu pripada, ostalim članovima uže porodice isplaćuje se za to vreme porodična penzija u visini koja se određuje kao da korisnik penzije nema pravo na porodičnu penziju.

Po prestanku osiguranja, korisnik će podneti zahtev Fondu da mu se uspostavi isplate penzije. Ukoliko korisnik i dalje ispunjava uslove na porodičnu penziju, Fond će rešenjem ponovo uspostaviti isplatu penzije.

 

[mvpadina]

Ako se invalidski penzioner radno angažuje, prema mišljenju nadležnog ministarstva, nema zakonskog osnova da mu se automatski ukine invalidska penzija, međutim, postoji zakonska mogućnost da Fond pokrene inicijativu za ponovno preispitivanje radne sposobnosti tog invalidskog penzionera i da se u postupku pregleda pred lekarskom komisijom Fonda utvrdi njegova radna sposobnost i da mu se ukine pravo na invalidsku penziju.

Prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, invalidski penzioner ne može da zasnuje radni odnos i da istovremeno nastavi da koristi pravo na invalidsku penziju, jer zasnivanjem radnog odnosa prestaju da postoje razlozi koji su doveli do sticanja prava na invalidsku penziju.

Dakle, zasnivanje radnog odnosa (što se odnosi na Vaše pitanje ali je s njim u vezi) sa invalidskim penzionerom je nevažeće i automatski prestaje po sili zakona, sve dok je na snazi rešenje o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti.
Po pitanju mogućnosti da invalidski penzioner radi na nekim poslovima van radnog odnosa (Ugovor o delu i sl.), ukazujemo na mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, prema kojem “invalidski penzioner, shodno odredbama Zakona o radu, ne može da zasnuje radni odnos, dok druge oblike rada ovaj zakon ne zabranjuje“.Prema mišljenju istog ministarstva, Sektora za penzijsko i invalidsko osiguranje, rad invalidskog penzionera na nekim poslovima van radnog odnosa ne predstavlja zakonski osnov za automatsko gubljenje prava na invalidsku penziju, niti za pokretanje postupka za ponovno utvrđivanje invalidnosti tog invalidskog penzionera. Međutim, zakonom je data mogućnost da u određenim slučajevima i po proteku zakonom utvrđenog vremena, Organizacija penzijskog i invalidskog osiguranja može, po službenoj dužnosti, da pokrene postupak da se kod pojedinih invalidskih penzionera ponovo pristupi oceni radne sposobnosti.

Dakle, odgovor na Vaše pitanje bi bio da postoji rizik od gubitka prava na invalidsku penziju ali ne automatski kao i to da za isto ne postoji jasna zakonska norma, te Vam savetujem da se raspitate kakva je praksa neposredno kod Fonda za PIO ili kod Nacionalne službe za zapošljavanje koja se bavi zapošljavanjem osoba sa invaliditetom.

Saradnik za Radno pravo

Ješić Radmila dipl. pravnik

 

[coci064]

Sta je sad ovo??

 

[D.i M.e]

Као и прошле године, неколико дана пред расписивање јавног позива за одређену меру, Министарка је усвојила нови Правилник о начину остваривања права на основне подстицаје у биљној производњи и обрасцу захтева за остваривање тих подстицаја. Правилник је шаблонски као и за друге мере, али сам приметио једну новину. Наиме, у обрасцу захтева који се подноси, поред уобичајених ставки (име, презиме, ЈМБГ...) додата је и нова ставка коју преносим:

јединствени број који додељује Централни регистар обавезног социјалног осигурања и лични број осигураника, у складу са законом којим се уређује централни регистар обавезног социјалног осигурања (у даљем тексту: Централни регистар обавезног социјалног осигурања);

Видећемо како ће се користити овај податак. Подсећам да су пољопривредници обавезни да плаћају доприносе за здравствено осигурање.

 

[kiraj]

A zaposleni ?

 

[kiraj]

A penzioneri ?