Subvencija poljoprivredi za 2012. godinu

Po hektaru ili kilogramu ?

  • Obečanih 14000 din po ha

    Glasovi: 185 84,1%
  • Dobijenih : Dizel i avans oko 5000 din

    Glasovi: 35 15,9%

  • Ukupno glasača
    220
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Diplome i "priče" su glupost ; rezultati su pokazatelj. (moje mišljenje ,čisto nek ostane zapisano ,il nek neko izbriše)
 
Taj koji je bio 3X na selu on ni nema zelju da radi na selu.
Imam na faxu drugare iz grada njima je cilj da ostanu da rade na faxu,da prckaju hemikalije u laboratoriji,da se zaposle u nekom komunalno-ekoloskom sektoru,a ovakvi kao ja koji su odrasli na selu opet imaju druge ambicije,a to je prosto receno poljoprivredna proizvodnja u sirokom luku.
 
Tako je MOMO, ali se rezultat pravi kombinacijom znanja,rada i povoljnih okolnosti.
"Ako mislis a ne radis...nista neces napraviti-Ako radis a ne mislis...jos gore"
 
N.A ja *mislim da treba naci sredinu u svemu pa tako i u ovome kao sto sam rekao onaj ko zavrsi skolu ima moje postovanje.
 
Jojj gde sad ovo ode .. uopsteno 10-15 % ljudi sa polj.skolom ili fakultetom radi poljoprivredu agroman . Jel tebi neko brani da se bavis ratarstvom , stocarstvom .. itd ?
Naravno u svakom poslu je praksa ... NAJBITNIJA !
U skoli nisi ucio kako plug da podesis , brazdu zatvoris , promenis remen na kombajnu , promenis unutrasnju gumu na traktoru u brazdi kad pukne guma i da ne nabrajam muke ..

E 'gde baš na mehanizatora da naletiš. Ne samo plug već i sve ostale mašine i uredjaje. Imali smo mi malo i neke praktične obuke u toj školi, pa ko je hteo mogao je već i tad da nešto nauči.
A zamena remena, guma i ostalog je već posao za mehaničara a ne agronoma, što ne znači da oni sa iskustvom ne bi mogli i to da urade. Praksa je svakako veoma bitna. Ja sam recimo uživao u adaptaciji kombajna za ubiranje semenske robe ( blindiranje bubnjeva itd).
Sad smo stvarno otišli u totalni off topic. Da ne gušimo ljude i da se vratimo na temu. Pozdrav:ppozdrav:.
 
N.A ja *mislim da treba naci sredinu u svemu pa tako i u ovome kao sto sam rekao onaj ko zavrsi skolu ima moje postovanje.
Sta mu dodje bolja sredina nego 3-4 godine srednje skole. :ppozdrav:
Glupo je sto privatne zadruge deru na paritete,vagama i ostalo pa jos i zaposle agronoma da maze seljacima oci,kad su se pojavili MAP,DAP,SAN to je bilo strasno kako sta stigne tako uvale seljacima da je bas to djubrivo pravo za posao pa je tako SAN bilo najbolje djubrivo za soju jer seljak nije znao da je SAN Stabilizovani AN i da nikako SAN ne moze da zameni NPK koji su bitni za proizvodnju soje.Ima tu jos mnogo stvari koje fale obicnom seljaku jer sad ima hemije i semena u izobilju,pa ako seljak ne ume da procita ono sto pise na papiru biva osisan kao zadnja ovca.
 
NA;Ok slazem se sa tobom,ali ne mali procenat agronoma misli da kad dobije diplomu sve zna,a ustvari nezna osnovna pravila obrade.DIS kad je kupio polj.kombinat u Kovinu zaposlili par mladih agronoma,rezultat je bio ne nula nego ogroman gubitak(pogresili sa herbicidima i 300 ha presevali krajem maja.)Svaka cast uvek ima izuzetaka.AGROMAN;Zvacu te de menjamo zajedno lopatice bitera kad ga budem radio za psenicu,posto to volis da radis.:ppozdrav:.
 
Ako je neko za godinu dana kupio 300ha mora da je kupio od ustedjevine i odvajanja od usta.
A ako kojim slucajem nije vrlo je lako moguce da su prali pare preko te zemlje,kad su zaracunali hemiju,obradu,amortizaciju,gorivo,radne casove ... ima svega.
 
Vremena se mijenjaju , sada su "friške" informacije mnogo dostupnije svima nego prije. Sa druge strane fakultet traje 4-6 godina , a uči se iz knjiga starijih od tog dana bar par godina , tako da je to znanje od prije deset i više godina , tako da ....
 
DIS je firma koja posluje 20-ak god.bave se trgovinom,ali u svakom slucaju nisam im gledao u papire.
 
Ne , kreno sam poslije rata na elektro , odusto sa prve godine ,nije išlo , nije bitno. Nauči se tu svašta , al uzmimo za primjer mehanizaciju. Sumanjam da se na našim fakultetima detaljno uči npr , sistem sa aplikacijom u modernim kombajnima koja radi "mape prinosa" i njihovo prebacivanje u sijačice i depozitore djubriva sa varijabilnom, elektronski kontroliranom gustinom sjetve i doziranjem djubriva. Da sam kojim slučajem odgovoran u nekom našem kombinatu koji radi dosta zemlje i ima pare , tražio bih čovjeka koji može takve stvari postaviti , a nebi gledo u diplomu.
 
Istina MAP,DAP,SAN su nova djubriva ali neko sa trogodisnjom skolom i 2 iz hemije ili agrohemije moze lako da zna o cemu se radi kad pogleda formulaciju.

Sto se tice tih masina je** ga mogao bih odgovorno da tvrdim da NIKO ne zna sve o svim masinama,zato na faxu ucis osnovne principe rada tih masina i kad dodje vreme da se radi takvim masinama posalju te na specijalizaciju par dana cisto da vidis bas o toj masini.
Ljudi rade doktorsku disertaciju za neku tako zaje*** masinu,a jedan student sve da ih zna to nema sanse.


Odosmo mi od teme,evo ja ovde vise ne pisem nista vise sem o subvencijama a tu imam 2 stava:
1 Dati svima koji rade bez podele PIO ili ne PIO
2 Ako se ide na profi onda bato skola,papiri,PIO i ostalo pa budi profi.
 
Džaba nekom jedan ili pet fakulteta ako nepoznaje Materiju svoga zanimanja.Kao što je sva mudrost i praksa zapisana u knjigama tj.Teorijama isto tako to nemora da znači i da je to nepogrešivo tj.da je isto tačno.A obično mnoge stvari nisu tačne u svim sferama života.I zato su dijagnoze od stručnjaka do stručnjaka različite.I zato se dešava da se fakulteti uče a ne proučavaju i zato se dešava da imamo mali broj pravih stručnjaka u svojim zanimanjima.Da bi se napravio neki boljitak i prosperitet prvo ljudi moraju da promene svoju svest da bi došlo do tog prosperiteta a to nemože preko noći-to se godinama radi.I onda se pitamo zašto nam je tako stanje a sami smo tome krivi i kao država i kao narod i kao jedinka
 
Dis je velika trgovinska firma, a gazda je muzicar, pa je uspesan, oni se jedni od rethih koji svoje obaveze prema dobavljacima placaju na vreme, ali i po tome sto nikome ne daju menice.
Ovo je zemlja seljaka i priucenih ljudi, puno ljudi je vrlo uspesno i van svojih osnovnih profesija.
Inace, sto se tice ove godine bice i te kako presudna, to cak i horoskopi govore, presudna u svakom pogledu i u svemu. Bice ili - ili. :sjasi:
 
oko ovog sa fakultetima, primer ovih savetodavaca, kod nas je dolazio stariji covek, agronom, koji je zavrsio fakultet pre mnogo godina. Zemlje ima nesto jako malo, ili cak i nema, tako da oko struke zna samo ono sto je davno naucio na fakultetu. Bez usvrsavanja i kontinuiteta u praksi i teorija se zaboravlja! A ja sam pro struci profesor svetske knjizevnosti, imamo farmu krava muzara, po obavezi nametnutoj od Ministarstva, a zbog subvencija, mesecno placam stocara kao maticara, koji prati genetiku na farmi i u isto vreme nas savetuje oko ishrane grla i zdravstvenog stanja. Ne mozemo svi sve znati, ali teorija bez prakse i obrnuto tesko ide. Iako decenijama radimo zemlju, nekada potrazimo savet od ljudi koji su zavrsili fakultet.
 
Vidim u ovoj temi sad je novotarija ko oce subvencije mora da placa agronoma...ova tema postaje neiscrpan izvor smeha, i jos malo mogla bi da se takmici sa onom zanimljive slike , video...

I uvek nekako to potenciraju oni koji su eto bas zavrsili poljoprivredni fakultet ili imaju pokrice u toj oblasti, a vi ostali, zna se...

A da li znate da trenutno u realnom sektoru nase industrije jedan zaposljen radnik ima na ledjima 2 radnika u administraciji i jednog penzionera? Ali sta je to za naseg seljaka, ajde da mu nakacimo jos jednog radnika. U onoj prici o 2 konja u stali(jedan vredan, drugi lenj), uvek je vise radio i bio u radu onaj vredni, i to mu je na kraju i preselo. Svaka slicnost sa trenutnim okolnostima u nasem agraru je slicajna ....ili mozda nije?
 
Sad dekara reče na tv da je EU dala direktivu našoj vladi da se subvencije u poljoprivredi moraju ravnomerno raspodeliti. Što znači da se subvencije moraju dati i "hobistima". Verovatno su čitali temu o hobistima iako je zaključana. Gos diklofen imate li vi neke informacije u vezi stim pošto verovatno imate neke kontakte sa zapadnim prijateljima.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh