mindjušar
Član
Pa uzme porez na dobit i još pun ku...c dažbina od prerađivača
Subvencija poljoprivredi za 2012. godinu
- Začetnik teme šandor
- Datum pokretanja
- Status
talianu
Član
Da i vrati jedan deo kroz subvenciju.
Ne kažem ja da država ne uzme ali uzima i Švajcarska i Nemačka i Austrija ...pa je mleko jeftinije nego kod nas.
Mislim da u ovom slučuju uzimaji više prerađivači i trgovci.
Ne kažem ja da država ne uzme ali uzima i Švajcarska i Nemačka i Austrija ...pa je mleko jeftinije nego kod nas.
Mislim da u ovom slučuju uzimaji više prerađivači i trgovci.
mindjušar
Član
Sad sam čuo iz POUZDANIH izvora,da će subvencije do 100ha bez PIO dobiti ISKLJUČIVO samo brkati,i to samo sa crnim brkovima,i niko više 
e jebi ga rekoh,a ja imam bradu
e jebi ga rekoh,a ja imam bradu 
MONTOYA
Član
ne fali ti mnogo da ispuniš usloveSad sam čuo iz POUZDANIH izvora,da će subvencije do 100ha bez PIO dobiti ISKLJUČIVO samo brkati,i to samo sa crnim brkovima,i niko više
Ima danas akcija kod Pere Dangube od 1 do 3 brije obe glave po ceni jedne.
Sad sam čuo iz POUZDANIH izvora,da će subvencije do 100ha bez PIO dobiti ISKLJUČIVO samo brkati,i to samo sa crnim brkovima,i niko više
Najbolje ćelavi,to je najbolja varijanta
mindjušar
Član
To malo što fali,devojci sreću kvarine fali ti mnogo da ispuniš uslove
A kad ste stvori gužva,ostaviš glavu na bedem pa dođeš po nju uveče,bude gotova
Većina sitnih trgovaca jedva sklapa kraj sa krajem, tako da čisto sumnjam da oni najviše zarade u lancu prodaje.
ljakse
Član
I većina sitnih mlekara jedva sastavlja kraj sa krajem.
talianu
Član
Pričamo za mleko i za jedinicu mere 1 l. U tom krugu ko najbolje zarađuje. Poljoprivrednik-država-prerađivač-trgovac
Šta i kao trgovci rade i zarađuju i kakvi su im troškovi ne ulazim niti me interesuje.
---------- Poruka napisana u 13:44 ---------- Prethodna poruka je at 13:39 ----------
LJakse ne bih baš rekao da si u pravu.
Mlekara mi je preko puta i jako sam dobar sa gazdom.
Oni imaju veći problem sa naplatom potraživanja nego što im je mala zarada.
Šta i kao trgovci rade i zarađuju i kakvi su im troškovi ne ulazim niti me interesuje.
---------- Poruka napisana u 13:44 ---------- Prethodna poruka je at 13:39 ----------
LJakse ne bih baš rekao da si u pravu.
Mlekara mi je preko puta i jako sam dobar sa gazdom.
Oni imaju veći problem sa naplatom potraživanja nego što im je mala zarada.
ljakse
Član
Mlekar(stočar).Sitni.Mali.Poljoprivrednik:5 krava.Imam ih u komšiluk njih 5.Sa svima dobar.Pričamo.Na njih sam mislio pod reč Mlekar.
talianu
Član
Nesporazum ja mislio da pričaš za " mini mlekare-prerađivače" ne proizvođače.
cika_jova
Član
сви раде јер имају неку рачуницу иначе не би радили, ил ако су тврдоглави па раде на своју штету онда је неминовно да пропадну пре ил касније..
ljakse
Član
A što se tiče i mini-mlekare kod nas jedan puko ko zvečka.Puno-puno stavki zahtevaju od njih,zamisli kad je čovek morao i jednu kućicu da sagradi za inspektora kad dođe u kontrolu,da ima gde da sedne,a da ne pričamo dalje o higijeni i rostfrei ovo ono,frižideri,itd.Koštala ga mini mlekara dok nije ni počeo da radi,ihaaaj...
mindjušar
Član
Još uvek nije poznat nov model državnog subvencionisanja ratarske proizvodnje, iako je bilo najavljeno da će se sve znati do kraja januara. Vojvođanski poljoprivrednici mahom podržavaju dosadašnji sistem premiranja po hektaru, mada se čuje i glas u odbranu premija po kilogramu, što je varijanta subvencionisanja o kojoj se u poslednje vreme spekuliše kao vrlo mogućoj.
Predsednik Zadružnog saveza Srema Duško Tadić kaže za „Dnevnik” da bi proizvođačima šećerne repe odgovaralo premiranje po kilogramu jer bi to bio „model konkurenata”. Naime, u Hrvatskoj proizvođači slatkog korena dobijaju od države tu vrstu pomoći.
– Kako se može objasniti zašto se u Hrvatskoj premiraju kulture i kako to da komšije imaju znatno veće podsticaje za šećernu repu? Ako bi i kod nas premije bile po kilogramu, izjednačili bismo se s hrvatskim ratarima – kaže Tadić, dodajući da je najbolje da ostanu i premije po hektaru, a da se dodaju i podsticaji za kulture.
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović kaže da bi premije po kilogramu bile efikasnije, a pokazuje sijaset primera iz prethodne i ranijih godina.
– Kod subvencija po hektaru često se dešavalo da pare negde zalutaju i odu tamo gde ne treba ili da se, uz razne mahinacije, ovajdi pojedinac. Džepove su punili i oni koji nikada nisu zaorali njivu i bilo je tu mnogo zloupotreba. Ako bi se uvele premije po kilogramu, favorizovala bi se proizvodnja, a to je najvažnije – naglašava Cvijanović.
– Premije po kilogramu ne bi bile dobro rešenje jer predstavljaju direktnu pomoć prerađivačima a ne poljoprivrednicima – kaže za naš list Miroslav Ivković iz Asocijacije poljoprivrednika. – Iskustva iz ranijih godina, kada smo imali takve premije, nisu pozitivna jer su prerađivači obavezno spuštali cenu u otkupu za iznos premije. Naš sagovornik ukazuje na to da premiranje po kilogramu svakako ne bi dovelo do povećanja prinosa već do smanjenja jer poljoprivrednici ne bi imali novac da zasnuju proizvodnju.
Na minulom 8. zimskom seminaru farmera na Tari, kojem je prisustvovalo 415 farmera, „Klub 100 P plus„ usvojio je stavove koji, kako se navodi u saopštenju tog udruženja, treba da učine agrar sposobnijim da se ravnopravno uključi u tržište EU i šire. „Klub 100 P plus„ naglašava da subvencije treba da se daju po hektaru za biljnu proizvodnju (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo), i to fizičkim licima koja su u PIO a imaju do 100 hektara, kao i pravnim licima (malim preduzećima) – do 100 hektara ili svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
Poljoprivrednici okupljeni u ovom udruženju zalažu se za subvencije po hektaru a ne premije po kilogramu, i to iz više razloga. Naime, poljoprivrednici ne mogu realizovati premiju po kilogramu dok robu drže na lageru. Takođe, korist od premije po kilogramu imali bi samo otkupljivači, odnosno prerađivači, koji su po pravilu i monopolisti, a negativan efekat bi bio izražen i u sniženju cene za vrednost premije po toni, odnosno po kilogramu. „Klub 100 P plus„ navodi i da je takava praksa u EU odavno napuštena.
Pomagati i stočarstvo
Država bi stočarstvu mogla pomoći tako što će obezbediti podršku registrovanim farmama i olakšati registraciju novih, zaključio je „Klub 100 P plus„. Takođe, u prostorno-planskim dokumentima za seoska naselja valjalo bi definisati zone za formiranje novih farmi i opremiti ih odgovarajućom infrastrukturom, potom – pod najpovoljnijim uslovima – to zemljište prodati budućim farmerima. Pomoć stočarskoj proizvodnji ogledala bi se i u davanju pet dinara premije za mleko uz stimulaciju za ekstrakvalitet; plaćanja po grlu stoke uz premije za proširenje i kvalitet stada, a valjalo bi premirati tov junadi i druge stoke na principu uslovnog grla.
http://www.poljopartner.rs/VestDetaljno.aspx?id=23251&grupa=1
Predsednik Zadružnog saveza Srema Duško Tadić kaže za „Dnevnik” da bi proizvođačima šećerne repe odgovaralo premiranje po kilogramu jer bi to bio „model konkurenata”. Naime, u Hrvatskoj proizvođači slatkog korena dobijaju od države tu vrstu pomoći.
– Kako se može objasniti zašto se u Hrvatskoj premiraju kulture i kako to da komšije imaju znatno veće podsticaje za šećernu repu? Ako bi i kod nas premije bile po kilogramu, izjednačili bismo se s hrvatskim ratarima – kaže Tadić, dodajući da je najbolje da ostanu i premije po hektaru, a da se dodaju i podsticaji za kulture.
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović kaže da bi premije po kilogramu bile efikasnije, a pokazuje sijaset primera iz prethodne i ranijih godina.
– Kod subvencija po hektaru često se dešavalo da pare negde zalutaju i odu tamo gde ne treba ili da se, uz razne mahinacije, ovajdi pojedinac. Džepove su punili i oni koji nikada nisu zaorali njivu i bilo je tu mnogo zloupotreba. Ako bi se uvele premije po kilogramu, favorizovala bi se proizvodnja, a to je najvažnije – naglašava Cvijanović.
– Premije po kilogramu ne bi bile dobro rešenje jer predstavljaju direktnu pomoć prerađivačima a ne poljoprivrednicima – kaže za naš list Miroslav Ivković iz Asocijacije poljoprivrednika. – Iskustva iz ranijih godina, kada smo imali takve premije, nisu pozitivna jer su prerađivači obavezno spuštali cenu u otkupu za iznos premije. Naš sagovornik ukazuje na to da premiranje po kilogramu svakako ne bi dovelo do povećanja prinosa već do smanjenja jer poljoprivrednici ne bi imali novac da zasnuju proizvodnju.
Na minulom 8. zimskom seminaru farmera na Tari, kojem je prisustvovalo 415 farmera, „Klub 100 P plus„ usvojio je stavove koji, kako se navodi u saopštenju tog udruženja, treba da učine agrar sposobnijim da se ravnopravno uključi u tržište EU i šire. „Klub 100 P plus„ naglašava da subvencije treba da se daju po hektaru za biljnu proizvodnju (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo), i to fizičkim licima koja su u PIO a imaju do 100 hektara, kao i pravnim licima (malim preduzećima) – do 100 hektara ili svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
Poljoprivrednici okupljeni u ovom udruženju zalažu se za subvencije po hektaru a ne premije po kilogramu, i to iz više razloga. Naime, poljoprivrednici ne mogu realizovati premiju po kilogramu dok robu drže na lageru. Takođe, korist od premije po kilogramu imali bi samo otkupljivači, odnosno prerađivači, koji su po pravilu i monopolisti, a negativan efekat bi bio izražen i u sniženju cene za vrednost premije po toni, odnosno po kilogramu. „Klub 100 P plus„ navodi i da je takava praksa u EU odavno napuštena.
Pomagati i stočarstvo
Država bi stočarstvu mogla pomoći tako što će obezbediti podršku registrovanim farmama i olakšati registraciju novih, zaključio je „Klub 100 P plus„. Takođe, u prostorno-planskim dokumentima za seoska naselja valjalo bi definisati zone za formiranje novih farmi i opremiti ih odgovarajućom infrastrukturom, potom – pod najpovoljnijim uslovima – to zemljište prodati budućim farmerima. Pomoć stočarskoj proizvodnji ogledala bi se i u davanju pet dinara premije za mleko uz stimulaciju za ekstrakvalitet; plaćanja po grlu stoke uz premije za proširenje i kvalitet stada, a valjalo bi premirati tov junadi i druge stoke na principu uslovnog grla.
http://www.poljopartner.rs/VestDetaljno.aspx?id=23251&grupa=1
paorpaor
Član
Malo pre me zove jedan prijatelj i kaze da je saznao iz veoma pouzdanih izvora da ce premije 99 % biti po Kg, ali da cemo ribu iskljucivo morati da prodajemo Viktoruji, Delti ili MK. Oni ce ujedno biti i kontroleri kvaliteta i kolicine predate robe. Potom ce oni podnositi zahteve za isplatu subvencija onima koji su im robu i predali. On kaze da ostaje onih 25 Ha za svu zemlju, a preko toga samo za licnu. Znaci da onaj ko ima recimo 500 Ha svoje zemlje dobija i najvecu subvenciju. Subvenciju ce moci da dobiju svi i pravna i fizicka lica.
Nesto mi tu smrdi, ali ne mogu da dokucim sta..
Nesto mi tu smrdi, ali ne mogu da dokucim sta..
draganNb
Član
A jel ti rekao kada ce izaci uredba????
paorpaor
Član
Cek polako, ne moze se sve doznati za jedan dan. Bice uredba u cetvrtak na sednici vlade..
- Status
