Još uvek nije poznat nov model državnog subvencionisanja ratarske proizvodnje, iako je bilo najavljeno da će se sve znati do kraja januara. Vojvođanski poljoprivrednici mahom podržavaju dosadašnji sistem premiranja po hektaru, mada se čuje i glas u odbranu premija po kilogramu, što je varijanta subvencionisanja o kojoj se u poslednje vreme spekuliše kao vrlo mogućoj.
Predsednik Zadružnog saveza Srema Duško Tadić kaže za „Dnevnik” da bi proizvođačima šećerne repe odgovaralo premiranje po kilogramu jer bi to bio „model konkurenata”. Naime, u Hrvatskoj proizvođači slatkog korena dobijaju od države tu vrstu pomoći.
– Kako se može objasniti zašto se u Hrvatskoj premiraju kulture i kako to da komšije imaju znatno veće podsticaje za šećernu repu? Ako bi i kod nas premije bile po kilogramu, izjednačili bismo se s hrvatskim ratarima – kaže Tadić, dodajući da je najbolje da ostanu i premije po hektaru, a da se dodaju i podsticaji za kulture.
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović kaže da bi premije po kilogramu bile efikasnije, a pokazuje sijaset primera iz prethodne i ranijih godina.
– Kod subvencija po hektaru često se dešavalo da pare negde zalutaju i odu tamo gde ne treba ili da se, uz razne mahinacije, ovajdi pojedinac. Džepove su punili i oni koji nikada nisu zaorali njivu i bilo je tu mnogo zloupotreba. Ako bi se uvele premije po kilogramu, favorizovala bi se proizvodnja, a to je najvažnije – naglašava Cvijanović.
– Premije po kilogramu ne bi bile dobro rešenje jer predstavljaju direktnu pomoć prerađivačima a ne poljoprivrednicima – kaže za naš list Miroslav Ivković iz Asocijacije poljoprivrednika. – Iskustva iz ranijih godina, kada smo imali takve premije, nisu pozitivna jer su prerađivači obavezno spuštali cenu u otkupu za iznos premije. Naš sagovornik ukazuje na to da premiranje po kilogramu svakako ne bi dovelo do povećanja prinosa već do smanjenja jer poljoprivrednici ne bi imali novac da zasnuju proizvodnju.
Na minulom 8. zimskom seminaru farmera na Tari, kojem je prisustvovalo 415 farmera, „Klub 100 P plus„ usvojio je stavove koji, kako se navodi u saopštenju tog udruženja, treba da učine agrar sposobnijim da se ravnopravno uključi u tržište EU i šire. „Klub 100 P plus„ naglašava da subvencije treba da se daju po hektaru za biljnu proizvodnju (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo), i to fizičkim licima koja su u PIO a imaju do 100 hektara, kao i pravnim licima (malim preduzećima) – do 100 hektara ili svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
Poljoprivrednici okupljeni u ovom udruženju zalažu se za subvencije po hektaru a ne premije po kilogramu, i to iz više razloga. Naime, poljoprivrednici ne mogu realizovati premiju po kilogramu dok robu drže na lageru. Takođe, korist od premije po kilogramu imali bi samo otkupljivači, odnosno prerađivači, koji su po pravilu i monopolisti, a negativan efekat bi bio izražen i u sniženju cene za vrednost premije po toni, odnosno po kilogramu. „Klub 100 P plus„ navodi i da je takava praksa u EU odavno napuštena.
Pomagati i stočarstvo
Država bi stočarstvu mogla pomoći tako što će obezbediti podršku registrovanim farmama i olakšati registraciju novih, zaključio je „Klub 100 P plus„. Takođe, u prostorno-planskim dokumentima za seoska naselja valjalo bi definisati zone za formiranje novih farmi i opremiti ih odgovarajućom infrastrukturom, potom – pod najpovoljnijim uslovima – to zemljište prodati budućim farmerima. Pomoć stočarskoj proizvodnji ogledala bi se i u davanju pet dinara premije za mleko uz stimulaciju za ekstrakvalitet; plaćanja po grlu stoke uz premije za proširenje i kvalitet stada, a valjalo bi premirati tov junadi i druge stoke na principu uslovnog grla.
http://www.poljopartner.rs/VestDetaljno.aspx?id=23251&grupa=1