Ja se samo pitam dali ti što rade momentalno npr 10kj,dali su i pre 5god radili isto,i dali uopšte žele nešto da promene ili samo kukaju-hteli bi da dobiju sedmicu na lotu,al' ga nikad neuplate
I ja sam počeo sa malo,ali sam BUKVALNO odvajao od usta,i ŠTEDEO na sebi,da bi napredovao,i dan danas sebe smatram za MALOG proizvođača,i do bar 300ha naravno da neću stati,pa kako god,mehanizacija i ljudstvo moraju biti iskorišćeni bar 70%,inače neću biti rentabilan,a to niko na mom ili bilo čijem mestu nebi želeo,eto toliko od mene na tu temu
Opet ti teraš tvoje, mali da nestanu, a ne svataš da time u stvari i sebi radiš o glavi. Prvo, mali su većina. Kad svi ti ljudi propadnu postaće socijalni slučajevi jer novih radnih mesta nema niti će ih u dogledno vreme biti, a to je sa postojećim socijalnim slučajevima jako mnogo na teretu državnog budžeta koji će srazmerno padu standarda početi da i sam da bude sve tanji. Drugo, stanovništvo nam je svakim danom demografski sve starije(prosečna starost) tako da raste i broj penzionera po jednom zaposlenom. Država sa tolikim teretom neće moći više da isplaćuje bilo kakve subvencije preostalim poljoprivrednicima i biće prepušteni tržištu. Znamo da obilne subvencije koje bogate zemlje isplaćuju svojim farmerima kako bi držali hranu na što nižim cenama(često nižim od troškova proizvodnje) diktiraju i cene na svetskim berzama što neminovno dovodi do propadanja poljoprivrede u najsiromašnijim zemljama poput većine afričkih. Najveći procenat neobrađenih obradivih površina nalazi se upravo u Africi iz razloga koje sam gore naveo u scenariju koji ti priželjkuješ da se odigra u zemlji u kojoj i sam živiš.
Da odgovorim na pitanje: Pre pet godina je moj otac radio 4 kj a ja sad nešto više od 10. 10 > 4 iz čega dalje implicira da nisam ostao na istom. Ipak sada već počinjem da osećam posledice od poslednje dve godine bez subvencija. Treba da natučem još toliko pa ću moći da živim i kad dobijem otkaz.
Ne priželjkuj više zlo, ko drugome jamu kopa sam u nju pada.