Део текста из књиге,, силирање легуминоза ,,Ненад ђорђевић и Бора Динић.
"Силирање грашка
Сточни грашак за биомасу гаји се као озими или јари усев. Озими грашак се сеје крајем септембра, а јари крајем фебруара и почетком марта. Најчешће се сеје у смеши са овсом и ражи, а ређе са јечмом и пшеницом, такође због проблема полегања. За сетву једног хектара потребно је на 100кг семена грашка и 15-20 кг семена ражи, односно 20-30 кг семена овса. Међутим постоје и резултати који говоре о могућности гајења смеша крмног грашка и кукуруза.Тако на пример, Кастелиц и Штупица (1983) су у трогодишњим огледима (1979-1981) испитивали производност смеша крмног грашка и кукуруза (однос маса семена грашка и кукуруза 90 кг:15 кг; 70:25 кг; и 50:35 кг) и установили највеће трогодишње приносе за смешу од 70 кг семена грашка и 25 кг семена кукуруза у количини од 20,19 т/ха зелене масе, односно 3,8 т/ха суве материје. Као чист усев, за зелену храну и сено, грашак се користи у фази формирања првих мехуна.У смеши, пре свега са ражи, коришћење пре класања жита. За силажу грашак се користи када образује две трећине махуна, а жита увелико искласају, како би се обезбедио што већи садржај суве материје."
Силирање грахорице
"У роду грахорице налази се више врста, али су код нас најзначајније озима маљава, и озима или јара обична грахорица. Због полегања, као и недовољне количине ферментабилних шећера, грахорице се обавезно сеју у смеши са овсом, тритикалеом или јечмом. Искуства са фарми ПКБ-аговоре да пшеница није добар потпорни усев за грахорицу јер у односу на друга жита има слабије стабло, док се тритикале помиње као веома добро решење. Да би се добила што боља потпора, потребно је употребити адекватну количину семена грахорице и жита. Тако , на пример, при сетви једног хектара, за маљаву грахорицу потребно је120 кг семена и 30 кг семена ражи, односно125 кг грахорице и 35 кг овса. За обичну озиму грахорицу и раж тај однос је 150 кг:30 кг семена а за комбинацију са овсом 150 кг:30
Оцена квалитета силаже
"Појава плеснивости силажа је велики проблем, везан за присуство кисеоника у силираном материјалу. Плеснивост код добро сабијеног материјала долази до изражаја само на површинским деловима силаже, који се иначе одбацују и не користе у исхрани животиња. Међутим, при силирању сувљег материјала, након отварања сило-објекта дешава се да се услед продора ваздуха плеснивост развија и у унутрашњим деловима силаже. Плесни из силаже могу бити узрочници низа болести које се називају микозама и микотоксиозама..."
"Боја силаже може да буде прилично различита, и зависи пре свега од врсте силираног материјала. За квалитетну силажу целе биљке кукуруза карактеристична је жутозелена боја, а за силажу влажног зрна или клипа кукуруза жута. Силаже луцерке и трава треба да имају маслинасто зелену боју,док боја силаже од глава и лишћа шећерне репе мрка. Одступање од ових боја указује да је у току силирања било већих или мањих неправилности. Прекиселе силаже имају бледозелену, а често и жутозелену боју, док тамнија боја силаже указује на високу температуру при силирању.
Мирис силаже се најбоље процењује када се протрља прстима или између дланова, чиме се сви присутни мириси појачавају. Мирис квалитетне силаже после неколико минута нестаје са руку, док мирис лоше силаже, са доста бутерне киселине, остаје дуго. квалитетна силажа треба да има благо накисео и пријатно ароматичан мирис, који подсећа на мирис киселог купуса, краставаца и парадајза, или мирис укиселог теста.
Силажа од провенутог материјала или сенажа имају слабије изражен мирис у односу на силажу природно влажног материјала, и њихов мирис више подсећа на мирис сена. Оштар кисео мирис указује на знатније присуство сирћетне киселине, што може утицати на битније смањење конзумирања силаже. Тежак и оштар мирис на ужегао бутер указују на присуство бутерне киселине...
Повећана ароматичност у односу на нормалну јавља се у силажама где је ферментација текла на вишим температурама, и карактеристична је за карамелисану силажу. Мирис овакве силаже подсећа на мирис свеже испеченог ражаног хлеба. Оваква силажа има мању сварљивост протеина, и мало или нимало каротина."
Надам се да ће многима сада бити много јасније.