Soja 2015.g.

Kiselo sigurno ne. Cak je i kvalitet skoro pa ne bitan ako je zemljiste sa dobre strane reke. Da vi vidite na kakvim peskovima soja radja 2,5 t/kj u 2012., ali pored Dunava.

Soja od svih kultura je najtolerantnija na vrste i kvalitet zemljista, moze da bude veoma prinosna i na kiselim zemljistima (kakva su sva juzno od Save i Dunava) ,ako je gaje u Kini na 2-3 000 metara nadmorske visine na Tibetu i jos ko zna gde, zasto ne bi bila dobra ovde kod nas.Cak ta zemljista u brdima veoma cesto preko leta dobiju padavine za razliku od nizija, jedna kisa u pravo vreme moze da znacajno popravi prinos.
 
Ajde nek bude kako ti kazes, samo ja znam da ako nema rose nema ni prinosa. Vazdusna susa vise utice na prinos nego zemljisna (naravno ne mislim na saharu). A da je tako onda mi objasni zasto soju ne seju severnije od nas ? Pokusavali su i Nemci i Austrijanci, ali prc, nista. To su prinosi reda velicina kakvi su kod nas bili 2012te. Ima nesto sto joj je potrebno, a to nesto je u vazduhu.
 
Pozeljno je 30-40kg azota po ha dok ne krene da formira kvrzice,znaci oko 80kg/ha UREJE predsetveno je dobra stvar. Folijarno azot NIKAKO.
Ne preporučuje se prihranjivanje soje u toku vegetacije, kao ni predsetvena primena đubriva urea koje ima produženo delovanje, jer se biljke tada opredeljuju za lakše dostupan azot iz zemljišta i ne formiraju se kvržice na korenu biljaka. Prihranjivanje soje azotnim đubrivima ima smisla samo na kiselim zemljištima gde je onemogućen rad kvržičnih bakterija.
http://www.nsseme.com/?p=18464
 
@paorpaor Ako vazdusna vlaga utice na prinos, onda mi objasni razliku u prinosu soje u Srbiji izmedju 2012. godine i 2014. godine.Prinos 2012. godine je bio negde i od 1 000 kg po hektaru pa navise a prosle znacajno veci.Koliko ja znam rosa se formira kada se pojavi znacajna razlika imedju nocne i dnevne temperature, kada je nocna temperatura 17-28 stepeni a dnevna 40 sasvim je jasno da ce rosa biti veoma mala ili nikakva.

Definicija sa Wikipedije:Rosa su kapljice nastale kondenzacijom vodne pare. Pojavljuju se kasno navečer ili rano ujutro. Pojavljuje se na predmetima koji su tijekom noći izloženi zbog hlađenja vodene pare koja je nastala tijekom dana. Najčešće se pojavljuje na biljkama, ali može i na izloženim predmetima. Kada su temperature vrlo niske, rosa se pojavljuje u obliku leda koji zovemo mraz. Najčešće se pojavljuje u kasno ljeto na travi, lišću, ogradama, krovovima automobila i na mostovima.

Takodje pitanje da li je u toku leta veca rosa u Ns -u ili na Kopaoniku?
 
U susnim godinama rosa dosta znaci. Uvek njive koje su blize reci, tj. gde ima vise rose daju veci prinos. Ja sam u njivu koja je pored reke u Julu ulazio na podne i bilo je rose po biljkama.
 
Vlado ne zelim da te ubedjujem u nesto i da bez potrebe kvarimo temu. Ti slobodno posej soju na Kopaoniku, a ja cu u okolini NSa ::namigivanje::
Ko je imao prinose od 1 t/ha 2012te. Ako ne verujes da soja moze i bez kise najbolje bi bilo da pitas ljude u iz Plavne, Vajske, Bodjana, Novog Sela... U toj 2012toj su imali 4 t/ha i vise a da nije bilo kise, ali zato iamju Dunav i more jutarnje rose.
 
@paorpaor Ako vazdusna vlaga utice na prinos, onda mi objasni razliku u prinosu soje u Srbiji izmedju 2012. godine i 2014. godine.Prinos 2012. godine je bio negde i od 1 000 kg po hektaru pa navise a prosle znacajno veci.Koliko ja znam rosa se formira kada se pojavi znacajna razlika imedju nocne i dnevne temperature, kada je nocna temperatura 17-28 stepeni a dnevna 40 sasvim je jasno da ce rosa biti veoma mala ili nikakva.

Definicija sa Wikipedije:Rosa su kapljice nastale kondenzacijom vodne pare. Pojavljuju se kasno navečer ili rano ujutro. Pojavljuje se na predmetima koji su tijekom noći izloženi zbog hlađenja vodene pare koja je nastala tijekom dana. Najčešće se pojavljuje na biljkama, ali može i na izloženim predmetima. Kada su temperature vrlo niske, rosa se pojavljuje u obliku leda koji zovemo mraz. Najčešće se pojavljuje u kasno ljeto na travi, lišću, ogradama, krovovima automobila i na mostovima.

Takodje pitanje da li je u toku leta veca rosa u Ns -u ili na Kopaoniku?

Mislio je na rosu kad nema kiše,parcele u blizini reka,jezera,kanala,niži tereni,itd
 
U mom kraju je rose nenormalno mnogo . Dal je to uticaj što je to delta ili ušće 2 rijeke ili nešto drugo . Možda i to što vjetra skoro da nikad nema . Soja uglavnom bude solidna , do pola jula izgleda kako koja al uglavnom slabo i jadno a onda odjednom poludi niodčega . Luda biljka pa to ti je.

Mindjušar u pravu je čovjek , rose bude dosta u planinama .
 
2012 prosek na mojim parcelama je bio 1000 kg/k.j.Bolje sam prošao nego prošle godine sa prinosom od 2+tona po k.j.
 
Nema nameru da se sa bilo kime raspravljam i kvarim ovaj praznicni dan. To sto je neko imao prinose od 4t/ha 2012. godine su sporadicni slucajevi uslovljeni pre svega mikroklimatom kao sto rece Mindjusar, nazalost mnogo je bilo primera gde je on bio jako mali Izgleda da me nisi razumeo, niko ovde nije rekao da ce biti isti prinos u Vojvodini ili u centralnoj Srbiji na kiselom zemljistu, nego da je biljka takva da ce i na slabijim zemljistima dati sasvim dobar rod.Naravno sve ostalo zavisi od agrotehnike ali i od kolicine padavina u toku vegetacije.
 
Ne preporučuje se prihranjivanje soje u toku vegetacije, kao ni predsetvena primena đubriva urea koje ima produženo delovanje, jer se biljke tada opredeljuju za lakše dostupan azot iz zemljišta i ne formiraju se kvržice na korenu biljaka. Prihranjivanje soje azotnim đubrivima ima smisla samo na kiselim zemljištima gde je onemogućen rad kvržičnih bakterija.
http://www.nsseme.com/?p=18464
Kako mislis ureja ima produzeno delovanje ? Ureja samo kasnije krene da deluje,a deluju dok se ne isperu u dublje slojeve podjednako u ostalom nije to neka kolicina azota koju treba cekati da "nestane" tj da se ispere,to je jako mala kolicina azota 70-80kg ureje ili 100-110kg/ha SAN-a,tako da nema opasnosti da ce kasnije skoditi.
Ono sto sam ja napisao ima isto i na sajtu znaci predsetveno 30-40kg/ha azota i bez folijarne prihrane.
 
Ne preporučuje se prihranjivanje soje u toku vegetacije, kao ni predsetvena primena đubriva urea koje ima produženo delovanje, jer se biljke tada opredeljuju za lakše dostupan azot iz zemljišta i ne formiraju se kvržice na korenu biljaka. Prihranjivanje soje azotnim đubrivima ima smisla samo na kiselim zemljištima gde je onemogućen rad kvržičnih bakterija.
http://www.nsseme.com/?p=18464

Preporučuje se i to u količinama koje je N.A. naveo ,to nije prehrana u punoj vegetaciji pročitaj šta je napisano.
 
Znam da sam sa iste površine dobio više novca u odnosu na prošlu godinu a ti računaj kako god hoćeš.2012 euro kupovan po 112 a prošle jedva po 118.
 
ajd jedno pitanje.kakva je razlika u soji koja se pece i koja se nepece.npr u prinos , i u hranljivosti,?
cuo sam da ona se ne daje na manje uzraste zivotinja??
 
Nazad
Vrh