Zadatak termostata
Kad je motor hladan, termostat zatvara ili ograničava protok rashladne tečnosti iz motora u hladnjak.
Upotrebljavaju se dve vrste termostata:
- Danas se najviše upotrebljava voštani termostat od limene kutije napunjene voskom. U vosku je u gumenoj membrani mali klip u obliku olovčice. Dok je motor hladan, ventil zatvara protok vode u hladnjak. A kad se vosak zagreje, rastopi se i rastegne, potisne kutiju prema dole i ventil se otvori.
Uloga termostata je da omoguci odlazak tecnosti iz motora u hladnjak kada temperatura dostigne oko 80 stepeni.
Termostat je u stvari kontrolni ventil upravljan temperaturom rashladne tecnosti. Njegov posao je da pomogne motoru da se brže zagreje što se postiže preusmeravanjem toka rashladne tecnosti. U stvari, već je jasno kako rashladna tecnost u normalnom radu (zagrejanog) motora struji kroz džepove bloka i glave, pa u hladnjak te opet nazad, potpomognuta pumpom.
Kada je motor hladan, termostat stoji zatvoren kako bi rashladna tecnost (terana pumpom) strujala samo kroz blok i glavu. Kada se tecnost dovoljno zagreje, termostat se otvara i tecnost tada počinje kružiti celim sastavom.
Najčešći termostati kakve danas susrećemo su tzv. "voštani termostati". Takav termostat ima u sebi malu komoru s voskom zatvorenim u rastezljivoj membrani. Kada se temperatura rashladne tecnosti podigne dovoljno da se njezino strujanje može preusmjeriti kroz celi sastav za hlađenje (dakle i kroz hladnjak), vosak u termostatu počinje se zagrejavati i rastezati (povećava mu se volumen). Povećanjem volumena voska u termostatu, pomiče se i rastezljiva membrana koja "gura" polugu za otvaranje termostata. Kada kažemo da je termostat otvoren, u stvari mislimo na zagrejani termostat koji je počeo propuštati struju rashladne tecnosti kroz hladnjak. Upotrebom termostata postiže se brže zagrejavanje motora čime se štedi gorivo i smanjuje emisija nesagorenih ugljikovodika te ugljičnog monoksida. Tako motor brže dostiže radnu temperaturu (temp. tecnosti pri termostatu obično se kreće oko 80-85°C) za koju je, uostalom, i predviđen te na kojoj je trošenje pokretnih delova najmanje, a podmazivanje najbolje.
Kad je motor hladan, termostat zatvara ili ograničava protok rashladne tečnosti iz motora u hladnjak.
Upotrebljavaju se dve vrste termostata:
- Danas se najviše upotrebljava voštani termostat od limene kutije napunjene voskom. U vosku je u gumenoj membrani mali klip u obliku olovčice. Dok je motor hladan, ventil zatvara protok vode u hladnjak. A kad se vosak zagreje, rastopi se i rastegne, potisne kutiju prema dole i ventil se otvori.
Uloga termostata je da omoguci odlazak tecnosti iz motora u hladnjak kada temperatura dostigne oko 80 stepeni.
Termostat je u stvari kontrolni ventil upravljan temperaturom rashladne tecnosti. Njegov posao je da pomogne motoru da se brže zagreje što se postiže preusmeravanjem toka rashladne tecnosti. U stvari, već je jasno kako rashladna tecnost u normalnom radu (zagrejanog) motora struji kroz džepove bloka i glave, pa u hladnjak te opet nazad, potpomognuta pumpom.
Kada je motor hladan, termostat stoji zatvoren kako bi rashladna tecnost (terana pumpom) strujala samo kroz blok i glavu. Kada se tecnost dovoljno zagreje, termostat se otvara i tecnost tada počinje kružiti celim sastavom.
Najčešći termostati kakve danas susrećemo su tzv. "voštani termostati". Takav termostat ima u sebi malu komoru s voskom zatvorenim u rastezljivoj membrani. Kada se temperatura rashladne tecnosti podigne dovoljno da se njezino strujanje može preusmjeriti kroz celi sastav za hlađenje (dakle i kroz hladnjak), vosak u termostatu počinje se zagrejavati i rastezati (povećava mu se volumen). Povećanjem volumena voska u termostatu, pomiče se i rastezljiva membrana koja "gura" polugu za otvaranje termostata. Kada kažemo da je termostat otvoren, u stvari mislimo na zagrejani termostat koji je počeo propuštati struju rashladne tecnosti kroz hladnjak. Upotrebom termostata postiže se brže zagrejavanje motora čime se štedi gorivo i smanjuje emisija nesagorenih ugljikovodika te ugljičnog monoksida. Tako motor brže dostiže radnu temperaturu (temp. tecnosti pri termostatu obično se kreće oko 80-85°C) za koju je, uostalom, i predviđen te na kojoj je trošenje pokretnih delova najmanje, a podmazivanje najbolje.