Rezidba koštičavih voćaka

Mozete i Oktopodove savete da koristite, a evo nasao sam kako izgleda sljiva sa piramidalnom krunom, nakon orezivanja...Meni i ovaj snimak deluje da je sve odradjeno po PS-u, pa moze da posluzi kao ugledan primer kako rezati sljivu u obliku piramidalne krune...Ima dva linka...

A evo i primer relativno losih stabala (losih u smislu da su grane mnogo uspravne pre rezidbe i tesko je samo rezidbom postici zeljeni oblik krune) ali mi deluje da covek lepo pokazuje principe kako da se radi..

I jos jedan primer za rezidbu, malo specifican zbog gustine, nije kod nas uobicajen za sljivu... Ne toliko karakteristivan primer zato sto je izabrano vreteno, nego sto je rekao i objasnio puno pravila koja mogu da se primene na sve sisteme gajenja (skeletne grane kod piramide se slicno rezu kao sto se reze ovde vreteno, manje vise)...
 
Poslednja izmena:
Zdravo, molim savjet, prošle godine ova trešnja na magrivi je orezana oštro u martu i onda ponovo u junu, da se izgrana u grm, bilo je povijanja i uvrtanja. Kako sad da dobijem veći bočni prirast na letorastima i da li bi rovašenje na (lisnim) pupoljcima pomoglo u tu svrhu, tj. kako bi vi uradili rezidbu.
 
Slobodno rovasi pupoljke, gde hoces da ti izadje grana ostavis, a gde neces, tu skini pupoljke...to moras kad budu 1-2cm tj kad dobro nabubre, lakse se tad skidaju nego sad kad su u mirovanju...Rovasenje se radi samo na centrlanoj grani tj produznici, nema potrebe da se radi na bocnim skeletnim, one su slabije bujne i mogu da se rezu zbog grananja...
Meni lici ko da hoces pitamdu da gajis, a opet, imas malo vise grana za nju, ko da hoces vretenast grm da gajis... Ako ides na pitamidu, prvi sprat ima 4 grane pravilno rasporedjene u prostoru...
Ako hoces nesto ko vreteno (to ce da bude veoma bujno vreteno), onda koristi tzv Brunerov sek, ostavis bujniju granu iznad one koju hoces da ti ostane, i preseces je na pola recimo, ili na 1/3inu, a ovu ispod koja ti treba, nju malo prekratis samo...Ova vislja ce da povuce svu snagu, bujno ce da raste, a ova sto ti treba, ona ce slabije bujno da raste...Onda tu bujniju pocetkom leta (negde u junu recimo) uklonis skroz, i ostane ti ova koju si hteo...Ako ti je mnogo bujno stablo, onda manje sad rezi u prolece, a vise rezi u junu (i obrnuto, ako ti treba veca bujnost)..
Elem, ako vec nisi (a po postu ne vidim da jesi odlucio), moras da se odlucis za oblik koji hoces, pa onda da smislimo kako da napravimo tu tresnju da bude u tom obliku...
 
Ja pokušavam dobiti 10ak ramenih grana koje bi zauzele 10ak kvadrata (u 5x3), najbliže španskom grmu, možda se ovdje bolje vidi, kraćeno je stablo na oko metar, pa bih sad tretirao sve noseće grane kao provodnice.
 
jesam je napisao(la):
Ja pokušavam dobiti 10ak ramenih grana koje bi zauzele 10ak kvadrata (u 5x3), najbliže španskom grmu, možda se ovdje bolje vidi, kraćeno je stablo na oko metar, pa bih sad tretirao sve noseće grane kao provodnice.
Kliknite za proširenje...
Imali efekta ove zamišljene provodnice rovašiti na poželjne i uklanjati nepoželjne pupoljke da bi se razgranale cjelom dužinom ili je dovoljna rezidba.
 
Ok, sad znamo koji uzgojni oblik hoces... Inace ovo sto pisem sve manje vise imas u PNW 667 i 543 publikacjama, posto su oni napisali ukratko kako se pravi i odrzava spanski grm...Msilim da i austalijanci imaju nesto i u svojoj publikaciji (imas oba fajla na linku za tresnju, dole u mom potpisu).
Inace, i ja sam hteo Spanski grm u pocetku da koristim, ali sam se bojao da ce u nasim uslovima to pregusto raste i bice veci problem da se obuzda, pogotovu na bujnim sortama ko Burlat, pa sam ipak izabrao KGB za vecinu sorti (osim za Reginu, Kordiu i Ferroviu posto njima KGB sistem ne odgovara (moralo bi da se modifikuje rezidba pa da bude vise kao spanski grm nego KGB sistem, posto te sorte pretezno radjaju na jednogodisnjim grancicama, a mnogo manje na majskim buketicima, a sa KGB sistemom se sve jednogodisnje grancice uklanjaju)..U svakom slucaju mi je spanski grm rezervna varijanta ako imam problem sa majskim buketicima, sa KGB-a moze da se predje relativno lako na spanski grm...
Po njihovom pravilu, isto kao i KGB, i spanski grm treba da ima okvirno oko 25 vertikalnih grana na bujnoj podlozi, nesto izmedju 20 i 30 u zavisnosti od stvarne bujnosti, na kojima ces da ostavljas samo jednogodisnje relativno horizontalnije rodne grancice, i cim prodje berba, ako su grncice reltivno bujnije rasle, sve to kratis da izraste nova grancica te godine koju opet kratis u prolece na par cvetnih pupoljaka, i 1 ili 2 vegettivna...Ako je slabija bujnost te godine, ne kratis leti, nego sacekas da izrastu do jeseni, pa ih onda pred kraj jeseni dok je jos suvo kratis...Ako je mnogo slaba bujnost, onda uklonis par vertikalnih poluskeletnih grana i proredis krunu ali mislim da to ne bi trebalo da se desi kod nas..

Po mojoj logici, rezidba po svakoj vertikalnoj skeltnoj grani bi trebalo da je slicna kao za super slender spindle kod tresnje... iz svake vetikalne grne, koju mozes da smatras za jedno usko vreteno tj poluskeletnu produznicu, izaci ce ti par grana iz istog mesta sa strane (nekad jedna, nekad vise)... svaku tu jednogodisnju granu prekratis tako da ostavis sve cvetne pupoljke pri osnovi i iznad njih u proseku 2 vegetativna, da imas porast za sledecu godinu (ako ne ostavis dva vegettivna na vrhu, cvetni iscvetaju te godine, i grana se osusi posto nema vegetativnih da iz njih izraste sledece godine grancica, samo su cvetni pri osnovi) koje ces opet da prekratis isto tako na cvetne i na 2 vegetativna... kad se ta grana posle par godina (po pravilu sve se horizontalne rodne grane menjaju do 4te godine) puno izduzi, onda je seces na patrlj (nema bas pravilo koliki, ali jedno 10tak cm, manje vise, nije patrlj od 2-3cm ko kod jabuke nego je duzi, iz kog bi trebalo da izadje nova grana koju sledecih godina isto rezes ko gore sto napisah)...
Ovo sto sam napisao za slicnost sa super slender spindle rezovima, to ima logike da se primeni ako imas relativno puno tih manjih horizontalnih grancia...Ako ih ima malo, tj retke su, onda je bolje ne prekracivati ih nego ostaviti da naprave vise majskih buketica, rode 3-4 godine, i onda da se prekrate na patrlj za obnovu...
E sad, mali problem je sto su kod nas tresnje prebujne (bez obzira na susu neke godine, ima mnogo vise padavina nego u spaniji i juznoj Italiji, zemlja je mnogo plodnija itd.. Taj nacin rezidbe bolje uspeva u juznoj italiji, u spanji i kaliforniji (pa delom i Oregonu i Washingtonu) zato sto imaju duga leta (pa ono sto prekratis usred leta, stigne da izraste do zime u dovoljno dug mladar) i zalivaju, pa im je vegetacija znatno duza, a s druge strane sa redukovanim zalivanjem (a negde i bez zalivanja, u juznoj italiji cini mi se) postizu reativno slabiji porast nego kod nas sto obicno bude, tj regulisu porast i sa nedostatkom vode, posto je magriva (i SL 64 podloga koju oni koriste, a to je vegetativno razmnozena magrva) relativno bujna podloga, ali odlicno podnosi susu i toplotu u njihovim uslovima gajenja...
Znaci, ako hoces Spanski grm, onda ti za magrivu treba 4 minimum, a verovatno i 5 kompletnih sekova gde se sve grane koje izrastu prekrate na 10tak cm, da izrste sto vise vertikalnih poluskeletnih grana (izmedju 20 i 30, ko sto rekoh, zavisi od bujnosti, ali generalno je manji problem ako preteras sa par grana vise, pa ih kasnije uklonis, nego obrnuto), i onda svaku od njih rezes po principu gore sto sam napisao... Mislim da bi 10 do 12 vertikalnih grana bilo malo za nase uslove gajenja (a ti jos imas i sistem za polivanje, koji mislim da je nepotreban u nasim uslovima gajenja, pogotovu na magrivi) i da ces imati malo bujniji porast ako ne ostavis vise...
Uzmi u obzir i to da je spanski grm planiran da ima visinu do 2.5m zbog berbe, sve preko toga se reze leti (kao ziva ograda se posle berbe ukloni), a ti vec imas malo vislje stablo ja bi reko (spanski grm ima 40tak cm samo visinu stabla, odmah sa 40cm pocinju prve pouskeletne grane)
Svrha spanskog grma (pa i KGB sistema) je ta da ne radis rovasenje tj da rezidba bude prosta i lako ponovljiva...Grananje u prve 3 godine dobijes tako sto svaku granu prekratis na 10tak cm da bi dobio oko 30tak vertikalnih grana, ko sto sam reko gore...
Ako nastavljas sa spanskim grmom, po meni bi trebalo da analiziras da li da sve jednogodicnje grane prekratis jos jednom da dobijes tih 30tak vertikalnih grana za skelet...Ovo sto ti je u sredini vertikalno, sto izgelda kao porduznica kod piramidalne krune ili vretena, to bi trebalo da se skroz ukloni, ali mislim da mozes jos jednu godinu da je ostavis, pa onda da uklonis, uklanjanje obavezno u vegetaciji, nikako zimi...
E sad, ako procenis da imas dovoljno vertikalnh grana i da si zavrsio formiranje oblika tj imas preko 20 grana za skelet (a cini mi se, ako mogu lepo da prebrojim, da ako ne racunas vertikalnu centrlanu granu, tu mozda i ima malo i preko 20 grana) onda sve vrhove prekratis za cetvrtinu otprilike, produznicu uklonis iznad zadnje dvogodisnje horizontalne grane (to je ova najvisa, levo od produznice na slici, sto ima 3 jednogodisnja letorasta), i onda dobijes produzetak na svakoj grani vertikalnoj, i imaces po granu dve sa strane koje ti ostaju za rod...
Ako je sorta koja se lepo grana (ne znam koju sortu imas), onda prekratis za cetvrtinu svaku produznicu skeletne grane... Ako je sorta koja se bas slabo grana, onda oni preporucuju da se svaki taj vertikalni mladar koji produzuje skeletnu granu presece na 30tak cm, da indukujes grananje...
Znaci dole imas 5 poluskeletnih grana, i ako bi ostavio jos ove dve malo horizontalnije poluskeletne koje su mozda malo vislje nego sto treba po meni, to je 7 poluskeletnih...svaka ima 3-4 jedngodisnje grancice, pa bi mogao da bude dovoljan broj skeltnih vertikalnih produznica..
Ali opet, malo me brinu ove dve najvislje poluskeletne grane, mnogo su visoko po meni, a ako ih izbacis sa vertikalnom produznicom zajedno, onda moze da nedostane vertikanih grana za skelet i da ti bujnije rastu nego sto ti treba... Mozda je najbolje da ih ostavis zasad ajedno sa centrlanom (smao ih prekratis za trecinu ili cetvrtinu), pa da se vidi, ako kojim slucajem ne raste bujno sve, onda ih kasnije ukloni sa vertikalnom produznicom...
Kod KGB-a je OK kad imas jednogodisnji porast uvis od 60 do 90cm...Za spanski grm kazu da je oko 60cm jednosgodisnji prirst optimalan...Ako je mnogo manje, onda je slabo bujno pa treba pojacati rezidbu zimi, a ako je mnogo vise od 1m, onda je mnogo bujno, i verovatno ima malo vertikalnih poluskeletnih grana...To je najprakticniji nacin da procenis jesi ostavio dovoljno vertikalnih grana, ili premalo, pa korigujes prema tome...
Eto, to je moja logika kako rezati spanski grm, naravno sve je manje vise na osnovu uputstva iz PNW 667 i 543 publikacijama, osim ovog dela sa obnavljanjem grancica da se radi kao sto se radi na super slender spindle (to mozes da probas, a mozes i klasicno ko sto oni preporucuju), ali i to je manje vise slicno onome sto oni preporucuju, smao ga nisu nazvali tako...
 
Mealy aka Savjetodavna služba, dade ti meni domašnji za razmišljanje, ali i gotovu recepturu : ) pa ću tako mješano neka stabla kratiti za 1/4 a neka rezidbom udvostručiti.. ove na slikama bi mogle biti Blek Star, malo mi se izmješalo, imam i Karmena u blizini, a malo dalje kasne Reg,Kor,Lap i nešto ranih iz Star grupe, vode imam koliko za najnužnije iz plitkih bunara, i to bi rado efektizirao sa pvc tvrdim cjevima spojenim na kpk i zabodenim u zemlju, kroz koje bi kapi iz crjeva išle u korjenovu zonu.
Za rodne grane sam prvo planirao kako profe sa tih publikacija i jutjuba kažu ali nisam znao kako dobiti tolike laterale pa zato i tražim pomoć kako (možda lako bočno grananje može Gizela 6, a magriva vidićemo), pa sam naletio na majstora za trešnju u epizodi Prevođenje rodnih grana na buketiće (što vidim i ti smatraš realnijim scenariom),
i ja bi isto tako probao podešavati broj skeletnih grana sa dovoljno mjesta na njima za rodne grane prevođene na bukete (u rotaciji).
Ne znam da li rovašenjem iznad buketa, ili uklanjanjem cvjetnih i ostavljanjem srednjeg vegetativnog pupoljka iz buketića može u praksi da se dobije mladar i skeletna grana, ako može, onda je optimizacija krošnje brojem skeletnih grana pri ruci dok je (mladih) buketića na skeletnim granama (svakako ću probati ostaviti sve skeletne do daljnjeg).
Tvoj predlog sa indukovanjem grananja kraćenjem zadnje gornje laterale, da li se to može razumjeti kao prevođenje (da bi se usporio vršni rast i da bi se bujnost prenela na bočno obrastanje skeletne grane) i da li bi povijanje na dole gornje prevedene laterale uvećalo efekat bočnog obrastanja.
Ovako je rezano proljetos i u junu udvostručeno u rezidbi
 
Ajde da ne citiram ceo tvoj odgvor ili pojedinacne delove, ici cu sa mojim opazanjima redom kako si ti davao svoje odgovore...
Ako imas Blek star, on je veoma rodan tako da mu nece smetati malo jaca rezidba s te strane, a opet je i bujnija sorta, pa gledaj da ne preteras ali mislim da s njom ne bi trebo da imas puno problema i sa jacom rezidbom (kad prorodi naravno, prilikom formiranje ide blaza malo).. Sto se tice Karmena, on navodno nije ekstremno rodan, a dosta je i bujan, pa tu idi sa slabijom rezidbom dok ne prorodi, i vise se koncentrisi na letnju rezidbu da mu malo smanjis bujnost..
Lapins ti je najrodniji od svih, ali se uopste takoreci ne grana, za njega idi maksmalno prekracivanje produznica na 30cm, da bi dobio poluskeletne grane gde ti trebaju .. Lapins je inace idealna za KGB sistem gajenja posto vecinu roda daje na majskim buketicima, mozda da probas sa njim taj sistem gajenja, on je ko stvoren za njega...
E sad, Regina i Kordia, muke nase (bice i moja, posto ih i ja imam na sejancu trsnje, nije mogla magriva posto je zemlja dosta teska, a navodnjavanja nema)...One ne radjaju puno tj vrlo malo prave majske buketice, a pretezno radjaju na jednogodisnjim grancicama u njihovim osnovama, pa gledas da ih imas maksimalno, znaci sto vise grancica koje se prekracuju (verovatno je za njih najbolja metoda sto sma gore napiso, ostavis cvetove i prekratis na dva vegetativna pupoljka iznad cvetnih da dobijes sto vise novih jednogodisnjih prirasta....Kordia i Regina su uz to jos i bujne, pa se vise koncentrisi na letnju rezidbu i cilj je imati sto vise jednogodisnjih salbije bujnih letorasta (recimo oko 60cm je idealna bujnost za Spanski grm, ako je mnogo ispod, to je slabo bujno, i ako je mnogo iznad, to je prebujno, pa korekciju radis kako stabla traze)....
I jos jedna nedostatak Kordie i Regine, one prosecno mnogo slabo zamecu plodove, pa ti treba bukvalno 2-3 puta vise cvetova, da bi dobio isti broj plodova...Ostale sorte zamecu 30 pa i vise posto u nekim srednje povolljnim usplovima cvetanja, a Regina i Kordia teze predju i 10 posto zametnutih plodova od ukupnog roja cvetova, pa imaj i to u vidu kad planiras koliko da ostavis roda...Ako im nisi nasao svakoj po minimum dva adekvatna oprasivaca, onda ces morati i to da korigujes, inace ce prinosi biti jos slabiji...
Imas na mom linku dole jedan fajl (Savremena proizvodnja tresnje Grocka 2010 se zvoe ja mislim, u folderu "sorte") i tamo imas kako koja sorta pravi rodne pupoljke (dal je vise na jednogodsnjim, dal je vise majskih buketica, kako i koliko brzo ogoljeva i slicno) pa iskoristi to da prilagodis rezidbu svakoj sorti...
Ako sam te za vodu razumeo, ti hoces deblju cev da pobijes u zemlju (recimo 20cm) i da onda stavis kapaljku da kaplje u tu rupu da direktno ide voda u korenovu zonu na dubini od 20 ili vise cm? Ko sto rekoh gore, magriva je ako nista drugo, izuzetno otporna na susu, tako da misllim da ti voda ne treba uopste u nasim krajevima, izvuci ce je ona iz dubine (osim ako nemas neku ultra peskovitu zemlju, onda voda nestane brze mnogo, al opet, i magriva ce da pusti mnogo dublji koren na takvom zemljistu...Madjari je gaje za mnogo manje kise bez navodnjavanja tako da mislim da to nije kriticno za magrivu... Da znas i da drvo koje se zaliva, ima relativno plici korenov sitem, tako da ukoliko nema zalivanja kasnije iz nekog razloga, ono je mnogo manje otporno na susu od drveta koje je prirodno raslo i pustalo dubok koren u potrazi za vodom kad je susa...Ako slucajno imas tezu zemlju, koju magriva po prirodi stvari ne voli, onda sa zalivanjem mozda mozes i da pogorsas stvari...
Sa ovog videa je rezidba u skladu sa njegovim gajenjem, on ima znatno duze poluskeletne grane, i ima ih relativno manje, pa mora da sece na dvogodisnje drvo da bi imao koliko toliko porast... Ako ne reze tako, uginuce mu majski buketici i sama grana ce se izduziti mnogo... Spanski grm nema tako duge grane, cak naprotiv, sve je krace drvo (ima visegodisnjeg, ali opet su to kratke grancice, ne ko njegove od metar do metar i po, ti nemas mesta za to posto imas gomilu vertikalnih skeletnih grana, a on ima centralnu i 4 horizontalne skeletne grane, pa mora da ima dugacke poluskeletne)..
Svaki buketic ima centralni pupoljak vegetativvni, i oko njega je desetak, manje vise, cvetnih tako da svake godine taj veggetativni da novi vegetativni i nekoliko cvetnih... E sad, cilj je da sto mladji budu cvetni pupoljci, tj da budu pre svega na jednogodisnjim granama, takvi daju najkrupnije plodove, pa onda na majskim buketicima koji su najmladji...Sto su majski buketici stariji, to je sitniji plod na njima...zato se za spanski grm preporucuje zamena cetvrtine rodnog drveta godisnje, sto znaci da majski buketic radja 3-4 godine, i onda se uklanja i zamenjuje sa novim koji izrastao sa jednogodisnje grancice, koju si prethodne godine dobio rezidbom, i ciklus se ponavlja...Zato mislim da ne mozes princip rezidbe koji profa sa videa kaze da ne treba raditi, zato sto on duze drzi majske buketice, a jednogodijne grane takoreci krati dosta, pa je njemu veicna roda samo na majskim buketicima... Moze da se desi da to manje negativno utice na bujnim podlogama, nego na Gizeli na primer, ali mislim da americki profesori kazu da nema veze sa podlogom, vec da jednogodisnje grancice daju najkrupnije plodove, bez obzira koja je podloga u pitanju...
Ono sto bi ja radio, kad grana dodje za uklanjanje posle 4 godine, u sustini preseces je sto blize centralnoj skeletnoj grani, i ostavis samo jedn majki buketic iz kog ce sigurno da izraste novi mladar kad odseces celu stariju granu... Ako nema ni buketica, tj grana je gola, onda se sece na 20tak cm, pa sta mu bog da, ako izraste iz spavajuceg, izraste, a ako ne, ond sta je tu je...E sad, da bi israstao novi mladar, taj deo krune mora da bude osuncan tj osvetljen, ako je u senci mnogo, onda ce da se sasusi, pa moras da rezidbom tako uklanjas da su ti pupoljci gde obnavljas grane, uvek na suncu i da ih ne zaklanjaju grane odozgo...Generalno se spasnkim grmom prilicno prosvetljije kruna, pa ne bi trebalo da bude velikih problema sa zasenjavanjem...
Nemas potrebe da uklanjas cvetne pupoljke po meni sa tog majskog buketica iz kog hoces granu, ako skratis poluskeletnu granu 10-20 cm na najblizi majski buketic centralnoj grani, morace da da novi mladar...
Prekracivanje porduznice centralne grane radis zato sto, ako si primetio na nekoj neorezanoj grani, recmo da je grana 1m dugacka radi analize samo, sta se desava, ako je ne orezes izrasce vrsni pupoljak sigurno i to bujno, i odmah ispod njega 3-4 grane, nekad manje, nekad i vise, zavisi od bujnosti...a ispod toga vrlo lako moe da se desi da ne dobijes nijednu granu tako da ces imati 1m prostora izmedju donje poluskeletne grane, i gornje koji nikako posle ne mozes da popunis a ako na vrhu rastu vise bujnih grana, svsaa vegetacija se premesta ka vrhu pa pupoljci pri osnovi odumiru... Zato se preporucuje za sorte koje se slabo granaju, i granaju se smao sa vrsnih 2-3 ppoljka, kao sto je lapins na primer, da se tako prekracuju na 30 pa do 40cm, i onda na preseku dobijes jednu granu uspravno koja nastavi produznicu, i ispod njega dobijes 2-3 grane, koje ti sluze za posluskeletne... To mislim da moze da se radi ponovo i u junu, ako su mladari izrasli nekih 60tak cm dotad, i prekratis ponovo u junu na 30-40cm, i do kraja godine ce da izraste novih 40-50cm pa mozda i mnogo vise porasta bude, pa dobijes za godinu 2 sprata od po 30-40cm...
Regina je suprotnost i ona se bolje grana, kod nje bi moglo da se manje prekracuje, ili da se cak uopste ne prekracuje nego ako imas vremena, skines par tih vrsnih pupoljaka ispod centralnog rovasenjem, i ostavis samo centralni da produzi, i onda ce ispod izrasti par grana sigurno... Probaj i jedno i drugo (rovasenje ako imas vreme, ili blaze prekracivanje, pa ces da vidis koja metoda ti daje vise poluskeletnih bocnih grana....
Za prvu sliku rezanja u prolece, ja mislim da si mnogo dugo orezao, po pravilu ide na 10 do 15cm rezanje, da sto nize dobijes sto vise veritkalnih mladara, ali dobro, sta je tu je, ti si to resavao sa svijanjem grana i onda spustao polazne tacke za nove mladare, pa si korigovao, ali u sustini to se ne radi za ove sisteme, bukvalno se prve 3 godine svaka grana prekrati na 10-15cm (jendom zimi, a jednom leti ako ima dovoljnog porasta) od svake se dobiju 2-3 nova mladara i tako se ponavlja, gledas da ne moras da savijas mnogo grane posto je to mnogo zametan posao...
Kolko se secam, Profesor Lyn Long kad je pricao nekim Rusima na youtube-u kako se reze je isto naisao da su oni tako rezali na duze kondire (30tak pa i vise cm) pa im je rekao da su tako i u americi prvo radili, ali su onda presli na krace orezivanje, na 10-15cm, i da se to pokazalo bolje, u principu dobijes nize drvo, pa imas vecu rodnu povrsinu...Posto si ti savijao grane mislim da nece kod tebe toliko negativno da se pokaze visina krosnje...
Izvini, opet dug post, ali sam probao da se dotaknem svega koliko sam mislio da je bitno, nadam se da nije mngo naporno citati...
 
..ma gdje dug post, ja sam koji gnjavim, a valja nam znanja i blagodarim što ispravljaš moje stranputice.. stabla su silom prilika prešla na grm u 3.godini, pa rezidba nije bila po pravilima, ipak uvrtanje dužih skeletnih grana u vodoravan položaj se dobro pokazalo, jer su tako grane dobile prostor dalje, po periferiji krošnje,.. ove godine planiram betonskim tegovima dovesti prošlogodišnje skeletne grane u red i uvrtanjem propuštenog na kraju sezone.
Ako te pratim plan rada je skeletne rezati u dva navrata na lakat dužine da što pre i bolje obrastu i razgranaju se, a te obrastajuće rodne gr. rezati na 1(u gornjem) , 2 ili 3(donjem spratu) veg. pup. jer ih tako održavamo kratkim, a na rezovima daju najbolji i najveći rod.
E sad, kako gledaš na situaciju kad je skeletna grana predugačka i neobrasla (1god.letorast) i u 2.god. rezidbom vršne 1/3 ne da (dovoljno) mladara iz veg.(lisnih) pupoljaka, i ti lisni pup. dogodine, tj. u trećoj pređu u kratke majske bukete(duž letorasta); da li bi iz tih buketa valjalo izvlačiti grane i tako popunjavati prostor sa rodnim granama, tj. šta u takvoj situaciji raditi.
 
Kad kratis ove jednogodisnje na cvetne i 1-2 vegetativna, onda ti nove grane rastu dalje od skeletne grane, i nakon 3 ili 4 godine, te grane manjas tj kratis ih na najblizi pupoljak skeletnoj grani..Tako se po pravilu reze Spanski grm i to je tzv obnavljanje rodnih grana (mada, i kod drugih metoda rezidbe se slicno radi, obnavljanje rodnog drveta je vise slcno nego sto se razlikuje medju razlicitim metodama rezidbe)...
Idelano je ako u tom delu, na 10-20cm od skeletne, imas majsku kiticu, prekratis do nje, i iz nje izraste nova jednogodisnja grana i ponavljas postupak..
Ako grana ogoli u tom delu do skeletne, onda mozras da rizikujes i da otkratis tu visegodisnju (tad je ili 3 ili 4 godine stara na delu do skeletne grane) na 10-20cm, u zavisnosti gde je u kruni...Pri vrhu skeletnih grana i vrhu stabla kratis na krace, a pri dnu moze i malo duze, ali ne predugo, onda ce ti se izduzit puno...
Mislim da na spanskom grmu neces smeti da cekas da grane dodju u starost 4 ili vise godina, posto ce biti predugacke, mozda ces morati i pre da ih rezes...
U sustini, kad okratis 3-4 godine staru granu, trebalo bi da krenu jednogodisnji prirasti iz spavajucih pupoljaka, ali to se mnogo lakse postize kod jabuke nego kod tresnje...Ako je jaca rezidba na celom stablu, i odsecena grana ima svetlosti, veca je verovatnoca da izraste jednogodisnja grana za zamenu... Ako ne izraste grana tu, ne vidim sta bi mogo da uradis drugo nego da samo ostavis prazno mesto tako i da rezes druge grane na obnovu...
E sad, ako ti se mnogo grana tako pogubi, tih horizontalnih poluskeletnih, tj ne obrazuju novu jednogodisnju kad skratis 3-4 godine staru, jedino resenje koje vidim je da predjes na KGB nacin rezidbe u tom delu krune i da skratis na 10-20cm deo vertikalnih skeletnih krana, recimo 3-4 ali obavezno koje izrastaju iz iste deblje grane odozdo (znaci ne ides po kruni pa po jednu, nego svih 3-4-5 iza iste deblje grane dole, i tako ces dobiti novih 4-5 mladara vertikalnih u jednom delu krune, imace svetla i izrasce relativno bujno (moze i 1.5 do 2m za godinu dana) i popunice krunu za maksimum 2 godine, i onda od njh pravis nove skeletne grane po spanskom grmu...Ja te kasnije skeletne grane, ako budes morao da ih seces, ne bi prekracivao na 30-40cm, nego bi izrovasio pupoljke gde hocu skeletne grane, a pri vrhu bi je malo prikratio, da izraste za nekih 2 godine do pune visine...Ocekujem da to bude vise izuzetak nego pravilo i da ce se redje desavati...

Ovo prekracivanje skeletnih grana na 30-40cm duzine se obavezno radi kod Lapins sorte zato sto se ona ne grana skoro uopste, kod Regine i Kordie mislim da je bolje ne raditi tako drasticno, ili prekratiti samo cetvrtinu vrha gde su pupoljci najblize pa da ne napravi metlu...E sad, probaj jednom kod Regine i Kordie (mozda ce jos neka sorta takvu rezidbu da trazi) da preseces isto tako jace ko Lapins, i probaj da preseces slabije neke grane tj na nekim stablima, pa vidi kakva je reakcija, i koja ti bude pravila bolje razgranavanje, taj metod koristi, jedino tako da saznas sta bi bilo bolje posto ja ne znam nikog da u Srbiji ima stari zasad na magrivi rezan pravom metodom spanskog grma, pa da kaze tacno kakva je reakcija stabla...
Ako se na vertikalnoj skeletnoj formiraju majski buketici (a obicno se to desi u donjem delu), ne vidim nacin da iz njih izraste hoizontalna grana ni u jednom scenariu, osim da se cela skeletna grana prekrati malo iznad bas tog pupoljka tj majskog buketica...U sustini, ako kratis na 30-40cm skeletne grane, sigurno ces dobiti 3 mladara na mestu ispod preseka, jedan vertikalni da produzi skeletnu granu, i minimum 1 ili 2 ispod njega a mozda i vise, koji ce sluziti za horizontalne grane...Retko bi trebalo da se desi da na odrezanoj grani izraste samo jedna vertikalni mlladar, ako ima dovoljno bujnosti u celom stablu naravno...Idealno bi bilo ako preseces na 30-40cm, da onda par pupoljaka ispod onog sto ostavis da produzi skeletnu granu rovasis, zato sto ako nize izraste grana ispod preseka, ona raste horizontalnije ali mislim da je to veliki posao i ne radi se obicno sa Spanskim grmom nego se samo reze...
Prodji ponovo kroz ona uputstva iz amerike, vise puta svaki korak da ti logika rezdbe i svi detalji udju u glavu, pa onda razmisli sta i kako ti je najbolje raditi, vidi i ovo sto smo pricali gore, pa ce da ti sigurno padne jos neka ideja sta bi moglo da se radi...
Evo na ovom videu imas primer tog jaceg prekracivanja i poluskeletnih horizontalnih grana (ok, nije spanski grm nego je steep leader metod rezidbe, i regina je na Gizeli 12 mislim, i ovo rade zbog izmrzavanja pa rezu celo drvo do skeltne grane) ali mi deluje kao najupecatljiviji primer kako se krate te horizontalne poluskeletne rodne grane (naravno, ti ces u godini par komada da prekratis tako, ali principijelno su ovakvi rezovi i ovakva duzina se ostavlja po meni, manje vise...

A evo kako izgelda razlika sorti kod tog bocnog grananja...Za ovaj metod rezidbe (ovo je KGB, i on je najslicniji ali se razlikuje dosta o spanskog gmra), on NECE da mu se granaju (a sve su mu se granale ko za inat, posto se Benton izgleda dolicno grana, ocekujem da i regina bude vise takva nego obrnuto), a opet imas drvo Skeena sorte koje je suprtnost, i koje se manje grana... E sad, ovaj Benton njegov, da ga gaji po spanskom grmu, je idealna, ima grancica koliko oces, i ako tvoja regina ima i trecinu pa i etvrtinu od ovih grancica, ti si na konju...
I ovo je cisto da vidis kako samo drvo reaguje, i kolike su razlike medju nekim sortama... pogledaj jos par video od ovog Omega, ima jos par dobrih stvari tu...
 
Poslednja izmena:
Imam pitanje za iskusne vocare, dali neko koristi makaze kuker art.88 za rezidbu tresnje. Za jabucasto voce ih puno hvale. Dali su bolje za tresnju neke by pass?
 
evo ja cu sa stanovista "neiskusnog" da ti dam misljenje... Bypass makaze (velike tj loopers ili male, nebitno) otavljaju cistiji rez, nema gnjecenja kore koje pravi anvil blade (taj dodnji noz na anvil makazama) pa su rezovi citiji, lakse rane zarastaju... Po prirodi stvari bi trebalo da budu bolje za bilo koje voce...
S druge strane, lakse mozes bypass makaze da slomis ako ih malo upredes, a i za deblje ili cak suve grane, anvil makaze su jace i mozda malo lakse i rezu (manja ti sila treba, mada to vise od prenosa do noza sa poluge zavisi, po tome je naveca razlika u ceni, kakav mehanizam imaju, koliko para toliko muzike)...
Sve u svemu, mi smo rezali sa velikim anvil makazama (loopers) mnogo vise (breskvu i jabuku, ne tresnju) i nemam nekih posebnih zamerki a to su bile neke no name jeftine, nije ni kuker ni felco... osim da malo manje cistiji rez ostaje (nego recimo kad rezem sa malim Felco 2 koje su po meni odlicne), razlike velike nema, i jedne i druge ce zavrsavati posao...
E sad, posto je tresnja osetljiva na ulaz bakterija na otvoren rezove, ja bi preproucio bypass makaze, ako vec imas izbor...
Sad sacekaj da vidis i sta drugi misle, pa odluci sta ti je bolje...
 
Te anvil tj nakovanj sistem ne mozes da zavuces svuda da bi izbacio celu granu vec ostaju veliki patrljci. Takodje su siroke pa pri zavlacenju spoljnom stranom paras po kori.

Za gde nema zavlacenja verujem da je slican rezultat kako kolega i objasni

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Trešnje 4 god. sam 15.06. orezao.Forma je vaza ili kotlasta kruna.Sada hoću i drugu letnju rezidbu da uradim.Na mladaru jednogodišnjem su se pojavila tri nova pri vrhu.Onaj ka unutra ukidam do osnove.Pitanje: Da li sada izolujem provodnice skeletnih grana tj. prevodim na niži mladar ? I ako ostaje samo jedan mladar sada (dužine 30-40cm) da li i njega skraćujem ZA jednu trećinu ili ga ostavim da raste i tek u proleće ga skratim ?
Po meni imam varijante : a) ovo kao što sam gore napisao..gde mi opet ostaje samo jedan mladar koji raste (na primarnim ili sekundarnim granama)
b) ukinem samo onaj koji ide ka unutra.Bočni više skratim,da je niži od vršnog i vršni skratim isto za jednu trećinu.
c) ukinem samo one ka unutra i vertikalne i ostavim dva na vrhu..jedan kao bočni i jedan kao vršni..što će mi uvećati visinu cele krune.
I još jedno pitanje : Negde sam ostavljao na vrhu grana po dva mladara levo i desno i ukidao srednji..Da li da opet ostavim samo jedan mladar,a drugi ukinem ili da pustim oba da se račvaju ? tj. Da li na kraju grane treba biti uvek samo jedan mladar koji dalje raste ?
Unapred hvala na odgovorima
 
Obavio sam drugu letnju rezidbu trešanja starih 4 godine,formira se vaza.Iz literature sam preuzeo vaj princip :
Sredinom juna prva letnja rezidba skraćuju se mladari da bi se obezbedilo razgranjavanje na nižim pupoljicma
Početkom avgusta druga letnja rezidba gde se : izoluje glavna grana -provodnica i skraćuju mladari za 1/3 kako bi se umirio dalji rast i ubrzalo formiranje cvetnih pupoljaka.
Tako da sam ja sve lastare kratio za 1/3,glavnu granu kratio na najbliži oboreni lastar i skoro uvek ostavljao po dva lastara na grani..da ne bude iz glavne grane da idu dva lastara levo i desno.
Sledeće orezivanje planiram tek u martu kad se vide i mogu prepoznati pupoljci..tada mislim da ću samo da izolujem dalje glavne grane..i pustim da novi lastari rastu do sredine juna.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh