mindjušar
Član
Ma to je kancerogeno,šaljem ti u pp adresu deponije kancerogenih materija tipa ovoga,pa budi slobodan,pa pošalji AKSom,da se nebi izlagali tako opasnoj materiji 
Recepti kulena, kobasice, švargle...
- Začetnik teme Miloš D.T
- Datum pokretanja
ljubek
Član
Nacimaj odma....
I nanesi pive i rakije....
I nanesi pive i rakije....
nadalj#
Član
Kanda se mora ove zime povecavati kolicina tih kancerogenih nezeljenih sredstava .. brzo se to rastoci. A svakako fala tako briznim kolegama za ponudjena resenja
rade74
Član
Tako i ja radim.
mindjušar
Član
Moj kerher bi već samleo tu šunku 
talianu
Član
Sada sam video,Ljušo neće biti da je od jake promaje.Neki mikroorganizam je napravio gasove .Najpre bi rekao bila je lošije napunjene zaostalo vazduha koji je omogućio MO da stavarju gasove kada su "potrošili" vazduh nastala je anaerobna situacija i ostale su rupice.Ove godine sam za.eb'o kulen...u februaru kad su duvali oni jaki vetrovi,nisam vodio računa o promaji i evo rezultata.
Što se tiče ukusa sve je ok,ali je izgled ''za ne izneti pred gosta''.
Pa ne znam brale za mikroorganizme,zar onda ne bi bilo u tim šupljinama meso pokvareno,ili bar drugačije boje i ukusa?
Kod mene je meso,tu gde je rupa, iste strukture,iste boje i nije pokvareno. Možda je malo suvlje.
A što se tiče punjenja,tu šunjku dajem,da ne kažem glavu da je dobro napunjeno.
Svake godine bacim bar 10 creva,jer tokom punjenja puknu,koliko ih jako nabijam.
Budu tvrdi k'o kamen,da ne kažem nešto drugo.
Kod mene je meso,tu gde je rupa, iste strukture,iste boje i nije pokvareno. Možda je malo suvlje.
A što se tiče punjenja,tu šunjku dajem,da ne kažem glavu
da je dobro napunjeno.Svake godine bacim bar 10 creva,jer tokom punjenja puknu,koliko ih jako nabijam.
Budu tvrdi k'o kamen,da ne kažem nešto drugo.
xsale
Moderator
talianu
Član
Prosto da probam da objasnim ti štetni MO su aerobni (treba im kiseonik) čim njega nestane oni stanusa radom e sad dovoljno je mala "kuglica" vazduha da poćnu da rade jel su prisutni svuda ,oslobađaju gas ,stvara se ta šupljina i kada potroše kiseonik stanu sa radom jel su uslovi iz aerobnih prošli u anaerobne još nisu stigli da naprave kolonije (buđ kako zovemo). Recimo jedan primer gde se namerno dolazi do takvog efekta je sir ementaler dodaju se MO (u ovom slučaju ih nazivamo korisni) nemoj me držati za reč ako se dobro sećam u pitanju su propionske bakterije ili bakterije propionskog vrenja koje stavraju one rupe u siru i kada potroše kiseonik u siru stanu sa širenjem ostanu karakteristične rupe.Pa ne znam brale za mikroorganizme,zar onda ne bi bilo u tim šupljinama meso pokvareno,ili bar drugačije boje i ukusa?
Kod mene je meso,tu gde je rupa, iste strukture,iste boje i nije pokvareno. Možda je malo suvlje.
A što se tiče punjenja,tu šunjku dajem,da ne kažem glavu
Svake godine bacim bar 10 creva,jer tokom punjenja puknu,koliko ih jako nabijam.
Budu tvrdi k'o kamen,da ne kažem nešto drugo.
Moguće i da je paprika bila nosilac propionskih bakterija.
Imao sam isti slučaj jednom davno ali baš svaka je bila takva.
Lep primer rada aerobnih MO je šunka sa prethodne slike gde ima vazduha ima i kolonija unutra šunka ko bomba.
Ja bih samo dodao na ovo malo kila i iskustva sto se tice nadevanja da obicno bude svo kulenje takvo ili ni jedan,da je do nadevanja desilo bi se da bar jedan bude dobar skroz,ali ne.
Inace hoce to od kupovnog mesa,mnogi koji su kupovali komplet meso ili dokupljivali plecke,sunke...imaju taj problem i to redovno,dok se sa domacim mesom to retko desava.
Inace hoce to od kupovnog mesa,mnogi koji su kupovali komplet meso ili dokupljivali plecke,sunke...imaju taj problem i to redovno,dok se sa domacim mesom to retko desava.
xsale
Moderator
Hoce i ako meso za kobasicu ne odstoji bar jedan dan posle klanja
nesto2
Član
Mora da odstoji i da se ocedi od vode.
xsale
Moderator
Bas to,a tako mora da odstoji i ono kupljeno,jedino sto njega mnogo nestane kad se ocedi,pogotovo ono kupljeno na akciji.Jos ako je kupljeno mleveno gde je pola led ,ne ostane nista.
sviki
Član
Ajde da ne pravimo bauk oko mesa u masarama, jer je u barem 80% slucajeva ono isto kao i takozvano "domace"... Sustina je da je meso u mesari u ogromnom procentu poreklom od veoma mladih zivotinja, i kao posledica toga, dogadja se da meso sadrzi vise vode nego "zrelo" meso, tj. meso starijih zivotinja. Mnogi misle da je poenta da svinja bude 200+ kg i da je to onaj pravi komad za kulen, a bas i ne mora da bude, jer u mom slucaju tu tezinu dostizu debelo ispod godinu dana starosti sto je neka idealna dob ako je tovljenik namenjem kulenu i kobasicama.
E sad, posto nisam uvek u mogucnosti da koljem godisnjake, naravno da pravim kulen i od mladjih svinja, ali uz par izmena u postupku.
Prva stvar je da meso uvek prenoci, ali ostavim ga tako da moze da ce ocedi, s tim da ga i blago povrsinski posolim da bi efekat cedjenja bio sto bolji. Na kraju a to vec svi znaju smesu valja dobro mesati, naravno bez dodavanja vode prilikom mesanja. Sto se punjenja tice kao sto Ljusha kaze dolazi do pucanja creva koliko ih tvrdo punimo, ali sam se licno uverio da nema potrebe toliko tvrdo puniti kada je masa dobro pripremljena.
E sad, posto nisam uvek u mogucnosti da koljem godisnjake, naravno da pravim kulen i od mladjih svinja, ali uz par izmena u postupku.
Prva stvar je da meso uvek prenoci, ali ostavim ga tako da moze da ce ocedi, s tim da ga i blago povrsinski posolim da bi efekat cedjenja bio sto bolji. Na kraju a to vec svi znaju smesu valja dobro mesati, naravno bez dodavanja vode prilikom mesanja. Sto se punjenja tice kao sto Ljusha kaze dolazi do pucanja creva koliko ih tvrdo punimo, ali sam se licno uverio da nema potrebe toliko tvrdo puniti kada je masa dobro pripremljena.
xsale
Moderator
Nema sta da se pravi bauk kako ti kazes.Ja kod druga u mesari kupim govedji vrat za 600 dinara tek zaklan bik,cekao da zavrse,but je tad bio 660 dinara,a komsija kupi mlevenu govedinu u Maksiju na akciji za 420.But je i kod njih bio 660.Ladno meso on kaze odmah pomesao sa svinjskim i napravio kobasicu.Svaka kobasica suplja u sredini.
Ne sviđa mi se kupovno meso.Nekoliko godina smo sušili prijateljima slaninu i svinjski but koji su oni kupovali na raznim akcijama po marketima.Izgled nikada nije bio kao kod domaćih prerađevina.Pretpostavljam i ukus.Jasno se vidi okom još dok je u buretu sa salamurom da ti komadi odudaraju od ostalih.Boja neka bleda kao pokojni teča.
nadalj#
Član
Al teca je glavni
Posto je rasprava krenula od ovog pacenika sa slike, jedno pitanje. Da li bockate creva prilikom nadevanja? Ovo se dogadja i kad smesa nije dovoljno homogena i kad u crevima ostane vazduha prilikom nadevanja.
SAMA
Moderator
[h=1]Sremski kulen na starinski način[/h]
Prvi put reč kulen spominje se u Riječniku srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića objavljenom 1852 godine u Beču. Prema opisu kulena koji je tada dao Vuk ova kobasica više bi odgovarala današnjem švarglu nego današnjem kulenu. Reč kulen je grčkog porekla ''kolum'' koja u prevodu znači debelo crevo. Znači, kulen je velika kobasica ili kobasica u debelom crevu. Od drugih kobasica sremski kulen se razlikuje po tome što se u njegovoj izradi koriste najkvalitetniji komadi svinjskog mesa. Posebno mora biti dobar odnos između mesa i slanine, soli i praprike.
Prva kulenijada je održana na salašu Branka Hodoba u Sremskoj Mitrovici, 1999.godine. Grupa entuzijasta i zaljubljenika u kulen, uz hladan špricer, dogovoriše se da naprave prvu kulenijadu i zvanično imaju ime i prezime onog ko najbolje ume i zna da napravi kulen. Kako se vest o kulenijadi brzo proširila Sremom, svake godine broj predatih kulenova se povećavao. I svake godine pobednici su slavili, a ostali se trudili da naprave bolji kulen i da sledeće godine budu prvi, najbolji. Mesto kulenijade se menjalo: od salaša ''Hodoba'', preko, Hotela Srem, Bare Zasavice, pa sve do 9. sremske kulenijade, kada se preselila u Erdevik i ono je postalo tradicionalno mesto održavanja.
Danas neki veći prerađivači mesa počinju da proizvode kulen sličniji tradicionalnom izgledu, ali češće po obliku, a ne po ukusu. Pravi kulen se još uvek može kupiti samo u lokalnim mesarama širom Vojvodine. Kulen u Sremu predstavlja veliku tradiciju i sremci ga smatraju izvorno svojim, te ga stoga i zovu samo kulen.
Postoje mnogobrojni recepti za sremski kulen, jer nekada je svaka porodica u Sremu imala neki svoj tajni recept za pripremu istog. Kulen bi trebao da bude što krtiji pa su neki pribegavali i dodavanjem goveđeg mesa, što se smatra ne dozvoljenim s obzirom da je pravi kulen isključivo od čistog svinjskog mesa. Jedan od recepata sledi i ako u mnogim drugim nema slanine, s obzirom da je nekad u Sremu češće u upotrebi pod tim nazivom bila tzv. sapunjara od koje bi kulen bio samo masniji, a to se upravo želelo izbeći.
Recept za domaći sremski kulen:
Sastojci: 10 kg svinjskog mesa, 1 kg tvrde slanine, 220 g soli, 200 do 250 g ljute aleve paprike, 20 g crnog bibera, 1 kašika kašastog belog luka, 1 dl kvalitetnog ruma, 30 g šećera.
Za kvalitetan domaći kulen bira se kvalitetno meso od buta, plećke i krmenadle svinja starih između 1,5 i 2 godine. Posle pažljivog čišćenja od žilica i opnica, meso iseći na komade 5 h 3 cm i dodati sve začine pa odložiti u prohladnu prostoriju da odstoji 3 do 5 dana na temperaturi 5 do 8°C, što zavisi od dnevne - sobne temperature. Posle odležavanja meso samleti kroz rešetku 10 mm i odmah puniti u kate ili druge omote. Kulen dobro uvezati, oprati od masnoće, nanizati na štapove i ostaviti da se ocede i prosuše 24 sata. Dimiti ih na hladnom dimu (od bukovog drveta i piljevine) mesec dana, svakog trećeg dana (dva pauzirati). Ako je vreme vlažno, kulen češće dimiti, a za to vreme kulen u crevu okrenuti dva do tri puta. Kulen čuvati u prohladnim, promajnim i suvim prostorijama. Kad dođu topliji dani uneti ih u suv i provetren podrum (na 18°S). Sazru posle 4 do 5 meseci, a u većim katama i oko pola godine. Može se čuvati i preko godinu dana
- Izvor: Srbiju volimo
- petak, 06 novembar 2015 00:00
Prvi put reč kulen spominje se u Riječniku srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića objavljenom 1852 godine u Beču. Prema opisu kulena koji je tada dao Vuk ova kobasica više bi odgovarala današnjem švarglu nego današnjem kulenu. Reč kulen je grčkog porekla ''kolum'' koja u prevodu znači debelo crevo. Znači, kulen je velika kobasica ili kobasica u debelom crevu. Od drugih kobasica sremski kulen se razlikuje po tome što se u njegovoj izradi koriste najkvalitetniji komadi svinjskog mesa. Posebno mora biti dobar odnos između mesa i slanine, soli i praprike.
Prva kulenijada je održana na salašu Branka Hodoba u Sremskoj Mitrovici, 1999.godine. Grupa entuzijasta i zaljubljenika u kulen, uz hladan špricer, dogovoriše se da naprave prvu kulenijadu i zvanično imaju ime i prezime onog ko najbolje ume i zna da napravi kulen. Kako se vest o kulenijadi brzo proširila Sremom, svake godine broj predatih kulenova se povećavao. I svake godine pobednici su slavili, a ostali se trudili da naprave bolji kulen i da sledeće godine budu prvi, najbolji. Mesto kulenijade se menjalo: od salaša ''Hodoba'', preko, Hotela Srem, Bare Zasavice, pa sve do 9. sremske kulenijade, kada se preselila u Erdevik i ono je postalo tradicionalno mesto održavanja.
Danas neki veći prerađivači mesa počinju da proizvode kulen sličniji tradicionalnom izgledu, ali češće po obliku, a ne po ukusu. Pravi kulen se još uvek može kupiti samo u lokalnim mesarama širom Vojvodine. Kulen u Sremu predstavlja veliku tradiciju i sremci ga smatraju izvorno svojim, te ga stoga i zovu samo kulen.
Postoje mnogobrojni recepti za sremski kulen, jer nekada je svaka porodica u Sremu imala neki svoj tajni recept za pripremu istog. Kulen bi trebao da bude što krtiji pa su neki pribegavali i dodavanjem goveđeg mesa, što se smatra ne dozvoljenim s obzirom da je pravi kulen isključivo od čistog svinjskog mesa. Jedan od recepata sledi i ako u mnogim drugim nema slanine, s obzirom da je nekad u Sremu češće u upotrebi pod tim nazivom bila tzv. sapunjara od koje bi kulen bio samo masniji, a to se upravo želelo izbeći.
Recept za domaći sremski kulen:
Sastojci: 10 kg svinjskog mesa, 1 kg tvrde slanine, 220 g soli, 200 do 250 g ljute aleve paprike, 20 g crnog bibera, 1 kašika kašastog belog luka, 1 dl kvalitetnog ruma, 30 g šećera.
Za kvalitetan domaći kulen bira se kvalitetno meso od buta, plećke i krmenadle svinja starih između 1,5 i 2 godine. Posle pažljivog čišćenja od žilica i opnica, meso iseći na komade 5 h 3 cm i dodati sve začine pa odložiti u prohladnu prostoriju da odstoji 3 do 5 dana na temperaturi 5 do 8°C, što zavisi od dnevne - sobne temperature. Posle odležavanja meso samleti kroz rešetku 10 mm i odmah puniti u kate ili druge omote. Kulen dobro uvezati, oprati od masnoće, nanizati na štapove i ostaviti da se ocede i prosuše 24 sata. Dimiti ih na hladnom dimu (od bukovog drveta i piljevine) mesec dana, svakog trećeg dana (dva pauzirati). Ako je vreme vlažno, kulen češće dimiti, a za to vreme kulen u crevu okrenuti dva do tri puta. Kulen čuvati u prohladnim, promajnim i suvim prostorijama. Kad dođu topliji dani uneti ih u suv i provetren podrum (na 18°S). Sazru posle 4 do 5 meseci, a u većim katama i oko pola godine. Može se čuvati i preko godinu dana
