Recepti kulena, kobasice, švargle...

Tu smo jednu naceli i probali i OK je. Ostale jos tri table da se jos malo isuse na promaji i ovom hladnom vremenu koje jos traje. Nisu to svinje godisnjaci ( kupljena sirova slanina), da su godisnjaci a da je ovakav izgled onda bi mogla i pred "samoga cara". Ovu godinu prvenstveno zahvaljujuci drustvu sa foruma (Matic, frenky) sam napravio kobaje kao nikada do sada (odlicne) a i ostale dimljene stvari su za svaku pohvalu. Samo da pristigne mladi luk i paradajz. :osmeh:
 
Dusko pozdrav,
Nikako da se setim da napisem svoj komentar za one tvoje kobasice sa slike. Stvarno, bez preterivanja, ja do sada nisam video lepsi izgled. Verovatno su i na ukusu ekstra. Svaka cast. Ma sve ti je vrhunski i ona boja mesa, pa to je sve fantazija. Moze li se dobiti recept za kobasice, ako nije tajna.
Koliko sam ukapirao, ti posle dimljenja kacis u prostoriju u kojoj nije velika promaja, kao sto je na tavanu recimo, a to je ono pravo, blaga promaja.
 
Novosti.rs:

Slovaci majstori kulena



U sušarama i na tavanima u Vojvodini dozreva čuveni delikates rađen po receptima od dva veka. Pored vrhunske paprike, Slovaci mu čak dodaju i kim











STO komada ili najmanje sto kilograma kulena svake godine, donja je granica ispod koje ne ide nijedna slovačka kuća koja drži do sebe. Recept se ne menja već 270 godina, koliko Slovaci obitavaju u ovom delu Panonije. I na isti način ga prave, bez obzira u kom delu Vojvodine žive.


Ovo, u svom domu u Kulpinu, mestu nadomak Bačkog Petrovca, za "Novosti" kaže 24-ogodišnji Slovak Branislav Kuštra čije je jedino zanimanje je proizvodnja najpoznatijeg ravničarskog specijaliteta. Pravi ga od kada zna za sebe, najpre sa ocem Vladislavom, a od kada je ovaj preminuo, to čini sam. I za sebe i za druge.
- Udarni meseci su novembar i decembar, tokom kojih sa trojicom pomoćnika napravim između 15 i 20 tona originalnog slovačkog kulena. Otprilike pola tone je za mene, a ostatak pravim za ljude ne samo iz Kulpina, već i iz Petrovca, Gložana, Begeča, Novog Sada i drugih gradova koji žele da uživaju u domaćem kulenu najvišeg kvaliteta - nastavlja naš sagovornik, u pravoj šumi kulenova na svom tavanu.
Dve su najpoznatije vrste kulena kod nas: sremski i slovački. U sremskom, papriku dobrim delom zamenjuje biber, a dodaju mu se i rum i šećer. Slovaci, opet, ništa od toga ne koriste. Ima i drugih razlika. Kod Sremaca je, tako, odnos mesa i masnoće 10:1, a kod Slovaka 8:2.
- To je jedan od razloga što je naš kulen sočniji i kompaktiniji i retko ćete naići na neki koji se pri sečenju mrvi - otkriva Kuštra prvi deo tajne slovačkog kulena.
RECEPTONO što je posebno zanimljivo jeste da se slovački kulen kakav se pravi kod nas, u Slovačkoj uopšte ne pravi!
- Tamo se u slične proizvode uopšte ne stavlja paprika - otkriva Kuštra. - Prema predanju, naši preci su tokom seobe na jug tek u Mađarskoj počeli da koriste mlevenu papriku. I tako je nastao kulen kakav mi danas ovde pravimo.

Onaj drugi su, naravno, začini. Na 100 kilograma mlevenog mesa i masnoće, Slovaci dodaju od 1,6 do 1,8 kilograma soli i isto toliko paprike. Uglavnom ljute, mada se, već prema ukusu, može kombinovati i slatka. Kvalitet i jedne i druge mora da bude vrhunski. Zato Kuštra ništa ne rizikuje: godišnje, sam, proizvodi oko pola tone paprike. Na 100 kilograma smese za kulen ide i četvrt kilograma mlevenog belog luka, ali nikako kineskog, već domaćeg, najbolje onog jesenjeg. I, najzad, tačno 300 grama kima.
- Pored posebnog "šmeka" koji sami po sebi daju, kim i beli luk luče i eterična ulja, čime se podstiče fermentacija koja sve sastojke pretvara u jedinstvenu masu neponovljivog ukusa i mirisa. Najbolje je kad se to događa u prirodnim svinjskim crevima kroz koja dim lakše dolazi do smese i ukus čini još bogatijim.
Zato dimljenje i jeste izuzetno važna faza u proizvodnji kulena. Traje otprilike dve sedmice, a dim mora da bude hladan, da kulen ne bi spolja okoreo, a iznutra ostao "živ". Dim mu daje i karakterističnu crvenkastu boju, zbog čega i ne može da se koristi bilo kakvo drvo, naprotiv.
ZAŠTIĆEN
SOMBOR - Selo Svetozar Miletić, nadomak Sombora, poznato je po gastronomskoj tradiciji. "Lemeški kulen", čuveni mesni nadev, dobio je oznaku geografskog porekla Zavoda za intelektualnu svojinu, čime mu je zvanično otvoren put ka svetskim trpezama.
- Potvrda o zaštićenosti imena i porekla sa recepturom, načinom pripreme, čuvanja i zrenja velika je šansa za naš proizvod i celo selo - kažu u Udruženju "Lemeški kulen", koje je iniciralo sertifikaciju ove bačke delicije - vele Vujevići. J. B.


 
To oni hoće da spuste Sremcima ali nisu znali kako pa ubacili biber i rum u recept. :haha: Ili misle da paprika samo kod njih raste a kod nas uspeva biber.
 
I mi za slovake odgovor imamo :osmeh:
347cwwp.jpg
 
N.A prava ikebana i pravi štogod ukus koji smo konzumirali.Kako bi tek izgledalo da si meso mleo sa mašinom koja ima oštrar nož i oštru rešetku.
 
Al je te veceri neko bio halav pa jeo kulen koji nije bio za jelo... :haha: Kazu jedva stigli do NSa,a nisu pitali koji je moj kulen.
Fali tu jos budjole,sunke,svargla,krvavice. Mogu samo da zamisljam ovo sto imam dok se neko drugi ne dokaze suprotno. :osmeh:
 
Nazad
Vrh