Radovi u malinjaku

sokkia je napisao(la):
Pogrešno,

Smiješ slobodno do nekih 15-ak cm do sadnice i u dubinu koliko god freza može.
Te žile koje tako možeš da oštetiš su vegetativne, tj. one ne hrane sadnicu nego se pružaju u širinu i iz njih izbijaju nove sadnice . Slobodni isčupaj neku gdje je zemlja rastresita pa će ti se sve samo kazat.
Ovo mi je lično prof. Malićević u malinjaku pokazao.

...........
I zaboravih, stajnjak se obavezno zaorava ili stavlja pod frezu.
Ako ostane na površini nema skorio nikakve fajde od njega.
Kliknite za proširenje...

Ne u dubinu koliko freza moze!5 do 10 cm je sasvim dovoljno.Neki i skidaju moticice sa sredine freze,pa ostavljaju banak za kosenje.Ja ipak freziram sve,ali plitko.U sustini ima izvnrednih malinjaka gde nikada nije usla freza,ali se dodaje jako zgoreo stajnjak pre kopanja,pa se u kopanju mesa sa zemljom.Ako su redovi u liniji frezom se moze prici blizu malina,sto olaksava kopanje.

Zaoravanje nikad,plug ide u dubinu i celom duzinom sa obe strane sece zile!Ta praksa je davno napustena.
 
Što se stajnjaka i njegovog korišćenja tiče, ta tema je već odavno prežvakana na svim mogućim voćarskim, povrtarskim i ratarskim temama i valjda je već svima jasno da se on uvek inkorporira sa zemljom pa na koji god to način bilo. Nije to neophodno samo kako on ne bi izgubio ne znam ti šta bitno (osim azota), jer u njemu u odnosu na NPK đubriva ima mnogo manji procenat ovih elemenata, već ponajviše zbog toga da bi se već u toj sezoni poboljšao fizički kvalitet zemljišta, tj procenat humusa.

Druga stvar je da se freziranjem oštećuju ove žile koje se pružaju dalje od redova, pa se time isprovocira nicanje izdanaka na tim mestima. Svaki malinjak koji se frezira izbacuje više izdanaka nego onaj koji se ručno okopava, ili rilja naprimer. Većina tih izdanaka su za malinjak apsolutno neupotrebljivi jer su udaljeni od žice, jedino se mogu koristiti kao sadnice, ako su nekome uopšte više i potrebne.?
Inače, sve žile hrane lastare jer su deo korenovog sistema.
 
Poslednja izmena:
Jednom jedan kolega reče "nemoj raditi kako svi rade nego radi kako treba"
Eh sad je veliko pitanje KAKO TREBA.
Uvjerio sam se do sada kroz ptaksu u sljedeće i to da :frezao ili ne frezao izdanci se javljaju na sredini reda, da nema nikakvih problema ako vežeš u jesen ili tokom zime ako ti vrijeme dozvoli, da je kombinacija dobrog stajnjaka + odgovarajuće mineralno najbolja kombinacija za dobar prinos, da je nemoguće dati joj viška vode kroz sistem kpk ( bar na mom zemljištu), da je dovoljno vezati samo na dvije žice (90 i 180 cm) itd.
sve su to bili mitovi u koje sam morao vjerovati dok nisam došao do istine kroz praksu.
Što se tiće konkretno naćina đubrenja i njegovog unošenja u zemlju radim sljedeće:
U jesen razbacam ovčiji stajnjak sa obe strabe reda i odmah ga zagrnem roto plugom. U proljeće nakon vezanja i orezivanja motokultivatorskom frezom isfrezam što bliže mogu prići redu i ponovo zagrnem roto plugom.
Da ovo šteti malini sad nebi imao laštare preko 2,5 metra i to preko 10-15 kom po metru a negdje i puno više.
Ali opet, svak zna svoje i radi kako misli da je najispravnije.
 
sokkia je napisao(la):
Jednom jedan kolega reče "nemoj raditi kako svi rade nego radi kako treba"
Eh sad je veliko pitanje KAKO TREBA.
Uvjerio sam se do sada kroz ptaksu u sljedeće i to da :frezao ili ne frezao izdanci se javljaju na sredini reda, da nema nikakvih problema ako vežeš u jesen ili tokom zime ako ti vrijeme dozvoli, da je kombinacija dobrog stajnjaka + odgovarajuće mineralno najbolja kombinacija za dobar prinos, da je nemoguće dati joj viška vode kroz sistem kpk ( bar na mom zemljištu), da je dovoljno vezati samo na dvije žice (90 i 180 cm) itd.
sve su to bili mitovi u koje sam morao vjerovati dok nisam došao do istine kroz praksu.
Što se tiće konkretno naćina đubrenja i njegovog unošenja u zemlju radim sljedeće:
U jesen razbacam ovčiji stajnjak sa obe strabe reda i odmah ga zagrnem roto plugom. U proljeće nakon vezanja i orezivanja motokultivatorskom frezom isfrezam što bliže mogu prići redu i ponovo zagrnem roto plugom.
Da ovo šteti malini sad nebi imao laštare preko 2,5 metra i to preko 10-15 kom po metru a negdje i puno više.
Ali opet, svak zna svoje i radi kako misli da je najispravnije.
Kliknite za proširenje...

Pa ne znam koliko to godina zaredom radis?Sto se tice vezanja u jesen...zavisi.Ako je zima jaka kao 2016-2017,a nadmorska visina preko 700 mtara,pod udarom hladnih vetrova,svasta se moze dogoditi.
Ovciji stajnjak je mozda i najbolji.To je prava stvar za malinu.
 
Sokkia evo kako ja radim : 10t/ha stajnjaka (ovčiji-obavezno mora da odstoji i kravlji,sa obe strane reda) svake godine + NPK u odnosu 1.5:1:2 čistoog hranjljivog + azota minimum 150kg/ha. Ostalo izračunaš sam . Mnogo mozda, al treba nabrati 20t i više po hektaru.....
 
Poslednja izmena:
Te zime sam vezao u jesen 2 reda i ništa se loše nije desilo.650 m NV ,srednje izloženo vjetru.
 
sokkia je napisao(la):
Uvjerio sam se do sada kroz ptaksu u sljedeće i to da :

-frezao ili ne frezao izdanci se javljaju na sredini reda
sve su to bili mitovi u koje sam morao vjerovati dok nisam došao do istine kroz praksu.

-Da ovo šteti malini sad nebi imao laštare preko 2,5 metra

-Ali opet, svak zna svoje i radi kako misli da je najispravnije.
Kliknite za proširenje...
Možeš ti kolega ovo nazvati mitom, ali za ovu tvrdnju apsolutno nisi u pravu, razlika je neuporediva, a ista se primeti nizom godina i radom na različite načine.
Što se tiče visine lastara, ja sam ih imao i preko tri metra, ali su svi odsečeni u vreme kad i stari, izrođeni.
Sa ovom poslednjom rečenicom se u potpunosti slažem.:ppozdrav:
 
@đađo 74 :ppozdrav:

Nisam rekao niti imam pravo da tvrdim da je ispavno samo ovako raditi kako sam pisao.
Ovo što se frezanja i novih (nepoželjnih ) izdanaka tiće sasvim slućajno sam došao do zaključka da frezanje ne pospješuje nicanje izdanaka unutar reda.
U redove u koje sam mogao ulaziti trektorom 539 sam ulazio i njih sam frezao a ostale ne.
Naknadno sam primjetio da u redovima koje nisam frezao ima čak i više novih izdanaka .
Moja teorija da da sam isjekao te žile koje su išle u međured a u redovima koje nisam frezao su se slobodno razvijale i dale su nove izdanke.
Sada frezam motokultivatorom jer mogu ući u sve redove i tako ću nastaviti sve dok ne uvidi ma grešim, ipak sam ja amater :osmeh:


@marko17
ja stajnjak ne vagam jer nemam u blizini vagu za to nego odakativnom metodom onako nabacam ( 4 kolica max. natovarena na 30 m reda) +10g m/d NPK 7 20 30 .
Azot i ostale prehrane idu sa vegetacijom.
 
Polemika oko stajnjaka je nepotrebna kao i polemika oko obrade tla.Uz postovanje svakog clana meni je ovo neozbiljno kao i pitanje dal da frezujem uz ili niz red, pa sam morao da prokomentarisem.
 
Danas sam krenuo sa vezivanjem, odnosno kačenjem, pošto radim sa onim plastičnim kopčama.
E sad pitanje za iskusne malinare, da li sam negde pogrešio ili je suša uradila svoje ( mada sam navodnjavao svaki 2-3 dan, imam kap-po-kap ). Jedno 30 % lastara ne može da dohvati gornju žicu ( ona je na 170-180 ). Ti koji ne mogu da dohvate gornju žicu su takoreći u žbunovima od po 4-5 u gomili, da li sam trebao da ih nakon berbe proredim? Đubrio sam ilapolinom 444 i yarom complex i u dva navrata bacao KAN.
 
Upravo to sto si rekao, suša, nisi jedini, mnogo malinjaka sam video koji su niskog rasta

Sent from my SM-A500FU using Tapatalk
 
Prosla sezona nije bila bas najpovoljnija .Visoke temperature tj.tropski dani i narocito tropske noci su doprinele da biljka nema potrebnu visinu.Stala je sa rastom.Sem kacenja i zalivanja sve ostalo radimo isto.
 
Ja sam kod sebe primetio da ima biljaka, ne narocito velik broj ali ima sa obeljenim stablom, pretpostavljam da je didimela u pitanju, kako, kada i sa cim tretirati?

Sent from my SM-A500FU using Tapatalk
 
sassam je napisao(la):
Danas sam krenuo sa vezivanjem, odnosno kačenjem, pošto radim sa onim plastičnim kopčama.
E sad pitanje za iskusne malinare, da li sam negde pogrešio ili je suša uradila svoje ( mada sam navodnjavao svaki 2-3 dan, imam kap-po-kap ). Jedno 30 % lastara ne može da dohvati gornju žicu ( ona je na 170-180 ). Ti koji ne mogu da dohvate gornju žicu su takoreći u žbunovima od po 4-5 u gomili, da li sam trebao da ih nakon berbe proredim? Đubrio sam ilapolinom 444 i yarom complex i u dva navrata bacao KAN.
Kliknite za proširenje...
U prošloj vegetaciji mnogo veći problem od suše su bile visoke temperature, a potvrda za to je upravo tvoj slučaj. Imao si navodnjavanje ali nisi uspeo da izguraš lastare na željenu visinu. Biljka doživi stres i tu nema napredovanja. Posledice toga biće vidljive i na rodu, izmučena biljka ne može dati maksimalan rod, tako je kod svakog voća.
Što se tiče đubrenja to je sve u redu, ako je bilo pravovremeno i u preporučenoj količini.
Ove godine ako bude najavljeno slično leto, pokidaj zaperke malo ranije, ili ih drugi put (ako dvaput zakidaš) samo razredi, počupaj velike a male ostavi.
Što se tiče odgovora na pitanje da li je trebalo posle berbe razrediti lastare, to je već dosta relativno i može biti mač sa dve oštrice. Ako je špalir gusto popunjen trebalo bi ga prorediti kako bi preostali lastari dobili više hrane i svetlosti ako je malinjak u severnoj, severozapadnoj ili severoistočnoj ekspoziciji, ali nikako previše jer se mora ostaviti dovoljno za prolećni izbor prilikom vezanja. Loša stvar koja se može desiti ako se razredi je ta, da se u godini kao što je bila prethodna, razređen malinjak u južnijim padinama još više otvori udaru sunca, prilikom čega i zemlja brže dehidrira i list lakše izgori (nema hladovinu, da jedan drugog zaklanjaju). Zato se neretko posle berbe ostavljaju obrani lastari sve dok ne prođu najavljene vrućine, kako bi mladi zaštitili od sunca. Odseču se do zemlje, izvrši zaštita, ali se ne skidaju sa žice i ne iznose dok vrućine ne prođu.

- - - - - - - - - -

frigy je napisao(la):
Ja sam kod sebe primetio da ima biljaka, ne narocito velik broj ali ima sa obeljenim stablom, pretpostavljam da je didimela u pitanju, kako, kada i sa cim tretirati?

Sent from my SM-A500FU using Tapatalk
Kliknite za proširenje...
Možda i nije didimela, ponesi uzorak da pogleda zaštitar.
 
Pitanje: da li analizu zemljista ponavljate svake godine? Ili je ona proslogodisnja kolko-tolko merodavna i za ovu godinu?

Послато са Lenovo S850 уз помоћ Тапатока
 
VladeUE je napisao(la):
Pitanje: da li analizu zemljista ponavljate svake godine?
Kliknite za proširenje...

Kolega frigy ti je odgovorio, a ja cu dodati samo da se to radi iz jednog prostog razloga sto malina crpi jako puno nutrijenata iz zemlje, pa shodno tome je najbolja opcija raditi analizu svake godine kako bi se videlo tacno stanje zemljista i sta fali kako bi se dodalo neophodno. Ukoliko radite po navici i svake godine dodajete 20kg ovog, litar onog, itd... Moze da se desi da zemlji 'TO' nesto vise ili nije potrebno ili u vecini slucajeva nije potrebno u tolikoj meri, a fali nesto sto je mozda bitno. Analiza nije skupa, a dobro dodje.
 
VladeUE je napisao(la):
Ok, hvala. Gde raditi analizu? U savetodavnoj sluzbi ili negde drugo?

Послато са Lenovo S850 уз помоћ Тапатока
Kliknite za proširenje...
I jos nesto: da li uzorak uzeti bas iz reda (oko samih biljki) ili malo dalje, iz medjurednog prostora?

Послато са Lenovo S850 уз помоћ Тапатока
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh