Radovi u malinjaku

Kako reče Marko treba dve tri max iz korena ali kako onda vezati 8-9 u metar. U vezi toga ću verovatno objaviti slike mog malinjaka u samoj blizini korena. Meni je i sedme godina 6-7 korenova u metar. Pitaju se neki kako. Ja skoro svake godine podmlađujem svoj malinjak. Prilikom vezivanja vežem i onu najtanju ako je ona sama i iz novog korena, iako imam vezati deblju i bolju. Ne treba samo razmišljati o ovogodišnjoj berbi već i o rodu za naredne godine. Prilikom rezidbe a i kasnije prilikom zakidanja zaperaka ja ostavljam, gde god to može, po jedan mlad zaperak izmedju starih korenova. Taj zaperak da mi nebi prerastao kasnije samo prelomim na 10cm od zemlje, i formiram novi korenov sistem.

Za poplave u Arilju ništa čudno. I ranije su bile poplave ali se pre dvadeset godina malina kod nas gaila isključivo u brdima. Zadnjih godina imamo povećanu sadnju oko reka pa ne čudi što se neki hvataju za glavu. Zemlja tuda jeste plodna ali rizik ogroman. Isto je i sa kućama.
 
Pozdrav svima, interesuje me ima li neko iskustva sa vezivanjem maline u v sistemu, posto je vec bilo reci o tome prerhodnih dana, ali su izostali konkretni odgovori, ja sam ove godine eksperimentalno vezao na taj nacin nekih 150 metara, ali nisam sasvim siguran kakav ce konacan ishod po pitanju prinosa biti...
 
Poslednja izmena od urednika:
Kako reče Marko treba dve tri max iz korena ali kako onda vezati 8-9 u metar. U vezi toga ću verovatno objaviti slike mog malinjaka u samoj blizini korena. Meni je i sedme godina 6-7 korenova u metar. Pitaju se neki kako. Ja skoro svake godine podmlađujem svoj malinjak. Prilikom vezivanja vežem i onu najtanju ako je ona sama i iz novog korena, iako imam vezati deblju i bolju. Ne treba samo razmišljati o ovogodišnjoj berbi već i o rodu za naredne godine. Prilikom rezidbe a i kasnije prilikom zakidanja zaperaka ja ostavljam, gde god to može, po jedan mlad zaperak izmedju starih korenova. Taj zaperak da mi nebi prerastao kasnije samo prelomim na 10cm od zemlje, i formiram novi korenov sistem.

Za poplave u Arilju ništa čudno. I ranije su bile poplave ali se pre dvadeset godina malina kod nas gaila isključivo u brdima. Zadnjih godina imamo povećanu sadnju oko reka pa ne čudi što se neki hvataju za glavu. Zemlja tuda jeste plodna ali rizik ogroman. Isto je i sa kućama.

Potpuno se slazem sa kolegom,

Isto ostavljam mlade zaperke da bih dobio novi koren,sada vezem negde 4-5 u metar a negde sabijem 8-9 pa cu pratiti razliku.Ima tu i koliko ih ima dobrih za vezanje,nije to sveska da se moze nacrtati vec kako je koji koren dao odredjen broj kvalitetnih lastara.

Takodje se slazem i oko poplava,
Tacno je da se korita ne ciste i ne odrzavaju,ali ako pogledate malo bolje,stare kucice su nacickane po brdima a ne uz korito reke,bar kod nas.Morali su ljudi da nose vodu na ledjima do kuce.A i Malina i sljiva isl.se gajilo u sto vecem brdu i strancugi ranije iako je losija zemlja a ne u dolini.Da ne pominjemo GLAVNO...Prolecni kasni mrazevi prave cudo po dolinama i kotlinama,na brdu ne.Zato ja i sumnjam na uspeh gajenja maline po Vojvodini i kod nas u dolinama...
 
Ono sto sam ja primetio kada podjem u selo,a iduci pored reke Drine,ljudi koji sade malinu tu pored reke,malina bude dobra prve dve,tri godine,a vec posle toga su to losiji malinjaci.Znam ljude koji po drugi,treci put nanovo sade.Razlog je verovatno magla i velika vlaga.U zimskim mesecima tu magla drzi i veci deo dana,dok ja kad izadjem kod mene u brdo sunce greje.
 
Kupinars
Da se po Vojvodini sadi wilamette tvoje sumnje bi se potvrdile već u prvoj godini. Međutim, pošto se sadi polana, prinosi govore sami po sebi. Nebitno. Želim uspeha i vama i nama. A ja za vlažnost vazduha...ja sam ceo život u Vojvodini u Bačkoj, znači sve ravno ko tepsija al' je vaistinu prijatnije leti na nekom brdu, pa makar i Fruška Gora. Vlažnost vazduha je ovde velika i vrućine su leti prijatnije na većoj nadmorskoj visini. Tako je kako je sve ima svojih prednosti i mana.
 
Kao sto napisah jedan malinjak mi je pored Drine a drugi u brdu i razlika je vise nego ocigledna. Velika vlaga ubije malinu. Mislim na vlagu u vazduhu,na maglu, Uhvati se po njoj neko crnilo kao na crepovima na kuci.
U nju vise ulazem a imam manji prinos,ali kada nemam vise zemlje pa koristim sve sto mogu.
 
1_112116282_IMG_20160228_075551.jpg
1_53981886_IMG_20160215_160304.jpg
 
Poslednja izmena od urednika:
Toga se i ja bojim, mada iskreno se nadam da ce dobar deo rodnih grana pasti sa spoljne strane, jer su lastari vezani pod odredjenim uglom koji bi trebao doprineti tome, u svakom slucaju kao sto sam vec rekao ovo je eksperimentalno vezivanje.
 
Pozdravljam sve forumase i iskrene ljubitelje maline:osmeh:
Upravo sam dosao sa instituta sa rezultatima analize zemljista koja kaze da je pH(H2O 6,2 a KCI 5,1) Humus (7%) P2O5( mg/100g =1,3) i K2O (mg/100g= 11,5)
Reakcija zemljista: -slabo kisela
Sadrzaj humusa:-dobar
Sadrzaj fosfora:-nizak
Sadrzaj kalijuma:-nizak

Dragi forumasi molio bih vas za savjete sta i kako dalje,sa popravljanjem ovih nedostataka kad je u pitanju Vilamet sorta koju planiram na 05ha zasaditi :ideja: hvalaunaprijed
 
Knjigu u sake i polako sam saberes. Imas Bogu hvala na internetu svu literaturu.
Ph ti je 5.1 treba minimum 5.5-6.5 (tu ti je potrebna manja kolicina krecnjaka na jesen)
Humus 7%??? Prvi put vidim... Tu ti sjajnjaka nece treba ni malo osim ako budes ubacivao krecnjak, onda ides sa njim u kombinaciji
Fosfor 1.3, potrebno 8-10... U prvoj godini ti je fosfor veoma bitan zbog ukorenjavljanja biljke.. To pod obavezno
Kalijum 11.5 potrebno 18-20!!!
Azot ????
 
Humus je toliko zato sto je bacan stajnjak zadnjih tri godine,,a za azot nevidim igdje da pise:sta:
citao sam dosta literature u pdf al se sve svodi na nacin podizanja malinjaka da mogu naci neku knjigu u kojoj je detaljno opisano o vjestackim djubrivima i kako dobiti odredjenu strukturu zemljista bacanjem vjestackih djubriva_!? hvala
 
Moje skromno misljenje je da ces ovde imati samo krkljanac i nista vise.

Послато са Lenovo A6000 уз помоћ Тапатока
Ovo nije tacno 100 %.
Pisem iz iskustva , prosle godine imao sam berace koji su brali kako kod mene tako i kod brata, na drugi dan smo brali .
On ima malinu vezanu klasicno a ja u V sistemu kako je i moj zemljak postavio slike, i oni su meni rekli da im je lakse da beru kod mene.
jos nesto, bice nesto roda tu unutra ,ali vecina ce izaci napolje ka svetlosti i malina ce ti biti na dohvat ruke.
Povezi obavezno pomocne kanape na koje da legnu rodne grane.
I da znas, to sto ce tebi da rodi gore izmedju dve zice na visini 180-190cm mnogima nece ni u toku celog roda, Garant.
 
Mislim da ce za ovakav sistem vezanja trebati MNOOOGO djubriva i vode da iznese rod.Ovde je zavezano bar 10-12 lastara po metru duznom,treba to da izgura rod i da pokrene nove lastare za sledecu godinu...Ako se ispostavi da je to moguce ja sledece godine prelazim na ovakav sistem,mada sam jako skeptican...
 
Videcemo kako ce se pokazati tokom berbe, ja samprosle godine imao peh sa poplavom usled cega mi se dobar deo malinjaka osusio, pa sam se odlucio da onaj deo koji nije bio poplavljen povezem na ovaj nacin ne bi li malo povecao prinos po duznom metru.
 
Ovo nije tacno 100 %.
Pisem iz iskustva , prosle godine imao sam berace koji su brali kako kod mene tako i kod brata, na drugi dan smo brali .
On ima malinu vezanu klasicno a ja u V sistemu kako je i moj zemljak postavio slike, i oni su meni rekli da im je lakse da beru kod mene.
jos nesto, bice nesto roda tu unutra ,ali vecina ce izaci napolje ka svetlosti i malina ce ti biti na dohvat ruke.
Povezi obavezno pomocne kanape na koje da legnu rodne grane.
I da znas, to sto ce tebi da rodi gore izmedju dve zice na visini 180-190cm mnogima nece ni u toku celog roda, Garant.
Moguce da si u pravu ja nisam probao niti sam od nekog video u mom kraju da ovako veze maline.kako je prskas i sa cim unutra kada se razviju rodne grane i formira sklop da nemoze da prodre sa strane tecnost ka unutra.to me jako zanima?

Послато са Lenovo A6000 уз помоћ Тапатока
 
Prskam pumpom ,motornom Dm 25 ,ona stvara jaci pritisak i nema problema.
svakako , prskam sa obe strane.
Ovo sto si napisao u vezi prihrane si upravu, treba pojacati djubrenje i navodnjavanje a sve to na osnovu analiza i stalnog vizuelnog posmatranja.
Djubriva kvalitetna, hemija takodje i nece biti nikakvih problema,
Aza lastare za sledecu godinu nebrini, ja imam problem jedino prerastanja i moram da doobro zagledam koji ima vise pupoljaka prilikom vezivanja.
 
Nazad
Vrh