Radovi u malinjaku

Pozdrav druze,ja sam koristio "Galop" i nije se lose pokazao. Ne unisti svaku travku ali ucini zivot podnosljivijim :osmeh:
 
Vidjao sam tako vezane malinjake ali nikada u toku branja,i bas me interesuju unutrasnje rodne grane,mislim kako ih beres i kako prskas malinu?
 
Ja malinu vezujem u V sistemu, na visini od 180 imam dve žice na razmaku od 60 cm i takvim načinom vezem u metar (ukupno na obe žice) od 12-16 lastari.prinos u prvoj godini preko 5 kg po metru
Zanimljiv sistem a kako beres taj prosor izmedju dve zice? I na kojoj povrsini imas tako vezanu malinu jer ne vidim mogucnost branja neke vece povrsine. Postavi neku sliku da vidimo pozdrav
 
Galopa ovde kod nas nema .Ja koristim DikvaTop i Kletox za uskolisne korove zajedno Umesto Kletoxa moze Galant super,Fuzilejd itd.
 
Pokušavao sam već da postavim slike ali mi neide. Ajd neka mi neko pošalje mail adresu da mu prebacim pa neka ih postavi umesto mene. Imam puno toga slikano, sve je u kompu
 
Galopa ovde kod nas nema .Ja koristim DikvaTop i Kletox za uskolisne korove zajedno Umesto Kletoxa moze Galant super,Fuzilejd itd.

Moje iskustvo sa kletoksom je loše jer ubije nadzemnu masu a rizomi ostanu pa posle dve nedelje potera ponovo. Fuzilejd je odličan, rešava i problem rizoma ali i skup. Alternativa je Flupisor i Floyd, ista aktivna matrija a mnogo jeftiniji. Inace Fuzilejd je u EU registrovan za gomilu voća, povrća i useva. Za borovnicu i ribizlu, karenca mesec dana.
Preporuka je bila pre par godina u Syngentinoj brošuri i za malinu. Nek me neko ispravi ako se varam.
Uglavnom tamo gde ima višegodišnjih uskolisnih korova treba njih pažljivo isprskati ledjnom prskalicom, najkasnije mesec dana pre berbe recimo. Nema potrebe da se herbicid zanosi i na malinu. Ja ću tako. Sigurno ne bih celu površinu traktorskom prskalicom.
 
Sve si sto posto u pravu. Misleo sam da ne komentarišem uopšte na ovakve stvari ali kad se i Marko slaže ja samo da potvrdim. Ne može nama neko davati savete oko vezivanja ko nije u životu vezao niti jednu malinu. Aleksandar može meni da predaje ishranu i lečenje a sve druge stvari se uče iskustvom, godinama i radom. Vezivao sam od 3 u metar do 10 u metar. Negde zlatna sredina za mene je 8 u metar. Ali to zavisi i od planirane cene. Ako mislim da će cena maline biti manja onda idem 4-5 u metar. U pravu je onaj ko kaže da je malina češće vezana sitnija, teža za branje ali zadnji rezultat je presuđujući. Drugar koi mi je letos pomagao, ima isto dobru malinu a vezivao je 5 u metar kaže da je njegova krupnija, da radnik prelazi 70kg po danu ali je ubrao 220kg na 50m. Kod mene nešto sitnija, radnik u proseku 50kg mada sam imao i ženu koja je prelazila 90kg, ali krajnji rezultat preko 300kg na 50m.

A sto vas dvojica ne odrzite neko predavanje da vide ostali kako treba.

- - - - - - - - - -

ovo za 6 u metar je prevazidjena prica jer je jedini problem kod gustog vezivanja siva trulez koja se pojavljivala ranije u kisnim godinama.
Sa sadasnjom tehnologijom prskanja nema nikakvih problema vezati i 10 u metar samo sto onda ostaje problem dostupne hrane.
S obzirom kako ja djubrim i prskam malinu ove godine ide 8 u metar i zica na 1,70 jer smatram da mogu da mogu dovoljno kvalitetno i da hemijski istretiram i prihranim malinu sa toliko biljaka po duznom metru.
Sad za radnu snagu:kod nas se racuna jedan radnik na 10ari stim da povecavas broj biljaka za 25% onda za toliko povecas i broj radnika.
Dovoljno e naci na 40 ari jos jednu osobu da pomogne onih 10 dana u jeku berbe ostalo odradjuje 4 radnika.
Evo proste racunice: ja prosle godine u najboljem malinjaku nabrao da kazemo na 6 stabljika u metar oko 780 grama po stabljici to je oko 234kg/aru.zica bila na oko 160 u proseku.
Ove godine da vezem 8 i da se prinos spusti na 650 grama to je 260kg po aru. Naravno ne uzimajuci u obzir podizanje zice.
To je u malinjaku koji je bio extra i prosle godine ali bolji rezultati se postizu u malinjacima slabije rodnosti jer razlike budu jos vece.
Sta znaci to prevazidjena prica, valjda se covek bavi time pa valjda i zna kako treba.
 
Evo i ja malo da se ubacim. Dosad sam pisao u temi Heritidz posto je imam, ali smatram da je ova tema najbolja za sve. Pre 15 dana je odrzano predavanje u Bogaticu. /Leposavic i ostali../
U par crta/ Vilamet- Maksimalno 6 lastara po metru. Vecim ostavljanjem se ne postize nista a i usporava se ucinak radne snage. Ne treba jos vezivati i treba maksimalno sacekati(bilo pre 15 dana). Stajnjak obavezno ufrezirati, jer pocinje da gubi svojstvo, ucinak 80% odmah, posle 6 sati 60%, posle 24 h ispod 50%. Obavezno u prolece zbog miseva. Heritidz/ Obavezno proredjivanje 10-12 u metru. Cile je ima 80%. Postoje dve berbe sa pazljivim orezivanjem. Otpornija i ima manje bolesti od ostalih sorti, ali je dugotrajnija berba.
1. Leposaviceva druga knjiga stize uskoro, i svaka pohvala za njega jer mi je mejlom poslao deo knjige vezano za Heritidz.
2. Najveci smo izvoznici u svetu sa 90.000. tona sa Bosnom.
3. 98% izvezeno i nema je vise.
4. Jedino nas moze poremetiti NORO virus/a to je higijena/, koju mislim da mozemo ispostovati.
Sto se mene tice, ja se drzim ove sorte, jer mi je malina u drugom planu. Planiram od sledece godine dve berbe, a ove vrsim ispitivanja. Ako nekoga posebno interesuje, imam trogodisnje iskustvo, a i ja bih nesto da naucim .
I jos nesto, ja sam pola stvari izbacio vezano za hemiju, ali sam naravno drugu polovinu ostavio. I nikad nisam niceg previse forsirao i mislim da io nema potrebe.
Sta znaci usporava se radna snaga.
Kako to mislis izbacio pola hemije pa nisu je tamo stavili u one programe prskanja da se mi pravimo pametni i kazemo e sa ovim necu da prskam. Mozes da biras preparate ali ne i da izbacujes nesto sto boprinosi zdravlju i kvalitetu tvog zasada i roda.
Evo vezuj ti i dalje 6 u metar ,a ja savetujem svima ostalima koji maksimalno postuju redovno hemijsko tretiranje maline da vezuju makar 8 i da ce imati sigurno 15% posto veci prinos,a koliko moze da ide preko tih 15% zavisi od godine i hrane koja je data.

Sad da ti odgovorim na pitanje. Prevazidjeno na taj nacin da bilo koga sto sam pitao o vezivanju ,a pitao sammnoge rekali su mi da ako bude kisna godina da ce malina da trune. Nijedan drugi razlog niko nije rekao. Ja odgovorno tvrdim ako se malina tretira protiv trulezi na pocetku cvetanja pa onda za 15 dana opet nece biti nijedne trule maline. Mogu da satrule samo one koje se zaborave u predhodnom branju. Ovo sam licno proverio,a bio sam i u malinjaku koji se vezuje 10 u metar vec godinama i nema trule uopste cak ni one godine kada je non stop padala kisa.

- - - - - - - - - -

Lepo ti kaze kolega iz Arilja ne moze meni neko da teoretise o vezivanju kada nikad malinu vezivao nije. Moja porodica malinu radi 40 godina i dovoljno imamo prakse da mozemo da se oglusimo o savete raznih strucnjaka. Pazi taj tvoj Leposavic je li imao negde ogledno polje,je li vezivao malinu na razlicita rastojanja pa testirao rodnost i ucinak radne snage pa da kaze nemojte vezivati vise od 6 kada praksa dokazuje suprotno. To sto se on nacitao knjiga i drzi teoriju u malom prstu svaka cast,ali velika mana tih strucnjaka je sto ne razgovaraju na tim predavanjima sa proizvodjacima koji rade suprotno od saveta i postizu vise nego ranije pa da se razmisle da li mozda i strucnjak moze da pogresi

- - - - - - - - - -

Nego ja tebe da zamolim kad vec komuniciras sa tim leposavicem pitaj ga koliko se hranljivih materija izvuce iz zemlje za jednu sezonu uzgoja maline. Od azota do molibdena ako mozes molim te jer to je ono sto nacitan covek moze da nam kaze,a ja to trazim vec dve godine i ne mogu da nadjem. Kad to saznam onda cu moci da upotpunim svoje znanje i da kompletiram postupak djubrenja.
Hvala

- - - - - - - - - -

Da ti pojasnim do kraja sta da pitas
Bacimo recimo 120kg K2O po ha koliko od toga malina iskoristi za godinu dana(recimo koliko %),a kolika je godisnja potreba za K2O po ha maline to jest koliko biljka potrosi od pocetka vegetacija do kraja branja i tako za svaki makro i mikro element da ti napise.
To bi nam svima mnogo znacilo da znamo
 
marko987; i meni isto kažu da je problem provetrenost u berbi i truljenje. Prošle godine sam dobio odgovor na to pitanje. Prskao sam na početku cvetanja protiv truleži, zatim 15 dana pred berbu i 7 dana pred berbu treći put. Takve su kod nas preporuke pa ko hoće vrhunsku zaštitu mora tako i odraditi. U onom kišnom periodu stizao sam na početak malinjaka sedmi dan. Nisam imao uopšte trule. Opadala jeste, prezrela ali nije trulila.

Da podsetim neke da je taj isti Leposavić pre dve godine rekao ljudime da sve polomljene grane od snega pokidaju jer one ne mogu dati rod. Pao je sneg u aprilu i plomio rodne grane. Setimo se tih slika koje sam ja objavljivao tada iz Arilja. Neki su ga poslušali ali ja nisam. Imao sam tad do 70 polomljenih rodnih grana na 5m reda. Od tih 70 osušilo se svega par komada na 5m reda. Grane su bile tako odlomljene da su visile samo na kori. Sve one su se kasnije savile nagore , cvetale i dale rod.

To su stvari koje se uče iskustvom.

Ne želi ovde niko od nas da omalovaži rad Leposavića ili da se pravi pametan. Mene lično užasno nervira kad se održi neko predavanje i kad počnu da mi govore kako da vezujem, kad , na koju visinu, kako da okopavam, kako da freziram, iznosim staru .......... U redu ima početnika koi žele to čuti ali mi koi se ceo život bavimo malinom ne želimo takve stvari. Ja čoveku skidam kapu po pitanju zalaganja oko lečenja, istraživanja bolesti, hemijskoj ishrani, analizi zemljišta, poznavanju standarda vezanih za proizvodnju, preradu i plasman maline kao i poznavanju savremenih tehnoloških rešenja. To su za mene ljudi biolozi , ljudi koi gledaju u mikroskop i to treba da rade. Tehniku obrade sam sticao od treće godine života i to je nešto što se ne uči na predavanjima. Neke tehnike koje sam ja učio godinama možete na jednostavniji način naučiti slušanjem iskusnijih. Sva može imati kao ja po jedan ogledni red malina za količinu prinosa , gustinu vezivanja, različita djubriva........Tako ja radim zadnjih par godina a uostalom o tome sam pisao prethodnih godina.
 
za matematicare

Tabela 3. Prosečan sastav mineralnih materija u voću (mg/100g) ( Zlatković, 2003)
[TABLE="width: 100%, align: center"]
[TR]
[TD]VOĆE[/TD]
[TD="width: 74"]KALIJUM[/TD]
[TD="width: 77"]NATRIJUM[/TD]
[TD="width: 80"]KALCIJUM[/TD]
[TD="width: 92"]MAGNEZIJUM[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 143"]Kajsija[/TD]
[TD="width: 74"]305[/TD]
[TD="width: 77"]30[/TD]
[TD="width: 80"]28[/TD]
[TD="width: 92"]19[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 143"]Breskva[/TD]
[TD="width: 74"]363[/TD]
[TD="width: 77"]30[/TD]
[TD="width: 80"]20[/TD]
[TD="width: 92"]16[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 143"]Jabuka[/TD]
[TD="width: 74"]248[/TD]
[TD="width: 77"]26[/TD]
[TD="width: 80"]16[/TD]
[TD="width: 92"]9[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 143"]Kruška[/TD]
[TD="width: 74"]155[/TD]
[TD="width: 77"]14[/TD]
[TD="width: 80"]19[/TD]
[TD="width: 92"]12[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 143"]Višnja[/TD]
[TD="width: 74"]256[/TD]
[TD="width: 77"]20[/TD]
[TD="width: 80"]37[/TD]
[TD="width: 92"]26[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 143"]Šljiva[/TD]
[TD="width: 74"]214[/TD]
[TD="width: 77"]18[/TD]
[TD="width: 80"]28[/TD]
[TD="width: 92"]17[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 143"]Grožđe[/TD]
[TD="width: 74"]255[/TD]
[TD="width: 77"]26[/TD]
[TD="width: 80"]30[/TD]
[TD="width: 92"]17[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 143"]Jagoda[/TD]
[TD="width: 74"]161[/TD]
[TD="width: 77"]18[/TD]
[TD="width: 80"]40[/TD]
[TD="width: 92"]18[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 143"]Kupina[/TD]
[TD="width: 74"]260[/TD]
[TD="width: 77"]23[/TD]
[TD="width: 80"]22[/TD]
[TD="width: 92"]9[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 143"]Malina[/TD]
[TD="width: 74"]224[/TD]
[TD="width: 77"]10[/TD]
[TD="width: 80"]40[/TD]
[TD="width: 92"]22[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 143"]Crna ribizla[/TD]
[TD="width: 74"]350[/TD]
[TD="width: 77"]32[/TD]
[TD="width: 80"]36[/TD]
[TD="width: 92"]31
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
 
Da druze ali tona malina moze da rodi na 3.5ari,a moze i na 10 velika razlika zar ne
To mora da glasi ovako na prosecnom prinosu od xy kg malina je na povrsini od recimo 10 ari iz zemlje izvukla ili potrosila xy kg K2O sto potvrdjuje xy uzoraka merenja analize tla u periodu od pocetka vegetacije do kraja berbe. E kad nadjem nekoga ko ovo zna onda mogu da kazem da je strucnjak.
Za ovako nesto treba da se neko razbije radeci i analizirajuci uzorke i prateci malinu svaki dan u tom periodu.
Ako pogledate moje postove od cini mi se dve nedelje nacicete takvo istrazivanje radjeno na farmi agruma u periodu od 3 godine.

- - - - - - - - - -

marko987; i meni isto kažu da je problem provetrenost u berbi i truljenje. Prošle godine sam dobio odgovor na to pitanje. Prskao sam na početku cvetanja protiv truleži, zatim 15 dana pred berbu i 7 dana pred berbu treći put. Takve su kod nas preporuke pa ko hoće vrhunsku zaštitu mora tako i odraditi. U onom kišnom periodu stizao sam na početak malinjaka sedmi dan. Nisam imao uopšte trule. Opadala jeste, prezrela ali nije trulila.

Da podsetim neke da je taj isti Leposavić pre dve godine rekao ljudime da sve polomljene grane od snega pokidaju jer one ne mogu dati rod. Pao je sneg u aprilu i plomio rodne grane. Setimo se tih slika koje sam ja objavljivao tada iz Arilja. Neki su ga poslušali ali ja nisam. Imao sam tad do 70 polomljenih rodnih grana na 5m reda. Od tih 70 osušilo se svega par komada na 5m reda. Grane su bile tako odlomljene da su visile samo na kori. Sve one su se kasnije savile nagore , cvetale i dale rod.

To su stvari koje se uče iskustvom.

Ne želi ovde niko od nas da omalovaži rad Leposavića ili da se pravi pametan. Mene lično užasno nervira kad se održi neko predavanje i kad počnu da mi govore kako da vezujem, kad , na koju visinu, kako da okopavam, kako da freziram, iznosim staru .......... U redu ima početnika koi žele to čuti ali mi koi se ceo život bavimo malinom ne želimo takve stvari. Ja čoveku skidam kapu po pitanju zalaganja oko lečenja, istraživanja bolesti, hemijskoj ishrani, analizi zemljišta, poznavanju standarda vezanih za proizvodnju, preradu i plasman maline kao i poznavanju savremenih tehnoloških rešenja. To su za mene ljudi biolozi , ljudi koi gledaju u mikroskop i to treba da rade. Tehniku obrade sam sticao od treće godine života i to je nešto što se ne uči na predavanjima. Neke tehnike koje sam ja učio godinama možete na jednostavniji način naučiti slušanjem iskusnijih. Sva može imati kao ja po jedan ogledni red malina za količinu prinosa , gustinu vezivanja, različita djubriva........Tako ja radim zadnjih par godina a uostalom o tome sam pisao prethodnih godina.
Ja sam cak izbacio to zadnje prskanje pred berbu ove godine. One godine kada je padala kisa kao luda ne stignem da oprskam to prskanje ali sam ova dva pogodio u dan i peti dan se malina brala i nije bilo jedne trule osim one sto se zaboravi iz predhodnog branja. Nije opadala jer je konstantno bilo hladno.
Tako da to zadnje swithovanje ja primenjujem od tad samo ako se ocekuje bas kisna godina. Taj zadnji put ti drzi onu malinu koju ces brati zadnjih 10 dana branja.
 
Pa da. Toliko iznese a jedan deo rodom a deo ostane i u stabiljci logicno. Ne vidim razliku Marko987 u vezi povrsine. Znaci toliko izvuce iz zemlje i na 30 ari(tamo je vise izvucenog u stabiljkama) a i na 10 ari tamo je vise rodila na manje stabiljki, pa je vise izneseno preko roda a manje ostalo u stabiljki.
Ovo je cisto filozofiranje, nemojte me slusati :sjasi:.

U svakom slucaju ja cu se drzati 6,5 kg i vise po toni preko mineralnih granulisanih a stajnjak daje to preko. Vodotopiva ne racunam. Evo ja takvu taktiku uzimam.
 
Nazad
Vrh