Држава њега неће ни натерати да откупљује по тој цени, већ држава купује за себе по тој цени, а он дал ће да купи ил неће, његов проблем.
Može i kupuje, ali se postavlja pitanje koju količinu da kupi.
Ako je to do nivoa svojih potreba (potrebna količina rezervi) odna je to u redu i to se dešava, ali ako je u pitanju ukupna ponuđena količina na tržištu, onda to nije u redu.
Tako bi država u povlašćen polozaj stavila jedan deo građana.
Ako bi se država pojavila kao kupac ukupne količine bilo kog proizvoda, i one količine koja joj nije potrebna, drugi građani bi sa pravom mogli od svoje države da zahtevaju da i njihov proizvod država kupi, plati, pa posle neka gleda šta će s njim.
Naravno da pšenica jeste važan proizvod ali samo do određene količine. Jer šta bi se desilo ako bi država svu pšenicu, ali samo pšenicu kupovala po ceni na kojoj ima sigurne zarade?
Pa svi bi samo pšenicu sejali.
Oko dela odliva kapitala, naopake bankarkse prakse u Srbiji se slažemo.
Da samo čovek nezna dali mu je sejanje pšenice isplatljivo ili ne pošto za cenu sazna tek posle žetve
Ali tržišna ekonomija to podrazumeva.
Proizvođač napravi porizvod i gotov proizvod iznese na tržište pa šta mu bog da. Niko mu ništa ne garantuje.
Ja mislim da je osnovni problem u tom stavu taj što neki proizvođači smatraju da treba da budu povlašćeni jer se bave opdrešđenom vrstom proizvodnje, a to je pogrešan stav.
Svi mi biramo profesije, niko nama nije odredio da radimo posao koji radimo da bi taj imao neku obavezu prema nama.
Nema razloga da bilo ko bude povlašćen, jer ako je neko povlaščen odna je drugi neminovno podređen, a ko je u podređenom polozaju ima sva i moralna i ljudska prava da se buni što ga njegova država stavlja u podređen položaj
a li ste za protest kao vid izražavanja nezadovoljstva trenutnim ophođenjem prema poljoprivrednicima?
