Predsetvena priprema zemlje

Jeste logicno.
mada ta teorija sa predsetvenom pripremom i nema neke veze, @bojcetic je pisao o posedovanju vise orudja zbog razlicitih situacija, a za ugare je dovoljna i jedna obicna naj obicnija drljaca, a priznacemo da je ugara naj manje u svakom gazdinstvu, a negde ga nema uopste!
tako da ces pre imati 3-4 orudja za pripremu zemlje nego 2 oranja.
 
Poslednja izmena:
E pa ko ne zna sta sam hteo da kazem ne treba ni da radi zemlju jbg,kao da ste pali sa marsa sta vam nije jasno,pa jel vam otac i deda nisu rekli da su oni u svoje vreme trojanili tri puta orali za kukuzuze(znaju stariji clanovi o cemu govorim)a mladji neka nesto i procitaju pitaju,ne moze zemlja da se radi tek tako............ i obicnim konjskim drljacama spremali za setvu,jer je zemlja uorana i rastresita kamo srece da gorivo nije toliko skupo.I upamtite jedno nikad ni jedna masina nece moci da zameni plug nikad za veka,pa nek strucnjaci pricaju sta hoce!
 
E pa ko ne zna sta sam hteo da kazem ne treba ni da radi zemlju jbg,kao da ste pali sa marsa sta vam nije jasno,pa jel vam otac i deda nisu rekli da su oni u svoje vreme trojanili tri puta orali za kukuzuze(znaju stariji clanovi o cemu govorim)a mladji neka nesto i procitaju pitaju,ne moze zemlja da se radi tek tako............ i obicnim konjskim drljacama spremali za setvu,jer je zemlja uorana i rastresita kamo srece da gorivo nije toliko skupo.I upamtite jedno nikad ni jedna masina nece moci da zameni plug nikad za veka,pa nek strucnjaci pricaju sta hoce!

Po pričama-orali su kad god se moglo.naročito strnjiku.Ali tu postoji jedno veliko ALI.

_u poljoprivredi je učestvovalo mnogo više ljudstva (čak po par i više porodica u jednom gazdinstvu)
- hemija je upotrebljavana minimalno.
-ko se bavio poljoprivredom,obavezno su držali krave.
-prinosi su bili u pola manji ali zdrava hrana,što se onda nije kotiralo kao danas.
-radilo se manje zemlje po gazdinstvu i bili su manje alavi
-prohtevi i želje su im bili mnogo manji i samim tim su bili srećniji i smireniji
Danas kako dete progovori odmah mu se kupuje mobilni i računar i onda se pitamo šta li nam se to dešava i ko snosi krivicu (Mi,samo što krivicu svaljujemo na druge.pa mi smo Država,mi postavljamo vlast,i 60% glasača koji ne vide dalje od nosa uvek pobeđuju i to je to.)
 
Neke stare stvari izgledaju sada glupo i besmisleno , na neke se kroz iskustvo naleti slučajno , pa kasnije kad se stidljivo raspitaš kod starijih čuješ da je to opštepoznato .
Evo npr zapazim da je u zemlji spremanoj noću 2-3 puta manje korova nego u spremanoj danju . Djeluje glupo , ali stariji ljudi znaju za to.
 
Po pričama-orali su kad god se moglo.naročito strnjiku.Ali tu postoji jedno veliko ALI.

_u poljoprivredi je učestvovalo mnogo više ljudstva (čak po par i više porodica u jednom gazdinstvu)
- hemija je upotrebljavana minimalno.
-ko se bavio poljoprivredom,obavezno su držali krave.
-prinosi su bili u pola manji ali zdrava hrana,što se onda nije kotiralo kao danas.
-radilo se manje zemlje po gazdinstvu i bili su manje alavi
-prohtevi i želje su im bili mnogo manji i samim tim su bili srećniji i smireniji
Danas kako dete progovori odmah mu se kupuje mobilni i računar i onda se pitamo šta li nam se to dešava i ko snosi krivicu (Mi,samo što krivicu svaljujemo na druge.pa mi smo Država,mi postavljamo vlast,i 60% glasača koji ne vide dalje od nosa uvek pobeđuju i to je to.)

Da dodam još par stvari:
- Paralo(špartalo) se konjskim jednorednim paračima dokle god je kukuruz bio zelen. Tu onda nije bilo šanse da zemlja ispuca i da se dubinski isušuje.
- To što su držali krave ili ovce i obavezno konje obezbeđivalo im je i dosta kvalitetnog, pravog đubriva. veštačko đubrivo može da nadoknadi nedostatak stajnjaka samo u smislu hranljivih materija koje su potrebne biljkama, ali zemljištu čine suprotan efekat - zbijaju, skamenjuju ga dok ga stajnjak "naduvava", odnosno čini rastresitijim i vododrživijim.
- što se tiče alavosti, naši pradedovi su bili pobožni ljudi i išli su nedeljom u crkvu. Tamo su ih učili da je vrlina biti skroman, da su pakost, zavist i pohlepa greh... Naši dedovi i očevi su bili komunisti. I njih su učili da je skromnost vrlina. Mene su prvo osamdesetih u školi učili da budem pionir(pošten, iskren, odan, napredan istrajan...) Položio sam zakletvu da ću marljivo učiti i raditi, poštovati starije, biti dobar drug... Kao što su i mog oca učili. Devedesetih su me u srednjoj školi učili da idem u crkvu, da se molim Bogu kao moj pradeda, a poslednjih petnaestak godina nas i našu decu uče kako je vrlina biti ambiciozan(narodski rečeno - alav) i pružiti se triput preko gubera, samo daj, daj daaaj! I večito nezadovoljni, negativni, zavidni, osvetoljubivi. Da sejemo kamenje i vršemo dragulje ne bismo bili zadovoljni.
Previše i od Zemlje očekujemo, a naročito naspram toga koliko joj pružamo i kako se prema njoj odnosimo.

- - - - - - - - - -

Ja sam uvek za 2 oranja strnjišta jer je mnogo bolje u svakom pogledu ali kako je gorivo veoma jeftino ore se jednom.

Nema tu nikakve uštede u preskakanju letnjeg oranja. Ako preskočiš plitki ugor strnjike na leto teže ćeš u jesen orati.

- - - - - - - - - -

E pa ko ne zna sta sam hteo da kazem ne treba ni da radi zemlju jbg,kao da ste pali sa marsa sta vam nije jasno,pa jel vam otac i deda nisu rekli da su oni u svoje vreme trojanili tri puta orali za kukuzuze(znaju stariji clanovi o cemu govorim)a mladji neka nesto i procitaju pitaju,ne moze zemlja da se radi tek tako............ i obicnim konjskim drljacama spremali za setvu,jer je zemlja uorana i rastresita kamo srece da gorivo nije toliko skupo.I upamtite jedno nikad ni jedna masina nece moci da zameni plug nikad za veka,pa nek strucnjaci pricaju sta hoce!

Pa evo, preko puta mene je ekonomija gruberovala jesenas na tipu zemljišta livadska crnica i proletos su samo jednom setvospremirali i posejali kukuruz. Ta zemlja je tvrda kao kamen. Moja njiva na istom tipu zemljišta je jesenas duboko uzorano prethodno plitko ugoreno strnište. Spremljeno jednim prohodom lake drljače i jednim prohodom setvospremačem i nakon setve pređeno glatkim valjkom. Moja zemlja je i dalje daleko rastresitija i mekša. Kad staneš na nju osetiš da si stao na zemlju, a ne na šljunak i šut.
 
Poslednja izmena:
Ljudi hocu da kazem da je topla voda odavno izmisljena!Naravno da podrzavam nove tehnologije ali od kad se to primenjuje sve vise korova po njivama......svi preparati pa i totalni herbicid su tu da kao uniste korov ali taj isti se pojavi do godine,znaci on radi samo neko vreme ali da ne balavim mlogo naj veci problem je skupo gorivo ajd i celokupan repromaterijal i nekako ali d2 kolje bar mene::samo bes::
 
- - - - - - - - - -



Pa evo, preko puta mene je ekonomija gruberovala jesenas na tipu zemljišta livadska crnica i proletos su samo jednom setvospremirali i posejali kukuruz. Ta zemlja je tvrda kao kamen. Moja njiva na istom tipu zemljišta je jesenas duboko uzorano prethodno plitko ugoreno strnište. Spremljeno jednim prohodom lake drljače i jednim prohodom setvospremačem i nakon setve pređeno glatkim valjkom. Moja zemlja je i dalje daleko rastresitija i mekša. Kad staneš na nju osetiš da si stao na zemlju, a ne na šljunak i šut.
kod nas kazu da je najbolja priprema za setvu kad mozes ici u papucama a da ti zemlja neupada u prste:ppozdrav:
 
... naj veci problem je skupo gorivo ajd i celokupan repromaterijal i nekako ali d2 kolje bar mene::samo bes::

Bio-dizel je oko 130 dinara. Ja sam ovog proleća drljao i rasturao veštak i jednom čoveku sam čak i setvospremirao uslužno sa bio-dizelom u rezervoaru i nisam primetio razliku u radu osim da manje dimi i da je manje neprijatan smrad kad naleti na veći otpor pa "zaprdi". Imao sam nešto zaliha tog bio-dizela dok još nisam čuo da će ministar da subvencioniše onoliko fosilnog dizela.

Inače poštujem gruber, ali za osnovnu obradu pred zasnivanje ozimih useva ili u krajnjem slučaju za prolećnu osnovnu obradu u slučaju da je jesenje/zimsko duboko oranje iz nekog razloga izostalo, a ne i kao zamenu za jesenje oranje ili ugor strnjike. Pravi ugor strnjike je samo ako se plastica prevrće za "180 stepeni", dakle što širi i što plići zahvat kako bi se žile višegodišnjih korova izbacile na milost i nemilost julskom i avgustovskom Suncu.

- - - - - - - - - -

kod nas kazu da je najbolja priprema za setvu kad mozes ici u papucama a da ti zemlja neupada u prste:ppozdrav:

Ja nosim opanke sa vašara pa ne znam koji je osećaj između prstiju. :haha: Ipak mora sejačica da seje u zemlju, a ne da skakuću baterije tu i tamo po površini.
Stručnjaci kažu da je najpoželjnija mrvičasta struktura. Dakle ni tucani kamen, ni prah. Ta mrvičasta struktura je ideal a naše je da se potrudimo da pripremimo zemlju što je moguće približije zadatom idealu. Ajd' živili! :ppozdrav:

- - - - - - - - - -

Ajd sad budi pametan, jedni viču rano je ujesen zatvarati brazdu, drugi viču nemoj u februaru i martu rano je, mokro je, zagažavaš, treći u aprilu, mokro je za pripremu, sačekaj još malo da se prosuši a sad odjedared suvo, kako se to sve iskundači, zato kod mene važi pravilo što možeš danas ne ostavljaj za sutra.:ppozdrav:

Ne bih se ja u potpunosti složio sa ovim. To suvo je samo na nekoliko centimetara ispod površine. Dole ima dosta vlage, barem je takva situacija kod mene. Kad sam bio da prskam, kopao sam malo i svo seme što sam našao je bilo već naklijalo. Ja sam orao u jesen i man'o tako do aprila, tj. do kad je Priroda dozvolila.
Neravna, talasasta tekstura netaknutog oranja ima daleko veću površinu, pa samim tim i veću moć upijanja od poravnate zemlje. Manje zadržavanja vode na površini - manje isparavanja - više upijanja u dublje slojeve!
Isto tako zbog veće površine kontakta sa atmosferom netaknuto oranje se brže i prosuši u gornjim slojevima pa se dan-dva ranije može ući drljačama ili setvospremačima u njive, a bez efekta zida od naboja.
 
A kolika ti je potrosnja bila bio-dizela? Ja sam ga jedno vreme sipao u kombajne i trosio ga je u nenormalnim kolicinama. Od tad ili kupujem D2 ili Loz ulje, treceg nema.:haha:
Izvinjavam se sto sam malo skrenuo sa teme.
 
A kada onda prskate strnjiku protiv sudana ako dva puta orete? Oprskate pa orete plito pa opet na jesen, ili izorete odma pos kidanju psenice? gde ubacujete prskanje? Pitam...posto hocu ove god da probam dva puta i ja....

Inace cuo sam od starijih da kada se plito ore pa opet na jesen strnjika, da bolje rodi kukuruz uvek nego jedno oranje!
 
A kada onda prskate strnjiku protiv sudana ako dva puta orete? Oprskate pa orete plito pa opet na jesen, ili izorete odma pos kidanju psenice? gde ubacujete prskanje? Pitam...posto hocu ove god da probam dva puta i ja....

Inace cuo sam od starijih da kada se plito ore pa opet na jesen strnjika, da bolje rodi kukuruz uvek nego jedno oranje!

Ako ti je plitko oranje strnjike redovna praksa i ako ovu operaciju izvodiš pravilno - što širi i što plići zahvat(ne dublje od 15 cm) onda za prskanjem nema potrebe. Kod pravilnog postupka dolazi do prevrtanja plastice za 180 stepeni umesto za 90 kao kod dubokog oranja pa Priroda sama učini svoje.
Ne znam šta ti je taj Sudan? Sudansaka trava(sorghum vulgare var. sudanese) ti se javlja kao opak korov? Ne bi trebalo. To je jednogodišnja biljka. Da je ne brkaš možda sa divljim sirkom(sorghum halepense)?

Ako zbog velike zakorovljenosti divljim sirkom ili još gore zubačom moraš i da prskaš onda bih ja na tvom mestu učinio ovako:
1. Istog dana ili sutra dan ili prvom prilikom, u svakom slučaju što pre po skidanju strnog useva treba izvršiti ljuštenje strnjike. Ako kombajn ima sečku onda je stvar daleko brža i jednostavnija, a ako treba da presuješ slamu i odnosiš ili da je razbacaš traktorskim razbacivačem onda neminovno gubiš dragoceno vreme. Ja najčešće prođem traktorskim razbacivačem pa to onda ispadne najčešće tek sutra dan za ljuštenje. Zašto se žuri sa tim? Pa iz prostog razloga jer usev koliko-toliko drži vlagu u zemlji, a po skidanju počinje rapidno isušivanje pa je ovu operaciju svakim danom sve teže i sve skuplje izvesti.
2. Posle prve makar i najmanje kišice podrljati lakom drljačom da se isprovocira nicanje korova iz semena i eventualno neizoranih rizoma.
3. Kada korovi niknu i dostignu visinu od oko 20 cm pristupiti tretiranju parcele totalnim herbicidom nakon čega ne bi trebalo preduzimati ništa narednih dvadesetak dana.
4. U tom slučaju se nema vremena za još jedan ugor pa se pristupa dubokom oranju čim se steknu uslovi za to. :cao:

- - - - - - - - - -

A kolika ti je potrosnja bila bio-dizela? Ja sam ga jedno vreme sipao u kombajne i trosio ga je u nenormalnim kolicinama. Od tad ili kupujem D2 ili Loz ulje, treceg nema.:haha:
Izvinjavam se sto sam malo skrenuo sa teme.

Nisam primetio razliku u potrošnji a jesam redovno merio. Moram da naglasim da ga mešam sa D2 u razmeri 2:3. Kod lož ulja sam primećivao nešto veću potrošnju, više dima i manje snage. Isto važi kod mene i za Evro-lož ulje osim onog da jače dimi.
 
Poslednja izmena:
Ako ti je plitko oranje strnjike redovna praksa i ako ovu operaciju izvodiš pravilno - što širi i što plići zahvat(ne dublje od 15 cm) onda za prskanjem nema potrebe. Kod pravilnog postupka dolazi do prevrtanja plastice za 180 stepeni umesto za 90 kao kod dubokog oranja pa Priroda sama učini svoje.
Ne znam šta ti je taj Sudan? Sudansaka trava(sorghum vulgare var. sudanese) ti se javlja kao opak korov? Ne bi trebalo. To je jednogodišnja biljka. Da je ne brkaš možda sa divljim sirkom(sorghum halepense)?

Ako zbog velike zakorovljenosti divljim sirkom ili još gore zubačom moraš i da prskaš onda bih ja na tvom mestu učinio ovako:
1. Istog dana ili sutra dan ili prvom prilikom, u svakom slučaju što pre po skidanju strnog useva treba izvršiti ljuštenje strnjike. Ako kombajn ima sečku onda je stvar daleko brža i jednostavnija, a ako treba da presuješ slamu i odnosiš ili da je razbacaš traktorskim razbacivačem onda neminovno gubiš dragoceno vreme. Ja najčešće prođem traktorskim razbacivačem pa to onda ispadne najčešće tek sutra dan za ljuštenje. Zašto se žuri sa tim? Pa iz prostog razloga jer usev koliko-toliko drži vlagu u zemlji, a po skidanju počinje rapidno isušivanje pa je ovu operaciju svakim danom sve teže i sve skuplje izvesti.
2. Posle prve makar i najmanje kišice podrljati lakom drljačom da se isprovocira nicanje korova iz semena i eventualno neizoranih rizoma.
3. Kada korovi niknu i dostignu visinu od oko 20 cm pristupiti tretiranju parcele totalnim herbicidom nakon čega ne bi trebalo preduzimati ništa narednih dvadesetak dana.
4. U tom slučaju se nema vremena za još jedan ugor pa se pristupa dubokom oranju čim se steknu uslovi za to. :cao:



E vidis ja nisam nikada to radio i nemam pojma kako se ore plitko....zato sam i pitao. Znaci sto siri zahvat i sto plice, nisam znao za taj siri zahvat npr...podesio bih plug kao za dubinsko oranje :/ a daaaaa, pomesao sam ga sa sirkom, izvinjavam se! U pravu si! Imam problema, ne ogromnih ali uvek pustim da izadju pa ih oprskam, medjutim sl god opet nikne, mada cujem ko prska posle strnjike da nema slgod u kukuruzu sirka, a meni to nikada ne uspeva, nije mi jasno to bas, mozda nesto pogresno radim...a ove 4 stavke sto si naveo uvek radim, svake god...sem drljanja, to nisam ni znao da se radi, ako mislis na tanjiranje, to znam da rade ljudi....u svakom slucaju probacu ove god da zaorem plitko i da ne prskam, pa da vidim sta ce biti....hvala ti za savete krle!!
 
Ne znam da li je baš mesto za pitanje ali da ne otvaram temu.
Pre neki dan odem da spremim jednu parcelu za soju ( 1,5 jutra) kad tamo posejan suncokret a vidi se i veštak.
Brzo sam našao ko mi ostavio miraz.
Šta raditi u takvaj situaciji?
Čovek je pogrešio parcelu,ja sam hteo soju a on posejo suncokret.
Da li da ga tužim? (šala naravno)
 
Da je neko sve moje parcele pogresio i posejao!!! Uh -:osmeh:
Neces ga ni tuziti a neces ni soju imati tamo :osmeh: Jednostavno daces mu bar seme i djubrivo i dividjenja!
 
Da je neko sve moje parcele pogresio i posejao!!! Uh -:osmeh:
Neces ga ni tuziti a neces ni soju imati tamo :osmeh: Jednostavno daces mu bar seme i djubrivo i dividjenja!

E, to je ljudski i džentlmenski. Sto puta sam rekao da je biti čovek veliki kapital.

- - - - - - - - - -

E vidis ja nisam nikada to radio i nemam pojma kako se ore plitko....zato sam i pitao. Znaci sto siri zahvat i sto plice, nisam znao za taj siri zahvat npr...podesio bih plug kao za dubinsko oranje :/ a daaaaa, pomesao sam ga sa sirkom, izvinjavam se! U pravu si! Imam problema, ne ogromnih ali uvek pustim da izadju pa ih oprskam, medjutim sl god opet nikne, mada cujem ko prska posle strnjike da nema slgod u kukuruzu sirka, a meni to nikada ne uspeva, nije mi jasno to bas, mozda nesto pogresno radim...a ove 4 stavke sto si naveo uvek radim, svake god...sem drljanja, to nisam ni znao da se radi, ako mislis na tanjiranje, to znam da rade ljudi....u svakom slucaju probacu ove god da zaorem plitko i da ne prskam, pa da vidim sta ce biti....hvala ti za savete krle!!

I plitko oranje nije sve jedno za koju svrhu. Ako ga radiš u svrhu ljuštenja strnjike onda tako kako sam opisao s tim da moram da napomenem da ono "što pliće" znači ne dublje od 15, a ni pliće od 10 cm. Ako pak radiš plitko oranje kao osnovnu obradu pred zasnivanje ozimih useva ili npr. u bašti za sadnju kupusa po skidanju graška, onda se ore sa plugom užeg zahvata, a na potrebnu dubinu - oko 20 cm. Široki zahvat se tada izbegava zbog pripreme zemljišta.

Tretiranje totalom na netaknutu strnjiku na kojoj su ponikli korovi nema pun efekat jer netaknuta strnjika ne pruža povoljne uslove za nicanje korova pa tako onda totalom uništiš samo one korove koji su nekako nikli dok nešto semena i rizoma iz kojih nije uspelo da nikne do momenta tretmana totalnim herbicidom ostaju i dalje da nesmetano čekaju povoljne uslove da ti zakomplikuju život u narednoj proizvodnoj sezoni. Da je total "čarobni štapić" ne bi se više proizvodio i prodavao jer korovi više ne bi postojali. borba protiv korova je veoma kompleksna i ne možemo se oslanjati samo na hemiju.

Nego da se mi vratimo na temu - tj. na predsetvenu pripremu, a da ujedno i nastavimo diskusiju o korovima!
Ja sam primetio da se ponekad bolje, pa i jeftinije pripremi zemlja za setvu jednim prohodom teške drljače nego lakom drljačom + setvospremač, ali zato i ova moja varijanta ima nekih svojih prednosti. Zatvaranje brazde lakom drljačom(ili drljačom u opšte) lepo isprovocira nicanje korova. Onda te mlade, tek ponikle korove mehanički uništi setvospremač, naročito ako ima pačije šape. Onda poseješ pa oprskaš od setve do nicanja i tu si ponekad i završio sa hemijom, ali ta priča pije vode samo na dugogodišnjim tvojim, negovanim njivama. Na arendama i taze kupljenoj zemlji to ne pije vode. Gore navedene metode ne pomažu kod tvrdokornih korova kao što su palamida, divlji sirak, zubača i naročito trska.
 
Poslednja izmena:
Zašto je u zemlji spremanoj noću manje korova nego u onoj spremanoj po danu? Kako kaze momosaric.

-Milan
 
Nazad
Vrh