Predsetvena priprema zemlje

Nezna se pouzdano , čak su neki svjetski institituti to istraživali . Navodno sjemenke najčešćih korova mogu da budu u dubini zemlje dosta godina i onda kada "ugledaju" svjetlost kao da dobiju signal da mogu da niču . Zna se da većina korova iz sjemena niče sa jako male dubine pola cm i manje . Znači nezna se tačno zašto ali dokazano je da mala količina svjetlosti kad dopre do sjemenke signalizira da može da klije . Moguće da u genetici sjemenki ima neko "iskustvo" da čeka na nicanje kada iznad ima uslova , da nema mnogo konkurencije i hladovine . Recimo u prirodi ako je npr gusta trava , prerija i sl. neke sjemenke dole čekaju priliku da nebude gore konkurencije , požar ili sl pa onda niknu .
 
To se zove dormantnost semena kada seme moze da "samuje" u zemljistu nekoliko godina,pa tek onda da nikne,medjutim ta klijavost se iz godine u godinu smanjuje. Zato je po recima jednog profesora najbolje duboko oranje da sto dublje "sahranimo" to seme,tako da sansa za nicanjem ostaje skoro nikakva.
P.S. Ne znam da li ste znali da je klijavost vecine korovskih biljaka svega par procenata,jedino ambrozija ima oko 60% klijavosti,dok vecina ostalih ima 2-5%.
 
Nisam znao za to.
Kad smo već kod toga, kako stoji gorušica(sinapis arvensis) sa tim? Njoj slične kulturne biljke iz roda sinapis i brasica, na primer bela/žuta slačica(sinapis hirta/alba) ima klijavost oko 80% i može da očuva klijavost pri pravilnom skladištenju i do 5 godina, a kakvu-takvu klijavost ima i posle 10.

Što se tiče boce(xantium srtumarium) koju naši ljudi brkaju sa čičkom(arctum lappa), Ta boca je skrivenosemenica koja rađa na desetine plodova po biljci, a u svakom tom svom duguljastom sa svih strana bodljikavom plodu ima puno sitnih semenki. Dovoljno je da je u svakom tom plodu po jedno seme klijavo i da svako deseto klijavo seme dobije šansu da nikne i eto ti ga haos od njive!
 
Jos nismo stigli do svake vrste posebno,to nam tek sledi analiza svake korovske biljke,kao i nacina suzbijanja da li mehanizovano ili hemijski.
Npr. za Sirak nam je rekao da pomaze tanjiranje oranja u prolece,jer on raste iz rizoma.
 
Jos nismo stigli do svake vrste posebno,to nam tek sledi analiza svake korovske biljke,kao i nacina suzbijanja da li mehanizovano ili hemijski.
Npr. za Sirak nam je rekao da pomaze tanjiranje oranja u prolece,jer on raste iz rizoma.

Uff... Ovo sa tanjiranjem dobro nakvašenog oranja u proleće čak i lakom tanjiračom bi na mom najzastupljenijem tipu zemljišta poizvaljivalo kocke kao pola cigle na površinu. Pre su ljudi dok nije bilo setvospremača radili tako - vežu karikastu branu za laku tanjiraču kad je suvlje proleće ili samo drljačom kad je vlažnije.
 
Danas sam išao u obilazak parcela i uz put vidim parcelu od jednog velikog poljoprivrednika koja je zarasla u gorušicu preko metra visine.Na jednom kraju traktor sa tanjiračom a za njim traktor sa setvospremačem.Ako tu bude nešto od useva.
 
Pa ljudi o cemu vi pricate, 3 oranja, rastresita zemlja i bakraci. Jeste se nekad oralo 3 puta i spartalo konjima, ali tada se kod nas 1300 hektara rita NIJE RADILO. U rit se nije islo NIKAKO, ni u setnju. Jedan moj ortak kaze da je, kad je bio mali od svih prica o ritu mislio da tamo ima zmajeva (ne masina, nego onih sto bljuju vatru i imaju repove!)
Ko je ikada usao u rit zna kako izgleda oranje i spremanje ritske smonice, radis kad oce rit a ne kad ti oces! U 5 do jedanaest je rano, a u 11 i 5 si vec okasnio!
Kad treba da spremam normalne njive, to se ide kao na izlet, uspes pola rezervoara, flasu vode i teraj. A kad se ide u rit, spremamo se kao da idemo u rat!
 
Pa ljudi o cemu vi pricate, 3 oranja, rastresita zemlja i bakraci. Jeste se nekad oralo 3 puta i spartalo konjima, ali tada se kod nas 1300 hektara rita NIJE RADILO. U rit se nije islo NIKAKO, ni u setnju. Jedan moj ortak kaze da je, kad je bio mali od svih prica o ritu mislio da tamo ima zmajeva (ne masina, nego onih sto bljuju vatru i imaju repove!)
Ko je ikada usao u rit zna kako izgleda oranje i spremanje ritske smonice, radis kad oce rit a ne kad ti oces! U 5 do jedanaest je rano, a u 11 i 5 si vec okasnio!
Kad treba da spremam normalne njive, to se ide kao na izlet, uspes pola rezervoara, flasu vode i teraj. A kad se ide u rit, spremamo se kao da idemo u rat!

Znam ja jako dobro šta je rit i teška zemlja, ali kakav ti budeš prema njoj biće i ona takva prema tebi. Ako je neguješ lakše ćeš je raditi, a ako je izrabljuješ, teška zemlja će postajati sve teža i teža za obradu dok ne postane neobradiva(tj. neisplativa za obradu). Što ti je teža zemlja to više treba da joj piriš u 'ladnu čorbu. Baš na tim ritskim teškim, karbonatnim crnicama treba ljuštiti strnjiku, obavezno parati i kad ima korova i kad nema i obavezno zaoravati što je moguće više mase iako analiza pokazuje da ima sasvim dovoljno humusa. Dobra snabdevenost humusom i alkalna reakcija su neki oubičajeni parametri ritova.
Kad padne dobra kišurina tri dana ne možeš da priđeš njivi u ritu, u četvrti dan možeš da radiš, a za deset dana kad ideš da obiđeš njivu da vidiš šta si uradio, moraš da paziš decu da ne upadnu u pukotine.
Loš tretman prema zemlji napravio je negde i od najbolje sesijske zemlje za malo pa krš.
 
Ova prica o ritu jezivo izgleda :haha:
meni se u moju slatinu ne ide, gore betonska korica, a dole zivo blato!

Rit i slatina braća rođena. Rit je dobar brat, a slatina zao. Rit se crni, a slatina se beli. I jedno i drugo je isušena močvara s tim da je slatina još teža, još alkalnija i vodonepropusnija. Rit je ćudljiv ali plodan, a slatina još ćudljivija i blago toksična zemlja.
 
Juce sam usluzno radio 18 KJ ovakvog i jos mnogo zakorivljenijeg parloga

157neqs.jpg


fp5smu.jpg


14sfudw.jpg


2vip1fr.jpg


2lar6l5.jpg
 
Nazad
Vrh