А кад немам? Без шале, ја немам ни једну слепу увратину и генерално, ако не рачунам нешто ситних башта око села, читав атар, после одавно урађене комасације, нема слепих увратина.
Сећам се да смо некада давно имали једну баштицу поред села са том слепом увратином, али не знам како је рађена. Ал' беше пре неких шест-седам година случај да ме је пријатељ замолио да му спремим једну такву башту и да ми је већи утисак остао то што је било џомбаво после орања. Пар дана раније, пратећи типа који ми сеје, препречио џадом поред те баште, гледам како изгледа и баш сам помислио "Уууу.... овај који буде спремао ово, најеб'о је к'о жути.", а онда баш мени допало да се крјам по тој башти.
Не сећам се како сам решио тај лавиринт; вероватно као што човек каже, проход до прохода.
Ал' невезано за то, на основу ових пар година примене оног начина са ранијим подизањем и каснијим спуштањем плуга из тих попречно изораних 3-4 прохода који су 4-5 метара од леније, осим знатно мањег "педалирања" по кабини и мањег празног хода, видим да ми је изоравање увратина много лакше и уредније изгледа од цепања до краја њиве, па пуштања пар прохода попречно да се поравна уз ленију, како сам радио раније.