Podrivanje zemljišta

cim je smanjen rast korena smanjen je i prinos - zato se i ide dublje zato se i podriva tj to je svrha podrivanja kao i vodovazdusnapropustljivost
 
Podrivanje sluzi za propustanje vode na dole kao i na gore jer sakupljanje i zadrzavanje zimske vlage zavisi od toga.
 
Prošlog proleća je komšija sadio malinu. Pošto mu je njiva bila malo podvodna morali smo uraditi drenažu. To je uradio tako što je umesto treće glave pluga stavio jedan kako bih rekao nož na čiji vrh(odnosno na dno ako se gleda kako ide u zemju) je navario jednu kuglu prečnika oko7-8 cm(ostaale dve glave luga su bile okrenute) Sa tim uređajem je prošao gde će biti redovi maline. Dubina je bila negde oko 60cm. Vukao ga je za Fotonom 804. Efekat je zadovoljavajući, malina se primila redovno.

Ova improvizovana mašina otprilike odgovara podrivaču, i za tu svrhu koju smo radili se dobro pokazala. Slike nemam jer to je tada korišćeno i demontirano, jedino kad odem kući ako nađem taj nož sa kuglom da slikam, ako nekog interesuje.
 
e ajd da objasnimo pluzni djon ,se stvara pod uticajem ockova do skoro smo koristili dijagonalne pneumatike , pa radijalne koji su vise bili dijagonalni ali dobro, pa prave radijalne i sad oni koji imaju nisko pritisne pneumatike,svaka od ovih guma ima svoje prednosti i mane ,ali za nas je sada najvazniji odraz na zemljiste, kod dijagonalnih odraz seze do nekin 80 cm,polu radijalnih i radijalnih od 45 -60 cm i nisko pritisnih do 40 cm. jer kod dijagonalnih se pritisak koncentrise na dole, radijalnih se razlaze na bocne strane i dole, dok kod nisko pritisnih se sila razlaze samo na bokove. e sada i drugi deo od cega zavisi dubina pluznog djona sirina guma i tezina traktora, primetili ste da svi traktori koji dolaze sa zapada imaju mnogo siroke gume, e ovo je zasto su siroke.
 
kolega dejan77 ima logike i slazem se donekle sa vama(sirina pneumatika itd,) i uopste nemam nameru da kontriram ali sirina(tj fabrike proizvodjaci traktora nestavljaju prvashodno sire pneumatike zbog stvaranja pluznog djona,)
 
oni daju izbor a ti stavi sta hoces ili koliko para imas u stvari sta imaju na lageru pa kasnije saznas kada procitas uputstvo da su osnovne gume sire nego sto su ti uvalili.Fabrike stavljaju pneumatike koje su predvidjene za tezinu i dozvboljeno opterecenje traktora vucnu silu koju ostvaruju i da najmaanje unistavaju strukturu zemljista koliko je to moguce racunajuci predhodne parametre(mada se kod nas i gleda da negazi oranje itd) . Zato su i napravljene niskopritisne gume jer najmanje unistavaju strukturu zemljista. ali ovo nije tema o gumama nego podrivanje, i posto 99% nas koristi radijalne gume velika verovatnoca je da nam je pluzni djon izmedju 45 i 65 cm tako da nam je potrebno orudje koje ima radnu dubinu od nekih 65cm . sad se ponovo budi ideja da traktor vuce plug van brazde tj da ide po neoranom sa nisko pritisnim gumama da obrada bude na nekih 25-30cm plus na plugovima da postoji mali podrivac sip, videli ste u temi plugovi za vogel nota koji ce ici oko 10-20 cm ispod dubine pluga.Tu ideju su strucnaci bivse Jugoslavije imali ranih 80 godina.
 
Traktor , tj gume najvise uticu na njegovo formiranje Jos kad je traktor u brazdi, navrnut je na tu stranu, pa pritiska jos vise od polovine ukupne tezine traktora.

dejan 77 je napisao(la):
sad se ponovo budi ideja da traktor vuce plug van brazde tj da ide po neoranom sa nisko pritisnim gumama da obrada bude na nekih 25-30cm plus na plugovima da postoji mali podrivac sip.
Kliknite za proširenje...

Ovo bi bilo dobro resenje
 
na formiranje pluznog djona najvise je uticao plug koji ore konstantno do neke odredjene dubine ,ali uticalo je i sabijanje zemljmista gazenjem tockovima raznih masina koje sabijaju zemljiste
Sabijanje zemljišta nastaje pre svega zbog gaženja točkovima traktora i kombajna, što izaziva smanjenje rastojanja između zemljišnih čestica do kojeg dolazi i usled razbijanja strukturnih agregata, usitnjavanja zemljišta radnim organima poljoprivredne mehanizacije. Usitnjeni, razbijeni strukturni agregati zemljišta pretvoreni u prah talože se u podoraničnom sloju i doprinose stvaranju zbijenog sloja tzv. plužnog đona.
Sabijena zemljišta ograničavaju kretanje vode, vazduha i korena biljaka, što rezultira smanjenim prinosom. Zadatak da smanji zbijenost zemljišta, razbije zbijeni sloj na dubini većoj od one na kojoj se uobičajeno obavlja osnovna obrada, ima podrivanje. Obavlja se tako da se što manje mešaju slojevi i biljni ostaci unose u zemljište
 
Pluzni djon su nametnuli pre svih proizvodjaci orudja.Cista laz naq koju svi mi koji radimo vece povrsine nasednemo zarad toboze veceg prinosa.Sini u njivu stajnaka ,vestaka,dobar izbor semena i neboj se nikakvog djona.OSIGURANJE POD OBAVEZNO
 
Kolega Simicu, ako tako smem da Vas oslovim, ne mogu se sloziti sa Vama.
Vi jos niste imali pravi problem sa usevima. Godine teske dolaze, generacijama spaljujemo zetvene ostatke, gubimo humus. Usle su velike masine koje sabijaju zemljiste. Podrivanje ce postati nesto sto se podrazumeva.
 
Paorpaor,nisam imao takvo iskustvo sa paljenjem zetvenih ostataka ja jos uvek sve zaoravam.O ove gudine planiram da sve ostatke sa njive koristim za grejanje svog domacinstva.Licno sam ja sebi pravio podrivac od ripera za buldozer,nikakvog boljitka ne vidim ni trece godine.Radio sam parcelu 0,80 ari na njoj sam polovoni radio podrivanjem ,jako sam se pokajao.tako da sam tada okacio i vise nikada.Velike masine oru manje obradjuju do berbe i nema problema.
 
Ima li zaista potrebe za podrivanjem zemljista i probivanjem pluznog djona?
Svi mi znamo da korenje biljaka ide mnogo dublje i od tod orudja koje probija pluzni djon, samim tim cemu svrha probijanja djona kad korenje svakako prolazi kroz pluzni djon. Pluzni djon se formira nakon svakog oranja, cemu probijanje kad traktorska guma utaba pluzni djon nakon oranja dok prolazi u brazdi (slajfuje itd) Znaci li to da pluzni djon treba probijati posle oranja (predsetvena priprema) i raditi svake godine da ga ne bi bilo. Cemu svrha toga i da li je ekonomski isplativo? Sa druge strane znam mnoge poljoprivrednike koji su probijanje pluznog djona izbacili iz upotrebe jer se pokazalo nekorisnim, isti ti su izbacili duboko oranje kao nekorisno, ne oru dublje od 25cm, kazu "stariji" nema potrebe dublje...

Ovo je neko moje licno misljenje i misljenje ljudi sa kojima sam imao prilike da radim poljoprivredu ne mora da znaci da smo u pravu..
 
Dok svako ne proba sta znaci dublja obrada tj. podrivanje ili dublje oranje i vidi kako se ponasaju biljke nece da se uveri.
Tako i neki moji zemljaci koji oru sa 533 kazu ma ja ponesem pola kilce rakije i postavim ga u brazdu i dubina je kao flasa, ne idem dalje i sta mu fali,
ali tiu ljudi nisu mrdnuli dalje sa nekom povrinom obrade od one koju je njihov deda obradjivao
 
Pa da nije prošao ove godine sve bi se osušilo za dva sata,na 25 cm.Išao je ovog leta bar 2m, u potrazi za vlagom .Kako mo je bilo mogu misliti.Puno lakše ide kada se podriva.Logično.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh