ljudi situacija jeste kakva jeste i znama o da se nema para ali se mora razgraniciti sta je podrivac a sta gruber koga pojedine privatne firme krste (podrivac) nekada smo i za repu orali 35 - 38 cm a ovaj podriva 40 cm (nezelim da uvredim nikoga) i naravno da treba za podrivac(koji radi na svojoj dubini 60 cm) od 2 radna tela traktor min 150 ks ili jedno radno telo 90 ks da se neponavljam vise ima i na sajtu ministarstva npr.da bi se ostvarila subvencija za vocarstvo mora n jiva biti podrivena min dubina 60 cm i jos niz drugih publikacija. e sada ovi nama prodaju tj prave (jel je cinjenica da svi imamo srednje traktore od oko 90 ks) , pa takve i nazovi podrivace
Podrivanje zemljišta
- Začetnik teme oldtimer
- Datum pokretanja
oldtimer
Član
Ovde je izgleda bitnije kako se sta zove, nego sta radi. 90% ljudi ore na 25-30 cm, i ispravno je ocekivati da je pluzni djon na 30-35cm dubine. E, sad, sa ovim orudjem koje ide 40-50 cm vi taj pluzni djon razbijate, i ne znam cemu dalja polemika. Ako vam je lakse, zovite ovu masinu i interplanetarni modulator, ona radi svoj posao.
Ja mogu da se kladim da 99% vas koji tvrdite da treba podrivati na minimalno 60 cm nikad niste uzeli asov u ruke, i otisli na njivu da vidite na kojoj dubini je pluzni djon, i da li ga uopste ima, vec onako pausalno, "bez ses'et santima tu nema posla"!
Ja mogu da se kladim da 99% vas koji tvrdite da treba podrivati na minimalno 60 cm nikad niste uzeli asov u ruke, i otisli na njivu da vidite na kojoj dubini je pluzni djon, i da li ga uopste ima, vec onako pausalno, "bez ses'et santima tu nema posla"!
ko o cemu baba o ustipcima 
ako cu nesto pisati na forumu pricu cu potkrepiti cinjenicama kao i sve do sada svidelo se to nekom ili ne nije moj prodblem sto neko hoce podrivac od 5 radnih tela da vuce sa traktorm od 90 ks 
moze ali neka skine 4 radna tela bice mu lakse ili u krajnjem slucaju ako ima potrebe za podrivanje neka plati nekome kao moj buraze (platio gusenicara sa podrivacem)
ako cu nesto pisati na forumu pricu cu potkrepiti cinjenicama kao i sve do sada svidelo se to nekom ili ne nije moj prodblem sto neko hoce podrivac od 5 radnih tela da vuce sa traktorm od 90 ks moze ali neka skine 4 radna tela bice mu lakse ili u krajnjem slucaju ako ima potrebe za podrivanje neka plati nekome kao moj buraze (platio gusenicara sa podrivacem)Lako je pametovati na tudjem...podrivanje ovo,podrivanje ono...da li si ti svestan da kod nas u podrivanju ustopa klasa od blize 300 konja na toj dubini?i sta onda?nista,dizi na 45max50 i "podrivaj"...ups izvinte,termin mi ne valja-"gruberisite"ko o cemu baba o ustipcima
Sabijanje zemljišta nastaje pre svega zbog gaženja točkovima traktora i kombajna, što izaziva smanjenje rastojanja između zemljišnih čestica do kojeg dolazi i usled razbijanja strukturnih agregata, usitnjavanja zemljišta radnim organima poljoprivredne mehanizacije. Usitnjeni, razbijeni strukturni agregati zemljišta pretvoreni u prah talože se u podoraničnom sloju i doprinose stvaranju zbijenog sloja tzv. plužnog đona.
Sabijena zemljišta ograničavaju kretanje vode, vazduha i korena biljaka, što rezultira smanjenim prinosom. Zadatak da smanji zbijenost zemljišta, razbije zbijeni sloj na dubini većoj od one na kojoj se uobičajeno obavlja osnovna obrada, ima podrivanje. Obavlja se tako da se što manje mešaju slojevi i biljni ostaci unose u zemljište.
Vodena ogledala
Pojava vodenog ogledala je takođe znak povećane zbijenosti zemljišta. Najpre se uočava na
nižim delovima parcela. U prvim fazama, kod blaže zbijenog zemljišta, oceđivanje vode je brže,
ali vremenom ono se usporava.
Na nagnutim terenima neće biti vodenih ogledala, jer voda otiče, pogotovo ako se obrada i
setva obavlja u pravcu nagiba. Voda će oticati i po tragovima točkova mehanizacije iz
prethodnih prohoda. I jedno i drugo je erozija.
Zbijenost i snaga traktora
Povećanje zbijenosti zemljišta povećava otpor rada radnih organa u zemljištu. Povećanje
otpora znači i potrebu za većom snagom traktora, a to istovremeno znači i povećanje utroška
goriva, smanjenje radne brzine, a time i učinka.
Vlažnost zemljište
Ukoliko merenjem, tenziometrom ili na drugi način, otkrijemo da se na očekivanim dubinama
ne nalazi potrebna vlaga, onda ili imamo manje padavina ili zalivamo sa manjim količinama,
ređe nego što je potrebno, ili imamo zbijeni sloj, plužni đon, koji ometa razvoj korena.
Dubina korena
Očekivani rast korena u različitim fazama razvoja useva na dubokim navodnjavanim
zemljištima prikazan je u tabeli 1.
Tabela 1. Dubina korena i faza razvoja
Faza razvoja Dubina korena
KUKURUZ mm
Ukorenjavanje 300-450
12 listova 600
Početak metličenja 750
Svilanje 900
Oplodnja 1050
Početak stvaranja zrna 1200
2SOJA mm
Ukorenjavanje 300-450
Početak cvetanja 750
Puno cvetanje 900
Izduženje mahuna 1150
Razvijeno zrno 1200
OZIMA PŠENICA mm
Jesenji porast 600
Prolećni porast 900
Vlatanje 1200
Klasanje 1500
Mlečna zrelost 18Razvoj korena
Zbijeno zemljište može da spreči normalan razvoj korena, posebno kada imamo zbijenu zonu
na dubini 60-80 mm koji predstavlja sekundarni plužni đon. Siguran znak zbijenosti je
horizontalni i iskrivljeni rast korena po plužnom đonu.
Venjenje biljaka
Vidljivi znak problema sa zbijenim zemljištem je neočekivano rano venjenje zbog nedostatka
vlage, jer zbijeni sloj sprečava prodiranje korenovog sistema u dublje slojeve, gde postoje
rezerve vlage.
Smanjeni prinos
Značajan simptom prezbijenosti zemljišta je i smanjeni prinos koje može biti i do 60%, mada
su sve ostale agrotehničke mere valjano obavljene – đubrenje, zaštita.
U nekim slučajevima simptomi za sabijeno zemljište slični su i mogu biti povezani sa nekim
drugim uzrocima, bolestima, plodnošću... Kako bi smo bili sigurni u pretpostavke da postoji
problem zbijenog zemljišta i plužnog đona, neophodno je izvršiti ispitivanja zemljšta
penetrometrom ili na neki drugi način.
Potrebno je analizirati stanje zemljišta u zonama za koje mislimo da su zbijene i one za koje
smatramo da nisu zbijene. Sondom penetrometra ubadati u zemljište do 600 mm. Brzina
prodiranja konusa trebalo bi da bude oko 30 mms-¹.
Ispitivanja raditi u fazi optimalne poljske vlažnosti zemljišta, u vreme prolećne setve ili na
strništu nakon letnje kiše sa više od 50 mm padavina. Parametri na pokazivaču penetrometra
imaju dvostruku skalu. Jedna skala odgovara konusu od 12,8 mm, a druga 20,3 mm.
Oprema za podrivanje – podrivači
U ponudi imamo različite varijante nošenih i vučenih ramova, tipova radnih organa i nosača
radnih organa, sa različitim obezbeđenjem od preopterećenja. Prilikom izbora i korišćenja
podrivača trebalo bi imati u vidu konkretne uslove na parceli.
Izmerenu dubinu i debljinu zbijenog sloja iskoristiti za izbor radne dubine podrivača i
karakteristike radnih organa. Radni organ podrivača treba da se nalazi tik ispod zbijenog sloja,
odnosno plužnog đona. Najčešća greška u izboru podrivača u našim uslovima odnosi se na
nemogućnost da radni organ postigne potrebnu dubinu. U tom slučaju vršimo razrivanje, a ne
podrivanje, te plužni đon ostaje netaknut.
- - - - - - - - - -
Nikola Škrbić, dipl. inž., savetodavac, PSS APV OJ Pančevo
Bogdan Garalejić, dipl. inž., savetodavac, PSS APV OJ Pančevoi
- - - - - - - - - -
imam jos toga ovo je odlomak o podrivanju i podrivacima iz par publikacija ko razume tj ko procita shvatice ,e sada svako ima pravo hoce da podriva pardon gruberise zemljiste(mesa) tj da bude u zabludi da je dosao do pluznog djona ili da podrije sa pravim podrivacemi razbije taj pluzni djon
Sabijena zemljišta ograničavaju kretanje vode, vazduha i korena biljaka, što rezultira smanjenim prinosom. Zadatak da smanji zbijenost zemljišta, razbije zbijeni sloj na dubini većoj od one na kojoj se uobičajeno obavlja osnovna obrada, ima podrivanje. Obavlja se tako da se što manje mešaju slojevi i biljni ostaci unose u zemljište.
Vodena ogledala
Pojava vodenog ogledala je takođe znak povećane zbijenosti zemljišta. Najpre se uočava na
nižim delovima parcela. U prvim fazama, kod blaže zbijenog zemljišta, oceđivanje vode je brže,
ali vremenom ono se usporava.
Na nagnutim terenima neće biti vodenih ogledala, jer voda otiče, pogotovo ako se obrada i
setva obavlja u pravcu nagiba. Voda će oticati i po tragovima točkova mehanizacije iz
prethodnih prohoda. I jedno i drugo je erozija.
Zbijenost i snaga traktora
Povećanje zbijenosti zemljišta povećava otpor rada radnih organa u zemljištu. Povećanje
otpora znači i potrebu za većom snagom traktora, a to istovremeno znači i povećanje utroška
goriva, smanjenje radne brzine, a time i učinka.
Vlažnost zemljište
Ukoliko merenjem, tenziometrom ili na drugi način, otkrijemo da se na očekivanim dubinama
ne nalazi potrebna vlaga, onda ili imamo manje padavina ili zalivamo sa manjim količinama,
ređe nego što je potrebno, ili imamo zbijeni sloj, plužni đon, koji ometa razvoj korena.
Dubina korena
Očekivani rast korena u različitim fazama razvoja useva na dubokim navodnjavanim
zemljištima prikazan je u tabeli 1.
Tabela 1. Dubina korena i faza razvoja
Faza razvoja Dubina korena
KUKURUZ mm
Ukorenjavanje 300-450
12 listova 600
Početak metličenja 750
Svilanje 900
Oplodnja 1050
Početak stvaranja zrna 1200
2SOJA mm
Ukorenjavanje 300-450
Početak cvetanja 750
Puno cvetanje 900
Izduženje mahuna 1150
Razvijeno zrno 1200
OZIMA PŠENICA mm
Jesenji porast 600
Prolećni porast 900
Vlatanje 1200
Klasanje 1500
Mlečna zrelost 18Razvoj korena
Zbijeno zemljište može da spreči normalan razvoj korena, posebno kada imamo zbijenu zonu
na dubini 60-80 mm koji predstavlja sekundarni plužni đon. Siguran znak zbijenosti je
horizontalni i iskrivljeni rast korena po plužnom đonu.
Venjenje biljaka
Vidljivi znak problema sa zbijenim zemljištem je neočekivano rano venjenje zbog nedostatka
vlage, jer zbijeni sloj sprečava prodiranje korenovog sistema u dublje slojeve, gde postoje
rezerve vlage.
Smanjeni prinos
Značajan simptom prezbijenosti zemljišta je i smanjeni prinos koje može biti i do 60%, mada
su sve ostale agrotehničke mere valjano obavljene – đubrenje, zaštita.
U nekim slučajevima simptomi za sabijeno zemljište slični su i mogu biti povezani sa nekim
drugim uzrocima, bolestima, plodnošću... Kako bi smo bili sigurni u pretpostavke da postoji
problem zbijenog zemljišta i plužnog đona, neophodno je izvršiti ispitivanja zemljšta
penetrometrom ili na neki drugi način.
Potrebno je analizirati stanje zemljišta u zonama za koje mislimo da su zbijene i one za koje
smatramo da nisu zbijene. Sondom penetrometra ubadati u zemljište do 600 mm. Brzina
prodiranja konusa trebalo bi da bude oko 30 mms-¹.
Ispitivanja raditi u fazi optimalne poljske vlažnosti zemljišta, u vreme prolećne setve ili na
strništu nakon letnje kiše sa više od 50 mm padavina. Parametri na pokazivaču penetrometra
imaju dvostruku skalu. Jedna skala odgovara konusu od 12,8 mm, a druga 20,3 mm.
Oprema za podrivanje – podrivači
U ponudi imamo različite varijante nošenih i vučenih ramova, tipova radnih organa i nosača
radnih organa, sa različitim obezbeđenjem od preopterećenja. Prilikom izbora i korišćenja
podrivača trebalo bi imati u vidu konkretne uslove na parceli.
Izmerenu dubinu i debljinu zbijenog sloja iskoristiti za izbor radne dubine podrivača i
karakteristike radnih organa. Radni organ podrivača treba da se nalazi tik ispod zbijenog sloja,
odnosno plužnog đona. Najčešća greška u izboru podrivača u našim uslovima odnosi se na
nemogućnost da radni organ postigne potrebnu dubinu. U tom slučaju vršimo razrivanje, a ne
podrivanje, te plužni đon ostaje netaknut.
- - - - - - - - - -
Nikola Škrbić, dipl. inž., savetodavac, PSS APV OJ Pančevo
Bogdan Garalejić, dipl. inž., savetodavac, PSS APV OJ Pančevoi
- - - - - - - - - -
imam jos toga ovo je odlomak o podrivanju i podrivacima iz par publikacija ko razume tj ko procita shvatice ,e sada svako ima pravo hoce da podriva pardon gruberise zemljiste(mesa) tj da bude u zabludi da je dosao do pluznog djona ili da podrije sa pravim podrivacemi razbije taj pluzni djon
Ovaj forum ima i obrazovni karakter za nas koji se bavimo zemljoradnjom. Kako ozbiljno shvatiti ljude koji citav zivot obradjuju zemlju a svaki gruber mu je podrivac i obrnuto. Znam da se ovi prikljuci koriste tek odnedavno u vecoj razmeri ali bas zato, bolje odma usvojiti nazive koje prikljuci dobijaju po svojoj konstrukciji i vrsti posla koje rade, nego se 'proterivati' po forumu... Lepo je napisano sta je podrivac a sta gruber i neka tako i ostane.
Neko rece da slabo ko ide sa asovom na njivu da utvrdi dubinu pluznog djona. E imao sam srecu da kopajuci gas pored puta a nekoliko metra u susednoj njivi, bager naleti na nekropolu iz xy veka. Zatim su na svakih 10-ak metara kopali asovima do dubine od nekih 1,5 metara rupe duzine 3-4 metra (valda da je blize lociraju), i to je radjeno na duzini od nekoliko stotina metara, znaci presli su preko njiva koje imaju razlicite gazde (primenjena mehanizacija,plodoredi...). Nije me mrzelo i stao sam u par tih iskopanih rupa i premerio tj. izmerio dubinu na kojoj pocinje i zqavrsava se ono sto zovu pluzni djon. Nigde nije pocinjao plice od 40-45 cm i debljina se kretala 15-20 cm ( okacio sam neke slike nedavno). Znaci djon se zavrsava na nekih 60-ak cm. Imajuci u vidu da radno telo podrivaca mora da ide ispod pluznog djona i da ga krilcima koji su pod odgovarajucim uglom ( 5-15 stepeni kada je suvo i nesto vise kada je vlazno) podize i izmrvi jasno je da dubina mora biti makar 65 cm!
http://issuu.com/instituttam/docs/podrivanje_zemlji_ta
Obrada na 40 cm samo zagrebe pluzni djon i to je to , nema efekta...
Neko rece da slabo ko ide sa asovom na njivu da utvrdi dubinu pluznog djona. E imao sam srecu da kopajuci gas pored puta a nekoliko metra u susednoj njivi, bager naleti na nekropolu iz xy veka. Zatim su na svakih 10-ak metara kopali asovima do dubine od nekih 1,5 metara rupe duzine 3-4 metra (valda da je blize lociraju), i to je radjeno na duzini od nekoliko stotina metara, znaci presli su preko njiva koje imaju razlicite gazde (primenjena mehanizacija,plodoredi...). Nije me mrzelo i stao sam u par tih iskopanih rupa i premerio tj. izmerio dubinu na kojoj pocinje i zqavrsava se ono sto zovu pluzni djon. Nigde nije pocinjao plice od 40-45 cm i debljina se kretala 15-20 cm ( okacio sam neke slike nedavno). Znaci djon se zavrsava na nekih 60-ak cm. Imajuci u vidu da radno telo podrivaca mora da ide ispod pluznog djona i da ga krilcima koji su pod odgovarajucim uglom ( 5-15 stepeni kada je suvo i nesto vise kada je vlazno) podize i izmrvi jasno je da dubina mora biti makar 65 cm!
http://issuu.com/instituttam/docs/podrivanje_zemlji_ta
Obrada na 40 cm samo zagrebe pluzni djon i to je to , nema efekta...
kanalas robert
Član
Kolege da ne bude svade i pametovanje nek svako zove kako mu se bolje svida al do 50 cm dubine literatura pise da su to razrivaci ili cizel plugovi.I ja posedujem takav prikljucak pa mi ne smeta ako neko kaze da to nije podrivac nego razrivac,gruber ili cizel plug bitno je da razbije pluzni don.
od 45 do 65 cm to je za vecinju zemljsta , a sta ako je ispod 40 cm glina? ili kamen? za svaki teren je drugacije ali to ljudi koji tu zemlju obradjuju znaju jer je to neko kod njih probao zadruga ili oour ,da nema ljudi koji su probali nebi se ni znalo. kod nas su stari traktoristi znali gde je koji most zakopan jer su ga kacili sa podrivacem i otkopavali da vide sta su zakacili.A vukli su krticu na 150 cm
kao sto rekoh tj .citirah ; Najčešća greška u izboru podrivača u našim uslovima odnosi se na
nemogućnost da radni organ postigne potrebnu dubinu. U tom slučaju vršimo razrivanje, a ne
podrivanje, te plužni đon ostaje netaknut. a ko sta radi - sebi radi ,ali mi vredja inteligenciju kada vuce (podrivac 5 radnih trela ) sa traktororm od 90 ks i kao podriva i jos se ubedjujemo da je to podrivanje ,kasnije kacim jos pisanog materijala i slika o podrivanju tj.dokumenata koji su dobijeni prilikom radova tj podrivanja
nemogućnost da radni organ postigne potrebnu dubinu. U tom slučaju vršimo razrivanje, a ne
podrivanje, te plužni đon ostaje netaknut. a ko sta radi - sebi radi ,ali mi vredja inteligenciju kada vuce (podrivac 5 radnih trela ) sa traktororm od 90 ks i kao podriva i jos se ubedjujemo da je to podrivanje ,kasnije kacim jos pisanog materijala i slika o podrivanju tj.dokumenata koji su dobijeni prilikom radova tj podrivanja
to je sigurno na vecini teskih zemljista kod nas jer djon pocinje na oko 35-40 i zavrsava se na 60-65 , jedino merodavno je i ispravno da na parceli iskopas rupu i vidis gde je i po tome ces znati sta je kod tebe.
Kako se ovde pise jos mi nece trebati veci traktor od fergusona? A mozda ni pluzni djon ne postoji to je neko izmislio da uzme ljudima pare.
stari vujadin
Banned
Za precizno odredjivanje pocetka i kraja pluznog djona postoji penetrometar. S obzirom na moju dubinu oranja (25 - 30 cm) kod mene sabijeni sloj se nalazi na dubini od 35 - 45 cm. Dovoljno je da radni organi prodiru 25- 50 mm ispod sabijeng sloja i da se razbije pluzni djon. Smatram da ja to i radim sa AGROMERKUROVIM podrivacem 5 r.t. i traktorom URSUS 1614. Istina, nedostaje mi 20-40 ks, zavisno od parcele, al uspevam. S obzirom da pluzni djon prave tockovi traktora i kombajna, nije mi jasno kako su pojedinci uspeli tako "dobro" da sabiju svoju zemlju.
Poslednja izmena:
Pa uopšte nije bitna klasa ili klasifikacija teško-lako zemljište da bi se znalo gde je plužni đon.To znači lupate koliko su Vam traktori teški.Za plužni đon je važno šta je prethodnih godina rađeno,kako je rađeno,kad je rađeno i na koju dubinu je rađeno.Stavi detelinu(lucerku) 5 godina na jednu njivu i ništa ne diraj i plužni đon nećeš imati ni na 5 ni na 50cm.
Ove godine na jednoj pokaznoj vežbi u Jaša Tomiću je gospodin Škrbić(svima poznat) izvodio podrivanje i kopanje tj. traženje plužnog đona.Kopalo se prvo telehenderom ,a potom ašovima i lopatom.Utvrđeno je da je početak plužnog đona na samo 15cm a njegova debljina 10cm.Drugog plužnog đona nije bilo.I šta sad po Vama to treba podrivati na 60cm?
Ove godine na jednoj pokaznoj vežbi u Jaša Tomiću je gospodin Škrbić(svima poznat) izvodio podrivanje i kopanje tj. traženje plužnog đona.Kopalo se prvo telehenderom ,a potom ašovima i lopatom.Utvrđeno je da je početak plužnog đona na samo 15cm a njegova debljina 10cm.Drugog plužnog đona nije bilo.I šta sad po Vama to treba podrivati na 60cm?
paorpaor
Član
Pluzni djon prave tockovi ?
Onda plug pravi "tockov djon" !
Onda plug pravi "tockov djon" !
stari vujadin
Banned
Sabijanje zemljista nastaje, pre svega, zbog gazenja zemljista tockovima traktora i kombajna. Kod oranja, tockovi traktora sabiju zemlju pa tek onda dolazi raonik. Visegodisnje oranje na istu ili pribliznu dubinu ... Posto sumnjas u AGROMERKUROV podrivac, obacavm da cu ti dati da ga probas na svojim njivama.
Tako je, tockovi naprave najveci deo pluznog djona prilikom oranja. Treba izbegavati oranje po vlaznijim uslovima. Mislim da bi bilo znacajno bolje da traktor ni ne ide u brazdu, vec da gazi po ravnim neuzoranim delom, samo neznam da li je izvodljivo kod oranja s manje brazdi.
Kod nas kombinat podriva vec nekih 10 gdina i to podrvaci sa 5 radni tela a vuce ih traktor od 360 konja na dubini oko 70.do 80 centimetara.Kad je pre tri godine bila ona kisna godina lezala je voda isto kao i na njivama koje nisu podrivane.Sa da li ima prednosti u razvijanjo korenevog sistena verovatno ima ,ali i to treba preracunati koliko je isplativo.
Sabijanje zemljišta nastaje, pre svega, zbog gaženja zemljišta točkovima traktora i kombajna,
što izaziva smanjenje rastojanja između zemljišnih čestica. Do smanjenja rastojanja čestica
dolazi i zbog razbijanja strukturnih agregata, usitnjavanja zemljišta radnim organima
poljoprivredne mehanizacije. Usitnjeni, razbijeni strukturni agregati zemljišta pretvoreni u
prah talože se u podoraničnom sloju i doprinose stvaranju zbijenog sloja tzv. „plužnog đona“.
U našim uslovima, dubina osnovne obrade kreće se od 150-350
mm, a dubina predsetvene pripreme obavlja se i do dubine od 150 mm. Zbijenost na dubinama
manjim od dubine osnovne obrade otklanja se raonim plugovima ili razrivačkim oruđima
Podrivanje ima zadatak da smanji zbijenost zemljišta, razbije zbijeni sloj na dubini većoj od
one na kojoj se uobičajeno obavlja osnovna obrada. Podrivanje obaviti tako da se što manje
mešaju slojevi i unose biljni ostaci u zemljište.
Ispitivanje sabijenosti zemljišta penetrometromPotrebno je analizirati stanje zemljišta u zonama za koje mislimo da su zbijene i one za koje
smatramo da nisu zbijene. Sondom penetrometra ubadati u zemljište do 600 mm. Brzina
prodiranja konusa trebalo bi da bude oko 30 mms-
Potrebno je obratiti pažnju na otpor penetrometru na određenim dubinama i pojedinim
zonama. Uvratine i rubovi parcela su obično zbijeniji. Neophodno je izvršiti veći broj merenja
kako bismo stekli sliku o prosečnim veličinama otpora na pojedinim dubinama i na
karakterističnim mestimaOtpor penetrometra prikazan je zavisno od tipa penetrometra ili u MPa ili obojenim zonama,
ili jedno i drugo. Zelena zona na skali penetrometra pokazuje optimalno stanje zemljišta sa
aspekta uslova za rast i razvoj korena, žuta predstavlja graničnu vrednost, dok crvena
pokazuje da u tom zemljištu nema uslova za rast i prolaz korena kroz zbijenu zonu.
Za potvrdu prisustva plužnog đona potrebno je iskopati jame na sabijenom i nesabijenom delu
parcele dubine 600 mm i prečnika 600 mm. Izravnati jednu stranu vertikalno. Ručni
penetrometar ili odvijač ubadati horizontalno svakih 12,5 mm, odozgo na dole po profilu jame.
Ako pronađemo zona u kojoj je veći otpor prodiranju, verovatno je to kompaktni sloj (plužni
đon). Potrebno je uporediti stanje na nesabijenom i sabijenom delu parcele
Nakon toga neophodno je potražiti zonu ograničenog rasta korena. Utvrdite da li je koren
prošao kroz zbijenu zonu. Ako koren prolazi kroz zbijenu zonu, ograničenja u prinosu neće biti
signifikantna. Ukoliko nemamo aktivnog rasta korena kroz i ispod zbijene zone, prinosi će biti
umanjeni. U tom slučaju najveći deo korena razvijaće se iznad zbijene zone, izgledaće
zakržljalo, proširen sa horizontalnim rastom. Koren biljaka može se razvijati kroz pukotine ili
kroz kanale izumrlog korenja biljaka i tada će prinos biti umanjen.
deo publikacije
- - - - - - - - - -
U ponudi imamo različite varijante nošenih i vučenih ramova, tipova radnih organa i nosača
radnih organa, sa različitim obezbeđenjem od preopterećenja. Prilikom izbora i korišćenja
podrivača trebalo bi imati u vidu konkretne uslove na parceli.
Izmerenu dubinu i debljinu zbijenog sloja iskoristiti za izbor radne dubine podrivača i
karakteristike radnih organa. Radni organ podrivača treba da se nalazi tik ispod zbijenog sloja,
odnosno plužnog đona. Najčešća greška u izboru podrivača u našim uslovima odnosi se na
nemogućnost da radni organ postigne potrebnu dubinu. U tom slučaju vršimo razrivanje, a ne
podrivanje, te plužni đon ostaje netaknut.
što izaziva smanjenje rastojanja između zemljišnih čestica. Do smanjenja rastojanja čestica
dolazi i zbog razbijanja strukturnih agregata, usitnjavanja zemljišta radnim organima
poljoprivredne mehanizacije. Usitnjeni, razbijeni strukturni agregati zemljišta pretvoreni u
prah talože se u podoraničnom sloju i doprinose stvaranju zbijenog sloja tzv. „plužnog đona“.
U našim uslovima, dubina osnovne obrade kreće se od 150-350
mm, a dubina predsetvene pripreme obavlja se i do dubine od 150 mm. Zbijenost na dubinama
manjim od dubine osnovne obrade otklanja se raonim plugovima ili razrivačkim oruđima
Podrivanje ima zadatak da smanji zbijenost zemljišta, razbije zbijeni sloj na dubini većoj od
one na kojoj se uobičajeno obavlja osnovna obrada. Podrivanje obaviti tako da se što manje
mešaju slojevi i unose biljni ostaci u zemljište.
Ispitivanje sabijenosti zemljišta penetrometromPotrebno je analizirati stanje zemljišta u zonama za koje mislimo da su zbijene i one za koje
smatramo da nisu zbijene. Sondom penetrometra ubadati u zemljište do 600 mm. Brzina
prodiranja konusa trebalo bi da bude oko 30 mms-
Potrebno je obratiti pažnju na otpor penetrometru na određenim dubinama i pojedinim
zonama. Uvratine i rubovi parcela su obično zbijeniji. Neophodno je izvršiti veći broj merenja
kako bismo stekli sliku o prosečnim veličinama otpora na pojedinim dubinama i na
karakterističnim mestimaOtpor penetrometra prikazan je zavisno od tipa penetrometra ili u MPa ili obojenim zonama,
ili jedno i drugo. Zelena zona na skali penetrometra pokazuje optimalno stanje zemljišta sa
aspekta uslova za rast i razvoj korena, žuta predstavlja graničnu vrednost, dok crvena
pokazuje da u tom zemljištu nema uslova za rast i prolaz korena kroz zbijenu zonu.
Za potvrdu prisustva plužnog đona potrebno je iskopati jame na sabijenom i nesabijenom delu
parcele dubine 600 mm i prečnika 600 mm. Izravnati jednu stranu vertikalno. Ručni
penetrometar ili odvijač ubadati horizontalno svakih 12,5 mm, odozgo na dole po profilu jame.
Ako pronađemo zona u kojoj je veći otpor prodiranju, verovatno je to kompaktni sloj (plužni
đon). Potrebno je uporediti stanje na nesabijenom i sabijenom delu parcele
Nakon toga neophodno je potražiti zonu ograničenog rasta korena. Utvrdite da li je koren
prošao kroz zbijenu zonu. Ako koren prolazi kroz zbijenu zonu, ograničenja u prinosu neće biti
signifikantna. Ukoliko nemamo aktivnog rasta korena kroz i ispod zbijene zone, prinosi će biti
umanjeni. U tom slučaju najveći deo korena razvijaće se iznad zbijene zone, izgledaće
zakržljalo, proširen sa horizontalnim rastom. Koren biljaka može se razvijati kroz pukotine ili
kroz kanale izumrlog korenja biljaka i tada će prinos biti umanjen.
deo publikacije
- - - - - - - - - -
U ponudi imamo različite varijante nošenih i vučenih ramova, tipova radnih organa i nosača
radnih organa, sa različitim obezbeđenjem od preopterećenja. Prilikom izbora i korišćenja
podrivača trebalo bi imati u vidu konkretne uslove na parceli.
Izmerenu dubinu i debljinu zbijenog sloja iskoristiti za izbor radne dubine podrivača i
karakteristike radnih organa. Radni organ podrivača treba da se nalazi tik ispod zbijenog sloja,
odnosno plužnog đona. Najčešća greška u izboru podrivača u našim uslovima odnosi se na
nemogućnost da radni organ postigne potrebnu dubinu. U tom slučaju vršimo razrivanje, a ne
podrivanje, te plužni đon ostaje netaknut.
