To mogu razumeti da se oranjem ispušta više CO2 nego na primer razrivenjem, samo treba malo drugačije i slikovitije objasniti:
Traktor vuče trobrazdni plug. Pošto je radna površina plužnih tela velika, traktor mora da utroši veću snagu po jednom prohodu da bi plug efektivno odradio svoj posao (ovo je bitno naglasiti: po jednom prohodu! Da bismo uopšte mogli da upoređujemo dve stvari). Što je veća snaga potrebnija - veća je i potrošnja goriva. Što je veća potrošnja goriva - veća je i emisija izduvnih gasova, koji u sebi pored ostalog sadrže i ugljendioksid.
Sada zamislimo isti taj traktor sa razrivačem koji ima tri radna tela (da bi primer ostao što jednostavniji za razumevanje). Površina tih radnih tela je mnogo manja od površine plužnih tela. Samim tim, traktor će morati da utroši manje snage da bi efektivno vukao razrivač. Pa idemo ispočetka: što je potrebna snaga za izvršenje nekog rada manja - manja je i potrošnja goriva - manja je i količina izduvnih gasova koji se ispuste u atmosferu tokom jednog prohoda.
Napomenimo i to, da isti traktor iz oba gornja primera ima veću rezervu snage kada radi sa razrivačem nego kada vuče gore navedeni plug. Zašto je ovo bitno napomenuti? Ako traktor ima veću rezervu snage, tokom nailaska na teži deo terena, motor još uvek može kompenzovati potrebu za ispoljavanjem veće snage, i proces sagorevanja zadržati na optimumu. Ali ako isti taj naš traktor vuče trobrazni plug, njegov motor već u startu mora da koristi skoro potpun opseg snage i u rezervi mu ostaje jako malo. Kada sa trobraznim plugom naiđemo na teži deo terena, motor neće imati dovoljno veliku rezervu snage da kompenzuje potrebu za dodatnim naporom, i to će uticati na proces sagorevanja tako što će ono postati nepotpuno. Iz auspuha izlazi crni dim, koji pored povećane količine ugljendioksida sadrži i mnogo veću i štetniju količinu ugljenmonoksida.
Nadam se da je sada razumljivije. Samo je trebalo napomenuti da je količina emitovanog ugljendioksida po jednom prohodu (a možemo gledati i po kvadratnom metru - kako kome više odgovara) veća prilikom oranja iz prostog razloga što je potrebno utrošiti veću snagu, što sa sobom povlači potrošnju veće količine goriva tokom procesa sagorevanja, a što dalje povlači za sobom veću količinu emitovanih izduvnih gasova.
P.S. Naravno, to je sve tako ako su stvari kao u primeru. Međutim, u praksi neće postojati ovakvi idealni uslovi, jer se u praksi uvek ide na to da traktor iskoristi što više od svog opsega snage. Tako će naš traktor iz primera koji je vukao trobrazdni plug, sada biti agregatiran sa razrivačem koji ima ne tri, nego četiri-pet radnih tela. I opet mu dođemo na isto. Traktor će opet raditi sa punom snagom da bi mogao efektivno vući ovaj veći razrivač, zato moja priča o rezervi snage nije toliko primenljiva u praksi. Međutim, povećanim brojem radnih tela mi smo povećali površinu zemlje koju obradimo tokom jednog prohoda, tako da ono što smo izgubili na rezervi snage, mi dobijamo na smanjenom broju potrebnih prohoda za obradu određene parcele.
Traktor vuče trobrazdni plug. Pošto je radna površina plužnih tela velika, traktor mora da utroši veću snagu po jednom prohodu da bi plug efektivno odradio svoj posao (ovo je bitno naglasiti: po jednom prohodu! Da bismo uopšte mogli da upoređujemo dve stvari). Što je veća snaga potrebnija - veća je i potrošnja goriva. Što je veća potrošnja goriva - veća je i emisija izduvnih gasova, koji u sebi pored ostalog sadrže i ugljendioksid.
Sada zamislimo isti taj traktor sa razrivačem koji ima tri radna tela (da bi primer ostao što jednostavniji za razumevanje). Površina tih radnih tela je mnogo manja od površine plužnih tela. Samim tim, traktor će morati da utroši manje snage da bi efektivno vukao razrivač. Pa idemo ispočetka: što je potrebna snaga za izvršenje nekog rada manja - manja je i potrošnja goriva - manja je i količina izduvnih gasova koji se ispuste u atmosferu tokom jednog prohoda.
Napomenimo i to, da isti traktor iz oba gornja primera ima veću rezervu snage kada radi sa razrivačem nego kada vuče gore navedeni plug. Zašto je ovo bitno napomenuti? Ako traktor ima veću rezervu snage, tokom nailaska na teži deo terena, motor još uvek može kompenzovati potrebu za ispoljavanjem veće snage, i proces sagorevanja zadržati na optimumu. Ali ako isti taj naš traktor vuče trobrazni plug, njegov motor već u startu mora da koristi skoro potpun opseg snage i u rezervi mu ostaje jako malo. Kada sa trobraznim plugom naiđemo na teži deo terena, motor neće imati dovoljno veliku rezervu snage da kompenzuje potrebu za dodatnim naporom, i to će uticati na proces sagorevanja tako što će ono postati nepotpuno. Iz auspuha izlazi crni dim, koji pored povećane količine ugljendioksida sadrži i mnogo veću i štetniju količinu ugljenmonoksida.
Nadam se da je sada razumljivije. Samo je trebalo napomenuti da je količina emitovanog ugljendioksida po jednom prohodu (a možemo gledati i po kvadratnom metru - kako kome više odgovara) veća prilikom oranja iz prostog razloga što je potrebno utrošiti veću snagu, što sa sobom povlači potrošnju veće količine goriva tokom procesa sagorevanja, a što dalje povlači za sobom veću količinu emitovanih izduvnih gasova.
P.S. Naravno, to je sve tako ako su stvari kao u primeru. Međutim, u praksi neće postojati ovakvi idealni uslovi, jer se u praksi uvek ide na to da traktor iskoristi što više od svog opsega snage. Tako će naš traktor iz primera koji je vukao trobrazdni plug, sada biti agregatiran sa razrivačem koji ima ne tri, nego četiri-pet radnih tela. I opet mu dođemo na isto. Traktor će opet raditi sa punom snagom da bi mogao efektivno vući ovaj veći razrivač, zato moja priča o rezervi snage nije toliko primenljiva u praksi. Međutim, povećanim brojem radnih tela mi smo povećali površinu zemlje koju obradimo tokom jednog prohoda, tako da ono što smo izgubili na rezervi snage, mi dobijamo na smanjenom broju potrebnih prohoda za obradu određene parcele.
Poslednja izmena:
