Podrivanje zemljišta

Ne možemo mi da utičemo ni najmanje na ništa,protiv prirode ne možete.:ppozdrav:
 
Ne mozemo...evo jedno 100 godina idemo protiv planete, pa vidi gde smo dosli (ne samo kod zemljista). Nas zadatak je da naucimo da zivimo sa prirodom, ali stare navike nije lako menjati!
 
Prvo da kažem da sam ja laik za ovo, pa ako nešto i lupim - nek mi bude oprošteno. Ali mi je interesantna tema pa me vuče da se uključim u nju, ali onako zdravorazumski...

Prvo me zanima nešto oko ovog višestrukog oranja i smanjenja humusa na taj način. Kažete da se mikroorganizmi posle oranja, usled povoljnih uslova, razvijaju i razlažu žetvene ostatke, a kad ih nestane onda krenu i na humus. Šta sprečava te mikroorganizme da odmah krenu na humus i batale žetvene ostatke? Nešto kontam da mu humus dođe kvalitetnija i finija hrana od sirovih žetvenih ostataka, pa mi nije jasno zašto odmah ne navale na njega. :osmeh:
 
Mislio sam na podrivanje pod broj jedan,da protiv prirode ne možemo.Dobro reko jedan naš ovdašnji stari seljak.Pitali ga zašto ore tako plitko?Kaže:Sine bog je gore a ne dole,dole je đavo.:kisa:
 
Nije, ajd sad ja ne umem to hemijski da objasnim tacno, ali humus je skoro pa krajnji proizvod razlaganja organske materije, nema od njega puno vajde, vec je na samom kraju, kad nema cega drugog dobar i on...

---------- Poruka napisana u 04:39 ---------- Prethodna poruka je at 04:35 ----------

Ajd slikovitije da probam da opisem, ako u izmetu glista ima humusa, to je onda vec g...., pa radje ce mikro flora i fauna da trosi svezu organsku materiju, nego g....
 
Ok, ajmo dalje. :osmeh:

Ovim novim sistemima obrade zemlje (no till, strip till), najveći broj biljnih ostataka ostaje na površini, a ne ispod površine zemlje. Samim tim uskraćuje se hrana mikroorganizmima u zemlji pa nema razlaganja organske materije i na taj način stvaranja humusa. Čak naprotiv, iz prethodne priče sledi da će se tad mikroorganizmi baciti na postojeći humus, što za posledicu opet ima smanjenje humusa... Osim toga, zbog nemogućnosti međuredne obrade, glavni vid borbe protiv korova ostaje povećana upotreba hemije, a to opet dodatno vodi degradaciji zemljišta.

Dakle, kako će novi sistemi obrade zemljišta povećati humus. Pretpostavljam na fazon šumske postelje, tj. truljenjem ostataka na površini i pretvaranjem u kompost, ali bih ipak voleo da čujem odgovore upućenijih u ovu temu...
 
Nece se odmah baciti na humus... Uslovi u zemljistu su kao u prirodi, nije ih poremetio covek u korist stetnih mikroorganizama. Bice kao na livadi...potpun sklad bioloske aktivnosti zemljista.
Evo jedan deo knjige koji sam nasao sad na netu. Dosta govori o ovome o cemu se kuckamo u ove sitne sate
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j...wAM-Rhvq2CKAX4vug&sig2=2TMWClBcpCZUS8BheF6TGw

---------- Poruka napisana u 05:21 ---------- Prethodna poruka je at 05:06 ----------

https://www.google.rs/search?q=pove...pw.r_qf.&fp=fe3fcc93355d44b9&biw=1366&bih=664

Evo jedno ozbiljno istrazivanje...dosta stvari iz nase diskusije objasnjava
 
Ok, hvala na linku. Letimično sam preleteo preko tog teksta i prvo što mi je zapalo za oko je da su takvi sistemi postali mogući tek upotrebom herbicida. Dakle, herbicidi i samo herbicidi. Kako oni utiču na zemljište, i šta će se desiti ako (bolje reći kad) korovi postanu rezistentni na postojeće herbicide, a mi ne pronađemo nove.

Glavni problem u odnosu na zemlju naših pradedova je, po mom mišljenju, povećan obim proizvodnje. Sve se ja slažem sa ovim što kažete da je obrada zemlje plugom uticala na smanjenje humusa i kvaliteta zemljišta, ali ne troši se isto humusa kad se sa njive iznese 1000-2000 kg/kj ili 7000-8000 kg/kj (npr. kod kukuruza). Ako bi se sad vratili na prinose naših pradedova, i njihovo đubrenje stajnjakom (i to na njihov način, a ne ovako prikolicama za razbacivanje u julu na 30 i kusur stepeni), i zemlja bi bila u boljem stanju, bez obzira na oranje ili redukovanu obradu...
 
Sve je to u redu i podrivanje i gruberisanje,al meni nikako se nesviđa kako se traktori od 100.000 i kusur evrova krljalju,lome,muče se radi nekog minimalnog poboljšanja prinosa tamo neke 2050-te.Ja da imam takav John Deere ko na tom videu što sam kačio na 12-tu stranu(kojem mađari vade dušu),ja bi ga mazio i pazio i zvao bi ga Đorđe.Minimum tata ti treba da je rokefeler da se usudiš u takve rabote.Toliko od mene i nisam protiv nikoga ni ničijeg mišljenja,ali mi još uvek ne dobijamo toliki džeparac od naše države ko ovi na snimku i zapadnije od nas i ruku na srce nemožemo se nas 90% upuštati u takve avanture.:ppozdrav:
 

@kris80
Ovo je snimak agromerkurovog podrivaca, i MTZ 820. Takav traktor, ili slicne konjaze ima polovina domacinstava, a ako bi se skinula dva radna tela, mozda bi mogao i IMT 560 da vuce (pod uslovom da ga digne, jer ga i MTZ maltene vuce po zemlji). Podrivac kosta 1700 eura, a verujem da u kucnoj radinosti moze da se napravi i za manje. To je vec daleko od 100000 eura kako ste naveli.

@Dukej
Znam, nijedan sistem nije savrsen, uvek ima nesto, i cilj je izabrati manje zlo. Neki sistem koji bih ja voleo da primenim kod mene je sledeci
1.godina
tanjirac
podrivac
setva kukuruza
2.godina
tanjiraca
setva psenice
3.godina
tanjiraca
setva suncokreta
...pa nanovo
 
Citam ovaj post i slazem se sa radom podrivaca,licno cu probati ove god na strnistu pa cu sagledati rezultate.Ali ljudi kad je neko od nas poslednji put orao duboko oranje na 30 35cm?pravo duboko oranje a ne šiljenje k....a samo da ima sto vise radnih tela i da se crni a dubinu ko smirgla.
 
grunt je napisao(la):
Citam ovaj post i slazem se sa radom podrivaca,licno cu probati ove god na strnistu pa cu sagledati rezultate.Ali ljudi kad je neko od nas poslednji put orao duboko oranje na 30 35cm?pravo duboko oranje a ne šiljenje k....a samo da ima sto vise radnih tela i da se crni a dubinu ko smirgla.
Kliknite za proširenje...

Mi smo orali dok smo radili šećernu repu,na 42-45cm,pa su sad te njive za podrivanje bile najteže

Oldtimer,sve je to u redu,ali samo da je umesto tanjirače gruber,probao sam dvaput sejati soju na tanjirano (ujesen),pa je soja bila jako loša,naime i tanjirača pravi plužni đon,koji je štetniji od onog,koji pravvi plug
 
A kad bi pre tanjirače odradio neko mini podrivanje ,na 30-ak cm ? Ili posle tanjiranja.
 
Ja sam prošle godine posle oranja na 27-30cm probao da podrivam ispod te dubine(35-40cm).Ne ide ništa lakše nego da se odmah podriva bez prethodnog oranja.Nekako traktor ima više proklizavanja i više tone nego kad se radi podrivanje direktno recimo na ne prethodno obrađenu strnjiku.
Po meni bi ipak najbolje bilo uzorati na 30cm i potom proći ispod te dubine i razbiti plužni đon.To i jeste traženi efekat podrivanja.Jer ako prvo podrijemo pa potom oremo zar se opet ne stvara plužni đon?
Ovo sam sve napisao i pitao u slučaju da se rade obe operacije.
 
Imo sam neke mini oglede , sam da se uvjerim , prošle godine.Najbolje mi se pokazalo od raznih metoda , (kad je suvo proljeće) , ujesen tanjirano , ukršteno na X dva prohoda , podrivano na 50cm prije predsjetvene pripreme(brnanje) , pa odma sjetva. S tim da mi je podrivač ručno radjen od uskih tijela bez ikakvih krila tako da ne izdiže busen na površinu a sa dobrim odnosom dubine i razmaka sastavlja ispod zemlje .
 
Meni je problem kod podrivanja biljna masa.Recimo ako posle skidanja kukuruza treba da podrijem pa da na proleće sejem suncokret.Ipak plug to okrene i površina ostane čista za pripremu.Probao sam da tanjiram ali nema nekog efekta.Pa čak i kad se upali kukuruzište moram da istanjiram pa onda podrivam da bih na proleće lepo pripremio i sejao.Drugi problem mi je jesenji unos đubriva.
Ja sam naveo moje muke sa mojim mašinama(podrivač agromerkur 5 tela).Ne kažem da te probleme imaju svi.
 
mindjušar je napisao(la):
Uvek je i bilo,i biće,ko ne reskira-taj ne dobiva
Mene su u selu smatrali za budalu pre 15god,kad sam za pšenicu počeo tanjirati,sad kad svi tanjiraju,opet misle da sam budala,jer sad niti tanjiram,al' neka,vreme će pokazati
Kliknite za proširenje...
A sad ih sve zajebi, i opste nemoj da sejes psenicu, to ce ih staviti u opasan rebus.

Nosim se ovom mislju da je primenim.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh