Pšenica 2022-2023

Ako je pšenica virozom inficirana u jesen, do žetve od te pšenice nema ništa, gola zemlja ostane. Kada se inficira u proleće manje se vide posledice. Što kasnije se inficira manje su posledice. AKO su ti crni klasovi posledica viroze, to svakako nije od jesenas!

Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
 
Poslednja izmena:
fendt515c je napisao(la):
Hoce i dalje arenda oatati 400 do 500 eura (ne sprdam se).
Neko moje zapazanje na mojim njivama oko virusne patuljavosti.
Vec krajem 3.mjeseca se ona vidjela, biljke su slabije busale (bokorile) u oazama i ostale su rastom nize. Medjutim virus nije djelovao kao lane da su biljke ugibale pred vrsidbu.
Sjetva 25 26. 27.10. Je zarazenija bila nego sjetva 3.11. A pogotovo 10 i 16. 11.
Crnih uspravnih klasova i generelno praznih u sjetvi 24 25.26. 10. Ima i po 40% medjutim blizu 7 tona curi pa i vise. Crnih klasova u sjetvi oko 3.11. I u kasnijoj sjetvi od toga datuma ima jedva 5 do 7 % medjutim od 7. 5 do 8 tona je maksimum dakle nije drasticna razlika bila, s tim da su ovdje crni klasovi i imali neko ok zrno barem dio biljaka.
Prskao nisam, povodio sam se za kasnijom sjetvom. Kolega jedini u selu koji je prskao 27.10.jer je sijao 13. 10. nije imao puno crnih klasova i prinos mu je bio skoro 9 tona. Tako da mozda ima to prskanje smisla, nagodinu opet kasnija sjetva i prskanje u 11. (ali, samo jednom) pa ako nemam zaradu na takav nacin batalit cemo zito.
P. S. Unatoc 7.4 tone prinosa po ha ja sam u minusu oko, 350 eura po ha na arendaskoj zemlji
Kliknite za proširenje...
Koliki ti je taj ulog po hektaru majku mu, 2000e
 
caco je napisao(la):
Ako je pšenica virozom inficirana u jesen, do žetve od te pšenice nema ništa, gola zemlja ostane. Kada se inficira u proleće manje se vide posledice. Što kasnije se inficira manje su posledice. AKO su ti crni klasovi posledica viroze, to svakako nije od jesenas!

Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
Kliknite za proširenje...
Nemora bas tako biti, iako i ja sumnjam vise na infekciju krajem 11 ili u 12. 1. Mj viroza se razlicito manifestira ovisno o stresu pod kojim je biljka.
 
Ja nisam neki vrhunski proizvođač,čak šta više običan mediokitet...
Imam jednu njivu koja mi je pradedovina,15kj na duplim dužima,prelepa njiva, koliko ja znam za sebe na toj njivi sa imao najlošije i najbolje prinose u životu,i koliko znam za sebe šibica je radia samo jednom jer smo uvek žetvene ostatke nosili kući bilo to slama ili kukurzovina,svake druge godine stajnjak,karbonatni černozem,milina...
93će prvi slučaj dijabrotike u inđiji na toj njivi,2012te prvi slučaj crvenila u kukuruzu na toj njivi,2017te prvi slučaj viroze u pšenici u inđiji na toj njivi,ove godine opet na pšenici neki očin...u godinama između vrhunski prinosi za date uslove u toj proizvodnoj godini...znači svaki put kad je neki problem isti prave neke bube koje se uz po čaše kisele vode rešavaju šibicom koju ja nisam imao prilike da koristim...tako da manite me ph,prskanja,i ostalih čuda...
 
Kod nas je osamdesetih godina PIK Stari Tamiš posle žetve upale traktorsku gumu zakace za traktor sajlom i gas po njivi.Gori atar samo tako.
 
Moje zapažanje, od kad je počelo prskanje strnjike totalom insekti prave darmar. Ovo će biti mislim četvrta godina kako ne koristim total na strnjici, samo tanjirača i gruber...

Послато са SM-A515F помоћу Тапатока
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh