Pčelarstvo za početnike

Pozdrav svim pčelarima!
Drago mi je što vidim da je tema aktivna, pa se nadam da ću dobiti odgovor na neka svoja pitanja i nedoumice.

Želeo bih da nabavim 2-3 košnice i da se bavim pčelarstvom kao hobijem. Međutim, pošto živim u gradu i nemam veliki plac, ključni problem je gde smestiti košnice.
Video sam da Vojvodinašume i NP Fruška gora iznajmljuju prostor za pčelare po simboličnim cenama, pa me zanima da li neko zna kako to funkcioniše.
Može li se baviti hobi pčelarstvom a da košnice tokom cele godine ne budu kod kuće? Ili npr samo zimi da ih premestim u dvorište?
 
У принципу је могуће (ништа није немогуће) али трошкови могу бити превелики ако си далеко од пчелињака. Мада је ово решиво када се са породицом (или самостално) одреди боравак у природи и тако обиђу пчеле (обиђу а не заобиђу јер се повремено мора „вирнути“ у кошнице).

Постоји низ проблема када је пчелињак удаљен. Да не наводим да је код многих почетника проблем и када су им пчеле код куће. Што говори само за себе да је потребно познавање пчеларства (што је шири појам јер подразумева познавање пчела,болести пчела и легла, биља, праћење метеоролошких прилика, припрема за будуће потезе и радње итд.), да би се решавали проблеми и обављали радови на време и како треба.

Постоји и проблем крађе који не можеш решити практично никако.

Мали број кошница можеш поставити код некога ко има земљиште и ко ту живи. И тада није решена могућност крађе јер није лепо обавезати (или на било који начин наметнути одговорност) некога ко ти је дао простор за пчеле.

Мораш познавати околину да будеш сигуран има ли некакве паше за пчеле и користе ли се пуно хемикалије за заштиту усева или воћњака (може се брзо остати без пчела или довести до тога да слабљење друштава услови појаву болести пчела или легла).

Одмах да кажем да је 2-3 кошнице мало. Неки минимум би био око 5 кошница. Ако се појави потреба и мора се спојити друштво, остане једна кошница... а једна к'о ниједна.

Треба промислити добро да би касније све било у реду и да се пчеле не запусте а као што рекох ништа није немогуће.
 
Kao prvo, hvala ti na brzom odgovoru! :)

Ne planiram baš daleko. Nekih 20ak kilometara od kuće. Mislim da je to sasvim dostižno. Svestan sam troškova, ali to je hobi. Ne pušim, ne idem u kladionice, mora na nešto da se troši :D Ako bude koji kg meda viška, da se proda i ublaže troškovi, dobro je, ako ne bude bar boravim u prirodi i spojim lepo i korisno.

Znam da je znanje neophodno. Ako se odlučim za pčele, zimu bih proveo čitajući o tome, a sledeću godinu uz nekog pčelara, a košnice ne bih nabavljao pre 2022. Ali da bih znao da li da ulazim u sve to moram prvo znati da li imam mesto za pčelinjak i da li sam alergičan na ubod.

Znam da na istočnom delu Fruške gore ima dosta vikendica i voćnjaka, pa nije baš pogodno za pčele, a u šumi nije pogodno zbog nedostatka paše. Zato me je zanimalo da li postoje neka posebna mesta predviđena za pčele, pošto vidim da se može zakupiti.

Slažem se za krađu, ali to je rizik kome su izloženi gotovo svi poljoprivrednici (kradu se žita s njive, a o voću i povrću da ne govorim)

drsole je napisao(la):
Одмах да кажем да је 2-3 кошнице мало. Неки минимум би био око 5 кошница. Ако се појави потреба и мора се спојити друштво, остане једна кошница... а једна к'о ниједна.
Kliknite za proširenje...
Dobro, i da bude 5 košnica, nije neka razlika u obimu posla u odnosu na 3. Ja sam to rekao onako 2-3 jer bih pčelario za svoje potrebe.
Ako sam dobro shvatio, prosečno se može očekivati 10-20 kg po stacioniranoj košnici, ne računajči med koji se ostavlja pčelama za zimu?
 
Паметно збориш, биће нешто од тебе:).

Алергија свакако може бити неугодност, али и опасна по живот. Основно правило је не бојати се. Ако имаш страх, већ је покренут „стресни механизам“ и довољно је да те пчела мало „закачи“ (када се судариш са пчелом, понекада се осети да си био у додиру са жаоком), па да имаш проблем.
Има прилично пчелара који при кретању кроз пчелињак раде вежбе ескивирања као да су у рингу. То је знак да се панично плаше убода. То је ипак кукавичлук. И старе пчеларе понекада тако јако заболи да кукају. Мој син (који ради на пчелињаку) одмах поскочи и млатара рукама када му пчела зазуји око главе (иако му оне неће ништа). Када покушавам да га упутим како да се понаша на пчелињаку и да не млатара рукама без везе, истог момента почне „режи“ и да се расправља. Шта ћеш, човек не жели да прихвати савет некога ко нешто зна.

Немој одмах лицитирати са приносима. И пчеларство је као и остала пољопривреда и „отима се од облака“. Ова година је занимљива и много се разликује од осталих. Скоро 3 месеца код мене је „вага“ у паду (што значи да је потрошња већа од унесеног).

Твоје је да урадиш посао, а приноса ће бити ако време послужи.

И додао бих једну ситницу која је битна за почетнике. Треба да сарађујеш са неким искуснијим пчеларом и да „зарадиш“ знање, али имај на уму да су поједини матори пчелари толико безобразни и да безмерно искоришћавају људе (упрегну те и никада краја томе). Од њих чак и нећеш пуно научити јер им није у интересу да много знаш. Зато бирај друштво.
 
Drugari početnici jesul pčele uzimljene? Jer su morale da se prihranjuju i sa čim? Kratko pčelarimo (od proletos) a Pčelar od koga smo kupili pčele i koji nas cele god podučava nikad nije prihranjivao pčele šećerom nego ako mora vrati im njihov med što meni deluje sasvim logično, medutim kolege mi se podsmevaju i misle da lažem kad kažem da nisam davao šećer nego med. Morao sam dodati 3 kg meda po društvu da bi bile spremne za zimu. Malo sam se raspisao, izvinjavam se ali me zanima vaše mišljenje
 
Прихрањивање пчелињих друштава је техника којом свакако треба овладати. Временски услови нису увек повољни и прихрањивање може бити од животне важности за друштва.

Чак и ако се пчеле држе само ради опрашивања или занимације без добити, није увек могуће да се обезбеде довољне количине хране за зимовање, па чак и за повољан живот пчела током лета. Зато не видим чему тежња да се пчеле не прихрањују шећерним сирупом када је то неопходно.

Предлажем ти да ипак савладаш технику прихрањивања јер ти може затребати било када. Боље је на време (када има полена) прихранити друштва шећерним сирупом него током зиме стављати погаче или дозволити да друштва страдају од глади или се појави болест.

Боље је пчеле прихранити крајем лета и обезбедити врло добре количине хране него хранити у пролеће. Тиме се избегава и доспеће вештачког меда у мед који се врца у пролеће.
 
Da slažem se ali možda nisam najjasnije napisao nije pitanje da li mora ili ne nego sa čime med ili šećer, kažu šećer je otrov i škodi i ljudima i pčelama, ako nema hrane bolje išta nego ništa, mene čudi reakcija kolega kad se protivi sirupu
 
Druze sve je manje pase, svaka godina drugacija(klima se.menja) bagrem opali mraz, ili pak se okisi , niske temperature, jednostavno svaka godina je poaebna za sebe. Nekada, kao ove godine kod mene nisu uspele da sakupe za sebe da prezime, u sred leta kad je livada ja sam morao da hranim jer nije bilo pase, sta sam trebao da kupujem med da bih prezivele( prihranjivao secernim sirupom). Ali gledaj da zimsku zalihu do kraja avgusta obezbedis pceli osim ako nije sama sebe obezbedila. Jer timr cuvas zimsku pcelu da zivi duze u prolece i odgaji vise letnjih pcela u razvucu na prolece. Poz
 
Ideja je da pokušamo nešto da pospešimo sadnjom medonosnih vrsti drveća lipe, evodije i ostalih, svi pričaju o selidbi pčela a ja maštam da im posadim raj ovde, pre svega gledam dugoročno na pčelarstvo, mislim i da bi pčelari trebalo više da se angažuju oko sadnje šuma, kod nas ima mnogo pčelara koji čitav život rade sa pčelama a nisu zasadili ni jedno drvo a kamoli šumu, mesta ima samo nema ko da sadi, lakše je kupiti tonu šećera i sipati u košnice, tako bar meni izgleda
 
Dace Bog da ti se oatvari san. I meni su pcele stacionar bez selidbe nema.nst. i pcele cuvam iz ljubavi ne iz koristi ali iz godine u godinu sve jw teze odrzati se jer pase sve manje a odrzavanja au skupa. Tako da sam prinudjen da smanjim br da bih mogao da ih odgledam kako treba
. Ja sam sejao faceliju ali malo je tu koristi treba biti ozbiljna povrsina da bih od toga imale korist, a drugo i zavisi koliko imas pcela u okruzenju (zbog stacionara).
 
To je i najveći problem, ali uglavnom ostave table sa brojem tel pa kad sam rekao da je moj pčelinjak na 200m imao je razumevanja i nije ih doneo tu, sad sam posejano 5 jutara repice a posle nje planiram faceliju, videćemo kako će biti ne može biti stalno loše mora biti nekad i dobro :ppozdrav:
 
Ово си мало нејасно написао:
Sudarski Bojan je napisao(la):
...kažu šećer je otrov i škodi i ljudima i pčelama, ako nema hrane bolje išta nego ništa, mene čudi reakcija kolega kad se protivi sirupu
Kliknite za proširenje...
Када се неко други противи шећерном сирупу или када се ти противиш таквом начину прихране пчела (ја нисам потпуно сигуран које је значење).

Садња медоносног биља је добра. Међутим, постоји проблем код тога. У Војводини (нарочито изражено), а и у осталим пределима Србије се много уништавају површине у виду мањих шумарака. Одмах се то поравна и утера плуг.

Ако би било разума постојали би ветрозаштитни појасеви који би могли бити корисни и пчеларима. Сетиће се људи када се почне стварати пустиња као што је било у САД уочи велике депресије. Или нпр. у Аустралији када су почели враћати шумовите појасеве јер је поремећен режим подземних вода и со из тла је почела уништавати усеве.

Ако би се код нас користио покровни усев (и то законски уредило) и уз помоћ државе (помоћ усмерена ка ратарима) медоносно биље заузимало веће површине било би користи и за ратаре и за пчеларе.
 
Poslednja izmena:
То мало што намераваш да засадиш или посадиш је добро, али ако мало повећаш површине, нацртаће се пчелари ту уз тебе, као пијавице. Немају обзира у највећем броју случајева.

Многи су безобзирни и „нацртају“ ти свој пчелињак у близини „док чекају“ сунцокрет. То што ће стати по правилу (500 м од стационарног пчелињака), не значи ти много. Пчеле прелазе велике раздаљине, нарочито у равници.

Мислим да постоји и одређена врста правног уређења овога да постављање пчелињака не буде само 500 метара од стационарног пчелињака, већ да то буде знатно веће растојање, ако се ради о усевима који захтевају одређена улагања (ратарске медоносне културе).

Само опет имаш проблеме јер и поред садашњег правилника пчелари једни другима стају "на главу" и чак покупе пчеле излетнице начином постављања пчелињака.

Као и у свему другом, ово је неуређена (или неефикасна) држава која отежава многе ствари иако се сви као залажу да се стање уреди.
 
Poslednja izmena:
Pojedini seleći pčelari čuvaju svoje kamione i autobuse vatrenim oružjem. Stanu gde hoće budu koliko žele, nikom se ne prijavljuju niti obaziru na druge pčelare. A zdravstveno stanje njihovih društava ne može se konrrolisati na paši gde se sele. Velikih problema ima u toku suncokretove paše. Poslednjih nekoliko godina redovno registrujemo američku kugu posle ili u toku suncokretove paše.
 
Dr sole nailazim na negodovanje kolega kada predložim da umesto šećerom pčele prihrane njihovim medom, zanima me vaše mišljenje kao iskusnijih kolega. A što se tiče pčelara koji se nameću to je verovatno oduvek tako bilo ali me to neće sprečiti u nameri da zasadima el dorado za pčele
 
Bojane, kako si im dodavao med, med u ramu ili u hranilicama? Ako si dodavao u hranilicama postoji mogućnost da ti se navuku mravi po tim hranilicama, krovu itd., i postoji mogućnost da izazoveš grabež. Ja imam na zbegovima isfreziran žljeb da bih mogao da postavim ram sa hranom, po potrebi, zato pitam.

Po meni, trebalo bi da praktikuješ prihranu sirupom, ali umereno- po potrebi. U proleće ti je sirup "booster" za početak poleganja legla, tu je ok rastvor od 1:1 , i manje količine sirupa rade radnju (svako drugo predveče po 2dl), dok sad ujesen dohranjuješ da bi spremile dovoljno hrane, tu bi 3:2 ili 3:1,5 (3kg šećera na 1,5l vode) bilo ok, a količinu ću napisati koju sam ja dodao svojim društvima- ukupno 12lit po društvu. Jedino nisam znao za koncentraciju 3:1,5 i prihranjivao sam ih sa 1:1, pa sam ih dodatno opterećivao dok prerade taj višak vode odnosno vlage.

E sad za ovo nisam siguran, iskusniji će reći da li je ispravno ili ne: sa ovom jesenjom dohranom guraš do kraja avgusta, eventualno do 10.sept., i prestaješ, što si ih dohranio, dohranio si ih. Razlog- pčele koje će prezimiti u klube gledaš da što manje "trošiš".

Što se tiče El dorada za pčele, isto sam i ja razmišljao i zamišljao, pa nek i ne bude neke velike vajde, hteo bih da mi plac liči na nešto. Uostalom, dočaraćemo slikama i ti i ja, pa će videti ljudi da smo u pravu bili :ppozdrav:
 
sale 307 je napisao(la):
Bojane, kako si im dodavao med, med u ramu ili u hranilicama? Ako si dodavao u hranilicama postoji mogućnost da ti se navuku mravi po tim hranilicama, krovu itd., i postoji mogućnost da izazoveš grabež. Ja imam na zbegovima isfreziran žljeb da bih mogao da postavim ram sa hranom, po potrebi, zato pitam.

Po meni, trebalo bi da praktikuješ prihranu sirupom, ali umereno- po potrebi. U proleće ti je sirup "booster" za početak poleganja legla, tu je ok rastvor od 1:1 , i manje količine sirupa rade radnju (svako drugo predveče po 2dl), dok sad ujesen dohranjuješ da bi spremile dovoljno hrane, tu bi 3:2 ili 3:1,5 (3kg šećera na 1,5l vode) bilo ok, a količinu ću napisati koju sam ja dodao svojim društvima- ukupno 12lit po društvu. Jedino nisam znao za koncentraciju 3:1,5 i prihranjivao sam ih sa 1:1, pa sam ih dodatno opterećivao dok prerade taj višak vode odnosno vlage.

E sad za ovo nisam siguran, iskusniji će reći da li je ispravno ili ne: sa ovom jesenjom dohranom guraš do kraja avgusta, eventualno do 10.sept., i prestaješ, što si ih dohranio, dohranio si ih. Razlog- pčele koje će prezimiti u klube gledaš da što manje "trošiš".

Što se tiče El dorada za pčele, isto sam i ja razmišljao i zamišljao, pa nek i ne bude neke velike vajde, hteo bih da mi plac liči na nešto. Uostalom, dočaraćemo slikama i ti i ja, pa će videti ljudi da smo u pravu bili :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...
Stavljao sam u plastičnim tacnama na ramove u koje sam stavio lestvice da se pčele ne bi da ile u medu, u svaku tacnu smo stavljali oko pola kg meda koji smo otopili prethodnog dana, to smo radili u avgustu jer kako reče do 15 septembra šta se dalo dalo se, grabež je svakako veoma moguća ali smo to radili posle zalaska sunca, leta suzili i brzo zatvarali košnice, drago mi je da čujem da ima još vizionara kao ja (mada nam se većina kolega smeje i smatra nas ludacima) i da ćemo svojim primerima podstaknut kolege da i razmišljaju na takav način :ppozdrav: (y)
 
Usled ne znanja ljudi donose pogrešne zaključke te shodno tome ustanove pogrešnu praksu u radu sa pčelama. Sasvim je nerentabilno i nepotrebno prihranjivati pčele medom! Šećer je pčelama energija koja im je neophodna (supstitut za nektar) a polen im je život, normalno je da prilikom prihrane šećernim sirupom pčele pojačano unose polen i tako sebi naprave hranu za normanlo funkcionisanje. Tokom zime pčelama dajem isključivo 0 ili pogaču izrađenu samo od šećera a perge imaju sasvim dovoljno u košnici pa zimu preguraju bez problema.
 
Ali zar nije čudno to što tvrdite da je šećer njihova hrana? Pa kako su preživele do modernog doba bez šećera? To je skroz pogrešno i moderno pčelarstvo skače samo sebi u stomak, znate li kolko ljudi me pitali da li dajem pčelama šećer jer nežele takav med? Kao početnik treba još puno da učim i neželim nikome da solim pamet ali ja ostajem na medu, med je lek i hrana :ppozdrav:
 
Ali onda Bojane postavi sebi logično pitanje- zašto im uopšte oduzimaš med? Ostavi ga u saću, gde ga pčele prirodno skladište i napravi sebi drugu korist od pčela, ako već insistiraš na tome (prodavanje rojeva, proizvodnja matica...). Napisao sam već, možeš lako da izazoveš grabež sa tvojim načinom prihrane, pa ne vidim zašto bi hteo da desetkuješ svoja društva. Iskreno, mislim da si odabrao loš način da ih prihranjuješ, (a bez tvoje krivice) im činiš lošu uslugu.

A što se tiče laika koji dolaze do zaključka da si falsifikator jer tobože kupuješ šećer a pčelar si, imaš opciju da im ponaosob objasniš zašto i u koje vreme koristiš šećer, ili da ih pustiš s mirom u njihovom neznanju.

Ja bih imao 1-2 pitanja u vezi sa pogačom, koja se dodaje otprilike u vreme Božića: jel kupovna ili spravljena u kućnim uslovima, i dobra/loša praksa sa pogačama i jel bitan tajming da bude obezbeđeno baš uoči Božića? Viđao sam na nekoliko mesta u literaturi da se neko protivi dodavanjem pogače.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh