Pocetnik020
Član
Trenutno je jedna a jos tri stizu za desetak dana. Moram da ih pomerim za nekih 30m. Danas cu to obaviti pa kako bude.
Послато са SM-J510GN уз помоћ Тапатока
Pčelarstvo za početnike
- Začetnik teme bojan65
- Datum pokretanja
Послато са SM-J510GN уз помоћ Тапатока
Sudarski Bojan
Član
Da se upisem u temu ,ponovili se pa danas preselili :
Kolege forumasi dobro dosli na aldumas 
Kolege forumasi dobro dosli na aldumas
Poslednja izmena:
Lentic_98
Član
Samo jako kolega napred.
Preselio si na repicu?
Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
Preselio si na repicu?
Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
Sudarski Bojan
Član
Ne, preselio kod mene na salaš, neplaniramo nikakve selidbe, po iskustvu starijih kolega pčelara dobro se pokazalo to mesto
talianu
Član
Kod mene dolazi 4 ekipe, dvojica su uvek za vodu, dvojica nikad ne brinu što nemaju pojili.
Пчелама је вода увек потребна и добро је имати појилице чак и на сунцокретовој паши. При обилном уносу нектара, пчеле ће свакако задовољити најосновније потребе за водом, али то не значи да ће се остварити потребни оптимум.
Све зависи од тога какво је време и има ли могућности да прибаве потребне количине воде (ако нема падавина или бар јутарње росе, недостатак воде је проблем иако сунцокрет обилно меди).
Ритам паше (медење током дана), свакако није исто и ако је претерано вруће, неће се остварити повољно охлађивање кошнице. Пример би био оних сушних година (2011, 2012, 2013) када сам имао препуне кошнице меда, али сам био на потпуно безводном терену (сви су били јер је суша била опака). Сваки трећи дан смо доносили око 200 литара воде и потрошња је била огромна.
Ти што не брину има ли воде спадају у пчеларе који ће „мунути“ пчеле било где јер не воде рачуна и то показују тиме што их баш брига и за сопствене пчеле (или праве ли другоме проблем). Претпостављам да ни код своје куће не постављају појилице са водом и пустају пчеле „да се сналазе“. Што при томе угрожавају комшилук, нема везе. Такве пчеларе не ценим уопште.
И наравно то су ти који воле да користе туђе (сматрају да ће туђа мука снабдети њихове пчеле водом – ићи ће свакако на туђе појилице). Е, такви пчелари су најгори и као пчелари и као људи.
Све зависи од тога какво је време и има ли могућности да прибаве потребне количине воде (ако нема падавина или бар јутарње росе, недостатак воде је проблем иако сунцокрет обилно меди).
Ритам паше (медење током дана), свакако није исто и ако је претерано вруће, неће се остварити повољно охлађивање кошнице. Пример би био оних сушних година (2011, 2012, 2013) када сам имао препуне кошнице меда, али сам био на потпуно безводном терену (сви су били јер је суша била опака). Сваки трећи дан смо доносили око 200 литара воде и потрошња је била огромна.
Ти што не брину има ли воде спадају у пчеларе који ће „мунути“ пчеле било где јер не воде рачуна и то показују тиме што их баш брига и за сопствене пчеле (или праве ли другоме проблем). Претпостављам да ни код своје куће не постављају појилице са водом и пустају пчеле „да се сналазе“. Што при томе угрожавају комшилук, нема везе. Такве пчеларе не ценим уопште.
И наравно то су ти који воле да користе туђе (сматрају да ће туђа мука снабдети њихове пчеле водом – ићи ће свакако на туђе појилице). Е, такви пчелари су најгори и као пчелари и као људи.
Nadam se da ćemo da reaktiviramo ovaj deo foruma u skorije vreme. Skromno sam počeo :
jedino mi je krivo što nisam ovo počeo pre nekih 10 godina.
P.S. Ovaj nukleus je samo reda radi tu, inače imam 4 društva, koji su bili rojevi proletos.
jedino mi je krivo što nisam ovo počeo pre nekih 10 godina.
P.S. Ovaj nukleus je samo reda radi tu, inače imam 4 društva, koji su bili rojevi proletos.
milos539
Član
Bato sada samo ciscenje od varoe i dobra zaliha meda za prezimljavanje i nemas brige. Neka su ti korisne
Ево, полако реактивирамо тему
.
Похвале за твој мали пчелињак – изабрао си одличне боје за кошнице. Пчеле, наравно, памте и боју подњаче и добро је што су оне различите боје.
Видим и појилицу и то је похвално. Те флаше су нестабилне и можда је боља кофица која се избуши по упутствима које можеш наћи на интернету. Приказивао је колега како се то ради са пластичном кантом од „јуполком“. Ипак је боље ради одржавања хигијене мања кофица, а то можеш наћи на сајту фирме Conit. То су прелепе кофице од 3,5 л и осим појилице су одличне за прихрану друштава.
По таласићима на лиму, делује да је лим танак и да је алуминијум (тачније некаква легура алуминијума). Ако се користи поцинковани лим то је издржљивији и трајнији лим, али осим што се човек понекада добро испече има и особину да загрева кошницу превише. Тако да је лети потребна добра изолација ако се користи поцинковани лим (зими не треба изолација). Уз то примећује се да си и кровове офарбао што је похвално. Пре стављања лима цео кров треба фирнајизирати (подразумевам да је кров од чамове даске која је најбоља) и обојити делове који су изложени сунцу.
Припази на метална постоља да кошнице зими не склизну када смрзне. Смисли неко решење.
Наравно, примећује се и да је коров око кошница очишћен...такође похвално.
Не мора нуклеус бити реда ради. Стави комад воска, нека се осети. Можда улети неки рој догодине (можда и сада неки мањи који лута унаоколо).
.Похвале за твој мали пчелињак – изабрао си одличне боје за кошнице. Пчеле, наравно, памте и боју подњаче и добро је што су оне различите боје.
Видим и појилицу и то је похвално. Те флаше су нестабилне и можда је боља кофица која се избуши по упутствима које можеш наћи на интернету. Приказивао је колега како се то ради са пластичном кантом од „јуполком“. Ипак је боље ради одржавања хигијене мања кофица, а то можеш наћи на сајту фирме Conit. То су прелепе кофице од 3,5 л и осим појилице су одличне за прихрану друштава.
По таласићима на лиму, делује да је лим танак и да је алуминијум (тачније некаква легура алуминијума
). Ако се користи поцинковани лим то је издржљивији и трајнији лим, али осим што се човек понекада добро испече има и особину да загрева кошницу превише. Тако да је лети потребна добра изолација ако се користи поцинковани лим (зими не треба изолација). Уз то примећује се да си и кровове офарбао што је похвално. Пре стављања лима цео кров треба фирнајизирати (подразумевам да је кров од чамове даске која је најбоља) и обојити делове који су изложени сунцу.Припази на метална постоља да кошнице зими не склизну када смрзне. Смисли неко решење.
Наравно, примећује се и да је коров око кошница очишћен...такође похвално.
Не мора нуклеус бити реда ради. Стави комад воска, нека се осети. Можда улети неки рој догодине (можда и сада неки мањи који лута унаоколо).
Poslednja izmena:
Hvala ljudi na podršci!
Bato, odrađen tretman protiv varoae, u toku je baš intenzivna prihrana, jer zaliha stvarno nije bilo kad sam radio pregled.
Drsole, sve si tako napisao da bih na svaku opasku mogao samo da klimnem glavom potvrdno Ali ću ipak odgovoriti redom.
Pojilica je tu iz drugog razloga; pčele su u selu a od placa ima možda 100m vazdušne linije do česme, mislim da nema potrebe da se maltretiram pošto im je blizu. A u pojilici je rastvor soli cca 2%
Lim je štamparski, poprilično je tanak, da. Gledao sam dok sam ga heftao da nema oštrih krivina, no zakačim se ponekad. Ako sam nešto valjano kupio, to je pneumatska heftalica, best buy! Ispod lima je stirodur trojka. A okvire krova sam pravio od otpadaka paleta, jer se i tako ne vidi.
Postaviću još koju sliku, mada ne mogu da nađem dobar sajt, mislim da će se obrisati slike nakon par meseci.
P.S. Sad na početku sam svakako morao da proizvodim saće, dakle nije da sam pogrešio, da se kajem ili bilo šta- čak naprotiv. Ali ovaj sistem košnica sa plodištem u 2 nastavka, sam shvatio da mi se ne sviđa. Za sledeću godinu planiram da radim sa samo jednim nastavkom (plodište), a polunastavci da budu magacin, odnosno medište. Mada mi za sad apsolutno nije bitan med, bitno mi je ako se opredelim za ovakav način da pripremim polunastavke i da se gradi saće.
Ako imate iskustva na ovu temu, podelite.
Bato, odrađen tretman protiv varoae, u toku je baš intenzivna prihrana, jer zaliha stvarno nije bilo kad sam radio pregled.
Drsole, sve si tako napisao da bih na svaku opasku mogao samo da klimnem glavom potvrdno
Ali ću ipak odgovoriti redom.Pojilica je tu iz drugog razloga; pčele su u selu a od placa ima možda 100m vazdušne linije do česme, mislim da nema potrebe da se maltretiram pošto im je blizu. A u pojilici je rastvor soli cca 2%
Lim je štamparski, poprilično je tanak, da. Gledao sam dok sam ga heftao da nema oštrih krivina, no zakačim se ponekad. Ako sam nešto valjano kupio, to je pneumatska heftalica, best buy! Ispod lima je stirodur trojka. A okvire krova sam pravio od otpadaka paleta, jer se i tako ne vidi.
Postaviću još koju sliku, mada ne mogu da nađem dobar sajt, mislim da će se obrisati slike nakon par meseci.
P.S. Sad na početku sam svakako morao da proizvodim saće, dakle nije da sam pogrešio, da se kajem ili bilo šta- čak naprotiv. Ali ovaj sistem košnica sa plodištem u 2 nastavka, sam shvatio da mi se ne sviđa. Za sledeću godinu planiram da radim sa samo jednim nastavkom (plodište), a polunastavci da budu magacin, odnosno medište. Mada mi za sad apsolutno nije bitan med, bitno mi je ako se opredelim za ovakav način da pripremim polunastavke i da se gradi saće.
Ako imate iskustva na ovu temu, podelite.
Počeo sam sa pčelarskom pričom pre desetak godina i sada nakon svega kroz šta sam prošao u radu sa pčelama uveren sam da sam moga bolje da investiram svoje vreme, rad i finansije ali to ne znači da je tako kod svakog pčelara i da treba ljudi da batale pčelarstvo.
Imao sam i ja kombinaciju LR plodište i FR medišta. Odustao sam od takvog koncepta košnice iz praktičnih razloga efikasnosti rada, sada su mi sve košnice sa LR ili FR nastavcima. Jednostavno, jednoobraznost ramova u košnici je JAKO BITNA prilikom rada sa pčelama bez obzira koji tip nastavka je u pitanju. Svako bira kako će da radi na svom pčelinjaku ali kada pčelinjak naraste na preko 50 košnica i samo jedan čovek odrađuje sve poslove u pčelinjaku onda se stvari posmatraju iz drugog ugla. Danas su takva vremena da pčelar mora biti krajnje fleksibilan što znači da ne može da se fokusira samo na proizvodnju meda već mora da bude spreman da ponudi tržištu i nešto drugo a u takvim okolnostima jednoobraznost ramova je od presudnog značaja. Puno faktora ima udela u radu sa pčelama ali najvažnije je da je pčelar dobro informisan po svim ključnim aspektima svog zanata, da zna šta hoće i kako da dođe do cilja koji je sebi postavio!
Ko hoće da drži par košnica samo za sebe i da mu pčelarstvo bude hobi može da radi kako mu volja ali i u takvoj situaciji....
Imao sam i ja kombinaciju LR plodište i FR medišta. Odustao sam od takvog koncepta košnice iz praktičnih razloga efikasnosti rada, sada su mi sve košnice sa LR ili FR nastavcima. Jednostavno, jednoobraznost ramova u košnici je JAKO BITNA prilikom rada sa pčelama bez obzira koji tip nastavka je u pitanju. Svako bira kako će da radi na svom pčelinjaku ali kada pčelinjak naraste na preko 50 košnica i samo jedan čovek odrađuje sve poslove u pčelinjaku onda se stvari posmatraju iz drugog ugla. Danas su takva vremena da pčelar mora biti krajnje fleksibilan što znači da ne može da se fokusira samo na proizvodnju meda već mora da bude spreman da ponudi tržištu i nešto drugo a u takvim okolnostima jednoobraznost ramova je od presudnog značaja. Puno faktora ima udela u radu sa pčelama ali najvažnije je da je pčelar dobro informisan po svim ključnim aspektima svog zanata, da zna šta hoće i kako da dođe do cilja koji je sebi postavio!
Ko hoće da drži par košnica samo za sebe i da mu pčelarstvo bude hobi može da radi kako mu volja ali i u takvoj situaciji....
Добра је одлука да користиш полумедишта. Твоја је одлука које ће димензије бити полумедишта (мислим на висину тела).
Мој начин рада је са ЛР плодиштем и и полумедиштима изнад (број полумедишта по потреби друштва, а не по потреби за игледом високе и „моћне“ кошнице за гледање). Ово не пишем напамет, јер полумедишта користим негде од 1989. године. Полумедишта сам користе за друштва у целости по Фарар принципу или у комбинацији са ЛР наставцима. Показатељи у низу година су довели до тога да полумедишта могу бити за Фараров принцип или у комбинацији са ЛР плодиштем. Остало је углавном промашај.
Навео бих да су моја полумедишта висине 162 мм.
Сада радимо искључиво у ДБ распореду који сам већ навео. Не да може да се ради потпуно професионално него је ово распоред са НАЈМАЊЕ рада око кошнице. Све изнад ЛР наставка је наше, а испод припада пчелама. Ове лоше године је принос на багрему нешто преко 18 кг по друштву, а на сунцокрету нешто више.
Мој систем је такав да је могуће одговорити свим захтевима (где је једнообразност рамова мање битна ако се мисли на испоруку ројева на рамовима).
За (аматерску) производњу млеча користимо друштва која су на полумедиштима. Ове године смо произвели 2,6 кг млеча на чисто аматерској основи (када је завршен одгој нешто преко 1000 матица).
Да не мислиш да нема улагања, одмах ћу навести да је замисао да постоји део помоћних друштава која су на ЛР наставку и чија је једна од улога да амортизују недостатак једнообразности у висини рама, што не значи да не могу прећи у статус производног друштва ако их рано формираш. Ту се одвајају збирни ројеви тако да основно друштво изгради ново саће у плодишту (довољна измена старог саћа).
Плиће полумедиште је можда боље за мед, али имаш проблем јер та полумедишта не би била универзална (да могу бити оплодњаци или тела за самосталне кошнице по Фарар принципу).
Или одмах пређи на РВ кошницу.
И да кажем нешто о соли у води. То је последица преводилаца литературе који су општу групу соли преко које пчеле из природе усвајају корисне елементе свели на кухињску со. Као да су за превод користили Googl превод или су преводили уз чашицу ракије.
Мој начин рада је са ЛР плодиштем и и полумедиштима изнад (број полумедишта по потреби друштва, а не по потреби за игледом високе и „моћне“ кошнице за гледање). Ово не пишем напамет, јер полумедишта користим негде од 1989. године. Полумедишта сам користе за друштва у целости по Фарар принципу или у комбинацији са ЛР наставцима. Показатељи у низу година су довели до тога да полумедишта могу бити за Фараров принцип или у комбинацији са ЛР плодиштем. Остало је углавном промашај.
Навео бих да су моја полумедишта висине 162 мм.
Сада радимо искључиво у ДБ распореду који сам већ навео. Не да може да се ради потпуно професионално него је ово распоред са НАЈМАЊЕ рада око кошнице. Све изнад ЛР наставка је наше, а испод припада пчелама. Ове лоше године је принос на багрему нешто преко 18 кг по друштву, а на сунцокрету нешто више.
Мој систем је такав да је могуће одговорити свим захтевима (где је једнообразност рамова мање битна ако се мисли на испоруку ројева на рамовима).
За (аматерску) производњу млеча користимо друштва која су на полумедиштима. Ове године смо произвели 2,6 кг млеча на чисто аматерској основи (када је завршен одгој нешто преко 1000 матица).
Да не мислиш да нема улагања, одмах ћу навести да је замисао да постоји део помоћних друштава која су на ЛР наставку и чија је једна од улога да амортизују недостатак једнообразности у висини рама, што не значи да не могу прећи у статус производног друштва ако их рано формираш. Ту се одвајају збирни ројеви тако да основно друштво изгради ново саће у плодишту (довољна измена старог саћа).
Плиће полумедиште је можда боље за мед, али имаш проблем јер та полумедишта не би била универзална (да могу бити оплодњаци или тела за самосталне кошнице по Фарар принципу).
Или одмах пређи на РВ кошницу.
И да кажем нешто о соли у води. То је последица преводилаца литературе који су општу групу соли преко које пчеле из природе усвајају корисне елементе свели на кухињску со. Као да су за превод користили Googl превод или су преводили уз чашицу ракије.
Laki, kad sam odlučio da krenem sa ovim poslom, krenuo sam tako što sam otišao kod čoveka (koji mi je i prvi mentor uzgred) samo da virnem i uđem u taj svet, znači iz čiste radoznalosti, potpuno spontano. Posle kad sam dobio svoje rojeve, rekao sam da mi je jedini cilj da ih dobro uzmim i dočekam za na proleće bez gubitaka. Kad to prođe, videću za kasnije u kom pravcu će sve to ići. Bitno je to što mi je jako prijatno kad radim oko njih.
Par sličica usput-
Kod mog mentora na pčelinjaku, proletos:
Zimus, pravili košnice ja i šure:
Par sličica usput-
Kod mog mentora na pčelinjaku, proletos:
Zimus, pravili košnice ja i šure:
Pozdrav pcelari,imam u planu da sledeće godine nabavim nekoliko kosnica najvise zbog oprasivanja vocki naravno i malo meda. Moze li neko da mi objasni sta je ustvari ram gradjevinak, procitao sam temu ali nisam shvatio da li je to bukvalno samo 4 letvice ili je nesto drugo u pitanju
Рамом грађевњаком, сматра се саће које пчеле граде без сатне основе. Међутим у уобичајеном разговору се односи на трутовско саће.
Потребно је знати када и како постављати празан рам (рам без сатне основе) да би пчеле изградиле радиличко саће. Није то баш једноставно, како изгледа. Пчеле ће градити саће, али може бити само трутовско саће или са пуно трутовских ћелија, што није добро (осим ако се не користи за производњу воска или рам грађевњак као замка за вароу).
Потребно је знати када и како постављати празан рам (рам без сатне основе) да би пчеле изградиле радиличко саће. Није то баш једноставно, како изгледа. Пчеле ће градити саће, али може бити само трутовско саће или са пуно трутовских ћелија, што није добро (осим ако се не користи за производњу воска или рам грађевњак као замка за вароу).
Poslednja izmena:
Hvala na odgovoru prvenstveno je pitanje bilo zbog varoe. Plan je da postavim 2-3 kosnice i da probam da se pcele kolko je moguce brinu same o sebi uz moju minimalnu pomoc. Med mi nije prioritet mozda ga cak nebi ni uzimao ili nesto minimalno. Kakve su sanse da se to izvede
