Ja sam sadio jaru graoricu sa dodatkom 10% raži. U junu smo povaljali valjkom i zaorali. Visina je bila poprilična i bez žita bi se sve povaljalo.
Sent from my SM-G955F using Tapatalk
Orah - opšta tema
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Sent from my SM-G955F using Tapatalk
panonac
Prijatelj Foruma
@darknula,mozes je zaorati kada bude neku izvesnu visinu ili odraditi mulcerom pa zaorati,uradis kako ti je lakse i bolje.
Kao što kolega ORAH gore reče, ovas se dodaje da ne bi polegao grašak. Zaorava se u cvatu. Ja sam izabrao jari grašak jer sam pročitao da posle lupine daje najviše zelene mase.
Imaš i NS Seme. Mislim da je trenutno cena 100 din/kg. Treba ti 120kg graška i jedno 30kg ovsa (tako su meni preporučili za 1ha)
PS nadam se da ovo nije protiv pravila foruma.
Pitao si dole kako se radi. Ni ja nisam nikad radio, a mislim da cu samo da uđem traktorom i da krenem da orem. Videćemo.
Imaš i NS Seme. Mislim da je trenutno cena 100 din/kg. Treba ti 120kg graška i jedno 30kg ovsa (tako su meni preporučili za 1ha)
PS nadam se da ovo nije protiv pravila foruma.
Pitao si dole kako se radi. Ni ja nisam nikad radio, a mislim da cu samo da uđem traktorom i da krenem da orem. Videćemo.
BUGS BUNNY
Novajlija
Kolege pozdrav
Jesnas sam od jednog prijatelja iz BiH dobio na poklon sadnicu oraha franquet.Pošto na placu imam mesta za još jednu sadnicu oraha šta mi preporučujete?Čitajući po forumima svi predlažu da se pored sorte franket sadi sorta čendler.Da li neko zna neki rasadnik gde se ta sorta može naručiti ili neku drugu sortu koja će se slagati sa postojućom u cilju međusobnog oprašivanja.Unapred hvala
Jesnas sam od jednog prijatelja iz BiH dobio na poklon sadnicu oraha franquet.Pošto na placu imam mesta za još jednu sadnicu oraha šta mi preporučujete?Čitajući po forumima svi predlažu da se pored sorte franket sadi sorta čendler.Da li neko zna neki rasadnik gde se ta sorta može naručiti ili neku drugu sortu koja će se slagati sa postojućom u cilju međusobnog oprašivanja.Unapred hvala
sitas
Član
Chendler ti je dobar izbor
Kažu Frankete mu je najbolji oprašivač
Srdjan Žorž
Član
Posadjeno prvih 50ak ari.
Послато са SM-A520F уз помоћ Тапатока
Послато са SM-A520F уз помоћ Тапатока
Srdjan Žorž
Član
Nisi pratio od jesenas moje postove.
Divlji orah 3x3 proizveo sam sam sadnice i stare su dve godine.
Nicim posebnim nisam djubrio. Zemlja je 1 klase i tu je bio stari sljivak do pre dve godine. Jesenas razbacana mesavina 3x16 300kg po h. Podriveno na dubinu 30cm a sadjeno u brazdu od jednobraznog pluga na dubinu od 35cm.
Послато са SM-A520F уз помоћ Тапатока
Divlji orah 3x3 proizveo sam sam sadnice i stare su dve godine.
Nicim posebnim nisam djubrio. Zemlja je 1 klase i tu je bio stari sljivak do pre dve godine. Jesenas razbacana mesavina 3x16 300kg po h. Podriveno na dubinu 30cm a sadjeno u brazdu od jednobraznog pluga na dubinu od 35cm.
Послато са SM-A520F уз помоћ Тапатока
G-Man
Novajlija
Čepovanje sadnica oraha
ČEPOVANJE SADNICA ORAHA POSLE SADNJE
U proleće prve vegetacije, odmah nakon sadnje oraha, vršimo prekraćivanje (tzv. „čepovanje“) stabla na visini oko 30 cm od tla. Korist od prekraćivanja je višestruka:
• stvaranje balansa između snage nadzemnog i podzemnog dela mlade biljke;
• stimulacija bržeg razvoja korenovog sistema, jer u proleće oko 100 spavajućih pupoljaka na stablu povuče svu snagu i sokove biljke na razvoj lišća i grana;
• orah koji nije čepovan imaće slab koeficijent grananja i daleko lošiji rod u budućnosti;
• aklimatizacija biljke na nove zemljišne i mezoklimatske uslove (sem ako se ne presađuje na susednu parcelu).
Postupak čepovanja je sledeći:
1. NOVEMBAR-MART – sadnja oraha. Prilikom sadnje koren oraha se ne skraćuje, ma šta vam govorili poznanici ili agronomi. Skraćuju se samo oštećene žilice da bi mesta povrede lakše zarasla kalusiranjem.
2. MART – prekraćivanje sadnice kosim rezom na visini 30 cm od tla, na početku prve vegetacije. Najpre proveravamo da je ispod reza ostalo nekoliko spavajućih pupoljaka. Ostavljamo rez da se “isplače” tokom 2 sata. Mesto reza oprskamo smesom nekog bakarnog preparata (može obični rastvor plavog kamena) i insekticida, zbog dezinfekcije. Kada se osuši, premažemo kalemarskim voskom ili PVA lepkom za drvo (tipa “Drvofiks”).
3. MAJ - na ostatku stabla počinje da izbija nekoliko izdanaka u vidu buketa. Rukom ih skidamo i ostavljamo samo 2 najjača, obavezno iznad mesta kalemljenja.
4. KRAJ JUNA / POČETAK JULA – ostavljamo samo jedan najjači izdanak. Ovaj izdanak ne treba da ima bočne grane koje nastaju oštećenjem vrha, već samo osnovni lider koji raste u vrh.
5. SEPTEMBAR – orah treba da izraste preko 2,0 m u toku prve vegetacije. Ukoliko nije, sledećeg proleća ponovo čepujemo sadnicu. Znači da je sadnica ili zemlja slaba, da niste dovoljno polivali ili prehranjivali mikrobiološkim đubrivima - te mora da se ojača ponovnim čepovanjem ili će zauvek imati kržljavije stablo sa slabim granjanjem i rodom. Samo tako će se formirati jak i dobro razgranat (znači rodan) orah sledećih 200 godina.
6. MART SLEDEĆE GODINE – sadnicama koje su izrasle preko 2,0 m skraćujemo vrh na 1,8-2,0 m od tla, kako bi se u drugoj vegetaciji formirale bočne grane. U junu tokom druge vegetacije skidamo sve bočne grančice koje su izbile niže visine 1,0 m od tla i ostavljemo 3-10 bočnih grana.
Ako se grančice skidaju u toku vegetacije (zaleno orezivanje) one lako zarastu i ne treba ih mazati voskom. Nakon svakog orezivanje se vrši dezinfekcija bakarnim preparatima. Orah sa loše razvijenim korenovim sistemom (što se često sreće kod turskih sadnica, koje su ustvari jednogodišnje) ne treba prekraćivati, već sačekati bar godinu dana da sadnica ojača i preživi prvu godinu.
ČEPOVANJE SADNICA ORAHA POSLE SADNJE
U proleće prve vegetacije, odmah nakon sadnje oraha, vršimo prekraćivanje (tzv. „čepovanje“) stabla na visini oko 30 cm od tla. Korist od prekraćivanja je višestruka:
• stvaranje balansa između snage nadzemnog i podzemnog dela mlade biljke;
• stimulacija bržeg razvoja korenovog sistema, jer u proleće oko 100 spavajućih pupoljaka na stablu povuče svu snagu i sokove biljke na razvoj lišća i grana;
• orah koji nije čepovan imaće slab koeficijent grananja i daleko lošiji rod u budućnosti;
• aklimatizacija biljke na nove zemljišne i mezoklimatske uslove (sem ako se ne presađuje na susednu parcelu).
Postupak čepovanja je sledeći:
1. NOVEMBAR-MART – sadnja oraha. Prilikom sadnje koren oraha se ne skraćuje, ma šta vam govorili poznanici ili agronomi. Skraćuju se samo oštećene žilice da bi mesta povrede lakše zarasla kalusiranjem.
2. MART – prekraćivanje sadnice kosim rezom na visini 30 cm od tla, na početku prve vegetacije. Najpre proveravamo da je ispod reza ostalo nekoliko spavajućih pupoljaka. Ostavljamo rez da se “isplače” tokom 2 sata. Mesto reza oprskamo smesom nekog bakarnog preparata (može obični rastvor plavog kamena) i insekticida, zbog dezinfekcije. Kada se osuši, premažemo kalemarskim voskom ili PVA lepkom za drvo (tipa “Drvofiks”).
3. MAJ - na ostatku stabla počinje da izbija nekoliko izdanaka u vidu buketa. Rukom ih skidamo i ostavljamo samo 2 najjača, obavezno iznad mesta kalemljenja.
4. KRAJ JUNA / POČETAK JULA – ostavljamo samo jedan najjači izdanak. Ovaj izdanak ne treba da ima bočne grane koje nastaju oštećenjem vrha, već samo osnovni lider koji raste u vrh.
5. SEPTEMBAR – orah treba da izraste preko 2,0 m u toku prve vegetacije. Ukoliko nije, sledećeg proleća ponovo čepujemo sadnicu. Znači da je sadnica ili zemlja slaba, da niste dovoljno polivali ili prehranjivali mikrobiološkim đubrivima - te mora da se ojača ponovnim čepovanjem ili će zauvek imati kržljavije stablo sa slabim granjanjem i rodom. Samo tako će se formirati jak i dobro razgranat (znači rodan) orah sledećih 200 godina.
6. MART SLEDEĆE GODINE – sadnicama koje su izrasle preko 2,0 m skraćujemo vrh na 1,8-2,0 m od tla, kako bi se u drugoj vegetaciji formirale bočne grane. U junu tokom druge vegetacije skidamo sve bočne grančice koje su izbile niže visine 1,0 m od tla i ostavljemo 3-10 bočnih grana.
Ako se grančice skidaju u toku vegetacije (zaleno orezivanje) one lako zarastu i ne treba ih mazati voskom. Nakon svakog orezivanje se vrši dezinfekcija bakarnim preparatima. Orah sa loše razvijenim korenovim sistemom (što se često sreće kod turskih sadnica, koje su ustvari jednogodišnje) ne treba prekraćivati, već sačekati bar godinu dana da sadnica ojača i preživi prvu godinu.
Samo ako hoćete da ima dobar rod u budućnosti. Navedena su 4 razloga zašto se to radi. Što je stablo više to je disbalans snage stabla i korena veći.
Sent from my SM-G955F using Tapatalk
ČEPOVANJE SADNICA ORAHA POSLE SADNJE
U proleće prve vegetacije, odmah nakon sadnje oraha, vršimo prekraćivanje (tzv. „čepovanje“) stabla na visini oko 30 cm od tla. Korist od prekraćivanja je višestruka:
• stvaranje balansa između snage nadzemnog i podzemnog dela mlade biljke;
• stimulacija bržeg razvoja korenovog sistema, jer u proleće oko 100 spavajućih pupoljaka na stablu povuče svu snagu i sokove biljke na razvoj lišća i grana;
• orah koji nije čepovan imaće slab koeficijent grananja i daleko lošiji rod u budućnosti;
• aklimatizacija biljke na nove zemljišne i mezoklimatske uslove (sem ako se ne presađuje na susednu parcelu).
Postupak čepovanja je sledeći:
1. NOVEMBAR-MART – sadnja oraha. Prilikom sadnje koren oraha se ne skraćuje, ma šta vam govorili poznanici ili agronomi. Skraćuju se samo oštećene žilice da bi mesta povrede lakše zarasla kalusiranjem.
2. MART – prekraćivanje sadnice kosim rezom na visini 30 cm od tla, na početku prve vegetacije. Najpre proveravamo da je ispod reza ostalo nekoliko spavajućih pupoljaka. Ostavljamo rez da se “isplače” tokom 2 sata. Mesto reza oprskamo smesom nekog bakarnog preparata (može obični rastvor plavog kamena) i insekticida, zbog dezinfekcije. Kada se osuši, premažemo kalemarskim voskom ili PVA lepkom za drvo (tipa “Drvofiks”).
3. MAJ - na ostatku stabla počinje da izbija nekoliko izdanaka u vidu buketa. Rukom ih skidamo i ostavljamo samo 2 najjača, obavezno iznad mesta kalemljenja.
4. KRAJ JUNA / POČETAK JULA – ostavljamo samo jedan najjači izdanak. Ovaj izdanak ne treba da ima bočne grane koje nastaju oštećenjem vrha, već samo osnovni lider koji raste u vrh.
5. SEPTEMBAR – orah treba da izraste preko 2,0 m u toku prve vegetacije. Ukoliko nije, sledećeg proleća ponovo čepujemo sadnicu. Znači da je sadnica ili zemlja slaba, da niste dovoljno polivali ili prehranjivali mikrobiološkim đubrivima - te mora da se ojača ponovnim čepovanjem ili će zauvek imati kržljavije stablo sa slabim granjanjem i rodom. Samo tako će se formirati jak i dobro razgranat (znači rodan) orah sledećih 200 godina.
6. MART SLEDEĆE GODINE – sadnicama koje su izrasle preko 2,0 m skraćujemo vrh na 1,8-2,0 m od tla, kako bi se u drugoj vegetaciji formirale bočne grane. U junu tokom druge vegetacije skidamo sve bočne grančice koje su izbile niže visine 1,0 m od tla i ostavljemo 3-10 bočnih grana.
Ako se grančice skidaju u toku vegetacije (zaleno orezivanje) one lako zarastu i ne treba ih mazati voskom. Nakon svakog orezivanje se vrši dezinfekcija bakarnim preparatima. Orah sa loše razvijenim korenovim sistemom (što se često sreće kod turskih sadnica, koje su ustvari jednogodišnje) ne treba prekraćivati, već sačekati bar godinu dana da sadnica ojača i preživi prvu godinu.
Hvala Vam na ovome!!! Jako, jako poučno!!!
Jedno pitanje, ako sadnicu prekratimo kao uobicajeno, ali poskidamo pupoljke i ostavimo samo zeljeni broj zar to nije skoro pa isto? Osim "debla"...
Ne znam coveka koji bi u njivi posadio orahe pa ih prekratio skoro do zemlje, od toga nema nista bez svake nedelje okopavanje, zamisli te komadice svud po njivi pa zec pa cuda
Ne znam coveka koji bi u njivi posadio orahe pa ih prekratio skoro do zemlje, od toga nema nista bez svake nedelje okopavanje, zamisli te komadice svud po njivi pa zec pa cuda
Dobra stvar je što se prekraćivanjem eliminiše i zauzera koja se ubuši recimo još u rasadniku. Takođe kao što je kolega napisao skraćivanjem se naruši odnos između korena i nadzemnog dela pa koren može da potera 'jače' i da pokrene 'divljanje' nadzemnog dela.
Moje sadnice nisu prekraćivane a sada su četvrta godina. Malo su porasle jer je lošija zemlja. Između je kajsija. Bojim se da će isuviše da 'potera' i da se razgrana pa da poklopi kajsiju. Planiram sledeće godine da skratim sadnice jer je ove godine komasacija pa može biti i prinudnog otkupa parcele. Inače nije kalemljen pa ću moći bez problema da ga skratim.
Moje sadnice nisu prekraćivane a sada su četvrta godina. Malo su porasle jer je lošija zemlja. Između je kajsija. Bojim se da će isuviše da 'potera' i da se razgrana pa da poklopi kajsiju. Planiram sledeće godine da skratim sadnice jer je ove godine komasacija pa može biti i prinudnog otkupa parcele. Inače nije kalemljen pa ću moći bez problema da ga skratim.
Dobra sugestija kolege Oktopoda jer sam ja , nisam radio cepovanje na sadnicama pre 7-8 godina kod sadnje jer to tada nije bilo u trendu, imao problem da su ptice na nekoliko sadnica sletanjem na vrh sadnice lako otkidale kompletan zeleni deo vodilice . Preventivno predlazem da odmah na zdrvanjenom delu pricvrstite neku grancicu ili tanak stap I ovlas dodatno fiksirate vodeci deo kada ozbiljno izraste ukoliko niste stavili kolceve koji bi trebalo biti obavezna mera . Time cete preduprediti ovakve glupave situacije koje znaju da dobro iznerviraju imajuci u vidu trud I cenu sadnice . Meni je zima 2012 uzrokovala smrzavanje sadnica I preziveo je na nekoliko sadnica samo nekih 20cm debla koje je zastitio sneg. U prolece 2013 sam zbog toga isekao sadnice na tu visinu ovakvom merom ali nisam primetio neki znacajan napredak tih sadnica u odnosu na ostale koje su prezivele taj minus .tj one jos uvek su znacajno manje ali tu ima mnogo faktora za pravu analizu opravdanosti cepovanja sadnica kao meru koju sam video na nekoliko americkih zapisa kod sadnje oraha.
Pozdrav !
Poslednja izmena:
Pozdrav kolege,
Želim samo da podelim sa vama materijal na koji sam naleto, a može biti korisno. Istraživanje u Bugarskoj, sorti koje nam mogu biti zanimljive, rađeno od od 2009. do 2013. od 7. do 11. vegetacije na oglednoj plantaži posađenoj u proleće 2003.
http://doisrpska.nub.rs/index.php/agroznanje/article/viewFile/1755/1686
Izvinite ako sam propustio i ponavljam nešto, iako sam svojevremeno pročitao celu temu.
Voleo bih da vidim možda i neko vaše razmišljanje u vezi ovog teksta (da li se poklapa sa dosadašnjim shvatanjima i onime na osnovu čega sada mnogi od nas pristupaju sadnji)
Želim samo da podelim sa vama materijal na koji sam naleto, a može biti korisno. Istraživanje u Bugarskoj, sorti koje nam mogu biti zanimljive, rađeno od od 2009. do 2013. od 7. do 11. vegetacije na oglednoj plantaži posađenoj u proleće 2003.
http://doisrpska.nub.rs/index.php/agroznanje/article/viewFile/1755/1686
Izvinite ako sam propustio i ponavljam nešto, iako sam svojevremeno pročitao celu temu.
Voleo bih da vidim možda i neko vaše razmišljanje u vezi ovog teksta (da li se poklapa sa dosadašnjim shvatanjima i onime na osnovu čega sada mnogi od nas pristupaju sadnji)
