Orah - opšta tema

Bobi-MK je napisao(la):
mikoriza mora biti u kontakt sa korenom da bi doslo do simbioze.
Jedini nacin je polako nakopati kako bi dosli do korenove zilice.
Dovoljno je da obuhvati deo korena , prosirice se na ceo koren. Mikoriza su gljivne kolonije koje se sire i razmnozavaju.


Sent from my GT-S7390 using Tapatalk
Kliknite za proširenje...

Uzeo sam 100g endomikorize i želim to probati u bašti nad povrćem da vidim dal stvarno deluje i posle to da upotrebim kad budem sadio lešnike.Jel možeš ukratko da mi objasniš kako je najbolje upotrebiti vidim na netu da neko mesa sa stajnjakom(čini mi se da je stajnjak)i mikorizu meša u vodi zajedno sa stajnjakom i to posle polije po zemlji to jest u rupu gde će da sadi željenu biljku.
 
Imam jedan orah, ima oko 100god,rađa i dalje ali slabo.. Mislio sam ga iseći,neznam da li je šuplje stablo, sečene su mu ranije ramene grane koje su bile nisko.. Jel vredi on tako star za građu i prodaju ili je samo za loženje?
 
Filip Car Bajic je napisao(la):
Uzeo sam 100g endomikorize i želim to probati u bašti nad povrćem da vidim dal stvarno deluje i posle to da upotrebim kad budem sadio lešnike.Jel možeš ukratko da mi objasniš kako je najbolje upotrebiti vidim na netu da neko mesa sa stajnjakom(čini mi se da je stajnjak)i mikorizu meša u vodi zajedno sa stajnjakom i to posle polije po zemlji to jest u rupu gde će da sadi željenu biljku.
Kliknite za proširenje...
ako mikorizne granule ne dodiruju koren , nece nista biti od mikorizacije.
Moras kopati i doci do korenovih zilica. Posipaj ( rasporedi ) granule na same zilice.
Lakse se mikoriza nanosi prilikom sadnje , mozes pokusati posaditi nesto u saksiju i pri tome mikorizirati.
Ponavjam: endomikoriza nije za lesnik . Uzalud ces pokusavati na leske. Nazalost , mozes na 95% vrsta biljaka ali ne i lesnik.
Za lesnik ti treba ektomikoriza.
Pokusaj naruciti iz ove kompanije iz Hrvatske : www.bio-buducnost.com/



Evo , na sledecem linku imas koje su endomikorizna biljke, a koje ektomikorizne: http://mycorrhizae.com/wp-content/uploads/Types-of-Mycorrhizal-Plants.pdf

Sent from my GT-S7390 using Tapatalk

- - - - - - - - - -

Zeleo bih da svima iskreno preporucim koriscenje zeolita ..
Ja sam koristeci zeolit postigao jednaki rast i razvoj kod biljaka koje su bile zalevane jednom na 30 dana, sa onima koje su bile zalevane svakin 7 dana , iako je bila tolika susa.

Evo Vam nekoliko linkova sa osnovnim informacijama upotrebe zeolita u poljoprivredi . Molio bih Vas da ih pogledate :

https://www.youtube.com/watch?v=V5vi18gyquk&t=138s

https://www.youtube.com/watch?v=ePH_dUA8Usg&t=87s

- - - - - - - - - -

Evo i video o mikorizi :

https://www.youtube.com/watch?v=c6bCQtTRjvA

https://www.youtube.com/watch?v=7yYtoDN0boQ
 
Poslednja izmena:
Bakterije su sigurno dobre jer postoje i dobre i loše. I sigurno pomažu u razmeni hrane sa korenom. Ali se sve to neutrališe kad se dodaje veštačko đubrivo.
Korišćenjem veštačkog đubriva se broj dobrih bakterija smanjuje a zemlja postaje samo oslonac za biljku.
Barem je to moje mišljenje.
 
Dimitrov je napisao(la):
Novembra sam nasadio orah Chendler. Drzao sam sadnice u 2% rastvoru Slavola VVL za vocnjake. Dali u Slavolu ima mikorize ?
Kliknite za proširenje...
Nema druze. Slavol je mikrobiolosko gjubrivo ( prihrana )
Slavol sadrzi korisne mikroorganizme koje razgradjuju hranu , ali to nisu gljive.
Proces je slican ali razlican.

Sent from my GT-S7390 using Tapatalk
 
Proximus je napisao(la):
Uz duzno postovanje ovima koji proizvode i reklamiraju preparat, ali maaalkice se samo ježim kada vidim/cujem o "magicnom oruzju" :osmeh:
Kliknite za proširenje...
d7fb73d57a4660ceb6d9d37efe5e0124.jpg


986245a73d4758ca883336672f770de5.jpg


Razlika nakon 7-8 meseca od sadnje. Druga slika je mikoriziran koren.

Napomena : ne radi se o iste sadnice. Ona na prvu sliku je tek pre sadjenja .

Mikoriziran koren je sav obuhvacen sitnim zilicama koji mnogo uvecavaju volumen i apsorbcija.
Koren je manji jer su sadnice koje sam kupio prosle godine (u koje spada i ova ) mnogo losijeg kvaliteta , nego ove koje sam ove godine kupio ( prva slika )

Sent from my GT-S7390 using Tapatalk
 
cika_laza je napisao(la):
A jel imas sliku korena nakon 7-8 meseca od sadnje gde nije korscen ovaj preparat da uporedimo?
Kliknite za proširenje...
Nemam.
Sadio sam svega 20 oraha i na sve sam aplicirao mikorizu.

Ali ne susrecem se tek sada sa mikorizom. Ja uzgajam brzorasteca drva paulownije.
Kod paulovnije se mikoriza koristi vec nekoliko godina .
Zato sam hteo da pokusam sa orasima.
Sadjeni su mart 2017 , a slika je jesen 2017


Sent from my GT-S7390 using Tapatalk
 
Neko je mozda pisao o zdruzenoj sadnji divljeg i domaceg oraha. Sta se desava prilikom oprasivanja?

Послато са SM-A520F уз помоћ Тапатока
 
Pozdrav kolege,

Ja intenzvno radim na pripremi mog orašara. U pitanju je samo 1ha. Pošto je u tom kraju deficit stajnjaka, ja sam rešio da idem na zelenišno đubrenje.

Zna li neko gde mogu da nabavim seme Lupine? Želim baš nju za zelenišno đubrenje, zbog perioda vegetacije i prinosa zelene mase po ha. Hteo bih sad u Martu da sejem. Trazim ali još nisam našao seme nigde.

Hvala unapred na info.
 
Mislis divljeg kao nikao u prirodi, i domaceg kao kalemnjena domaca sorta? Moze da se desi da divlji oprasuje kalemljeni orah, i da dobijes neki bez veze plod. Ali divljih ima na sve strane kod nas tako da kada zasadis kalemljeni orah uvek ima neki divlji u blizini od koga postoji opasnost oprasivanja.
 
Mislim da će plod da bude dobar ali da je neizvesno je kako će se ponašati nova biljka koja će nastati od tog ploda. A nama u principu i ne treba ta nova biljka jer nam samo treba plod. Barem ja to tako razumem.
 
Ja sam posadio muskatni orah u blizini i sad berem muskatne orascice. Šalim se naravno, ne utice divlji orah na plod, cak je pozeljno imati ga u blizini zbog oprasivanja.

Sent from my Redmi Note 3 using Tapatalk
 
Ok, posto se niko do sada nije oglasio na temu Lupine i zelenisnog djubrenja, evo sta sam ja saznao.
Nista:osmeh: U srbiji tesko da se moze naci seme lupine. Ta bikjka trazi izuzetno kiselo zemljiste i slabo je zastupljena. Ja ne odustajem od zelenisnog djubrenja, i odlucio sam se za jari grasak u kombinaciji sa ovsem. Ovas se dodaje zbog poleganja.

Pozdrav,

- - - - - - - - - -

Da li je neko od kolega koji su posetili poslednji seminar, razmisljao o malc foliji preko celog zasada? Tamo smo videli zanimljive tvrdnje na tu temu.
Mene to zanima jer ja imam problem sa vodom, tj. nema je. Mogu da busim bunar ali minimum 125m, a vrlo verovatno i preko 200m. To je izuzetno skupo.
Zanima me vase misljenje, jer je za 1-2 ha koliko cu ja raditi, folija isplativija cak i kada uzmem u obzir njeno menjanje posle odredjenog broja godina.
 
@MladenF,nemas potrebe sejati ovas sa graskom samo radi zelenisnog djubrenja,jer neces grasak cekati da naraste toliko visoko da bi ovas odradio svoj deo posla.
 
Mladene, verovatno cu i ja ici isto kao ti - jari grasak.
Koji je bolji, jesi se raspitao: Pionir ili Kosmaj, ili nesto treće?

Jel znas gde ga ima i po kojoj ceni ?
I meni su rekli da stavim i ovas (!?)

@panonac, kad se on zaorava onda, dokle treba da naraste?

tnx
 
Ne znam ni sam.
Sta mi je bolje?
Sa cime se to moze kositi ?

I kako se radi u prvom a kako u drugom slucaju?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh