Orah - opšta tema

@miko88

Bile su neke slika zasada sa tako gustom sadnjom. Bukvalno ne moze kroz zasad da se prodje, a da ne pricamo o suncu i oprasivanju. Ja sam sadio 12x12 prosle godine a ove godine sam dodao kajsije izmedju oraha jer bas ima mesta.

Da sam na tvom mestu ja bih to postavio na 16x16 vadjenjem sadnica (moj poslovni saradnik je posadio nekoliko hektara 15x15). Kalemljenje nisam siguran koliko se uspesno izvodi, a posebno je problematicna nabavka pravih kalem grancica (za lateralne sorte). Dakle povadis svaki drugi red i kolonu, i na ta mesta posadis neko voce, sluzice bar 10 ako ne i 15 godina sa tim razmakom.

Moj tast je sadio 6x6 orah, i to sejanac. Tako mu rekli. Postavio sam slike odavno ovde na forumu i komentar kolege ORAH je da je tu najisplativije da dodje buldozer pa da se sadi ponovo :) Tako da ne ocajavaj. Bas ti je lep zasad, i steta sto u to vreme nije bilo saveza pa da i ti imas informacije kao mi sto smo sadili kasnije.

Ja sam možda ipak mislio probati prekalemiti na neke lateralne. A kako misliš samo svaki drugi red da povadim a da u redu ostanu na 8m razmaka? Pa da između redova bude 16m a u redu 8m. Da li bi se ovi mogli presaditi što se povade?
 
Nisam strucan da kazem sta bi se desilo za 8x16 razmakom. Ali evo ideje, sto ne probas da kalemis svaki drugi red i kolonu, pa ako ne uspe lepo povadis i gotovo. Mozda bi jos neko mogao da se ukljuci u diskusiju, nisi ti jedini sa ovim problemom.
 
Držaćemo ti palčeve da će da prorode. Ja sam 2001. godine u rasadniku novosadskog Poljoprivrednog fakulteta na Rimskim šančevima kupio 10-tak sadnica Novosadskog kasnog rodnog, a dobio 10-tak "školovanih" sadnica i samo jednu pravu, koja je prorodila kroz 7-8 godina, a u puni rod stupila negde nakon 12-13 godina i odgovara svim karakteristikama sorte. Ostale, koje su ustvari prekraćeni sejanci, do dan danas nisu stupile u rod, a prošlo je već 16 godina.

Pokojni otac je negde pokupio nekoliko plodova koji liče na sortu rasna. Posadio te plodove u zemlju i od nekoliko izraslih sadnica ostavio jednu. Tu smo sadnicu negovali i zalivali i bacali pepeo od drveta. Četvrte godine 2016 sam pokušavao na više grana da kalemim na štit sa isto nekog sejnaca koji je bio u rodu. Kalemio sam krajem maja. Nijedan se kalem nije primio. Ali je pete godine 2017 orah prorodio i dao 5 plodova koji liče kao na slici (rasna).

images


Sad da li je to do same biljke ili do đubrenja stajnjakom ili pepelom ili se biljka 'uplašila' za život jer sam je seckao pa krenula da se razmnožava nisam siguran ali očekujem da će sledeće godine da da više plodova.

Ostale sadnice koje sam presadio u voćnjak slabo napreduju jer su manje negovane i posađenje u tvrdu zemlju. Nisu ni približne veličine kao ovaj veliki orah. Ali neka rastu polako da bi kasjije koje su između mogle da rađaju ako to vreme dozvoli.
 
Pa tako sam nešto i kontao probati kalemiti, pa ako ne uspije povadiću ih i probati presaditi, pa šta im i tamo Bog da.
A bilo bi dobro da nas se što više uključi u ovu problematiku kako mi pronašli najoptimalnije rješenje, jer nas ima dosta sa istim problemima.
 
Ono što sam iskopao u vezi sa kalemljenjem na parceli je da temperatura ni u bilo kom slučaju ne sme pasti ispod 20°C. Takodje, visoke temperature su problem (predpostavljam preko 29°C)... Da li to raditi ranije pa veštački grejati kalemljeno mesto ili kasnije, pitanje je od značaja i načina izvođenja.
 
Po mom skromnom mišljenju i znanju,jer nisam imao iskustva sa kalemljenjem oraha,iako sam uspješno kalemio krušku,jabuku,trešnju,višnju kalemljenje oraha je vrlo specifičan i zahtjevan posao.Istraživao sam na netu kako to rade u Americi,Turskoj,Moldaviji,grčkoj i zaključio da kalemljenje na jezičac (engleski spoj) i pod koru.obzirom na klimatske uvjete najpribližnije nama je Moldavski način (Nikolaj Kiktenko) pa donekle i Turski (područje oko Kavkaza)a to bi bilo kalemljenje negdje polovinom maja kada bi dnevne temperature prosječno iznosile oko23 stupnja a to znači da bi trebalo zaštititi od pregrijavanja a noću od pothlađivanja kalusa oraha.Takav režim zaštite se radi otprilike 20 dana kada bi se posteno otvaralo kalemljeno mjesto uz isto zaštitu od sunčanog pregrijavanja (šoka)i noćnog pothlađivanja,uz dodatnu pažnju zalivanje,gnojidba.Ako neko ima više iskustva sa svim navedenim molim za komentar i mišljenje.
 
Evo kako izgledaju mesta kalema kod evropskih i kod turskih sadnica, da umete da ih prepoznate. Prve sadnice Chandlera uvezene iz Turske, koje su kod nas sadili 2013. godine, sada vade jer su dostigle svega 4-5 cm u prečniku. Razlog zašto Turci ne mogu legalno, bez falsifikovanja papira o poreklu preko bugarskih firmi, da izvoze sadni materijal u EU leži u pravilu da se sadnice uvek nabavljaju iz iste klimatske zone po USDA sistemu zoniranja, a ne u neusklađenosti propisa.

or8aow.jpg




Auuuu! Sada sam skapirao da su mi ipak uvalili turske Chendlere iako smo insistirali da sadnice ne budu iz Turske.. Kletva za Srbe vishe nema nikakvu snagu...
 
Auuuu! Sada sam skapirao da su mi ipak uvalili turske Chendlere iako smo insistirali da sadnice ne budu iz Turske.. Kletva za Srbe vishe nema nikakvu snagu...
Mislim da tesko mozes dobiti negde nas kalem cendlera pogotovo ako trazis racun za povracaj para od opstine ili ministarstva[ja sam isto tako prosao] jel sertifikat imaju samo turske sadnice, bar su mi tako rekli
 
Mislim da tesko mozes dobiti negde nas kalem cendlera pogotovo ako trazis racun za povracaj para od opstine ili ministarstva[ja sam isto tako prosao] jel sertifikat imaju samo turske sadnice, bar su mi tako rekli

Na sreću, to nije tačno. Moj rasadnik, na primer, proizvodi sadnice lateralnih sorti u Srbiji i daje sve potrebne sertifikate izdate od strane Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije. Da bi se dobio sertifikat potrebno je da imate sertifikovani genetski materijal za razmnožavanje i da sorta bude na sortnoj listi Ministarstva. Ima dva razloga zasto se šire takve dezinformacije. Prvo su preprodavci turskih sadnica, koji se time reklamiraju kod neinformisanih kupaca. Drugo je to što nekolicina naših rasadnika nudi sadnice Chandlera sobstvene proizvodnje, ali niti ima sertifikovane matičnjake, niti dokumenta o uvozu kalemgrančica, pa ne moze ni da dobije zvanične sertifikate. Ostaje da im verujete na reč, jer sadnice bez sertifikata prodaju malo jeftinije.

Postoji više razloga zašto u Evropi smatraju da su turske sadnice oraha lošeg kvaliteta:

1. Pošto su proizvedene u 9. klimatskoj zoni, a mi se nalazimo u 7. zoni (ili neki delovi BiH i Hrvatske čak u 6. klimatskoj zoni), prema klasifikaciji USDA Plant Hardiness Zone. Evropska unija zbog toga ne dozvoljava legalni uvoz turskih sadnica, proizvadenih u bliskoistočnom regionu, pošto takva sadnica ima ozbiljnijih problema sa aklimatizacijom i zaostaje u razvoju.

10nibls.jpg

2. Turske sadnice se kaleme na otvorenom, bez presađivanja. Zbog toga se, slično kao kod samoniklog oraha razvija samo centralni koren - perčin, dok su bočne žilice vrlo slabe. Zbog loše razvijenog korenovog sistema turske sadnice ne smeju da se "čepuju" (prekracuju) u martu, odmah nakon sadnje, već tek za godinu dana, dok se koren malo bolje razvije. Čepovanje obezbeđuje bolji razvoj korenovog sistema i daleko bolju razgranatost stabla u budućnosti, što je uslov za visoku rodnost.

3. Dvogodišnje evropske sadnice, kalemljenje na tzv. "engleski spoj", su u momentu sadnje stare 36 mesaeci, dok su turske sadnice kalemljene na zeleno, pod otvorenim nebom, tzv. "očenjem na budni pupoljak" (ili na "prozor", kako neko ovde reče) stare 24 meseca. Zbog toga je koren i manje razvijen, a sadnica jeftnija, pošto nema toliko posla oko stratifikacije i štedi se 1 godina u procesu proizvodnje. Samo stablo može da bude i 2-3 m visoko, što se postiže zloupotrebom đubrivima, tj. biloškom manipulacijom - prehranom velikim dozama azota i polivanjem do polovine septembra, dok se kod nas i jedno i drugo izbegava da bi se sadnica dobro pripremila za zimu, tj. završila vegetaciju ranije i odrvenela. Kako je moguće skratiti proizvodnju za 12 meseci? Evo kako:

- evropska sadnica oraha se kalemi u zatvorenom prostoru, u martu 2018., "engleskim spajanjem" na jednogodišnjoj podlozi. Podloga se seje u decembru 2016. i u momentu kalemljenja je stara 15 meseci. Kada se podloga izvadi za kalemljenje, skrati se centralna žila, pa se kasnije dobro razvijaju bočne žilice. Par meseci se drži u toploj i vlažnoj sredini, u stratifikaciji, nekoliko puta se kali na hladnom vazduhu i kad otopli iznosi se ponovo na njivu. Nakon kalemljenja sadnica se u rastilu neguje 21 mesec i u novembru 2019. se prodaje. Naša sadnica je tada stara 36 meseci.

- turska sadnica oraha se kalemi na njivi, u avgustu 2018., "na prozor". Podloga se seje u decembru 2017. i u momentu kalemljenja je stara 9 meseci. Podloga se ne presađuje, već se samo skrati vrh na mestu kalemljenja. Nakon kalemljenja sadnica se neguje 15 meseci i u novembru 2019. se prodaje, kada se prvi put pri vađenju skrati centralna žila. Turska sadnica je tada stara 24 meseca.

Evo kako izgleda razlika sadnice Chandlera iz mog rasadnika i turske sadnice koju mi je nedavno doneo kolega.

34fxgrr.jpg
 
mikoriza su kolonije endomikoriznih gljiva koji se nanose prilikom sadnje u neposrednom didiru sa korenovom bradom.
Mikoriza obuhvata korenove sitne zilice i na njima razvija hife (to su ove sitne kao dlacice ) Time dolazi do masovno povecanje korenove brade , i sa druge strane se jako mnogo povecava apsorpcija hranjivih materija.
Mikoriza se nanosi u malim kolicinama ( oko 20 grama po sadnice ) i jeftina je ( 1 kg kosta oko 10 eura ovde u Mk. U Srbiji je malo skuplja ) . Ona se nakon nanosenja sama razmnozava i obuhvata koren. Ovime je koren sposoban izdrzati ekstrsmne uslove .
Mikoriza zivi koliko i samo stablo ..

Sent from my GT-S7390 using Tapatalk

Da li je to moguće raditi sa drugim biljkama npr lešnikom?
 
Da li je to moguće raditi sa drugim biljkama npr lešnikom?
Za lesnik treba Ektomikoriza , a to se tesko nalazi..
Ova koja se koristi kod Oraha je Endomikoriza i ona se koristi kod 95% biljaka ali nazalost leska je jedna od retkih koja ne moze postici simbiozu sa endomikorizom vec sa ektomikorizom..

Sent from my GT-S7390 using Tapatalk
 
Ektomikorizu ( za lesku i jos nekoliko specificnih biljki ) ,u regionu jedino mozete naci tu :
http://www.bio-buducnost.com

A endomikorizu ( za vecinu drugih biljaka ) ima i u Srbiju :
www.asunion.rs

Sent from my GT-S7390 using Tapatalk
Ne može ni jedno polje da se otvori sve pise 404 not found nema ni kontakt.

- - - - - - - - -
Nasaoo sam poslacu na email pa cu videti sta kazu.


- - - - - - - - - -

Sad vidim ovde u opisu ovog proizvoda da se endomikoriza koristi za lesnik http://www.hidroponika.com/index.php?route=product/product&product_id=643 ?
Vi rekoste da ne moze ili ne moze na meciju lesku.
 
Ne može ni jedno polje da se otvori sve pise 404 not found nema ni kontakt.

- - - - - - - - -
Nasaoo sam poslacu na email pa cu videti sta kazu.


- - - - - - - - - -

Sad vidim ovde u opisu ovog proizvoda da se endomikoriza koristi za lesnik http://www.hidroponika.com/index.php?route=product/product&product_id=643 ?
Vi rekoste da ne moze ili ne moze na meciju lesku.
ne moze. to sam detaljno ispitao jer imam i mali nasad sa leskom. To je isti proizvod koji prodaje AS Union iz Subotice. Uvozi se iz Bugarske a oni ga prepakuju. Ambalaza je fakticki od uvoznika a ne fabricka. To sto su pisali na ambalazi nije tacno.
Kod leske sam koristio zeolit ( oko 2 kg ) po sadnice , hidrogel ( 15-20 grama po sadnice ) i glistenjak ( 5 litara po sadnice ) pri sadnji.
Mislim da to daje odlicne rezultate , narocito kad je velika susha.

Sent from my GT-S7390 using Tapatalk
 
ne moze. to sam detaljno ispitao jer imam i mali nasad sa leskom. To je isti proizvod koji prodaje AS Union iz Subotice. Uvozi se iz Bugarske aoni ga prepakuju. Ambalaza je fakticki od uvoznika a ne fabricka. To sto su pisali na ambalazi nije tacno.
Kod leske sam koristio zeolit ( oko 2 kg ) po sadnice , hidrogel ( 15-20 grama po sadnice ) i glistenjak ( 5 litara po sadnice ) pri sadnji.
Mislim da to daje odlicne rezultate , narocito kad je velika susha.

Sent from my GT-S7390 using Tapatalk
Kako naneti Mikorizu na vec zasadjene orahe [zasadjeni novembra 2017] i dali ima svrhe to sada ubacivati pozzzz
 
Kako naneti Mikorizu na vec zasadjene orahe [zasadjeni novembra 2017] i dali ima svrhe to sada ubacivati pozzzz
mikoriza mora biti u kontakt sa korenom da bi doslo do simbioze.
Jedini nacin je polako nakopati kako bi dosli do korenove zilice.
Dovoljno je da obuhvati deo korena , prosirice se na ceo koren. Mikoriza su gljivne kolonije koje se sire i razmnozavaju.


Sent from my GT-S7390 using Tapatalk
 
Nazad
Vrh