Orah - opšta tema

[paliic]

Znači, ograda orah čuva.
Šalim se, ali Bogu hvala kada se tako završilo. Nadam se da će ti nadoknaditi štetu.

Sent from my m2 note using Tapatalk

 

[OPAX]

Pitanje u vezi sadnje vocaka.

Ima li iko iskustva sa primenom koncentrata gljivica Rhizo-vam Basic (Mikorize), preparata za dezinfekciju zemljista Trifender WP i kristala Hydrogel 600 pri sadnji vocaka? Dobio sam ovu prepisku od jednog clana nase stranice, odgovor firme koja prodaje te preparate na pitanje - da li stavljanje 2kg azotnog djubriva u jamu pri sadnji oraha smeta istovremonom tretmanu mikorizom, kako je kod njih na sajtu napisano:

"Što se miukorize tiče, tu nema problema mešanja sa Amofosom (vestacko djubrivo sa 44-52% fosfora). Tebi treba 10 grama/sadnica. To ide u kombinacijom sa Hydrogelom plus sa mikro I makro elementima. I tog Hydrogela ide 20 grama/sadnica. Cena Hydrogela plus je 989 dinara/kg, Mikorize 2.900 din/kg.Dobro bi bilo da stavljaš dezinfekciju u zemljiste. To je Trifender ili gljivice Trihoderma asparelum. Ona se stavlja kod umakanja korena pre sadnje i posle zalivanjem. Pgledaj na našem sajtu od svakog nabrojanog sredstva, ponaosob.
Naš sajt: www.asunion.rs
Srdačan pozdrav, Stevan Bošnjak"

Takodje me zanima vase iskustvo sa primenom Zeolita. Uzeo sam eksparimentalno 100 kg ZEOSORB BALANCE da bacim oko 20-godisnjih stabala oraha. Ne znam ima li svrhe sada to raditi i kako ga najbolje primeniti?

 

[ubovicratko]

Ok gljive u simbiozi + gljive koje resavaju patogene i naravno da mora da ide hidrogel kao rezerva vode da bi gljive opstajalee tokom suse - ima smisla
Samo je pitanje koliko sve to ima efekta, licno evo meni ove godine divlj. sljiva iz semena [dodan hidrogel+slavol] neke sadnice su izrasle na 2,5m bez vestackog djubriva.
Kombinacija hidrogela tj. mogucnost zadrzavanja vlage tokom cele godine jako povoljno utice na mikrosvet zemlje
Hidrogel preporucujem kod sadnje a ostatak probajte ostaviti par sabala bez ostalih preparata pa gledajte razliku npr.

 

[OPAX]

Ok gljive u simbiozi + gljive koje resavaju patogene i naravno da mora da ide hidrogel kao rezerva vode da bi gljive opstajalee tokom suse - ima smisla
Samo je pitanje koliko sve to ima efekta, licno evo meni ove godine divlj. sljiva iz semena [dodan hidrogel+slavol] neke sadnice su izrasle na 2,5m bez vestackog djubriva.
Kombinacija hidrogela tj. mogucnost zadrzavanja vlage tokom cele godine jako povoljno utice na mikrosvet zemlje
Hidrogel preporucujem kod sadnje a ostatak probajte ostaviti par sabala bez ostalih preparata pa gledajte razliku npr.

A jel ste stavljali 10 gr. Hydrogela po sadnici i kako ste ga dodali sadnici pri sadnji - sipanjem Hydrogela u jamu pre sadnice, posipanjem korena...?

 

[ubovicratko]

Pa ja uglavnom sadnicu pre sadnje uranjam u smesu balege i zemlje [1:1] sa dodatom mlakom vodom da bude gustine jogurta
I onda na to posipam suvog hidrogela [koji se zalepi] ili ako sam ga rastopio u vodi nabacam ga na zile kada sadnicu stavljam u rupu, mislim da ne treba preterivati sa njim, ako humus u zemljistu je na 3% od ukupne zemlje odlican odnost - sto bi onda hidrogela trebalo nekih 10% - to je rasipanje, to je moje misljenje.
Ne znam koliko je zapreminski 10g ja stavljam od oka
Zeolit je slican hidrogelu samo sto nema ogranicen vek trajanja - znaci bolji je samo isto tako treba ga uneti u zonu korena, slabe vajde ima ako je na povrsini.

 

[vinca]

Pa ja uglavnom sadnicu pre sadnje uranjam u smesu balege i zemlje [1:1] sa dodatom mlakom vodom da bude gustine jogurta

Jel tacno da sadnica ne treba (ne mora) da se naliva vodom nakon sadnje ako se umoci u smesu balege? Ta balega valjda vec sprecava da koren dodje u dodir sa vazduhom, a nalivanjem bi se ispralo?

 

[OPAX]

Nisam siguran, ali mislim da obilno polivanje ima istu funkciju - da se tlo oko korena biljke dobro sabije, napravi 100% kontakt sa svim zilicama i da eliminise dzepove hladnog vazduha. Kazu da treba politi sa 60-80 l vode. Inace ovo sa smesom balege i ilovace sem nas rade i Turci, dok Francuzi na primer nisu ni culi za to.

 

[paliic]

Slobodno zalivaj nakon sadnje. Ja sam potapao koren u smešu vode i sveže, čiste, bez slame, kravlje balege, a nakon toga obilno zalio sa oko 20l vode i prijem je bio 100%

Sent from my m2 note using Tapatalk

 

[paliic]

Ostavi levak veliki oko sadnice, tj, posadi je malo niže u odnosu na postojeći nivo zemlje i moći ćeš lako da je zaliješ sa puno vode.
Nešto kao što moldavski prof savetuje, ako se ne varam.

Sent from my m2 note using Tapatalk

 

[vinca]

Ostavi levak veliki oko sadnice, tj, posadi je malo niže u odnosu na postojeći nivo zemlje i moći ćeš lako da je zaliješ sa puno vode.
Nešto kao što moldavski prof savetuje, ako se ne varam.

Sent from my m2 note using Tapatalk

nisam ja u problemu sa zalivanjem, na vrhu parcele imam cisternu 3000lit i crevo od 200m, a pravljenje levka je vec izazov, ogromne su jame, puno zemlje, nece se stici sve odjednom.
Sto se tice sadnje u nizem nivou, nisam siguran da li je pametno, komsija je sadio prosli vikend u nivou, i sutradan kad je zalivao sadnica i zemlja oko nje su se malo slegle, a meni bi po logici zemlja u tolikoj jami (1.2x1.2x0.7) trebalo da se sleze narednih godinu-dve, koliko god je gazio. Ja sam cak mislio da je ostavim malo vislje od nivoa bas zbog ovih stvari

- - - - - - - - - -

Nego, vidim svi rasadnici vec isporucili sadnice, a niko na forumu da se pohvali, okaci slike,...da vidimo kako je prosla sadnja, da naucimo nesto,...

 

[paliic]

Ja sam bas iskoristio te ogromne jame za neku vrstu levka, onako intuitivno sam došao do tog zaključja, koji se ispostavio kao dobar.
Ako se dobro nabija, u slojevima, sleganje zemljišta je minimalno, a po nekoj logici, trebalo bi i sadnica sa zemljom da slegne. Ja neko posebno sleganje nisam primetio.
Da, ja sam i dobar deo zemljišta iz jame zamenio drugim. Mi to zovemo muljak, a to je mešavina peska i zemlje i kojeg čega već. Zapravo to je rastresiti sloj ispod koga se nalazi čist šljunak. Meni je Morava blizu i iskoristitio sam to.

Sent from my m2 note using Tapatalk

 

[marlone]

Nemam iskustva sa mikorizom oraha, pa ne mogu da ga prenesem, ali mogu zasto nemam - pre tri godine mi je vlasnik firme za mikorizu i mikropropagaciju rekao da apsolutno nikakvi rezultati nisu postignuti u njigovim opitima sa mikorizom oraha. Pozvao bih ovog Stevana Bosnjaka samo da mi kaze kako se to uspostavlja mikoriza izmedju 2 godisnje sadnice i gljive. Trifender nisam koristio, a pitao bih Bosnjaka da mi kaze od cega, tj na cemu ce u recimo glinovitoj, smonicavoj zemlji sa izuzetno malo humusa da zive i razmnozavaju se gljive iz Trifendera i od kojih losih gljivica ce da brane zemljiste tj novi koren.. Cime ce te njegove dobre gljivice da se hrane. Isto bih ga pitao koja je svrha koriscenja hidrogela u zemljistu, i sta ce da doprinese jedna puna kasika hidrogela na toliko zemlje. Vrhovi korena ako se sad posadi, vec na prolece ce proci van zone sa hydrogelom.Znaci pre vrucina. Postoji preparat koji se rastapa u vodu i u njega se umace koren ali mi je van secanja sad naziv. E zeolit je vec nesto normalnije, ali ne treba puno da se stavi da ne bi poremetio mikrofloru zemljista. ELem, ako sadite voce u zemljiste koje recimo nije 6 i vise godina korisceno, pa jos je malo na brdu, tj ne zadrzava se voda, apsolutno vam ne treba nista od toga svega. To zemljiste je idealno za prijem novih sadnica. Ako ipak hocete da ga ocistite ili voce sadite na zemljistu na kom je ranije bilo useva ili su moguci neki patogeni, onda mozete da probate sa parnom sterilizacijom ili sto je vise verovatno sa Basamidom (Ne znam da li sam ovo smeo da napisem, da ne bude reklama).Ali nemam iskustva sa basamidom i rupama dubine 50 cm i vise. Ono sto moze da se desi je i da je biljka, tj koren vec zarazen nekim patogenom u rasadniku, i onda bi moglo da se koren istretira sa kratkim odlezavanjem u rastvoru fungicida. Jos nesto, ako se voce sadi sad, znaci najpre nikako da koren dolazi u dodir sa stajskim djubrivom, dalje, biljke treba da se pripreme za prezimljavanje, a ako na koren u ovom periodu dodje dosta minerala, najgore od svega azot, biljka ce da se zbuni totalno buduci da su jos visoke tempreature, a ovi su ih povadili iz rasadnika pre mrazeva garant. Ono sto bih savetovao da se u jamu ispod korena, rasturi kalijumovo djubre. Ono jedino ne moze da se krece kroz zemljiste pa ga je kasnije tesko uneti u donje slojeve zemlje. Nadam se da sam bio od pomoci.

 

[OPAX]

Nemam iskustva sa mikorizom oraha, pa ne mogu da ga prenesem, ali mogu zasto nemam - pre tri godine mi je vlasnik firme za mikorizu i mikropropagaciju rekao da apsolutno nikakvi rezultati nisu postignuti u njigovim opitima sa mikorizom oraha.

Ivice, mogu li da te zamolim za kontakt tog coveka da popricam s njim o pomenutom eksperimentu sa orahom? O kojoj firmi se radi? Dosta mi je cudnan njegov zakljucak, jer je mikoriza u prirodi jako vazna sa orah, bas kao i za 95% drugih biljaka.

Zanimljiv mi je i zbog mikropropagacije, jer nisam znao da kod nas neko to radi. Ovo moze da bude zanimljivo zbog vegetativnog razmnozavanja hibridnih podloga za kalemljenje oraha, kojih kod nas takodje nema. Francuzi kaleme na podlozi NG-23 u poslednje vreme i ona se racuna najboljom za nase uslove.

http://www.youtube.com/watch?v=lZVniNFTWh4


Sto se tice umakanja korena u rastvor balege, evo sta sam nasao na ovom forumu:

Citat iz knjige: "Ovaj postupak ima opravdanje iz vise razloga:balega ne sadrzi patogene bakterije i gljivice koje bi stetile korenu, bogata je za biljku hranjivim topivim tvarima u pogodnoj koncentraciji, ima bioloski prihvatljivu kiselost (pH) i na kraju, sadrzi male kolicine fitohormona, faktora rasta, koji nastaju u probavnom traktu zivotinje. Ovi ubrzavaju stvaranje kalusa na ostecenim mestima i razvoj novog korena."

To je sto se tice balege, a za humus kaze:

"Humus glista je po svojim karakteristikama istog delovanja na koren. Pri tome sadrzi neke korisne komponente u vecim koncentracijama, a ne sadrzi neke komponente koje u balegi predstavljaju podlogu na kojoj se razvijaju gljivice i bakterije. Te komponente su utrosene u metabolizmu glista, pa je smanjena mogucnost obolenja korena. Radi boljeg kontakta korena sa okolinom, preporucuje se umakanje korena u humusnu kasu. (sadnice mogu biti u toj kasi od nekoliko sati do 1 dan)"

Jedna napomena svima koji koriste humus od glista, glistenjak, lumbrikohumus, kako god nazivali - humus NESME biti suv (kvalitetan humus ima 52 do 57 posto vlage, tj. humus I klase),

 

[ubovicratko]

Jel tacno da sadnica ne treba (ne mora) da se naliva vodom nakon sadnje ako se umoci u smesu balege? Ta balega valjda vec sprecava da koren dodje u dodir sa vazduhom, a nalivanjem bi se ispralo?

Da treba zaliti bas da bi se zemlja namestila oko korena ne mora ici velika kolicina vec dovoljna da se cela iskopana rupa lepo natopi pa sutra opet ugaziti zemlju, isto tako jos koji put valja to odraditi u toku zime.

 

[marlone]

Ivice, mogu li da te zamolim za kontakt tog coveka da popricam s njim o pomenutom eksperimentu sa orahom? O kojoj firmi se radi? Dosta mi je cudnan njegov zakljucak, jer je mikoriza u prirodi jako vazna sa orah, bas kao i za 95% drugih biljaka.

Zanimljiv mi je i zbog mikropropagacije, jer nisam znao da kod nas neko to radi. Ovo moze da bude zanimljivo zbog vegetativnog razmnozavanja hibridnih podloga za kalemljenje oraha, kojih kod nas takodje nema. Francuzi kaleme na podlozi NG-23 u poslednje vreme i ona se racuna najboljom za nase uslove.

http://www.youtube.com/watch?v=lZVniNFTWh4

Ma naravno, samo sto nije kod nas nego u Spaniji, covek se zove Jose Maria Lopez i imao je tad firmu Vitrotech, koja je bila ugasena kad sam ga kontaktirao, pa onda Meristem,a ako nije ugasio ovo mu je adresa jose.m.lopez@vitrotech.es
Pitaj ga za iskustva sa kalifornijskim orasima u francuskoj sto su imali, isto kao i u nekim delovima Spanije, da ne trazim po davnim mailovima. A sto se tice mikorize, pa to je normalna pojava, recimo jedna Jela na Kopaoniku moze da zivi u simbiozi sa preko 2000 gljiva. Najlepsi sampinjon koji moze da se nadje u prirodi upravo raste na korenu cetinara, Agaricus Macrosporus, ali nikome do sada nije uspelo da ga dobije u laboratoriskim uslovima. A ovi prodaju gljive mikorize koje se ubacuju u zemlju...Pa mislim to je cist marketing. Kako onda neko sumnja u Tartufe na Lesniku. . Ako su cuo za pecurku Lisicarku, jednu od najcescih u nasem kraju, ona raste u sibiozi sa hrastom i neces da je nadjes nigde drugde. Ni jedan pokusaj laboratorijske mikorizacije nije uspeo. To je prirodan proces. A nije potreban za 95% biljaka, vec je moguc i desava se, a recimo borovnica tesko moze da opstane bez simbioze, tesko koren upija vodu bez pomoci gljivica. U maju mesecu u sljivacima mozes da nadjes Sljivovace, gljiva koja izrasta iz korena Sljive. Extra pecurka,ali treba da prodje vremena od sadnje sljiva. mozda 7 god. A najskuplja Tricholoma Matsutake, je najskuplja jer je gljiva ciji je ona plod usled poremecaja u zemljistu skoro porpuno iscezla sa korena cetinara i iz zemljista u Japanu. Ona je iscezla, a nije potrebna boru da bi rastao jer ima 2000 drugih. ja sam posle svega misljenja da je marketing i proizvodnja podloga za orah in vitro. Ali im 100% verujem da ce ti prodati sorte koje si i kupio.

 

[vinca]

Sto se tice umakanja korena u rastvor balege, evo sta sam nasao na ovom forumu:

Citat iz knjige: "Ovaj postupak ima opravdanje iz vise razloga:balega ne sadrzi patogene bakterije i gljivice koje bi stetile korenu, bogata je za biljku hranjivim topivim tvarima u pogodnoj koncentraciji, ima bioloski prihvatljivu kiselost (pH) i na kraju, sadrzi male kolicine fitohormona, faktora rasta, koji nastaju u probavnom traktu zivotinje. Ovi ubrzavaju stvaranje kalusa na ostecenim mestima i razvoj novog korena."

To je sto se tice balege, a za humus kaze:

"Humus glista je po svojim karakteristikama istog delovanja na koren. Pri tome sadrzi neke korisne komponente u vecim koncentracijama, a ne sadrzi neke komponente koje u balegi predstavljaju podlogu na kojoj se razvijaju gljivice i bakterije. Te komponente su utrosene u metabolizmu glista, pa je smanjena mogucnost obolenja korena. Radi boljeg kontakta korena sa okolinom, preporucuje se umakanje korena u humusnu kasu. (sadnice mogu biti u toj kasi od nekoliko sati do 1 dan)"

Jedna napomena svima koji koriste humus od glista, glistenjak, lumbrikohumus, kako god nazivali - humus NESME biti suv (kvalitetan humus ima 52 do 57 posto vlage, tj. humus I klase),

Ajde brzi savet ako neko zna, posto sadim sutra/prekosutra jedan deo sadnica

Rastvor balege ili humusna kasa?
Ako je humusna kasa prvi izbor, kako da odokativnom metodom proverim vlaznost humusa (nemam vlagomer a ni preterano iskustvo)? Ako je suv, jel tada veca steta nego korist, ili mogu da ga navlazim?

 

[vuxsd]

Lično, ja sam razumeo da je kvalitetan humus onaj koji nije suv - proizvođač nije dozvolio da se osuši već ga je tako držao vlažnog u tom procentu. Verovatno kad se osuši onda gubi neka svojstva...

Ja bih pomešao 1/3 balege, 1/3 tog suvog humusa i 1/3 površinske zemlje i napravio kašu i unutra stavljao koren sadnice, držao neko vreme i sadio. Bilo je raznih teorija kako se sadi... Neki su pisali da su stavljali malo pregorelog stajskog đubriva u dno rupe (ja nisam imao pa nisam stavljao).
Onda iznad toga površinska zemlja - dobar sloj. Onda umočen u kašu koren sadnice sa površinskom zemljom pa sloj zemlje iznad visine vrata korena. Pa iznad toga sloj humusa pa završni sloj zemlje. Sve zavisi kakva je sadnica i koliko je visok kalem. Kalem obavezno iznad površine zemlje. Al' to bi ja uradio....da sam imao i balegu i stajsko đubrivo i humus glistenjak.

Našao sam humus u obližnjem šumarku pa sam stavljao samo iznad korena. U rupu samo površinsku rastresitu zemlju. Ali sam tokom godine stavljao razno tečno đubrivo koje smo pravili od koprive i gaveza i raznoraznih travki. I sipao po malo razbalaženog slavola. I pre par nedelja bio enzim koji smo takođe sami pravili.

Sačekaj, budi strpljiv, verovatno će ti neki iskusniji kolega dati bolji predlog pa da uradiš kako treba. Napisaše onomad - jednom su sadili...

 

[OPAX]

Iz ovog teksta je jasno da je kasa od glistenjaka ("lubrikohumus" od glistama preradnjenog stajnjaka, a ne bilo koji humus) bolja, jer nema potencijalnih patogena. Mada, mislim da neses pogresiti strasno ni u jednoj varijanti. Ja bih na sam koren stavio neku kolicinu glistenjaka, posto je to vec mineralizovano djubrivo koje biljka moze da koristi, za razliku od stajnjaka. Makar nekoliko kg.

Vazno je ne dodavati fungicide u smesu, jer ces pobiti Mikorize koje postoje u zemlji i bez kojih ce biljka jako lose da se razvija. Dodaj obavezno u rupu "Zeolit" (2kg) kao fiksator mikroelemenata i patogena i mozda ovaj "Hydrogel" (10 gr), jer citam svuda da je dobra stvar. Kad zatrpas, odozgo stavi stajnjak sa slamom kao malc, jer njega ce kisa polako da spira ka korenu i hrani ga dodatno kao neka "infuzija" + funkcija malciranja. Dodavanje pregorelog stajnjaka u rupu i njegovo zatrpavanje slojem zemlje je stvar koja je predmet spora raznih strucnjaka, a radi se samo za pojacavanje kvaliteta zemlje da bi sadnica mogla da se hrani prvih godina dok je slaba. "Slavol" je kazu razni ljudi dobra stvar, kojom moze da se poliva tokom prve godine.

 

[vinca]

tako ce nekako i biti:
-jame 1.2x1.2x0.7 iskopane pre 2-3 nedelje bagerom
-jedna kolica pregorelog stajskog na dno (iako je predmet spora, imamo ga dovoljno pa smo stavili)
-juce zatrpane jame bagerom i malo sabijene (iako znam da je bolje rucno, ali je skoro nemoguca misija zatrpati 50m3 zemlje rucno)
-u iskopavanju/zakopavanju zemlja je izmesana (ali ne bas savrseno, gornji sloj dole i obrnuto)
-kasa od balege organizovana (mozda bude promene ako nadjemo taj humus)
-MAP (fosforno djubrivo), to moram da stavim (po analizi imamo malo fosfora), tu mi je dilema na koji nacin. Odmah ispod korena ili kako?
-zeolit verovatno
-za samu sadnicu bice rucno iskopana zemlja, zatrpacemo sa usitnjenom zemljom pomesano verovatno nekim supstratom (ili glistenjakom)
-zalivanje i dodatno gazenje nakon toga
-po vrhu stajskog pregorelog i slame imamo dovoljno, ali ce to verovatno sacekati naredne dane/nedelje, to ne mora odmah

hvala, pozdrav

- - - - - - - - - -

izgleda da je prava umetnost naci MAP (fosforno djubrivo), tako da ko planira da ga stavlja, neka pocne na vreme da trazi. U 50% radnji nisu ni culi za to, fabrika u Sapcu rasprodala,...

 

[OPAX]

Fosforno djubrivo treba da se stavi kao gomilica direktno ispod korena, ali ne sme da dodje u dodir sa korenom, tj. treba da bude zatrpano slojem od 10-15 cm zemlje. Koren ce posle toga ovu gomilici da obilazi kao agresivniju sredinu, ali treba da bude bar na 60 cm dubine. Mozes sada da iskopas jamicu riljacem u tome sto si zatrpao, stavis MAP, pa ponovo zatrpas. Potrazi fosforo djubrivo i pod brendom "Ammofos" (uvozno iz Uzbekistana, 44-52% fosfora).