Orah - opšta tema

Trebamo se prvo zapitati kako sadnica u rasadniku uspe da naraste do tih 2m.. ;)
I tu postoji "kvaka" koja je nosi rizik da mladi zasad u prvoj zimi nakon sadnje izmrzne.
Jedan od odgovora je navodnjavanje.

Sent from my m2 note using Tapatalk
 
Sve se nadam da Šoškić, u svojoj literateraturi o orahu, spominje tu i takvu problematiku..

Sent from my m2 note using Tapatalk
 
Necu mnogo da pametujem, ali desilo mi se da mi je dobru dvogodisnju sadnicu napao crv i morao sam da je skratim na 0,5m visine. Vec sam je otpisao i orezao, pa sta bude. Orezao sam je pocetkom maja i zastitio voskom. Nepunih mesec dana kasnije sam imao sadnicu 180cm visine i opet sam je skratio na 120cm. Sada imam izuzetno jako stablo sa formiranih dobrih 5 bocnih grana. Ni jedna sadnica u vocnjaku nije imala toliko brz porast i toliko krupan list. Jednostavno je podivljala posle rezidbe. Evo slike, pocetkom juna. Slikacu je ovih dana, da vidite kako sada izgleda.
www.dodaj.rs
[/URL][/IMG]
www.dodaj.rs
[/URL][/IMG]
www.dodaj.rs
[/URL][/IMG]
 
OPAX je napisao(la):
Kakva je sudbina krupnih zasada oraha sadjenih po doktrini nasih profesora:
http://www.vojvodina.com/mediji/arhiva3/031125.html
!
Kliknite za proširenje...
Dva puta procitah tekst o propaloj plantazi i mislim da nije fer da se cela krivica svali na "doktrinu nasih profesora":
1. Drzavne zadrge/kombinati, tada a bogami i sada su uglavnom legla nestrucnih ljudi, da ne koristim teze reci, i mozda ponekog entuzijaste, jednostavno, lepa ali neuspela soc-komunisticka ideja
2. Covek lepo kaze da su im umesto 6 uvalili 20 razlicitih sorti, verovatno je bio rasadnik "imam ja drugara...."
3. Sa navodnjavanjem nisu stigli dalje od nacrtanog projekta (koji verovatno debelo placen nekom zasluznom gradjanu)
4. Odrzavanje se svodi na ovce koje pasu travu i ujedno djubre, a i ti jagnjici su verovatno ispustili dusu za kojekakve radnicke igre
5. Najzanimljivije, i pored ocajnog prinosa od 1000kg/ha i jos gore cene oni nisu u minusu, tj. nisu profitabilni ali su rentabilni

Posto ne znam detalje tog projekta, tesko je suditi, ali u vecini od ovog navedenog slabo da ista ima veze sa bilo kojim strucnjakom, tj. cini se da bi i sa prosecnih 1500-2000kg/ha koliko se postize sada u srbiji, ovaj zasad imao lep profit.

Kao sto pisah nedavno, obisao sam 35god star zasad, sadjen 10x10, terminalne i lateralne sorte (Sejnovo u srednjem redu), i jos uvek radja, u proseku 20kg po stablu, a najzadovoljniji je sa Novosadskim kasnim i Sejnovom. E sad, kako to dekici od 82god terminalna sorta nije prestala da radja, i to u nepovoljnim klimatskim uslovima, nekvalitetna zemlja , a eto tom kombinatu nikako ne ide. Mozda i zato sto je dekica to malo odrzavao i nije imao 4 sekretarice, ne znam.

Moja poenta:
1. Da li nove sorte? DA
2. Da li intenzivan zasad i spaliri? DA, ko ima finansijske mogucnosti i dobre informacije/savetnike. Mozda za ovakve zasade ne treba 15god da bi se uvidela greska, ali su zato ulaganja nekoliko puta veca pa je eventualni gubitak isti u slucaju greske. Bilo bi zanimljivo videti ulaganja u intenzivan zasad, do sada smo pricali samo o vecem broju sadnica i trimeru (capex) ali gde su godisnji troskovi (opex)? Koje kolicine vode, djubriva, i ostalih agroteh mera su potrebne?
Mozemo to da zovemo hobi varijantom, te ekstenzivne zasade, ali ako se napravi paralela sa npr malinom, i dalje je u Srbiji 80% maline hobi varijanta, i nije tim malinarima uopste toliko lose.

Znaci, po meni je pogresno staviti propali drzavni projekat u istu ravan sa prevazidjenim, ali ne obavezno i neisplativim nacinom sadnje. E sad, nekom je dovoljno i 1000eur/ha profita godisnje, a ovima sto slusaju Debeljevica je verovatno i 10.000 malo

P.s. Orah, postujem tvoj doprinos orasarstvu, i razmrdao si celu ekipu, odlicno . Trenutno, sto se mene tice, najvise utices na na ono sto radim ili planiram da uradim

Pozdrav svima
 
Ja se slažem da ne treba gusto saditi i kad sledeći zasad budem podizao sigurno neću, ali sad treba da probamo naći neko rješenje za nas koji već imamo zasade koji su gusto zasađeni. Da ih ne bi čupali i da probamo postići bar neku dobit...
 
Gde god stignem, uvek volim da naglasim samo jednu stvar. ...i sejanac ce da donese profit, ako se dobro odrzava i ako se ulozi truda i novca u njega. Kao sto svi znamo, svo voce ovog sveta se moze gajiti u spalir proizvodnji i to jeste najprofitabilniji nacin uzgoja. Nema tu nista nejasno, ali konkretno za orah, racunica je ovakva. Kada se ulaganja bace na papir, sve je x 3! Sadnice, navodnjavanje, djubrenje, bukvalno sve, ali i zarada je x 3. Ljudi odustaju od proizvodnje oraha, jer mora dugo da se "ceka". Eto nacina proizvodnje u kome ne mora dugo da se ceka, ali zato treba dosta vise truda i ulaganja po ha. Ono sto smo zakljucili svi mi, zajednickim istrazivanjem, je da orah u sadnji 10x10 ili sl, daje max 20kg oraha u ljusci i tacka. Koliko se vodi racuna o takvom zasadu, toliko dugo ce i radjati. Moze da donosi rod 50 narednih godina, ali mora da se misli 50 god unapred i da se isto toliko godina intezivno radi oko njega. Spalir sadnja nije nikakav bauk i sve ozbiljnije zemlje prelaze na takav nacin proizvodnje, jer donosi dosta brzi obrt novca. Kao sto u kladionici, nije isto uloziti 20 i 100 din na tiket, tako je i ovde. Imamo iskustva drugih zemalja, pa cemo ih analizirati. Svoje licno iskustvo i rezultate, cemo imati za 10-ak godina i to je to. Ja necu cupati svojih 360 kom, jer cu biti zadovoljan prinosom od 20kg po stablu. Za moje potrebe je to dovoljno. Da sam pogresio oko sorti i razmaka, jesam, ali trudicu se da posledice svedem na minimum. Previse sam truda i novca ulozio, da bih sada bacio sve u vodu. Da ne pominjem zasad Sase Ristica, koji ima 7ha pod orahom. Naravno da necemo cupati, ali svakako nam je krivo sto informacije o spalir proizvodnji nismo znali ranije. Zato sto nocu da sadim jos. Zato sto mi treba jos zemlje da to realizujem. Zato sto sam na 3,6ha, mogao da posadim 1000 sadnica. Zato sto me interesuje zarada u narednih 30god, koliko cu realno ziveti. Zato sto mi se jebe, sta ce biti posle toga ( Mozda ce mi sin biti modni kreator, pa ga nece interesovati) Zato sto je to realnost, hteli mi to da prihvatimo ili ne. Zato sto sam odlucio da svoj zivot posvetim orahu, zato o intezivnom nacinu uzgajanja treba razmisliti. Zato smo napravili udruzenje proizvodjaca oraha. Ko hoce da sadi orah, da bi mu unuci zahvaljivali na kubicima drveta, neka nas zaobidje. Ovaj forum i stranica na fb su mesta na kojima treba da razmenjujemo iskustva i pricamo o buducnosti, a ne da se svadjamo i pljujemo jedni druge, jer razmisljamo razlicito.
 
Toki - "Zato smo napravili udruzenje proizvodjaca oraha. Ko hoce da sadi orah, da bi mu unuci zahvaljivali na kubicima drveta, neka nas zaobidje."

Zaobidji ti sam sebe. Kakav problem imas sa ovim? Orah se ne treba saditi za gradju?
 
jajajaja je napisao(la):
Toki - "Zato smo napravili udruzenje proizvodjaca oraha. Ko hoce da sadi orah, da bi mu unuci zahvaljivali na kubicima drveta, neka nas zaobidje."

Zaobidji ti sam sebe. Kakav problem imas sa ovim? Orah se ne treba saditi za gradju?
Kliknite za proširenje...

Ako ponovo procitas Tokijev post, ali u pozitivnom kontektsu (ne negativnom kao prvi put), videces da covek nema nista protiv gradje, vec kaze da ono sto oni rade nije relevantno za tebe i slicne, jednostavno niste ista ciljna grupa. Nema nijednog razloga za takav komentar
 
Desava da covek nesto kaze na forumu pa ispadne drugacije, jer nije uzivo. Meni je ovo delovalo bezobrazno.

@opax slazem se ja sa tobom, ja cu koristiti 95% tvojih saveta sledece godine.
 
Drugari i kolege, malo smo preemocionalno reagovali svi. Ima nas ovde raznih karaktera i sa raznim resursima i ciljevima.

Postoje ljudi koji vole da provociraju, postoje oni koji vele kao da pitaju, a u stvari da se malo pohvale, a postoje i oni koji traze zaista misljenje kolega i savet na osnovu konkretnog i prakticnog iskustva. Na primer, ja imam zasad kalemljenog oraha star 20 godina, ne mogu da kazem uspesan, mada se bas redovno odrzava, sem regularnog polivanja. Deo sam izvadio pre 3 godine, da povecam rastojanja, jer mi se ucinilo da je neralno orezivati tako velika stabla. U ocaju sam trazio kontakte ljudi koji imaju slicna realna iskustva, ali sam na momenat kao i svi poverovao i TV emisiji u kojoj je "najveci strucnjak za orah na Balkanu" rekao da orah moze da rodi i 280-300 kg po stablu. Na kraju sam posle par godina izasao na realne proizvodjace oraha, realna iskustva, pri tom u nekoliko razlicitih zemalja, a onda smo se okupili i mi u Srbiji i videli da je stanje zasada oraha kod svih nas (koji smo sadili po doktrini 10x10m i sl. savetima) vrlo slicno. Kako Toki rece, ako primenis sve agrotehnicke mere, onda ces dobiti oko 20kg po stablu. Druga stvar koja mi se nije bas svidela je to da te nase vec tradicionalne sorte cekas da dodju na rod 15 godina, dok ove za nas nove (strane) izadju na puni rod vec u 7-8 godina. Zeleo sam iskreno da mi neko potvrdi da u necemu gresim, da nije bas sve tako lose i da ce ove nase sorte ipak da rode obecanh 50kg po stablu ako nesto popravim.

Ispravno je saditi i sejance (ako je cilj stablo), i kvalitetne terminalne sorte (ako imas par stabala i ne planiras primenu ikakvih agrotehnickih mera), i lateralne sorte (u vecim zasadima, ekstenzivnim ili intenzivnim svejedno), ali ako danas kada znamo sve negativne posledice stare doktrine, sadis - sadi na normalnom rastojanju, da za 10-15 godina ne cupas i orahe i kosu. "Pitam, tek da pitam", ali "radim kako sam vec naumio", pa tako 5-6 puta, moze ponekad da izvede iz takta ljude koji se trude da daju savet. To je iskljucivo greska onih koji uopste pokusavaju da nekoga savetuju, a niko ih nije pitao za savet, a ne onoga ko samo zeli da cuje potvrdu da je u pravu. Studijska poseta ozbiljnim plantazama oraha u Evropi (ako se ljudi uopste sloze da vam pokazuju) kosta 500-800 eura dan. Za 7-8 godina to ce moci da se radi i kod nas. Nazalost, konacno sam shvatio da su u pravu vocarski savetnici koji imaju prava znanja i koji taj konsalting naplate. Nema besplatnih znanja. Za to se ulaze i velika energija, i vreme da se odredjena saznanja dobiju i novac investiran u sopstvene greske ili kupovinu tudjeg iskustva. Ljudi koji plate za konsultacije i tehnologiju to umeju i da cene. Vecina ostalih se prema tome odnose kao i prema svemu sto ne kosta nista, pa znaci nista i ne vredi. Ljudi u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, u razgovorima koje smo imali, dele vocarske zasade na "intenzivne" i "hobi zasade". To nisam izmislio ja. Kako su mi rekli, drzava nema nameru da u buducnosti stimulise podizanje hobi zasada, o kom god vocu da je rec. Stumulisace samo najrentabilniji vid proizvodnje, ako bi na taj nacin naterala ljude da prihvataju nove tehnologije. To je izgleda dobra podela - ili si profesionalac ili si ljubitelj oraha, koji ima neku ekonomsku korist. Knez Milos je poklanjao zemlju seljacima koji su sadili kalemljeno voce, posto Srbi po navici nisu sadili kalemove, jer su na kalem Turci naplacivali porez. Isti problemi su bili kad je trebalo ljude naterati da sade krompir pocetkom XIX veka ili zuti hibridni kukuruz posle II sv.rata.

Nezavisno od tehnologije uzgoja (ekstenzivna, intenzivna) vaze manje-vise ista pravila sadnje, djubrenja i sl. Razlikuju se oformljenje krune, orezivanje, intenzitet prskanja. Mnogi troskovi su isti - za ogradjivanje, obradu medjureda, sistem za polivanje i potrosnja vode, djubrenje, skupljanje ploda. Razlikuju se troskovi za nabavku sadnica, pripremu jama i sadnju, orezivanje, delimicno i hemijsku zastitu (kada prodjes atomizerom, sve je jedno da li je 100 ili 315 sadnica po ha). Razlika u troskovima je osetnija u prve 3-4 godine, a posle je malte ne ista, ali je berba osetno razlicita.

Jos nesto - treba zaboraviti pogled na vocarstvo analogican pogledu na ratarstvo, tipa "orah je orah". Nije svejedno koju sortu sadis, koliki je prinos, kakav je kvalitet, da li kalibriras ili ne. Kad se naucimo da gledamo koliko eura/ha ti daje izabrana sorta i nacin uzgoja sve ce postati jasnije. Amateri smo, sve dok emocionalno biramo "novosadske", "bugarske", "cacanske", "strane" sorte, slusamo koja najvise radja, koja ima najkrupniji plod, ali ne gledamo da li je rod prva ili cetvrta klasa, da li je jezgro tamno ili svetlo, kakao se cisti i koliko "polutki" se izvadi (od cega zavisi klasa pri prodaji ociscenog oraha), da li je medjunarodno priznata sorta koja ima bolju cenu pri izvozu, moze li da se proda brzo (za svega mesec-dva) u ljusci ili da se krcka za jezgro citavu sledecu sezonu, i najvaznije KOME prodajemo - nakupcima i poslasticarima ili za izvoz na trzista koja placaju 1,5-2 puta vise.

Jos jednom, dajte da prihvatimo ovo sve kao zelju da se nesto promeni na bolje i bez suvisnih emocija. Svako ima pravo da trosi svoj novac i vreme kao zeli. Forum je ovde da moze da se pita ili da se podeli informacija sa kolegama i on pripada svima nama.
 
Poslednja izmena:
Toki je napisao(la):
Nema tu nista nejasno, ali konkretno za orah, racunica je ovakva. Kada se ulaganja bace na papir, sve je x 3! Sadnice, navodnjavanje, djubrenje, bukvalno sve, ali i zarada je x 3
Kliknite za proširenje...

Toki,
nije bas tako crno belo, 3x vise sadnica ne povlaci automatski 3x vece ulaganje, neke stvari ne idu bas linearno, naprotiv.
Na primer:
1. ogradjivanje - kosta po hektaru uvek isto, ni vise ni manje. Tu je recimo intenzivan zasad u velikoj prednosti
2. sadnice - tu je racunica linearna/jednostavna
3. navodnjavanje - nekada da bi obezbedio 3x vise vode moze da znaci i 10x vise ulaganja. Naravno, ovde mnogo zavisi od mikrolokacije, ali nemamo svi vodu na 5-6m dubine ili reku pored sebe.
4. masinska rezidba - ajde da kazem da se nekako i organizujemo i obezbedimo taj trimer zajednickim snagama, za razliku od tvoje parcele, kod mene trimer ne bi imao sta da trazi u 40% zasada zbog neravnog terena.

Isplativost masinske obrade u Italiji (ili Americi) i Srbiji je totalno razlicita, iz prostog razloga jer cena radne snage nije ista. Masina ce se u Italiji isplatiti 3x brze nego u Srbiji, da apsurd bude veci, verujem da je ta masina u Italiji cak i jeftinija nego kod nas.
Ono sto niko nije pomenuo do sada, a Orah bi mogao da potvrdi ako zna, cuo sam (nepotvrdjena informacija) da je vreme i nacin cuvanja plodova novih sorti (Chendler,...) izrazito krace , a tu onda dolazimo do moguceg problema sa plasmanom oraha

Treba nam sira slika i potpuna informacija. I sam Orah je potvrdio da je video/cuo za veliki zasad u Italiji koji je nastradao zbog freziranja, pogresili ljudi a eto vec 30god rade intenzivne zasade.

Ja sam pre par dana na FB-u postavio naizgled jednostavno pitanje oko kopanja jama, dobio sam potpuno suprotne odgovore od ljudi koji su najaktivniji u grupi, i nakon toga bio jos vise zbunjen sta da radim.
Super sto se pokrenula cela ova prica, ali u mom slucaju bilo bi idealno da je krenula godinu dana ranije, ovako sam daleko odmakao da bi sad menjao, srecom pa je "projekat" podeljen u 2-3 faze, a do sledece godine bice sve mnogo jasnije, to sam siguran

pozdrav
 
vinca je napisao(la):
Isplativost masinske obrade u Italiji (ili Americi) i Srbiji je totalno razlicita, iz prostog razloga jer cena radne snage nije ista. Masina ce se u Italiji isplatiti 3x brze nego u Srbiji, da apsurd bude veci, verujem da je ta masina u Italiji cak i jeftinija nego kod nas.
Kliknite za proširenje...

Pitanje je tu i sta mi podrazumevamo pod masinskom obradom? Ako pricamo o mehanickom otresanju i skupljanju ploda, to je po meni potrebno vec za parcele vece od 2 ha kada dostignu rod od 1 t/ha pa nadalje. Eno Ivan je za svojih 10 ha nabavio sve to. Ako je rec o masinskom orezivanju spalira, to je pitanje izbora tehnologije uzgoja, tj. ako sadis spalir moras da ga orezujes masinski od 5. godine. Nije pitanje samo cene radne snage. Usput, u Srbiji je problematicno naci radnika za poljoprivredno gazdinstvo, skoro podjednako kao i u Italiji, a mozda cak i gore jer ce Indus pre otici u Italiju za 3 puta vecu dnevnicu. Pri 100% mehanizovanoj obradi orasnjaka jedan radnik moze da obradjuje 60-70 ha zasada samostalno, a u 3 nedelje berbe mu se pridruzi jos oko 10-15 sezobaca na skupljanju, ciscenju i klasiranju ploda.

vinca je napisao(la):
Ono sto niko nije pomenuo do sada, a Orah bi mogao da potvrdi ako zna, cuo sam (nepotvrdjena informacija) da je vreme i nacin cuvanja plodova novih sorti (Chendler,...) izrazito krace , a tu onda dolazimo do moguceg problema sa plasmanom oraha.
Kliknite za proširenje...

Mozda si u pravu. Nisam cuo za Chandler nesto slicno, ali znam da ima americkih sorti sa ljuskom koja se lose zatvara. Po informacijama koje imam, to nije nijedna od 4-5 lateralnih sorti o kojoj mi pricamo. Orah koji se ne proda u toku 1-2 meseca u ljusci se kratkotrajno smrzava na -16C da bi se ubili svi insekti u plodu. Nakon toga ide na cuvanje u velikim dzakovima, u specijalno opremljene hale. Ozbiljniji zasadi podrazumevaju i takve hale sa za cuvanje ploda kontrolisanom temperaturom i vlaznoscu. To nije klasicna hladnjaca kao za jabuke, ali moze da cuva orah i do 2 godine. Evo da odam i par komercijalnih tajni - orah se cuva dugo na +4C pri vlaznosti 70% ili +10C pri vlaznosti 70%. To se moze izgraditi sa podrskom IPAR programa EU koji ce od sledece godine da se dodeljuje u Srbiji. takvu halu mogu da ga izgrade krupniji farmeri samostalno ili manje zadruge orasara koje postoje u nekakvom radijusu od 30-tak km. Kome to treba? Onome ko ce prodavati jezgro, pa ga postepeno cisti i pakuje ili onome ko kalkulise i ceka trenutak kada cena oraha na trzistu skoci. Ista logika kao sa sezonskim vocem. Sacuvas u hladnjaci 1-2 meseca i vec cena drasticno skoci kada sveza roba nestane s pijaca. Cuvajuci orah do 2 godine moze da se zaradi i extra profit ako sledeca godina bude losa za orah, ali i da se izgubi na ceni, jer je proslogodisnji rod uvek jeftiniji ako ima svezeg.

vinca je napisao(la):
Treba nam sira slika i potpuna informacija. I sam Orah je potvrdio da je video/cuo za veliki zasad u Italiji koji je nastradao zbog freziranja, pogresili ljudi a eto vec 30god rade intenzivne zasade.
Kliknite za proširenje...

Sto se tice zasada Il Nocieto na 360 ha, oni kultivisanjem zemljista u medjuredu smanjuju rod (prinos 4,5 t/ha) u odnosu na zasad prof. Valiera koji samo malcira medjured (prinos 6 t/ha). To je samo stvar tvrdoglavosti ili inertnosti. Neko prati novija dostignuca ili eksperimentise i unapredjuje sam, a neko radi kako je navikao i ne prihvata novine.
 
Poslednja izmena:
=jajajaja Zaobidji ti sam sebe. Kakav problem imas sa ovim? Orah se ne treba saditi za gradju?
Kliknite za proširenje...
U pravu si za sve, imao sam teroristicki monolog sa namerom destabilizacije orasarstva u Srbiji.

Vinca - Znam da ima dosta oscilacija u troskovniku i da neke stvari izadju jeftinije, a neke skuplje, ali mrzelo me da detaljisem. Neko je pitao koliko kosta spalir, pa sam onako okvirno odgovorio.
Kopanje jama je takodje stvar same tvrdoce zemlje i njenog sastava. Ja sam npr kopao burgijom i nista nisam stavljao u rupu osim iste te zemlje. Moja njiva je orana milion puta i zemlja je godinama rastresita i sa dobrim procentom humusa. Na 2m dubine je pesak. Svuda je razlicito. Iz svog licnog iskustva sam znao da ne moram da kopam rupe 2x1 i da tu nesto radikalnije menjam. problem su zemljista na kojima nije godinama nista radjeno, kamen, glina ili ko zna kakve jos primese u zemlji. Da bi ti neko odgovorio na pitanje kakve rupe da kopas, mora da zna sve te faktore, da bi ti pravilno odgovorio. Mislim da odgovor znas i sam i da ti najbolje poznajes zemlju na kojoj sadis.

Naravno da je cela prica oko udruzenja dobra i da se nekima ne svidja, ali znas i sam o cemu smo pricali pre godinu dana ovde na forumu. Panta i ja smo prvi "otkrili" problem crva u stablu, a ja sam ga identifikovao i nasao njegov latinski naziv. Onda smo se time bavili mesecima, da bi nam moderator zabranio na nastavimo pricu o tome, jer postoji tema o crvima....
Moralo se nastaviti dalje i do udruzenja je jednostavno moralo doci. Previse je ozbiljan ovaj biznis da bi smo ostali na nivou raspravke na forumima.
Ovaj forum je bio mesto na kome smo se upoznali svi i odusevljavali kada se pojavio Debeljevic. :)
Zar nije dobro sto smo se svi upoznali licno i sto sada bar malo vise znamo oko oraha.
Dobro je sto svi sada imaju dilemu oko toga sta je bolje, jer juce nismo ni znali da postoji druga opcija.
Krivo je i meni sto sve to nije pocelo ranije, ali da nije svih nas, ta tema se ne bi ni pokrenula. Mi smo je zapoceli, a o ishodu cemo diskutovati. Neko ima znanje, neko iskustvo, neko volju, pa valjda ce se nesto pametno izroditi iz svega.
Ja volim da cujem suprotno misljenje i nikada se nisam svadjao na forumu. ....a prosle godine sam imao dosta drugacije misljenje o svemu, sada ga korigujem i ispravljam "greske".
Svako neka radi kako misli da je najbolje.
 
Želim da se zahvalim kolegi Orah na trudu i zalaganju, jer sam zahvaljujući njegovim postovima mnogo toga naučio, a ponešto i primjenio u svom zasadu.

Ovo sam zatekao jutros.
 
Poslednja izmena:
Momak sa Mercedesom 190 sletio sa puta i polomio 16 betonsih stubova. Sreća samo materijalna šteta. I orasi su preživjeli, samo jedan malo ogreban.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh