Orah - opšta tema

Zelim Savezu uzgajivaca oraha Srbije dug i uspesan rad. To je pravi primer odlicne ideje, a u stvari necega sto je u savremenom svetu sasvim normalno. Mislim da clanovi saveza, ako mogu, trebaju postati i oni koji imaju parcele na kojima planiraju da zasade orah. Medju kojima sam i ja. Takvih u Srbiji mora biti sve vise inace nista necemo da postignemo. Vrlo je bitna dostupnost informacija. Upravo to nisu imali svi ovi clanovi koji imaju velike zasade sa terminalnim plodonosenjem. Pa jedan moj domaci samonikli sejanac u 12oj godini ima preko 10kg ploda, znaci vise nego Rasna.Jedna od stvari koja je urgentna je da se u dogovoru sa drz. inst. obezbedi kontrola sortnog kvaliteta kod svih rasadnicara u Srbiji koji prodaju sadnice oraha. Da se jednom za svagda stopira laziranje sorti. Da se utvrdi neki pravilnik i nacini kaznjavanja za svakog proizvodjaca koji je prodao sadnicu pod laznim imenom. Mislim da bi sto pre trebalo da se organizuje u dogovoru sa ministarstvom jedno vece predavanje nasih najboljih strucnjaka za Orah, i da nakon toga ukratko svi mi znamo sta, kad , kako u vezi sa novom sadnjom. Ova pojedinacna iskustva, a kojih je malo, ne znace mnogo buducim vlasnicima orasara. Moramo da se ugledamo na komsije Rumune koji su za cudo medju prvih 10ak izvoznika oraha u svetu.Ako i oni imaju prinose po stablu kao nasi clanovi udruzenja (molim da se niko ne uvredi ovo je receno za dobro svih) onda samo mozemo da se pitamo koliko imaju posadjenih stabala i koliko mi kaskamo za njima. Mislim da mi u Srbiji nemamo finansija za investiranje u intenzivne zasade, a isto tako i da je sadnja na 10x10 neisplativa.
 
Proces zavodjenja reda u orasarstvu ne moze se realizovati preko noci. Ne mozemo reci koji su rasadnici pouzdani, dok ceo savez ne potvrdi kvalitet. Pojavio se g. Debeljevic, kao Mojsije orasarstva, pa se ubrzo ispostavilo da covek zaista ne govori istinu... 300 kg po stablu... Da moze, ali kada stablo dostigne ogroman raspon krosnje i 200 godina starosti. Svi mi moramo ucestvovati u poboljsanju orasarstva u Srbiji. Nece biti rezultata, ako se ne ukljuce svi koji se orahom bave. Jos jedna bitna stvar. Spalir sadnja zaista donosi mnogo vecu zaradu i prinos, ali isto tako i mnogo vise truda i ulaganja po hektaru. U odnosu na klasican nacin uzgoja 10x10m, staje oko 100 sadnica po ha. U spalir proizvodnji sadite oko 300 sadnica! Dakle 3x vise svega. Novca, truda, rada... U takvoj proizvodnji se ne moze dozvoliti da posadimo jedan ha i onda "cekamo" da pare pocnu padati sa krosnje. Ne razumem ljude koji imaju par posadjenih oraha i onda napisu ovde da ne prskaju, ne zalivaju, ne djubre, a nisu zadovoljni prinosom od 10-20kg po sadnici. Sta ocekivati od zasada u koji se ne ulaze? Svako ko misli da posadi orah i ne ulaze u njega, nema cemu da se nada. Ne postoji sorta koja ce doneti novac bez ulaganja novca i truda. Sto se mene tice, lateralne sorte su buducnost i mi imamo Rasnu. Uvozne cemo svakako probati, ali vreme ce pokazati kako ce napredovati kod nas. Ministarsto poljoprivrede ce pomoci, ali samo ako svi stanemo iza svojih stavova i ako budemo hteli da krvnicki radimo na proizvodnji. Kada nas bude mnogo vise u savezu, tada cemo moci radikalnije da menjamo stvari koje ne valjaju. Za sada nas je 20 i vec ima rezultata, zamislite 100 ljudi koji stoje iza nekog stava... Kada se svi ukljucimo, tada ce biti jos bolje. Jos jedna davno recena, pametna izreka za kraj... Vocka ne trazi gospodara, nego slugu. Legenda o cudovatoj vocki, koja se samo posadi i nema tu nista da se radi, jednostavno ne stoji.
 
Bravo...

Ljudi misle da je dovoljno posaditi i gotovo. Ima tu par veoma losih glasina. Tipa- orah se ne orezuje, orah kada spoji krosnju ispod njega nista ne raste, orah se ne prska... itd. Videli ste zasad mog tasta, neprskan, samo kosen, bez djubriva i lose sadnice. Katastrofa. Za 30 godine ide u ogrev i to je to. Mozda bude par stabala bez cvorova.

Ja cu posaditi sejnovo i rasnu verovatno, i napraviti ogroman razmak izmedju. Kako bih mogao da imam taj prinos od 40-50kg po stablu za 30 godina, kao neku vrstu penzije. Izmedju rasne verovatno manji razmak.
 













zadnja slika dole vidi se onaj mali orah sto bi se eklo isto godiste kao i ostali :D ali njega nisam dirao...vidi se da je jedan cini mi se najveci napravio luk u obliku S slova,ko zna sta ce biti sa njim.Inace ovo je moj amaterski rasadnik iza kuce u bastici,sto tu dobijem sve nosim u selo.
 
Ja bih ovog u S cepovao, ali ako je zasadjen gde i treba. Ovaj mali siroma dal je zaklonjen ili sta, crno pace. Ovo je americki crni jel tako?

Ja sam danas posejao oko 520 oraha crnog americkog. Kada treba da niknu od prilike? Sve to na jesen treba da presadim, a ovaj sto sam kupio od njega seme kaze da posle 2 godine ima metar dubok koren, kaze prevelika je muka da se presadi.

Zvao sam par firmi za PVC stubove, njih planiram da stavljam, oko 100 dinara jedan. Imate li iskustva sa njima? Da li se krive? Imaju li cvrstocu uopste.

I rekao si da si skidao pupoljke, vidim sada si pustio dosta grancica? Hoce li to biti tu grane sledece godine ili ce to opasti. Meni tu generalno treba pomoc, nikad u zivotu nista nisam sadio, pa kako da prepoznam te pupoljke za koje treba da skidam.
 
Nisu na stalnom mestu e vidis i tu cu imati problem,sadio sam ih vrlo blizu zbog porasta u visinu.To sto ti pricas je JUglans nigra a ovo moje je klasican divlji orah Juglans regia i zove se jos obican,domaci,grcki,persijski i engleski orah.Ovo nisu grane vec listovii oni na kraju vegetacije opadaju.Sto se tice korena on se pred sadnju preseca ali samo centralni naravno,s obzirom da ces ti da dobijas sejance znaci pre presaadjivanja centralnu zilu uklonis do nekog razgranjenja.Sto pre to bolje ali da vec bude kolko toliko jak koren da ne bi biljka dozivela sok veliki.Ja nisam prekracivao na svima s toga ima da se namucim kad budem presadnjivao kroz mesec dana.Sto se tice nicanja ja sam to bacao u pesak s tim sto sam uzimao sto manje i stavljao ih na dubinu koju sam ti rekao u prethodnim postovima.ako sam pomogao bilo sta onda super.pozdrav
 
Rasadnici sade 20x50 cm.

- - - - - - - - - -


Gostovanje u emisiji televizije B92 "Dobra zemlja" 01.11.2015., na poziv Urosa Davidovica. Kratko, ali oznacili smo probleme orasarstva i pokazali da resenje postoji. U dogovoru smo da bude jos par gostovanja, gde bi smo dublje usli u problematiku tehnologije intenzivnog uzgoja oraha.
 
Hteo sam da probam da podmladim stariji orah tako sto bi ocekao jedan deo krosnje koji nesto slabije olistava dok sa strane celog stabla je sve dobro.
 
Za Opaxa jedno pitanje: postoji li neki drugi način za orezivanje ili je mašinski (sa traktorom) jedini? Ako sam dobro shvatio taj deo je jedan od najskupljih ako ne i najskuplji u celom projektu....... Lako će se udružiti par proizvođača iz jednog dela Srbije i kupiti jedan, ali šta da rade oni koji nisu u njihovoj blizini a treba da se orezuje.....

Za ostale: valja li tek posađene sadnice isti dan tretirati Bordovskom čorbom?

- - - - - - - - - -

Za Opaxa jedno pitanje: postoji li neki drugi način za orezivanje ili je mašinski (sa traktorom) jedini? Ako sam dobro shvatio taj deo je jedan od najskupljih ako ne i najskuplji u celom projektu....... Lako će se udružiti par proizvođača iz jednog dela Srbije i kupiti jedan, ali šta da rade oni koji nisu u njihovoj blizini a treba da se orezuje.....

Za ostale: valja li tek posađene sadnice isti dan tretirati Bordovskom čorbom?
 
Uvek moze da se orezuje i rucno, jedino sto je to prilicno veliki posao na velikim parcelama, grane mogu da dostignu i do 5-6 cm u precniku za 3 godine, a i trebace ti platforma dizalica za rezace.

Gledali smo te masine za orezivanje. Nista sto dobar masinski inzenjer hidraulicar ne moze da napravi. Svaki disk (6 komada) ima svoj hidraulicki motor, koga napaja pumpa za ulje iz traktora. Takodje je potrebna regulacija ugla rezanja, jer moze da se menja nagib tla, a sadnice rastu vertikalno, sto bi se kontrolisalo iz kabine traktora. To je sve. Jedino traktor mora da bude tezak, pa dam zato nabavio Skip kojim sada cistim parcelu, posle cu kopati rupe i kasnije za njega pravim masinu za orezivanje.

Sledece godine pocinje primena IPAR programa EU za poljoprivredna gazdinstva veca od 5,5 ha i davace kredite do 2 miliona eura, za opremu i objekte, sa bespovratnih do 70% sume. Tako moze da se opremi veliko orasarsko gazdinstvo svime sto treba za obradu zemlje, branje, skladistenje i cak preradu i pakovanje.
 
Poslednja izmena:
Prijatelj dize zasad od nekih 60 stabala oraha. Pa cu i ja uzeti par sadnica uz njega za sebe i kupicu jos nesto sa strane. Moze neka preporuka savet? ps planiram maksimalno nekih 5 stabala ali opet ne bih voleo da cekam 10 godina i na kraju ne dobijem nista :D

hvala
 
jel mozda neko zna za neke turske orase? navodno prorode posle 2-3 godine,daju veci rod i gusce se sade(ako je bilo reci o ovome recite pa cu iscitati celu temu da ne pisete ponovo)
 
ima li neko iskustva sa zalivanjem kap po kap mladih oraha? koji period u toku godine? koliko često, koliko litara po sadnici na dan.........
 
Pa zaliva se u susnom periodu zar ne? Koliko pa vidis dokle je vlaznost se prosirila, i 20-30l ako se daje svaki 3-4 dan je dosta.
 
Kolege treba mi pomoć/savjet.
Danas sam zasadio 37 kom (30 Rasna i 7 Čendler). Sadnice su visoke 2 - 3 m iznad zemlje i svejedno sam ih planirao skraćivati. Da li da ih skraćujem sad i mažem voskom ili da čekam april, maj.

Kad sam sadio prije 3 godine nisam imao taj "problem" jer je najviša sadnica bila visoka oko 1,5 m.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh