Zelim Savezu uzgajivaca oraha Srbije dug i uspesan rad. To je pravi primer odlicne ideje, a u stvari necega sto je u savremenom svetu sasvim normalno. Mislim da clanovi saveza, ako mogu, trebaju postati i oni koji imaju parcele na kojima planiraju da zasade orah. Medju kojima sam i ja. Takvih u Srbiji mora biti sve vise inace nista necemo da postignemo. Vrlo je bitna dostupnost informacija. Upravo to nisu imali svi ovi clanovi koji imaju velike zasade sa terminalnim plodonosenjem. Pa jedan moj domaci samonikli sejanac u 12oj godini ima preko 10kg ploda, znaci vise nego Rasna.Jedna od stvari koja je urgentna je da se u dogovoru sa drz. inst. obezbedi kontrola sortnog kvaliteta kod svih rasadnicara u Srbiji koji prodaju sadnice oraha. Da se jednom za svagda stopira laziranje sorti. Da se utvrdi neki pravilnik i nacini kaznjavanja za svakog proizvodjaca koji je prodao sadnicu pod laznim imenom. Mislim da bi sto pre trebalo da se organizuje u dogovoru sa ministarstvom jedno vece predavanje nasih najboljih strucnjaka za Orah, i da nakon toga ukratko svi mi znamo sta, kad , kako u vezi sa novom sadnjom. Ova pojedinacna iskustva, a kojih je malo, ne znace mnogo buducim vlasnicima orasara. Moramo da se ugledamo na komsije Rumune koji su za cudo medju prvih 10ak izvoznika oraha u svetu.Ako i oni imaju prinose po stablu kao nasi clanovi udruzenja (molim da se niko ne uvredi ovo je receno za dobro svih) onda samo mozemo da se pitamo koliko imaju posadjenih stabala i koliko mi kaskamo za njima. Mislim da mi u Srbiji nemamo finansija za investiranje u intenzivne zasade, a isto tako i da je sadnja na 10x10 neisplativa.