Orah - opšta tema

[OPAX]

Orah, tebe su naši stručnjaci baš iznervirali.

Nisam bio u Italiji, ne kažem da ta priča nije tačna, ali kažem da mi je malo vjerovatno da Rasna ili Čendler posađeni na 8x6 m, na našim prostorima, u 5. godini mogu dati 7 kg po stablu ili u 10. godini da mogu dati 25 kg po stablu (3 puta više od Šampiona ili 3,5 puta više od Šejnova). Rod od 25 kg po stablu mi je vjerovatan za 20+ godina star orah
Volio bih da se javi ko je imao takav prinos pa da razmjenimo iskustva.

To ti je isto kao kad u Bosanskoj krajini kukuruz rodi sa 5t/ha pa je domaćin prezadovoljan, a onaj u Vojvodini kad mu je loša godina ima 10t/ha.
Da ga svaki dan gledaš kako raste i da tjeraš muve sa njega, jednostavno ne ide.

Aco, i ti ces biti iznerviran kad nakon 15-20 godina kao ja ne mozes da docekas taj obecani rod. Nervorim se sto nas obmanjuju, a niko od tih strucnjaka nema ni normalno ogledno dobro. Debeljevic zna da reze tresnju, to mozda ide i za orah pri sadnji male gustine, ali zasto daje savete o sadnji koji nemaju veze sa karakteristikama sorte i zasto izmislja plantaze u Italiji i Spaniji koje su po tom principu sadjene? Sorte lateralnog plodonosenja nisu sve rodne podjednako. O tome sam pisao na Facebooku. O Rasnoj niko nema podatke, ali je od ovih sorti koje su nama dostupne verovatno najbolja. Lako moze da se desi da je dva puta manje rodna od nekog Chandlera, na primer.

 

[rosuljac]

A gde onda naći kod nas te strane sorte ? Mislim da ih niko ne kalemi

 

[OPAX]

Zato i pokusavamo da se organizujemo i za par godina imamo dobre sadnice i u nasim rasadnicima. Ja sam u pregovorima sa nasim krupnim kalemarima iz okoline Krusevca da mi usluzno okaleme domacu podlogu (sejanac) kalem-granciama koje cu kupiti u Italiji u februaru. Sadnice iz Francuske su skupe i krecu se oko 21-22 eura/komad, dok su Turske jeftinije (6-7 eura/kom), ali kazu da nisu najboljeg kvaliteta za nase uslove. Italija nema svoju proizvodnju sadnica. Nalazio sam na netu dosta rasadnika u Bugarskoj, ali nisu provereni i ne znas sta si kupio.

 

[miko88]

U pravu je OPAX, to je veoma mukotrpan posao, još ako posle 7-8 godina čekanja skontaš da ništa nije ne blizu kako si planirao, moraš se iznervirati...

 

[OPAX]

Evo jedne paradigme. Danas niko ne sadi jabuku na rastojanju 4x4 ili 4x5m, kao sto se to radilo pre 20 godina. Prinos u takvom slucaju je 17 t/ha.
Danas svi sade jabuku na patuljastoj podlozi M9, koja se sadi na 4x1m ili cak 4x0,75m i postize prinos od 40 t/ha. Da, ulaganje je vece u sadnice, ali je i prinos po hektaru daleko veci. Ovo nije jedini faktor pri podizanju zasada. Za razliku od Poljaka ili Francuza, kod nas nema dobrih savetnika i ljudi biraju sorte koje daju najveci prinos po ha (tipa - jabuka je jabuka), ne znajuci da cena jabuke raznih sorti moze da se razlikuje i do 3 puta. Srbija vazi za proizvodjaca jeftinih sorti jabuke, pa je prinos po hektaru visok, ali zarada po hektaru dosta manja nego kod Francuza ili Poljaka.

Zemljiste koje posedujemo je mnogo vise ogranicavajuci faktor nego cena sadnica, jer cesto ne mozes da ga dokupis. Intenzivna (gusta) sadnja je daleko isplativija sa aspekta agrotehnickih mera (sistema za polivanje, djubrenje, hemijsku zastitu). Sve ovo su strucnjaci iz kalifornije testirali jos 70-tih godina i dosli do zakljucaka da sorte sa terminalnih rodom i malim prinosom nisu interesantne sa aspekta ozbiljnog bavljenja proizvodnjom oraha i profita. Medjutim postoji jedno orranicenje - ako ne orezujete orah masinski, sadnja u spaliru je besmislena. Onda treba ici na manju gustinu i prakticno daleko manji prinos. Masinsko orezivanje se radi svake 3 godine. Zbog ovoga se proizvodjaci oraha u drugim drzavama udruzuju i kupuju zajednicki trimer za masinsko orezivanje (cena 35-80.000 eura), ili se pojavljuju ljudi koji se time usluzno bave.

 

[paliic]

Kolega @ОРАХ je u pravu, prošle godine sam se vozio preko severne Italije i video posađena stabla oraha na špaliru, ali vozilo se relativno brzo tako da ni sam nisam bio siguran šta sam video. Sećam se samo mašinski orezanih krošnji. Ovom prilokom se zahvaljujem kolegi na dvim do sada podeljenim informacijama.

Ja sam posadio prošle godine Chandler, ali sadnice su bile jako male i nerazvijene, jednogodišnje, taka da je još uvek rano da pričam o njemu.

Veoma sam zainteresovan za nabavku sadnica iz inostranstva ili za kupovinu kalem grančica (kalemljenje u domaćoj radinosti).
Zato predlažem da napravimo neki skup, pa koje zainteresovan da dođe, ako ništa drugo da makar ćemo se upoznati. Bilo bi dobro da vidimo ko je odakle pa da na osnovu toga odredimo lokaciju.

 

[miko88]

Dobra je ideja da se napravi skup.

 

[Srdjan Žorž]

Slazem se barem da izmenimo iskustva a i da odemo do italije nije problem imam tamo familije mogu da nam organizuju posetu neke plantaze.

 

[miko88]

Supe, idemo u dobrom pravcu, nadam se da ćemo istrajati.

 

[ubovicratko]

Evo jedne paradigme. Danas niko ne sadi jabuku na rastojanju 4x4 ili 4x5m, kao sto se to radilo pre 20 godina. Prinos u takvom slucaju je 17 t/ha.
Danas svi sade jabuku na patuljastoj podlozi M9, koja se sadi na 4x1m ili cak 4x0,75m i postize prinos od 40 t/ha

Sade, sade i dalje nije bas 4x4 vise je 4x2-2,5 m [MM 106] i imaju veci prinos nego na M9 [uglavnom 3,8x0.8m] gde se dobija veci procenat I klase [zbog toga se sadi] koja je za moj ukus manje aromaticna i ukusna, ali to je vise zbog vegetativne podloge, ovde se radi o orezivanju sto je ok.

 

[OPAX]

Ideja je da dovedemo prof.valiera da odrzi predavanje u Beogradu, kome bi moglo da prisustvuje mnogo zainteresovanih ljudi besplatno. On se bavi konsaltingom i to je dosta skupa usluga, ali ce biti korisna svima, te bi smo morali da nadjemo sponzora koji bi sve to platio. Takodje i sve posete njima i razgovri su transfer znanja i deo konsaltinga i to rade za novac, inace ne bi gubili vreme na potencijalnu konkurenciju ili odavali svoje profesionalne tajne u koje su investirali mnogo sobstvenog vremena i novca. Gledao sam prezentaciju koju pokazuje na gostujucim predavanjima - ima oko 120 slajdova. Ta varijanta bi bila dosta interesantna, ako bi smo mogli da je relaizujemo zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom ili nekim institutom za vocarstvo.

 

[Srdjan Žorž]

Trazimo da finasira ministarstvo a svako neka postakne temu u svojoj lokalnoj PSSS.

 

[Toki]

Cinjenica da smo sami i da ne postoji udruzenje orasara i nije tako losa, jer nemamo problema sa monopolistima. Svi mi koji imamo malo ozbiljnije zasade ili cemo ih imati, udrzivanjem mozemo da postavimo neke stvari o ovoj proizvodnji. Shvatite da ukoliko se nas bar 20 udruzi i budemo imali neku ozbiljniju kolicinu oraha, mozemo da postavljamo cenu i bavimo se izvozom. Malinari se udruzili i sada uzimaju lovu... Vec ih ima toliko da nakupci ne mogu sa njima da manipulisu kao proteklih godina. (Vucic ne zeli protest ispred Vlade, hladnjace ucenjene, problem resen. Otkupljen svaki gram maline, po extra cenama) Skupilo se 100 pedera i napravili Paradu ponosa, cela drzava im ne moze nista... Moje licno misljenje je da moraju da se ukljuce mediji, a tu mogu da pomognem jer sam proteklih godina radio u toj bransi i znam dosta ljudi iz tog sveta. Naravno kao pojedinac sam nemocan i svako od nas takodje. Naravno neko treba da pokrene celu pricu i to je ono najteze, ali je bitno bar pokazati volju, ovde ili na Fb. Ukoliko se budemo organizovali za taj skup, (ma kakav) ja obecavam da ce ceo dogadjaj biti zabelen kamerom i objavljen na B92. Posle toga sponzori ce se sami javljati, jer tako to ide. Suvise je zanimljiva tema i nekom od potencijalnih sponzora se mora svidti. Budimo optimisti

 

[OPAX]

Video sa plantaze u Italiji na kojoj se gaji sorta Tulare:

https://www.facebook.com/orah.rs/videos/vb.967399203273446/1109344035745628/?type=2&theater

12-14. jula smo bili u poseti najvecim odgajivacima oraha u Italiji. Posetili smo profesora agronomije, dr. Alberta Valiera u mestu Rovigo na severu Italije, savetnika krupnih odgajivaca oraha u Italiji, Moldaviji, Turskoj, Makedoniji, Gruziji i Australiji. Doktorirao je i radio na odgajanju oraha u Kaliforniji 80-tih. On raspolaze sobstvenom plantazom sa zasadima starim 26 i 11 godina, na povrsini 50 ha, na kojima posle 7. godine dostize prinos do 6000 kg/ha. Njegova plantaza je istovremeno ogledno dobro za teritoriju Evrope najprestiznijeg u proizvodnji i selekciji oraha Kalifornijskog univerziteta.
Na videu mozete videti prof. dr. Alberta Valiera u zasadu sorte Tulare, lateralnog tipa plodonosenja, kalemljenog na podlozi Pradox, posadjenog na rastojanju 7x7 m.

- - - - - - - - - -

Orah, tebe su naši stručnjaci baš iznervirali.

Nisam bio u Italiji, ne kažem da ta priča nije tačna, ali kažem da mi je malo vjerovatno da Rasna ili Čendler posađeni na 8x6 m, na našim prostorima, u 5. godini mogu dati 7 kg po stablu ili u 10. godini da mogu dati 25 kg po stablu (3 puta više od Šampiona ili 3,5 puta više od Šejnova). Rod od 25 kg po stablu mi je vjerovatan za 20+ godina star orah
Volio bih da se javi ko je imao takav prinos pa da razmjenimo iskustva.

To ti je isto kao kad u Bosanskoj krajini kukuruz rodi sa 5t/ha pa je domaćin prezadovoljan, a onaj u Vojvodini kad mu je loša godina ima 10t/ha.
Da ga svaki dan gledaš kako raste i da tjeraš muve sa njega, jednostavno ne ide.

Aco, evo kataloga francuskog rasadnika LQP, u kome se jasno navodi rodnost sorti:
http://www.l-q-p.com/2008/gb/noix/Varietal%20choice%20(walnut.pdf

Franquette, terminalni tip plodonosenja, pri intenzivnom (sa masinskim orezivanjem, polivanjem, djubrenjem) uzgajanju, sadnji 8x8m, u 10-toj godini ... 3200 kg/ha

Franquette, terminalni tip plodonosenja, pri polu-intenzivnom uzgajanju, sadnji 10x10m, u 10-toj godini ... 1700 kg/ha. Izgleda dosta vise nego nase terminalne sorte, ali svakako ne 50 kg po stablu.

Lara, lateralni tip plodonosenja, pri intenzivnom (sa masinskim orezivanjem, polivanjem, djubrenjem) uzgajanju, sadnji 4x8m, u 8-oj godini ... 6000 kg/ha

Fernor, lateralni tip plodonosenja, pri intenzivnom (sa masinskim orezivanjem, polivanjem, djubrenjem) uzgajanju, sadnji 4x8m, u 8-oj godini ... 3205 kg/ha

S tim da Fernor ima jako kasnu vegetaciju (slicno kao Rasna) i izbegava kasne prolecne mrazeve. Isto tako rodnost nasih sorti lako moze da bude od 1000 do 3000 kg po ha, ali niko to nije statisticki obradio.

 

[vinca]

Zemljiste koje posedujemo je mnogo vise ogranicavajuci faktor nego cena sadnica, jer cesto ne mozes da ga dokupis. Intenzivna (gusta) sadnja je daleko isplativija sa aspekta agrotehnickih mera (sistema za polivanje, djubrenje, hemijsku zastitu). Sve ovo su strucnjaci iz kalifornije testirali jos 70-tih godina i dosli do zakljucaka da sorte sa terminalnih rodom i malim prinosom nisu interesantne sa aspekta ozbiljnog bavljenja proizvodnjom oraha i profita. Medjutim postoji jedno orranicenje - ako ne orezujete orah masinski, sadnja u spaliru je besmislena. Onda treba ici na manju gustinu i prakticno daleko manji prinos. Masinsko orezivanje se radi svake 3 godine. Zbog ovoga se proizvodjaci oraha u drugim drzavama udruzuju i kupuju zajednicki trimer za masinsko orezivanje (cena 35-80.000 eura), ili se pojavljuju ljudi koji se time usluzno bave.

1.Ovde kazes da se orezuje masinski svake 3 godine, a u prethodnim se pominjao da se orezuje trimerom svake godine, su to dva razlicita izvora, tj sta je tacnije?
2. kazes povadio si dva reda Sejnova u 15oj godini, jel prorodio posle toga?
3. razmaci koje spominjes za sadnju, jel to pravilo vazi i za terene pod nagibom (konkretno, okrenuto ka jugu)
4. konkretno pitanje, ako bi npr sadio Chendler, ali ne u spaliru , koje bi rastojanje uzeo? Pitam jer si me bacio u veliku nedoumicu, i razmisljam se da mozda idem 7cool:x14(15)m da bi ostavio mesta da se mozda uglavi dodatan red sledece godine, ako se tvoja saznanja uklope u ono sto ja radim (sad niti ima sadnica, niti imam toliko para, a daleko sam odmakao da bi sve zaustavio na dodatnih 1-2 godine).
5. jel imas nesto novo oko same sadnje, jel prave jame, jel taj treset iz Tutina ima smisla,...?

p.s. obecao sam update kad obidjem zasad 25god star kod Pozege, jos nisam bio, bice za 1-2 nedelje, nije se stiglo

pozz

- - - - - - - - - -

Ideja je da dovedemo prof.valiera da odrzi predavanje u Beogradu, kome bi moglo da prisustvuje mnogo zainteresovanih ljudi besplatno. On se bavi konsaltingom i to je dosta skupa usluga, ali ce biti korisna svima, te bi smo morali da nadjemo sponzora koji bi sve to platio. Takodje i sve posete njima i razgovri su transfer znanja i deo konsaltinga i to rade za novac, inace ne bi gubili vreme na potencijalnu konkurenciju ili odavali svoje profesionalne tajne u koje su investirali mnogo sobstvenog vremena i novca. Gledao sam prezentaciju koju pokazuje na gostujucim predavanjima - ima oko 120 slajdova. Ta varijanta bi bila dosta interesantna, ako bi smo mogli da je relaizujemo zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom ili nekim institutom za vocarstvo.

jel imas predstavu o kojoj cifri se radi, mislim na to gostovanje?

 

[OPAX]

1.Ovde kazes da se orezuje masinski svake 3 godine, a u prethodnim se pominjao da se orezuje trimerom svake godine, su to dva razlicita izvora, tj sta je tacnije?
2. kazes povadio si dva reda Sejnova u 15oj godini, jel prorodio posle toga?
3. razmaci koje spominjes za sadnju, jel to pravilo vazi i za terene pod nagibom (konkretno, okrenuto ka jugu)
4. konkretno pitanje, ako bi npr sadio Chendler, ali ne u spaliru , koje bi rastojanje uzeo? Pitam jer si me bacio u veliku nedoumicu, i razmisljam se da mozda idem 7cool:x14(15)m da bi ostavio mesta da se mozda uglavi dodatan red sledece godine, ako se tvoja saznanja uklope u ono sto ja radim (sad niti ima sadnica, niti imam toliko para, a daleko sam odmakao da bi sve zaustavio na dodatnih 1-2 godine).
5. jel imas nesto novo oko same sadnje, jel prave jame, jel taj treset iz Tutina ima smisla,...?
6. jel imas predstavu o kojoj cifri se radi, mislim na to gostovanje?

1. Detalje masinskog orezivanja (trimerom sa vidijskim diskovima) sam saznao tek od Italijana. Orezuje se svake 3 godine, ali ne iste godine stablo sa obes trane, posto onda ne bi bilo roda. Prakticno se orezuje svaki drugi red, pa sledece godine onaj propusteni, a onda se to ponavlja u ritmu od 3 godine. Znaci svako stablo se orezuje sa jedne strane ove godine, sa druge strane sledece godine i tako svake tri godine se ponavlja svaka strana.
2. Nije prorodilo bolje, posto su se grane forirale pogresno, pa ce trebati da se orezu vrhovi svih grana, da stimulisem rast bocnih lastara. Drugo, Sejnovo je dosta rane vegetacije, pa ne radja bas svake godine zbog mrazeva.
3. Razmaci koje pominjem su minimalni zbog traktorske obrade. Juzna ekspozicija moze samo da poboljsa rodnost.
4. Za Chandler ti ne treba vise od 10m u trouglu, ako ne budes orezivao krosnju, ali orezivanje stimulise rodnost i kvalitet ploda kod lateralnih sorti, te bi imao manju rodnost po hektaru svejedno svejedno, nada bolju nego kod domacih sorti. On je slabo bujna sorta. 15m treba za bujne poput Sejnova.
5. Da, prave jame. Parcelu djubre stajnjakom samo pre sadnje, jer kasnije stajnjak dovodi do zaraze ploda bakterijama tipa E.Colli. Ne stavljaju nista u jame jer kazu da imje skupo, mada je dobro da se kvalitet zemlje oko korena poboljsa. Ne znam gde je Debeljevic pokupio to sa tresetom, ali mislim da ima smisla. Treba se raspitati oko toga kod kolega koji sade tresnju, jabuku i sl. Mislim da to i zeolit vazi za sve vrste voca, ako je iko cuo za tako nesto.
6. Nisam jos razgovarao sa njim oko cene gostovanja, ali predpostavljam da je zbir cene puta, smestaja i honorar za usluge konsaltinga, sto je ukupno pozamasna cifra. Ja u februaru idem po kalem-grancice, pa cemo pricati o tome. Za sada je vazno da organizujemo udruzenje. Ako ima dovoljno zaintersovanih, moze da se isfinansira i unutar udruzenja, mada ne bih ljude da plasimo nikakvim clanarinama. Nije to poenta udruzenja.

 

[MilanVojvoda]

Nasao sam neki dokument u vezi rodnosti nasih sorti oraha. Evo teksta i tabele.

OSOBINE NOVOSADSKIH SORTI I SELEKCIJA ORAHA
M. Korac, Branislava Golosin, S. Cerovic Jasnalcorac *
Izvod. U radu je istaknuto da je sorta bitan uslov uspesnosti biljne a posebno
vocarske proizvodnje u kojoj je orah po svojim osobinama specifican.
Osobine nasih sorti i selekcija oraha prikazane su tabelarno. Treba napomenuti da
se na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na selekciji oraha radi vise od 45 godina
i da je taj posao zapoceo prof. dr Mirko Rudie, a da je nastavljen kroz vise generacija.
Prve i jedine sorte oraha (njih pet) su iz ovog centra. Neke nase sorte i selekcije po mnogim
osobinama, u prvom redu rodnoscu i kvalitetom plodova, nadmasuju u svetu poznate
sorte Franquette i Sejnovo. Tu se pre svega radi 0 nasim novijim selekcijama oraha.

Uvod
Sorta je bitan uslov za uspeh svake biljne proizvodnje a posebno vocarske, jer se
radi 0 visegodisnjim zasadima pa svaka greska pri podizanju ima velike posledice. Kod
oraha je to posebno izrazeno. Orah zivi preko 50 godina, a imamo i velike razlike u
pocetku (preko 2 meseca) i zavrsetku vegetacije (oko mesec dana). Npr. sorte Backovski,
G 1247 i dr. pocinju vegetaciju u martu, a Super kasni u junu. Sorta Sampion zavrsava
vegetaciju skoro mesec dana pre francuske sorte Franket. lsto tako velike su razlike u
vremenu cvetanja, otpomosti sorti na niske temperature, bolesti i stetocine, rodnosti sorti,
kvalitetu plodova oraha i dr.
Za dobar rod oraha potrebno je da se oprasi i oplodi preko 70% cvetova (kod
jabuke je npr. dovoljno oko 15%), a to se pored ostalog moze postici izborom sorti koje
ce se dobro oprasivati.

Materijal i metod rada
lspitivanja su vrsena u periodu 1997 - 2000 godine u oglednom zasadu oraha koji
je podignut 1980. godine u Vetemiku kod Novog Sada na blago peskovitom zemljistu na
uobicajeni nacin (dubrenjem su hraniva dovedena u optimalno stanje a koje se sastoji od
> 2,5% humusa, 30 mg/l 00 g suve zemlje kalijuma i 15 mg fosfora, podriveno na 80 em
i uzorano na 50 em). Razmak sadnje je 10 m u ravnostrani trougao. Ispitivana je bujnost
sorti preko razlike u obimu deb la, pocetak i kraj vegetaeije fenoloskim osmatranjem,
otpomost sorti na niske temperature (preko izmrzavanja letorasta), rodnosti (preko prinosa
u kg po stablu), kvalitet plodova (merenjem prosecnog uzorka u laboratoriji: dimenzije
plodova, randman jezgre, boja i ukus jezgre - najmanje tri degustatora, debljina
ljuske- sublerom) i dr. osobine plodova. U radu su ispitane nase sorte: Sampion, Srem,
Tisa, Backa, Mire; nase selekeije: Rasna i Kasni rodni; a kao kontrola su sluzile bugarska
sorta Sejnovo i franeuska sorta Franket.

Rezultati rada
Neke osobine nasih selekeija oraha iznete su u tabelema 1 - 4. U tabeli 1. izneto
je 0 bujnosti i toku vegetaeije, resanju, evetanju i rodnosti oraha.
Treba napomenuti da bujnost sorti oraha zavisi puno i od njihove starosti. Tako
npr. sorta Sampion u mladosti je bujna, u periodu od 15 - 40 godine srednje bujna, au
starosti (40 - 60 godine) slabo bujna.
Sorte koje imaju veliku bujnost ako na vreme zavrse vegetaciju (Sampion)
otpome su na niske temperature i mogu biti i vrlo rodne, a sorte male bujnosti (Franket)
ako kasno zavrse vegetaciju, slabo su otpome na niske temperature (nepripremljene ulaze
II zimsko mirovanje), cesto izmrzavaju zimi i pri manjim mrazevima, pa su time i slabije
rodne (tab. 1). Znaci da bi sorte imale sansu da rode moraju kasnije poceti vegetaeiju
ana vreme (ranije) je zavrsiti.
Ubedljivo najvecu rodnost imale su sorte Tisa, Sampion i selekeije Rasna i Kasni
rodni. Rasna i Sampion imaju nesto svetliju jezgru a sorta Tisa iako ima krupne plodove
rada i II grozdovima (do 8 plodova).
lz tab. 2 se vidi da sorte oraha Tisa, Srem i Sampion i sel. Rasna imaju vrlo krupne
plodove. Sorte Sampion, Srem i Sejnovo imaju vrlo visok randman jezgre. Jedino su
sorta Franket i selekeija Kasni rodni imale nizak randman jezgre i njihovi plodovi se
uglavnom prodaju u ljusci.
lz tab. 3. se vidi da vescina sorti i selekcija ima kupaste a jedino sorta Tisa ima
skoro okruglaste plodove.
Sve sorte oraha u nasim uslovima gajenja imaju visok sadrzaj ulja. Najvise ga
imaju Sejnovo i Backa. Sadrzaj proteina je uglavnom u obrnutom odnosu sa sadrzajem
ulja u jezgri.
Najsvetliju jezgru ima sorta Backa a svetlu jezgru sorte Sampion, Franket i selekeija
Rasna.

 

[OPAX]

Nasao sam neki dokument u vezi rodnosti nasih sorti oraha. Evo teksta i tabele.

OSOBINE NOVOSADSKIH SORTI I SELEKCIJA ORAHA
M. Korac, Branislava Golosin, S. Cerovic Jasnalcorac *
Izvod. U radu je istaknuto da je sorta bitan uslov uspesnosti biljne a posebno
vocarske proizvodnje u kojoj je orah po svojim osobinama specifican.
Osobine nasih sorti i selekcija oraha prikazane su tabelarno. Treba napomenuti da
se na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na selekciji oraha radi vise od 45 godina
i da je taj posao zapoceo prof. dr Mirko Rudie, a da je nastavljen kroz vise generacija.
Prve i jedine sorte oraha (njih pet) su iz ovog centra. Neke nase sorte i selekcije po mnogim
osobinama, u prvom redu rodnoscu i kvalitetom plodova, nadmasuju u svetu poznate
sorte Franquette i Sejnovo. Tu se pre svega radi 0 nasim novijim selekcijama oraha.

Uvod
Sorta je bitan uslov za uspeh svake biljne proizvodnje a posebno vocarske, jer se
radi 0 visegodisnjim zasadima pa svaka greska pri podizanju ima velike posledice. Kod
oraha je to posebno izrazeno. Orah zivi preko 50 godina, a imamo i velike razlike u
pocetku (preko 2 meseca) i zavrsetku vegetacije (oko mesec dana). Npr. sorte Backovski,
G 1247 i dr. pocinju vegetaciju u martu, a Super kasni u junu. Sorta Sampion zavrsava
vegetaciju skoro mesec dana pre francuske sorte Franket. lsto tako velike su razlike u
vremenu cvetanja, otpomosti sorti na niske temperature, bolesti i stetocine, rodnosti sorti,
kvalitetu plodova oraha i dr.
Za dobar rod oraha potrebno je da se oprasi i oplodi preko 70% cvetova (kod
jabuke je npr. dovoljno oko 15%), a to se pored ostalog moze postici izborom sorti koje
ce se dobro oprasivati.

Materijal i metod rada
lspitivanja su vrsena u periodu 1997 - 2000 godine u oglednom zasadu oraha koji
je podignut 1980. godine u Vetemiku kod Novog Sada na blago peskovitom zemljistu na
uobicajeni nacin (dubrenjem su hraniva dovedena u optimalno stanje a koje se sastoji od
> 2,5% humusa, 30 mg/l 00 g suve zemlje kalijuma i 15 mg fosfora, podriveno na 80 em
i uzorano na 50 em). Razmak sadnje je 10 m u ravnostrani trougao. Ispitivana je bujnost
sorti preko razlike u obimu deb la, pocetak i kraj vegetaeije fenoloskim osmatranjem,
otpomost sorti na niske temperature (preko izmrzavanja letorasta), rodnosti (preko prinosa
u kg po stablu), kvalitet plodova (merenjem prosecnog uzorka u laboratoriji: dimenzije
plodova, randman jezgre, boja i ukus jezgre - najmanje tri degustatora, debljina
ljuske- sublerom) i dr. osobine plodova. U radu su ispitane nase sorte: Sampion, Srem,
Tisa, Backa, Mire; nase selekeije: Rasna i Kasni rodni; a kao kontrola su sluzile bugarska
sorta Sejnovo i franeuska sorta Franket.

Rezultati rada
Neke osobine nasih selekeija oraha iznete su u tabelema 1 - 4. U tabeli 1. izneto
je 0 bujnosti i toku vegetaeije, resanju, evetanju i rodnosti oraha.
Treba napomenuti da bujnost sorti oraha zavisi puno i od njihove starosti. Tako
npr. sorta Sampion u mladosti je bujna, u periodu od 15 - 40 godine srednje bujna, au
starosti (40 - 60 godine) slabo bujna.
Sorte koje imaju veliku bujnost ako na vreme zavrse vegetaciju (Sampion)
otpome su na niske temperature i mogu biti i vrlo rodne, a sorte male bujnosti (Franket)
ako kasno zavrse vegetaciju, slabo su otpome na niske temperature (nepripremljene ulaze
II zimsko mirovanje), cesto izmrzavaju zimi i pri manjim mrazevima, pa su time i slabije
rodne (tab. 1). Znaci da bi sorte imale sansu da rode moraju kasnije poceti vegetaeiju
ana vreme (ranije) je zavrsiti.
Ubedljivo najvecu rodnost imale su sorte Tisa, Sampion i selekeije Rasna i Kasni
rodni. Rasna i Sampion imaju nesto svetliju jezgru a sorta Tisa iako ima krupne plodove
rada i II grozdovima (do 8 plodova).
lz tab. 2 se vidi da sorte oraha Tisa, Srem i Sampion i sel. Rasna imaju vrlo krupne
plodove. Sorte Sampion, Srem i Sejnovo imaju vrlo visok randman jezgre. Jedino su
sorta Franket i selekeija Kasni rodni imale nizak randman jezgre i njihovi plodovi se
uglavnom prodaju u ljusci.
lz tab. 3. se vidi da vescina sorti i selekcija ima kupaste a jedino sorta Tisa ima
skoro okruglaste plodove.
Sve sorte oraha u nasim uslovima gajenja imaju visok sadrzaj ulja. Najvise ga
imaju Sejnovo i Backa. Sadrzaj proteina je uglavnom u obrnutom odnosu sa sadrzajem
ulja u jezgri.
Najsvetliju jezgru ima sorta Backa a svetlu jezgru sorte Sampion, Franket i selekeija
Rasna.

Ovo su zanimljivi podaci, ali se oko 2-2.5 puta mimoilaze u ciframa sa mojim prakticnim iskustvom. Ko je autor teksta? Voleo bih da ga kontaktiramo da nam pokaze ovih dana tu oglednu parcelu uzivo. Taman mozemo da vidimo rod sada pred berbu.

Ostale parcele koje su podignute po njihovim savetima imaju jako mali rod. Nekoliko velikih parcela je na prodaju u Vojvodini, o cemu nam pisu clanovi grupe.

 

[MilanVojvoda]

Nema da pise ko je autor, ali kaze da se ogledni zasad nalazi u Veterniku kod Novog Sada. Taj zasad bi danas trebao da bude star 35 g. ako jos uvek postoji. Moglo bi za informaciju (da li postoji i gde je tacna lokacija) da se pita poljoprivredna strucna sluzba NS/departman za vocarstvo, i da se ode i vidi zasad na licu mesta. Ako oni nemaju informaciju, onda ne verujem da iko drugi ima.

 

[vinca]

1.jel neko koristio hidrogel pri sadnji, za zadrzavanje vlage (po opisu trebalo bi da ima slicnu funkciju kao treset iz tutina)? 1kg je oko 1000din, a ide 30-40gr po sadnici
2.jel neko stavljao agrofoliju protiv rasta korova oko sadnice (propusta vlagu a korovu ne da da raste), cena je oko 30din/m2?

jel ima neki poseban razlog da ove stvari nisu dobre?