Planiramo da na jesen dignemo zasad orah/kajsija, mislimo da idemo sampion, rasna i g139 ili sampion, g139 i cendler pa me interesuje kakva su iskustva sa cendlerom? Samo jedna njiva nas deli od drugog vocnjaka gde je isto orah/kasija al tu imamo sampion, rasna i sejnovo.
Orah - opšta tema
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Evo šta pronađoh:
https://www.facebook.com/orah.rs/posts/993995993947100:0
OD SORTE ZAVISI RASTOJANJE PRI SADNJI I NAČIN FORMIRANJA KRUNE ORAHA
Izučavanjem naučnih radova i sajtova stranih proizvođača oraha (USA, Italija, Francuska, Moldavija), došao sam do sledećih zaključaka o pravilnom izboru sorti pri planiranju zasada, određivanju rastojanja pri sadnji i načinu formiranja krune, sve u zavisnosti od tri tipa plodonošenja oraha:
1. Terminalno plodonošenje – mešoviti pupoljci nalaze se isljučivo na vrhu jednogodišnjih grančica. Jaka apikalna dominacija sprečava grananje i inhibira razvoj bočnih pupoljaka. Plodovi su zbog toga uglavnom na periferiji krune. U ovu grupu spade većina sorti koje se gaje kod nas - skoro sve francuske (Franquette i dr.) i istočnoevropske sorte (Šejnovo i dr.) pa i domaće selekcije (Šampion, Srem,Tisa, Mire, Medveđa). Stabla ovog tipa su uglavnom bujna, te traže manju gustinu sadnje. Pri oformljavanju poboljšane piramidalne krune (modifikovana centralna osovina), orah se sadi na rastojanju 12m, a pri oformljavanju kotlaste krune (vaze) na 15m, rasporedjeni u jednakostranični trougao. Orezivanje se radi ručno, jer terminalni tip oraha rađa na vrhovima grana, pa bi mašinskim orezivanjem rod bio uništen.
2. Prelazni tip plodonošenja – mešoviti pupoljci su raspoređeni terminalno – na vrhu jednogodišnjih grančica, ali se mogu naći i po 1-2 pupoljka ispod njih – lateralno. Apikalna dominacija je slabije izražena, a grananje bolje nego kod prve grupe. U ovu grupu spada npr. američka sorta Hartley i domaće selekcije Bačka i Novosadski kasni. Udeo plodova koji se formiraju na mlađarima iz lateralnih mešovitih pupoljaka je 5-20%. Prinos po stablu kod sorti prelaznog tipa plodonošenja je veći nego kod sorti sa terminalnim tipom plodonošenja. Kruna se formira kao poboljšana piramidalna (modifikovana centralna osovina) ili kotlasta (vaza). Ručno orezivanje. Od bujnosti stabla zavisi gustina sadnje, ali rastojanje ne bi trebalo da je manje od 12 m do 15 m u slucaju vaze, rasporedjeni u jednakostranični trougao.
3. Lateralni tip plodonošenja – mešoviti pupoljci nalaze se ne samo na terminalnim i subterminalnim pozicijama letorasta (jednogodišnjih grančica), već i lateralno skoro čitavom dužinom grančice. Apikalna dominacija je slaba, a grananje dobro. Udeo plodova koji se formiraju na mlađarima iz lateralnih pupoljaka je 50-90%. U ovu grupu spade veći broj američkih sorti kao sto su Chandler, Tulare, Pain, Serr, Pedro, Forde, Gillet, Ivanhoe, Robert Livermore, Sexton, Solano, Sunland, Vina i Tehama, francuske sorte Lara, Fernette i Fernor, bugarska sorta Izvor 10, ruska sorta Ideal Saratovski i domaće selekcije Novosadski kasni rodni i Rasna (lateralna rodnost 60%). Stabla su po pravilu slabe bujnosti, što omogućava gustu sadnju u vidu pravougaonogika 4x8 ili 6x8m, tj. i do 312 stabala po hektaru. Da bi se obezbedila insolacija u kasnijim godinama i sprečilo spajanje krosnji, zeleni živi zidovi, koje formiraju gusto sađeni redovi, intenzivno se mašinski orezuju svake godine. Tako i se dodatno pospečuje stvaranje bočnih izdanaka i povećava rodnost. Kruna se formira kao piramidalna (centralna osa, bez rezanja vrha u prvim godinama). Institut pri Kalifornijskom univerzitetu u svom istrazivanju tvrdi da formiranje krune orezivanjem u prvim godinama nije dalo nikakve prednosti pri ovom vidu sadnje. Orezivanje se vrši priključkom za traktor koji se nalazi pod malim uglom u odnosu na vertikalu, kako bi donje grane bile osvetljenje, čime se značajno štedi na ljudskom radu kvalifikovanih orezivača. Uprkos izuzetno velikoj rodnosti, zbog slabe bujnosti stabala, prinos sorti oraha sa lateralnim rodom je manji po stablu, ali najveći po hektaru i kreće se u rasponu od 4,5 do 5 t/ha, pa cak i više.
...
Da, taj tekst sam ja pisao i to je karika koja nedostaje u nasoj literaturi o orahu.
Sada kada smo jasno podelili orahe po tipu plodonosenja treba jos za svaku sortu odrediti optimalno rastojanje.
Na Zapadu su se time bavili instituti za orasarstvo tako sto su po 30-40 godina pratili razna ogledna dobra sa razlicitim rastojanjem sadnje. Na primer za Tulare su krenuli sa sadnjom 9.1x9.1, pa 3.6x6, pa su dosli do optimuma od 7x7, pri kom daje 6-7 t/ha. Mozete da nadjete taj tekst specifikacije karakteristika sorte Tulare sa Kalifornijskog univerziteta na internetu. Slicno je i sa drugim sortama.
Kod nas niceg slicnog nema. Postoji preporuka - sadi sve u trougao stranice 10m i cekaj 10 godina, a onda ce svako stablo dati rod od 50kg. Da nemam zasad kalemova kupljenih u Cacanskom i Novosafskom institutu, sa oko 7-8 sorti, star 15 i 20 godina, verovao bih slepo u tu informaciju. Ovako vidim svoje orahe koji radjaju 10-20kg po stablu (1-1,5t/ha) i vidim uzivo moderne zasade najboljih svetskih sorti koji radjaju 4.5-6 t/ha. Razlika je samo u znanju koga ovde niko ne poseduje, za koje sam shvatio da je jeftinije platiti odmah i povratiti novac kroz nekoliko godina visestruko i sa sigurnoscu, nego izgubiti jos 10-15 godina sa sortama koje daju kvalitetne orahe, ali mali prinos. Ja sam pre 2 godine izvadio 2 reda oraha Sejnovo sadjenog na 8x8m, starog 15 godina, jer su se krosnje spojile i nije bilo roda uopste. Nemojte misliti da ce neki orezivac rucno da orezuje stabla starija od 5-6 godina. Sve se resava u startu - izborom sorte i rastojanja pri sadnji.
jefticaco
Član
Zna li neko kakvo plodonošenje ima Gazenhajm 139?
U opisu piše da je srednje bujna sorta.
U opisu piše da je srednje bujna sorta.
Slabo. Oko 10-15kg po stablu u 15. godini. Bolji je od Elita i Jupitera u tom smislu, ali nije ispkativ kao osnovna sorta, vec samo kao oprasivac.
Dovoljno je posaditi po 1 komad Jupitera i 1 komad G139 (rezervni oprasivac) na svakih 100m da bi se obezbedio oprasivac i u slucaju kisne sezone, jer im se malo razlikuje vreme cvetanja.
jefticaco
Član
Hvala, i to pomaže ali mislio sam terminalno ili lateralno plodonošenje.
Terminalno. Samo Rasna i NS Kasni Rodni imaju lateralno od sorti popularnih kod nas.
POREDJENJE PRINOSA SORTI SA LATERALNOM I TERMINALNOM RODNOSCU
Ljubaznoscu prof. dr. A.Valiera, koga smo posetili u Italiji u julu 2015. g., dobili smo ovaj grafik koji pokazuje jasno zasto su nacin gajenja oraha i sorte koje se primenjuju kod nas zastareli skoro 40 godina.
Naime, kod nas ne postoje specijalizovani instituti za vocarstvo (orasarstvo) i strucnjaci specijalizovani za modernu prtoizvodnju oraha, koji bi pratili svetske trendove i domace plantaze kao ogledna dobra, radili na unapredjenju orasarstva u zemlji, selekciji novih sorti visokog prinosa, a ne samo kvalitetnog ploda, selekciji i proizvodnji kvalitetnih podloga za kalemljenje, i najvaznije - savetovali proizvodjace koji ulazu ogromna materijalna sredstva i po 10-15 godina nade u dobar prinos oraha. Imamo polovicne, neporverene informacije u literaturi, koje se nisu potvrdile u praksi. U realnom zivotu, jos jedan nonsens - odgajivace savetuju rasadnicari kod kojih kupuju sadnice. Naravno, oni ponesto o odgajanju oraha znaju iz tudjih prica, odgovara im da sadnja bude sto gusca nezavisno od karakteristiki sorte i preferiraju davno prevazidjenu po kvalitetu ploda sortu Sejnovo, jer se najbolje prima prilikom kalemljenja. Od sadnje sorti terminalne rodnosti odustalo se jos krajem 70-tih i sve drzave koje vaze za velike odgajivace i izvoznike kvalitetnog kalemljenog oraha (SAD, Cile, Australija, Turska, Italija) davno su presle na kalifornijski sitem gajenja - gusta sadnja i iskljucivo sorte terminalne rodnosti.
Naime, sorte terminalne rodnosti znatno kasnije stupaju u rod. Zbog velike bujnosti stabla traze veca rastojanja pri sadnji, na primer 12-15m, za razliku od lateralnih sorti slabe bujnosti koji se sade na 4x7, 5x8 ili 7x7m. Stabla lateralne rodnosti su mnogo rodnija, jer ne radjaju samo na vrhu grana, vec po citavoj duzini, tj. u unutrasnjosti stabla. Svi ovi faktori zajedno na kraju daju duplo vecu rodnost po hektaru lateralnih sorti oraha, ali i ne malo vazno - punu rodnost vec posle 7. godine nakon sadnje.
Ako pazljivo pogledate grafik, izborom terminalnih sorti, u 10. godini nakon sadnje vec smo izgubili rod od 23t oraha po hektaru u odnosu na onog ko je izabrao lateralne sorte! Vredi li toga nas konzervativni pristup? Vredi li toga usteda na konsultacijama onih ljudi koji znaju kako se podizu produktivni zasadi? Vredi li toga kupovina domacih sorti koje subvencionise i forsira ministarstvo poljoprivrede? Nabavka i cena gotovih kalemova ili kalem-grancica iz inostranstva ipak nisu tako veliki problem kao izgubljeni prinos desetinama godina unapred, bar dok ne oformimo svoje maticne zasade.
Jos jednom ukratko o razlici ova dva tipa plodonosenja:
1. Terminalno plodonošenje – mešoviti pupoljci nalaze se isljučivo na vrhu jednogodišnjih grančica. Jaka apikalna dominacija sprečava grananje i inhibira razvoj bočnih pupoljaka. Plodovi su zbog toga uglavnom na periferiji krune. U ovu grupu spade većina sorti koje se gaje kod nas - skoro sve francuske (Franquette i dr.) i istočnoevropske sorte (Šejnovo i dr.) pa i domaće selekcije (Šampion, Srem,Tisa, Mire, Medveđa). Stabla ovog tipa su uglavnom bujna, te traže manju gustinu sadnje. Pri oformljavanju poboljšane piramidalne krune (modifikovana centralna osovina), orah se sadi na rastojanju 12m, a pri oformljavanju kotlaste krune (vaze) na 15m, rasporedjeni u jednakostranični trougao. Orezivanje se radi ručno, jer terminalni tip oraha rađa na vrhovima grana, pa bi mašinskim orezivanjem rod bio uništen.
2. Lateralni tip plodonošenja – mešoviti pupoljci nalaze se ne samo na terminalnim i subterminalnim pozicijama letorasta (jednogodišnjih grančica), već i lateralno skoro čitavom dužinom grančice. Apikalna dominacija je slaba, a grananje dobro. Udeo plodova koji se formiraju na mlađarima iz lateralnih pupoljaka je 50-90%. U ovu grupu spade veći broj američkih sorti kao sto su Chandler, Tulare, Pain, Serr, Pedro, Forde, Gillet, Ivanhoe, Robert Livermore, Sexton, Solano, Sunland, Vina i Tehama, francuske sorte Lara, Fernette i Fernor, bugarska sorta Izvor 10, ruska sorta Ideal Saratovski i domaće selekcije Novosadski kasni rodni i Rasna (lateralna rodnost 60%). Stabla su po pravilu slabe bujnosti, što omogućava gustu sadnju u vidu pravougaonogika 4x8 ili 6x8m, tj. i do 312 stabala po hektaru. Da bi se obezbedila insolacija u kasnijim godinama i sprečilo spajanje krosnji, zeleni živi zidovi, koje formiraju gusto sađeni redovi, intenzivno se mašinski orezuju svake godine. Tako i se dodatno pospečuje stvaranje bočnih izdanaka i povećava rodnost. Kruna se formira kao piramidalna (centralna osa, bez rezanja vrha u prvim godinama).
- - - - - - - - - -
Izvinjavam se zbog lapsusa. U recenici "Od sadnje sorti terminalne rodnosti odustalo se jos krajem 70-tih i sve drzave koje vaze za velike odgajivace i izvoznike kvalitetnog kalemljenog oraha (SAD, Cile, Australija, Turska, Italija) davno su presle na kalifornijski sitem gajenja - gusta sadnja i iskljucivo sorte terminalne rodnosti." treba da stoji "...lateralne rodnosti".
E, a sad jedno pitanjce, ako bi zasadili Rasnu i Kasni rodni da li bi se medjusobno oprašivali ili bi trebalo dodati još neku sortu kao oprašivača?
pozzz...
Srdjan Žorž
Član
Slabije razumem engleski ali ako dobro shvatam za 40 godina na 16he mozes dobiti 300 miliona dolara.Istina ili bajka neznam neka neko strucnije da objasnjenje.
https://www.youtube.com/watch?v=UjjhiUwul7U
Zasad Chendler oraha u Turskoj.
https://www.youtube.com/watch?v=ICAfXD4aNo0
https://www.youtube.com/watch?v=UjjhiUwul7U
Zasad Chendler oraha u Turskoj.
https://www.youtube.com/watch?v=ICAfXD4aNo0
Pogledaj moj post od 15. januara 2015.g. U grafiku oprasivanja je sve jasno.
[h=3]http://i58.tinypic.com/69f1xk.jpg[/h]
[h=3]http://i58.tinypic.com/69f1xk.jpg[/h]
Ona bi dobra kombinacija bila ns kasni rodni, rasna i elit?
Evo na ovom linku ima reklama za ove tri sorte i jos poneki. Ako je protiv pravila molim admina da obrise link.
http://sadniceoraha.loznikalemovi.com/index.php/sadnice-oraha
Sve se razmisljam 'kuj' mi garantuje da cu dobiti to sto trazim kad npr. porucim tri sadnice razlicitih sorti?
Da li neki od kolega forumasa ima da preporuci proverenog rasadnicira?
pozzzz
Milorad Trivić
Član
Zna li neko sta je ovo odozgo crno do prve grancice ????
Srdjan Žorž
Član
Koji je razmak i koja sorta?
Razmak 8x8.
Sorte su Rasna, Šeinov, 139, 251 i Šampion. S tim da Rasne ima najviše. Mislim da sam pogriješio u sortimentu i razmaku, ali šta da se radi, povratka nema. Sad prikupljam iskustva, za neke nove zasade u budućnosti.
rosuljac
Član
Koju biste sortu sad posadili?
Pa vjerovatno bih sadio 80% Rasne i 20% Šeinov, ili možda najprije ove što sade na zapadu...
