КАКО ЈЕ ТУЖНО БИТИ СТАР
...Изађем ја из супермаркета и кренем да тражим кључеве од аута. У џеповима их нема. Вратим се у продавницу, па пажљиво претражим све полице – код парадајза, кромпира и свуда где сам стајао, али ништа не нађем.
И онда схватим да сам их вероватно оставио у брави за паљење, а ауто је лако могао бити украден. Брзо сам отрчао до паркинга, али АУТО ЈЕ НЕСТАО!
Позвао сам полицију, рекао им где се налазим, описао ауто, регистарске таблице и све остало. Признао сам да сам оставио кључеве унутра.
Затим сам обавио најтежи позив... жени.
– Драга... (глас ми је дрхтао). Оставио сам кључ у брава за паљење и украли су нам ауто!
Уследила је дуга тишина... па је одједном заурлала:
– ДЕБИЛЕ! Ја сам те одвезла и оставила испред супермаркета, а онда отишла код фризера!
Ја, наравно, одмах одахнем и кажем:
– Хвала Богу! Па, хоћеш ли доћи по мене?
Она поново заурла:
– Не могу, идиоте! Ја сам у полицијској станици и покушавам да их убедим да нисам украла ауто!