Navigacija u poljoprivredi

@grabik
Kolega, izmerim njivu, obelezim drvenim kočićem, sledeće godine me pozove komšija da izmerim i njegovu njivu, pronadjem moje prošlogodišnje kočiće, odstupanje od njih 7-10cm. Da je na jednoj situaciji bilo tako, nego skoro pa na svakoj gde sam merio susedne parcele. Jednostavno gps sistem je dobar ali ima i on svoje odstupanje, u zavisnosti kakav je presek laički rečeno. Mozemo mi pričati o centimetarskoj tačnosti gps-a, al u praksi nije to baš tako. Ni sa autopilotom nećeš imati savršene preklope kad seješ, jednostavno sistem ima svoju neku grešku. Što se tiče geodetskog merenja, katastarske koordinate parcele mi poravnavamo na terenu spram greške geodetske mreže sa koje je formirana parcela u premeru, što znači da se neće uvek slagati naša merenja granice u poredjenju sa tvojom navigacijom ako se navodiš striktno po katastarskim koordinatama. Najveći problem je Vojvodina, Hrvatska i Bih gde su u upotrebi još uvek austro-ugarski zemljišni premeri. Tu je jedini ispravan način da se snime koordinate medje koju je obeležio geometar i ubace u navigaciju, kako sutra ne bi imali problema sa komšijom. Zvanično, uspostavu medje može vršiti samo geodetsko službeno lice i njegovo merenje je priznato od strane države. Ovo kažem iz razloga što konkretno, stranka u postupku je pribavila bespravno koordinate svoje parcele i unela u navigaciju. Komšija podneo tužbeni zahtev za smetanje poseda, ja sam izašao na teren i konstatovao smetanje poseda u širini od 1.5m celom dužinom parcele. Iste koordinate parcele koje sam dobio i ja od katastra poseduje i protivna stranka, nema nikakve razlike, to su te iste koordinate, ali ja pri merenju moram da se poravnam na geodetsku mrežu (čauru, odnosno polaznu geodetsku tačku) kako bi merenje bilo ispravno i konstatujem službeno da je komšija "sa navigacijom" uzurpator na strankinoj parceli. Zato je bitno da koordinate svojih parcela uzimate od geometara, koji će vam uraditi poravnanje i pripremu za navigaciju ili snimite medjno kamenje na terenu pa unesite u navigaciju.

Poslato sa ANA-NX9 pomoću Tapatoka
A da li je moguce da odstupanje bude 1m?
U cijelom selu su medje pomjerene za metar, ti upadas nekom 1m ali zato neko i tebi upada 1m. Vjerovatno je neko dao dobre šuške...
 
@zadrugar66
Evo ukratko laičkog objašnjenja, do pre 7 godina ili malo više, bazne stanice u Srbiji su primale signal samo od američkog Gps sistema, tada je na uredjaju bilo u upotrebi 6-10 satelita (jednofrekventni gps prijemnici), zatim su Rusi dozvolili prijem sa svojih satelita u komercijalne svrhe (Glonass - dvofrekvetni sistem), zadnje dve godine u komercijalne svrhe Evropa dozvoljava svoj Galileo sistem i Azija pušta svoje satelite (Sbas i Beidou) i dolazimo do multifrekventnih prijemnika, što u praksi znači da sad novi prijemnik prima signal sa većeg broja satelita i tačnije je merenje. Nekad sam odredjivao poziciju na terenu sa presekom 6 ili 8 satelita, posle par godina 12 satelita a sad čak i sa 16, 17.. Što je više dostupnih satelita, bolji je presek, odnosno tačnije odredjivanje položaja prijemnika na terenu u realnom vremenu. A to je samo jedan deo cele priče o tačnosti prijemnika pri odredjivanju položaja na terenu. Jos dosta faktora utiče na to. Nemogu ispričati provedene godine na fakultetu u jednoj rečenici. Ovaj sistem se naziva real time kinematic ( skraćeno rtk) i nije precizan kao neki drugi sistemi ali je njegova primena u praksi neophodna zbog mobilnosti prijemnika (rovera). Postoji i statički sistem koji je zaista vrlo precizan ali je neupotrebljiv u ove svrhe jer nije sistem baza-rover vec kao dve baze. Vrlo brzo će se i kod nas na tržištu pojaviti uredjaji, u mojoj branši su već počeli sa prodajom, koji primaju korekcije položaja direktno od satelita i za koje nije potrebna baza, tačnost im je od 5-10cm. Da vam ne pričam da smo u Srbiji promenili i datum mreže, uskladili se sa EU, usvojili Evropski elipsoid GRS80, a pre toga je bio u primeni WGS84 elipsoid, a sve to vuče neku grešku starog merenja i sadašnjeg. Skoro je Rgz opet uradio ispravku transformacionih parametara za neke delove Srbije, i sad ono što sam merio strankama u maju ove godine, sad kad bih otisao da izmerim pokazalo bi 21cm drugačije. Jbg.

Poslato sa ANA-NX9 pomoću Tapatoka
 
Ne, linearno pomeranje cele parcele u neku stranu. Pa kad su konačno shvatili da imaju problem od 2011 ili 2012 kad su digitalizovali premer (planove) u Vojvodini koja je imala Austro-ugarski premer (hvatski sistem) dosete se da prosle godine uvedu za svaku katastarsku opštinu kategoriju premera (tačnost premera) kako ne bi imali pritužbe stranaka kojima je merena parcela ranije i recimo sad i sa novim merenjem se pomera granica u neku stranu, da li prema levom komšiji ili desnom nebitno, ako je pomeranje manje od 20cm (doneli su pravilnikom da je dozvoljeno plus-minus 40cm) ako je veće pomeranje onda je premer van kategorije, što znači kako ti geometar obeleži tako ti je, nemaš pravo žalbe, bez obzira što si 100 godina ili više uživao po starom premeru i ako nisi zadovoljan sa merenjem ja kao geometar sam dužan da te uputim na sudski postupak. Napraviše ozb zajebanciju.

Poslato sa ANA-NX9 pomoću Tapatoka
 
Ja ne znam vise sta merim, sta je tacnije, drzava jos manje i onda kolega Daner kaze ja znam da je moja navigacija tacna bez uvrede Daner.

Spremao sam podatke o granicama parcela poljoprivredniku iz Stepanovićeva da ubaci u navigaciju, reko javi mi samo kako ti se ponaša u odnosu na medjno kamenje koje mu je geometar obelezavao. Javlja mi čovek kad je isprobao, u 2 katastarske opštine je super, slaže se sa kamenjem a u druge dve opštine beži mu navigacija u komšijinu parcelu za 2 brazde, i te njive mu je merio geometar skoro i ima kamenje. Zaključak je da u te dve opštine postoji pomeranje geodetske mreže sa koje se mere parcele i moraju se korigovati koordinate da se vrati u svoju parcelu za dve brazde.

Poslato sa ANA-NX9 pomoću Tapatoka
 
Poslednja izmena:
@szupunski i dalje nisi napisao zasto ti navigacija beži svake godine za 7-10 cm ako koristiš istu RTK bazu

Ako postoje greške u različitim datumima ne vidim kako to može u jednoj parceli od 400 m pomeri svaku tačku u drugom smeru, a ne linearno celu parcelu.

Dve brazde... pre bi rekao da je nečija greška nego pomeranje geodetske mreže. Ja imam njiva u 4 KO od koje su dve digitalizovane i nigde nemam problema sa međama i svake godine mi je parcela na istom mestu. Imam dosta parcela gde su komšije ranije izveli geometre i poklapaju se tačke sa mojom navigacijom.
 
Има ли то можда везе са половима земљине кугле? Положаја у том моменту мерења и положајем сателита? Онако лаички питам?
 
Ima veze sa epohom snimanja i brojem satelita na koje smo nakaceni i trece, sa tacnoscu odredjivanja polozaja. Tacnost polozaja je definisana za rtk recimo do plus minus 5 cm, u trenutku merenja tvoja tačnost se osvezava u odnosu na frekvenciju koja je namestena na prijemniku (1, 2hz ili 10hz), elevacioni ugao mora biti podesen na 10 ili 15stepeni kako ne bi presek radili i sa lose pozicioniranih satelita. Ako mi je danas u 13h tacnost merenja plus minus 3. 5cm, to je opseg merenjaod 7cm slazete se. Broj sateliita je na primer 8 sa kojih primam signal. Dodjem sutra u 13h stanem na istu tacku kao i juce, primam signal od 14 satelita, tacnost rtk merenja mi je plus minus 1.5cm jer je vise satelita (vise preseka) i imam razliku merenja u odnosu na juce 4-5 ili 6cm. Ne znam da li vam je sada jasno zasto mora biti razlike, ne postoji idealna mera. U ovom slučaju sigurno da je tačnije merenje drugog dana jer je vise satelita, bolja tacnost odredjivanja polozaja, ali ti ne mozes vremenski birati kad ćeš koristiti prijemnik a kad ne, kad moras na njivu moras. U sustini to je sve ok, ta odstupanja nisu velika ne primeti se to jer niko i ne obraca paznju toliko.

Poslato sa ANA-NX9 pomoću Tapatoka
 
@zadrugar66
Ne znam da li si ikad obracao paznju na kontroleru ako ti pokazije tacnost merenja ona mora biti plus-minus 2, 3 ili 4cm, nemoze biti samo u plus ili samo u minus. Zato je tvoje standardno odstupanje ustvari tvoj opseg merenja ( od - 2 do +2cm je ustvari 4cm odstupanja). Razumemo se?

Poslato sa ANA-NX9 pomoću Tapatoka
 
Nsam nikad probao vuci neki fix sa stanice npr 60-70 km dalje, da vidim kolika bi greska bila.
Ako se uklapa u tih 20 cm eto resenja.


Sent from my POCO F3 using Tapatalk
Ja probao , u vojvodini ima tih baza na rtk2go kao gljiva poslije kise , na najblize 20km radi dobro , dobijem RTK fix, vec na samo malo dalje , ne moze da ima rtk fix , vec dgps ili float ili sta vec ispise i nije upotrebljivo za sijanje i nesto preciznije ako se natera agopen da radi , jednostavno dobijes AB linije na jednoj strani da se suzavaju itd. moze prskanje i ostalo gdje ne treba preciznost.

Drugo , moje misljenje da cete imati problema ako orbitrol nije perfektno ispravan , ili postoji i najmanje curenje u nekom cilindru, kod sijanja , imate WAS na volanu odnosno orbitrolu a ne na pogonskim tockovima.

Trece imate los internet , baze su sklone pucanju signala , stalno problemi , kad se prati sa rtk2go, kad se pogledaju log fajlovi katastrofa sa pucanjem veza.
 
Sa bazom u mom mestu (Ruma) isao sam i do 45 km vazdusnom linijom, u Jamenu kod Šida i u Bg, radi ali nije sjajno, hoce da puca veza.

Poslato sa ANA-NX9 pomoću Tapatoka
 
@grabik To u vezi orbitrola ili klipa koji propusta vazi za svaki tip navigacije ili ?.
Ja sam mislio da nema veze to jer navigacija ce uvek dati signal motoru dal da okrece levo ili desno da bi drzao traktor u liniji.Na Belarusa volan nikad ne stoji na istom mestu ,npr na 12 sati na volanu oznacis trakom kad su tockovi skroz pravo,provozas se malo stotinak metara dovoljno,kad ispravis tockove ta traka vise nije na 12 sati.
 
Kada se govori o preciznosti navigacije u poljoprivredne svrhe uvek se kaže u odnosu na prethodni prohod.
Znači nije isto ako se odmah vraćaš uz prethodni prohod ili ako dodješ sutradan ili posle dužeg vremena.
Protokom vremena menjaju se razni faktori koji utiču na preciznost, atmosferske prilike, dostupnost satelita, itd.

Tako da se "preciznost" nikada ne može smatrati apsolutnom. Uvek ima nekog pomeranja da li u + ili -. Zato u navigacijama ima da se ručno AB linija koriguje. Ako je greška koja se navodi najčešće za RTK +-2,5cm ona je u praksi dakle kad se saberu odstupanja u obe strane 5cm i više ako upravljački sistem nije skroz ispravan i sl.
Da ne kažem koja odstupanja mogu biti na godišnjem nivou. Imamo pomeranje tektonskih ploča zemlje, različitu sunčevu aktivnost.. Sve te uticaje uzimaju u obzir agencije koje upravljaju satelitskim konstalacijama i koriguju svoje signale
Najvažnija karika u satelitskoj navigaciji su izuzetno precizni časovnici na satelitima. Po Ajnštajnovoj teoriji relativiteta vreme ne protiče uvek istom brzinom, a njegov protok zavisi od brzine kojom se objekat kreće. Pošto su sateliti u orbitama i kreću se velikim brzinama mnogo većim od onih na zemlji, protok vremena se razlikuje. On je minimalan i neosetan za čoveka, astronauta recimo, ali je dovoljan da napravi grešku tokom navigacionog procesa. Zato se u kontrolnim centrima sve vreme unose korekcije u zavisnosti od trenutnih brzina kojima se sateliti kreću. Satelitski navigacioni sistem je praktični dokaz ispravnosti teorije relativiteta.

Tema je izuzetno kompleksna i zaključak je da nema apsolutne preciznosti.
Pogotovo u našim uslovima.
Ja sam lično imao situaciju sa katastrom da vidim da im se premer ne poklapa i da su ga digitalizacijom još dodatno pomerili.
Takodje recimo izadje ovlašteni geometar sa kvalitetnom opremom i u zavisnosti od toga na koju korekciju se kači merenje mu odstupa po 30cm.
Ljudi se hvataju tih granica parcela kao da su savršenstvo a nije tako.
Treba geometarski izmeriti parcele, ukopati panjeve. Kakva god da je preciznost, to je jedini legalan način da se utvrdi medja. Kasnije doći sa navigacijom i snimiti granice parcele spram tih tački i u radu korigovati prema trenutnoj grešci.
 
Zato smo mi curenje u orbitrolu resili kapacitivnim senzorom.
Kad god tockovi dodju na 0 tj. stoje pravo fizicki, kapacitivni odreaguje i resetuje encoder na motoru na 0.
Probali i sa was, lepse ovo radi .
Encoder na jedan krug volana cini mi se 65000 podeoka.
Tako da malo je preciznije od was-a.

Sent from my POCO F3 using Tapatalk
 
Kako znati kada točkovi stoje idealno pravo i da ne "vuku" nigde da bi senzor bio dobro podešen i reagovao u pravom trenutku?
Da li se takva situacija uopšte dešava pogotovo ako upravljački sistem nije dobro podešen?

Was i drugi senzori na točku mogu biti problematični zbog pozicije ugradnje, izloženosti kiši, blatu, mehaničkim oštećenjima.

Kod Cerea-e koliko znam postoji algoritam koji to rešava uz pomoć enkodera.
Mislim da je tako i kod fabričkih navigacija tipa Trimble.
 
Zato smo mi curenje u orbitrolu resili kapacitivnim senzorom.
Kad god tockovi dodju na 0 tj. stoje pravo fizicki, kapacitivni odreaguje i resetuje encoder na motoru na 0.
Probali i sa was, lepse ovo radi .
Encoder na jedan krug volana cini mi se 65000 podeoka.
Tako da malo je preciznije od was-a.

Sent from my POCO F3 using Tapatalk
Zasto kapacitivni a ne induktivni?
Zar nece kapacitivni reagovati na blato,vlagu, zetvene...induktivni samo gvozdje.
Da se razumemo o navigacijama nemam pojma samo glasno razmisljam.
 
Zato smo mi curenje u orbitrolu resili kapacitivnim senzorom.
Kad god tockovi dodju na 0 tj. stoje pravo fizicki, kapacitivni odreaguje i resetuje encoder na motoru na 0.
Probali i sa was, lepse ovo radi .
Encoder na jedan krug volana cini mi se 65000 podeoka.
Tako da malo je preciznije od was-a.

Sent from my POCO F3 using Tapatalk
Niste resili nista vec pretpostavljam u skripti za arduino dopisali nekoliko komandi da na pocetku rada resetujete stanje na nulu , kako traktor duze radi greska se povecava, ugradi to na rusa pa javi utiske :haha:
 
Niste resili nista vec pretpostavljam u skripti za arduino dopisali nekoliko komandi da na pocetku rada resetujete stanje na nulu , kako traktor duze radi greska se povecava, ugradi to na rusa pa javi utiske :haha:
Koliko sam ja shvatio on se resetuje na 0 svaki put kad se točkovi postave ravno. Ne vidim tu nakupljanje greške tokom rada. Cerea to nema pa opet radi.
 
Nazad
Vrh