Leska - opšta tema

Razlozi za planirani sortiment:
1)Tonda Romana i Tonda Lange: za konditorsku industriju, sitan, ukusan
2)Ennis: dobar oprašivač Tondi, krupan, za stonu upotrebu, "mrazootporan"
3)Halski džin: dobar oprašivač, krupan, za stonu upotrebu, poreklom sa severa, što bi rekli "mrazootporan",..
4)Kosford: kao oprašivač
5)Ludolf: kao oprašivač
Iz dosadašnjeg "opismenjavanja" sam uočio da je relativno bitan faktor maksimalno oprašivanje i oplođenje.
Tonde su za konditore, a Halski i Ennis za ostalu prodaju jer svi, uglavnom, vole krupnije plodove.
Kosford i Ludolf su dodati samo kao oprašivači, za svaki slučaj.
Znači sorte su birane po "mrazootpornosti", međusobnom oprašivanju, upotrebljivosti-prodajnosti. Neće se moći sve prodati na pijacama i prodavnicama pa se mora voditi računa i o uslovima konditora (vrsta i kalibar).
Pošto će vodeće sorte (Tonde, Ennis i Halski) biti grupisane mislim da neće biti većih problema pri razdvajanju.
Pitao sam za mišljenje i zahvaljujem Vam se na istom (i jedinom).

- - - - - - - - - -

Laičko pitanje - mišljenje.
Viđah po američkim filmovima raznih žanrova da se angažuje baštovan "Džon-Džon" koji okreše drvlje i na licu mesta ga samelje. Šta dalje radi sa meljavom nikad nisam video.
Da li bi bilo korisno, praktično, da svo to granje bude samleveno i razastrto po njivi ?
Optimistična namera.

- - - - - - - - - -

Laičko pitanje - mišljenje.
Viđah po američkim filmovima raznih žanrova da se angažuje baštovan "Džon-Džon" koji okreše drvlje i na licu mesta ga samelje. Šta dalje radi sa meljavom nikad nisam video.
Da li bi bilo korisno, praktično, da svo to granje bude samleveno i razastrto po njivi ?
Optimistična namera.
Ne znam sta bih rekao...iz dosadasnjeg iskustva ,ako bi bio u situaciji ,najradje bih se koncetrisao na jednu sortu i to bukvalno bez i jednog drugog stabla druge sorte.Naravno to ne moze ali se moze akcentovati na jednoj glavnoj.Suvise je to mnogo sorti na 3h.I jako tesko je to razdvojiti kada se zbunovi vinu u visinu.Sto se tice mrazootpornosti ,to bas i ne razumem zato sto lesnik oprasivanje vrsi u sred zime ,uglavnom to budu topliji dani u januaru.Posle toga bude i mraza a i velike zime i debelog minusa.
Granje nije prakticno tarupirati,seci po njivi je kasnije jako smeta bilo mehanickom bilo rucnom skupljanju plodova.Nista od optimizma :))
 
Cvjet koji je cvjetao u novembu a rese prase uveliko
5b1b70cabdc804824983009f80103e78.jpg
41bc47afa7dbe3207ee727b4dd504f7f.jpg


Послато са HTC Desire 816 уз помоћ Тапатока
 
Laičko pitanje - mišljenje.
Viđah po američkim filmovima raznih žanrova da se angažuje baštovan "Džon-Džon" koji okreše drvlje i na licu mesta ga samelje. Šta dalje radi sa meljavom nikad nisam video.
Da li bi bilo korisno, praktično, da svo to granje bude samleveno i razastrto po njivi ?
Optimistična namera.

Pitanje je baš na mestu i svako ko malo razmišlja treba da iskoristi sve ono što su nus proizvodi tog zasada lešnika.

Grane možeš da samelješ i da koristiš za grejanje samo što bi zbog vremena rezanja to upotrebljavao tek za sledeću zimu. Postoje neki gorionici za kotlove koji imaju tzv. transportere pa prebacuju to sitno iseckano drvo do gorionika a sam gorionik ima mogućnost samočišćenja tako da se to isplati ako imaš veliku površinu i veliku količinu orezanih grana. Naravno onda bi se koristile i ljuske od ploda.

Postoje neki 'mlinovi' za grane na električni a postoje i priključne mašine za traktor.
Ostaje problem gde sušiti grane ili to što se samelje i gde to skladištiti.... do grejne sezone.
 
Pitanje je baš na mestu i svako ko malo razmišlja treba da iskoristi sve ono što su nus proizvodi tog zasada lešnika.

Grane možeš da samelješ i da koristiš za grejanje samo što bi zbog vremena rezanja to upotrebljavao tek za sledeću zimu. Postoje neki gorionici za kotlove koji imaju tzv. transportere pa prebacuju to sitno iseckano drvo do gorionika a sam gorionik ima mogućnost samočišćenja tako da se to isplati ako imaš veliku površinu i veliku količinu orezanih grana. Naravno onda bi se koristile i ljuske od ploda.

Postoje neki 'mlinovi' za grane na električni a postoje i priključne mašine za traktor.
Ostaje problem gde sušiti grane ili to što se samelje i gde to skladištiti.... do grejne sezone.

To za grejanje je dobra stvar ima onaj covek sto je bio na tv pravi to zove se secko 700e kosta mislim malo da je precenio posto je za ono potrebno 2 dana da se napravi i kosta ga mozda 500e.A to za kotlove se zove Gorisa e za to nzm koliko kosta jako dobra stvar ima tajmer i ubaciva ogrev u kotao samo je problem pri ubacivanju malo jaca buka primer kod mene je zgrada gde je kodao odma uz kucu nzm dal bi se culo al moze da strana zida da se izoluje od zvukova naprimer...
 
Kracun koliki rod imas sa te povrsine-koliko zbunova i koliko stari?
2016 imao sam oko 400 kg u ljusci, ali sam ga 2015. posteno orezao i 2015. Sam izgubio dosta grancica koje bi mi 2016. Donele lesnik. 2017. nije za poredjenje. Posadjen je 2010. I imam 213 zbunova razmak 5,2x2,5

Poslato sa HUAWEI CUN-L01 uz pomoć Tapatoka
 
vuxsd-u

u vezi sa mlevenjem moja ideja-pitanje je bilo da se granje lešnika usitni i ostavi na njivi za povećanje procenta humusa. Da bi se razumeli.
Bilo kako, hvala na mišljenju i idejama.
 
vuxsd-u

u vezi sa mlevenjem moja ideja-pitanje je bilo da se granje lešnika usitni i ostavi na njivi za povećanje procenta humusa. Da bi se razumeli.
Bilo kako, hvala na mišljenju i idejama.
U nekim razgovorima na tu temu, dosao sam o podatka da na taj nacin postoji opasnost od sirenja bolest ako su secene grane bile zarazene, pa se navodno ne preporucuje. A I sto je tikitak rekao moze napraviti probleme prilikom skupljanja sledece sezone. Takodje to ne bi mogao da praktikujes svake godine, posto treba vremena da parcici grancica istrule, barem nekoliko godina. Tako da bi ako bi to praktikovao svake godine zatrpao njivu time

Poslato sa HUAWEI CUN-L01 uz pomoć Tapatoka
 
PREDRAGOM.

Pametno zboriš.
Ali eto FERERO je tu, ali valjda insistira na sortimentu.

- - - - - - - - - -

Kračunu:

Pošto sam novajlija, a interesuje me:
1- šta se radi sa lišćem i omotačem ploda na njivi ?
2-rsdi se o sitnom seckanju, pa ako gliste uvuku list za godinu dve će uvući i meljavu
3-mislim da, bar u prvih 5-10 godina, dok je rod mali i kupi se ručno to treba primeniti, ako nije preskupo
4-ne verujem da se njiva time može "zatrpati"
5-ostaje problem kojekakvih napasti. Da li se "bolesno" opalo lišće iznosi sa njive ? Ono što je bolesno se iznese, a zdravo melje ?

- - - - - - - - - -

Kračunu:

Pošto sam novajlija, a interesuje me:
1- šta se radi sa lišćem i omotačem ploda na njivi ?
2-rsdi se o sitnom seckanju, pa ako gliste uvuku list za godinu dve će uvući i meljavu
3-mislim da, bar u prvih 5-10 godina, dok je rod mali i kupi se ručno to treba primeniti, ako nije preskupo
4-ne verujem da se njiva time može "zatrpati"
5-ostaje problem kojekakvih napasti. Da li se "bolesno" opalo lišće iznosi sa njive ? Ono što je bolesno se iznese, a zdravo melje ?

- - - - - - - - - -

djomlabl - u

Lepo ponosni voćaru:bravo:

Čini mi se da nisu kalemljeni ?
Da li pratiš količinu roda ?
Valda je nešto rodilo 2017 jeseni ?:cao:

- - - - - - - - - -

U vezi "mrazootpornosti" opšte je mišljenje da leski mraz, pa i debeli, ne smeta.

Međutim ipak se neke sorte ne preporučuju za hladnije krajeve. Nije sporno da Turske ili Kalifornijske sorte ne idu u hladnije krajeve.
Ja do skora nisam znao, a vi:
цитат једног нашег агронома:
....."Oprašivanje
se obavlja pomoću vetra u periodu zime, od decembra do kraja februara, kada leska cveta. Oplodnja se dešava tokom maja. Karakteristično za lesku je da se jajnici u ženskim cvetovima razvijaju tek nakon sredine januara ili februara, što znači i da se oplodnja odvija kasnije. Većina sorti je samobesplodna. Karakteristično je da sorte leske nemaju istovremeno cvetanje muških i ženskih cvetova. Ono je promenljivo i zavisi od interakcije genetskih svojstava sorte i ekoloških uslova u kojima se leska gaji. Muški cvetovi mogu da procvetaju pre ženskih ili posle, a ponekad se cvetanje može i podudariti. Sve to zavisi od vremenskih uslova. Tokom hladne i duge zime prvo cvetaju ženski cvetovi, a ako je zima blaga prvo cvetaju muški cvetovi. Zbog toga je u zasadu neophodno imati više sorti, najmanje 2-3 sorte, koje se međusobno oprašuju. Dok na jednoj biljci cvetaju rese, na drugoj cvetaju ženski cvetovi. Pojava neplodonošenja može biti povezana i sa pojavom mrazeva, zbog kojih dolazi do izmrzavanja cvetnih pupoljaka. Zbog toga je u područjima sa čestom pojavom mrazeva poželjno u zasadu imati i primerke divljeg lešnika jer se oni odlikuju visokom otpornošću muških cvetova na niske temperature.

[h=3]Opasni su iznenadni prolećni mrazevi[/h] Kada dođe do cvetanja, ukupan rod može da uništi i kratkotrajan mraz sa temperaturom od -3°C. U periodu mirovanja biljke su u stanju da izdrže niske temperature, ali iznenadni prolećni mrazevi mogu da unište pupoljke koji su počeli da se otvaraju i cvetaju. Njihova osetljivost na niske temperature zavisi od toga u kojoj fazi se nalaze. Tokom zime pupoljci mogu da izdrže i temperature do -30°C. Muški cvetovi tokom cvetanja mogu da stradaju već na -3 do -5°C. Ženski cvetovi u periodu cvetanja stradaju na -8°C, a oplođen cvet strada na -3°C. Uspešno oprašivanje zavisi od vremenskih uslova. Produženi kišni period dovodi do spiranja polena i sprečavanja njegovog širenja pomoću vetra. Prinosi, u kišnoj godini, su vrlo niski, a nizak je i kvalitet plodova....крај цитата
 
Pozdrav, sadnice nisu kalemnjene, vec su sađene kao dvogodišnji izdanci i formiraju se u neku moju viziju grmolike vaze.
Rod pratim koliko je moguće, i napredujemo progresivno, druga godina je bila šaka lješnjaka, treća dve kante od jupola a ove četvrte

22ny14.jpg


Za ovu petu vegetaciju su pripreme u toku ;-)
 
2016 imao sam oko 400 kg u ljusci, ali sam ga 2015. posteno orezao i 2015. Sam izgubio dosta grancica koje bi mi 2016. Donele lesnik. 2017. nije za poredjenje. Posadjen je 2010. I imam 213 zbunova razmak 5,2x2,5

Poslato sa HUAWEI CUN-L01 uz pomoć Tapatoka

Nesto mi to malo roda... jel zalivas i prihranjujes posteno?
 
djomlabl-u

Da li su ti "dvogodišnji izdanci" od neke određene sorte ili...? To jest da li možete da ga prodajete kao "RIMSKI", "TONDA",.... ?
 
Muški cvetovi tokom cvetanja mogu da stradaju već na -3 do -5°C. Ženski cvetovi u periodu cvetanja stradaju na -8°C, a oplođen cvet strada na -3°C. Uspešno oprašivanje zavisi od vremenskih uslova.
Kada bi to tako bilo ,nikada roda videli ne bi.
Uzmi za primer 2014-tu.Obilno cvetanje danima a onda presek na -27stepeni.Godina na kraju bila zestoko rodna.
Lisce i komusinu od ploda tarupiras ili freziras.
 
slavimir-u


Ja ipak mislim da naša Srbijica ničega ne može da proizvede toliko da to bude značajnija količina u svetu, pa taman svi Srbi proizvodili isto. Ne znam koliko je Turska veća od Srbije ALI ZNAM DA IH JE OKO 70 miliona.
Mislim da mi sa voćem ne možemo da zasitimo ni Moskvu, A KAMOLI celu Rusiju.

Da li neko zna procentualni odnos koliko se lešnika proda konditorima, a koliko amo-tamo na malo i preko oglasa ?
 
PREDRAGOM.

Pametno zboriš.
Ali eto FERERO je tu, ali valjda insistira na sortimentu.

- - - - - - - - - -

Kračunu:

Pošto sam novajlija, a interesuje me:
1- šta se radi sa lišćem i omotačem ploda na njivi ?
2-rsdi se o sitnom seckanju, pa ako gliste uvuku list za godinu dve će uvući i meljavu
3-mislim da, bar u prvih 5-10 godina, dok je rod mali i kupi se ručno to treba primeniti, ako nije preskupo
4-ne verujem da se njiva time može "zatrpati"
5-ostaje problem kojekakvih napasti. Da li se "bolesno" opalo lišće iznosi sa njive ? Ono što je bolesno se iznese, a zdravo melje ?

- - - - - - - - - -

Kračunu:

Pošto sam novajlija, a interesuje me:
1- šta se radi sa lišćem i omotačem ploda na njivi ?
2-rsdi se o sitnom seckanju, pa ako gliste uvuku list za godinu dve će uvući i meljavu
3-mislim da, bar u prvih 5-10 godina, dok je rod mali i kupi se ručno to treba primeniti, ako nije preskupo
4-ne verujem da se njiva time može "zatrpati"
5-ostaje problem kojekakvih napasti. Da li se "bolesno" opalo lišće iznosi sa njive ? Ono što je bolesno se iznese, a zdravo melje ?

- - - - - - - - - -

djomlabl - u

Lepo ponosni voćaru:bravo:

Čini mi se da nisu kalemljeni ?
Da li pratiš količinu roda ?
Valda je nešto rodilo 2017 jeseni ?:cao:

- - - - - - - - - -

U vezi "mrazootpornosti" opšte je mišljenje da leski mraz, pa i debeli, ne smeta.

Međutim ipak se neke sorte ne preporučuju za hladnije krajeve. Nije sporno da Turske ili Kalifornijske sorte ne idu u hladnije krajeve.
Ja do skora nisam znao, a vi:
цитат једног нашег агронома:
....."Oprašivanje
se obavlja pomoću vetra u periodu zime, od decembra do kraja februara, kada leska cveta. Oplodnja se dešava tokom maja. Karakteristično za lesku je da se jajnici u ženskim cvetovima razvijaju tek nakon sredine januara ili februara, što znači i da se oplodnja odvija kasnije. Većina sorti je samobesplodna. Karakteristično je da sorte leske nemaju istovremeno cvetanje muških i ženskih cvetova. Ono je promenljivo i zavisi od interakcije genetskih svojstava sorte i ekoloških uslova u kojima se leska gaji. Muški cvetovi mogu da procvetaju pre ženskih ili posle, a ponekad se cvetanje može i podudariti. Sve to zavisi od vremenskih uslova. Tokom hladne i duge zime prvo cvetaju ženski cvetovi, a ako je zima blaga prvo cvetaju muški cvetovi. Zbog toga je u zasadu neophodno imati više sorti, najmanje 2-3 sorte, koje se međusobno oprašuju. Dok na jednoj biljci cvetaju rese, na drugoj cvetaju ženski cvetovi. Pojava neplodonošenja može biti povezana i sa pojavom mrazeva, zbog kojih dolazi do izmrzavanja cvetnih pupoljaka. Zbog toga je u područjima sa čestom pojavom mrazeva poželjno u zasadu imati i primerke divljeg lešnika jer se oni odlikuju visokom otpornošću muških cvetova na niske temperature.

[h=3]Opasni su iznenadni prolećni mrazevi[/h] Kada dođe do cvetanja, ukupan rod može da uništi i kratkotrajan mraz sa temperaturom od -3°C. U periodu mirovanja biljke su u stanju da izdrže niske temperature, ali iznenadni prolećni mrazevi mogu da unište pupoljke koji su počeli da se otvaraju i cvetaju. Njihova osetljivost na niske temperature zavisi od toga u kojoj fazi se nalaze. Tokom zime pupoljci mogu da izdrže i temperature do -30°C. Muški cvetovi tokom cvetanja mogu da stradaju već na -3 do -5°C. Ženski cvetovi u periodu cvetanja stradaju na -8°C, a oplođen cvet strada na -3°C. Uspešno oprašivanje zavisi od vremenskih uslova. Produženi kišni period dovodi do spiranja polena i sprečavanja njegovog širenja pomoću vetra. Prinosi, u kišnoj godini, su vrlo niski, a nizak je i kvalitet plodova....крај цитата
Veliki Kišni period i prolećna dva mraza je kod mene sigurno umanjilo rod sigurno 80-100kg u ljusci. Mislim da je ova godina bila nepovoljna zaradi oprašivanja.

Послато са 6044D уз помоћ Тапатока
 
Veliki Kišni period i prolećna dva mraza je kod mene sigurno umanjilo rod sigurno 80-100kg u ljusci. Mislim da je ova godina bila nepovoljna zaradi oprašivanja.

Послато са 6044D уз помоћ Тапатока
Ne znam Dragane , ja sam ovde u Sremu ,bilo je i ovde mraza za kisu se ne secam.....prosle godine i 2014. imao sam nejvecu rodnost do sada.
 
Sutra bi prskao korusom,da li je doza od 3grama na 10 litara vode dovoljna ili da pojacam na 5 grama,prskanje bi ponovio za 10 do 15 dana.
 
Znam da nije pitanje za ovu temu al sta kažete za ovu Veletrznicu u Beogradu i koliko to zapravo znači voćarima?Nadam se da ćemo i mi leskari jednog dana imati svoj magacin ako bude bilo nekog udruženja.
 
Poslednja izmena:
Nesto mi to malo roda... jel zalivas i prihranjujes posteno?
Nemam vode za zalivanje u blizini. Zeznuo sam se, pa su se 2015. usled suse osusile mlade jednogodisnje grane. Nemam svoju mehanizaciju pa nemogu ni da priustim lesniku redovno zalivanje cisternom. Ali mi je opustanje da posle posla odem u lesnik I tamo se opustim I odmorim od redovnog posla

Poslato sa HUAWEI CUN-L01 uz pomoć Tapatoka
 
Nazad
Vrh