Kukuruz 2022

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
CetojevicM kako u opšte radiš u ovolikom kukuruzu? Ovaj sigurno ima preko 10 listova. Zar možeš da podigneš toliko prskalicu? Samo mi nije jasno kako će od ovoliko listova kukuruza da herbicid padne na list trave.
 
Isto sam i ja mislio,grane sigurno nisu iznad kukuruza ,a mozda i traktor lomi isti,meni to mnogo visoko,i jedva da nesto hemije tu i stigne do korova.
 
Jedan dekalb ,potez Iljevo.
20220616-082115.jpg
 
MIRBAN je napisao(la):
CetojevicM kako u opšte radiš u ovolikom kukuruzu? Ovaj sigurno ima preko 10 listova. Zar možeš da podigneš toliko prskalicu? Samo mi nije jasno kako će od ovoliko listova kukuruza da herbicid padne na list trave.
Kliknite za proširenje...
Situacija je specificna, radi se o prskanju ni manje ni vise nego cetvrti put
Prvo zemljisni, nije bilo kise neuspjesno, posle dva puta mi je kisa pala par sati posle prskanja, ostao je muhar, malo su korovi usporeni ali opet preveliki rizik od umanjenja prinosa. Onda se vreme okrenulo, puno drugih obaveza, njiva udaljena pola sata voznje traktorom, pravoslavni praznici i kukuruz preraste.
Inace nije po cijeloj njivi ovako visok kukuruz, ovde gde sam slikao nema ni neke opasnosti od trave, na mjestima gde je gusca trava tu je nizi kukuruz pa ce dijelovanje biti efikasnije.
Prskao sam i pre sa Laudisom veliki kukuruz, nema posledica
 
Dve njive na udaljenosti 200 metara sa istim hibridom, P0217. Istog dana sejan, slična obrada, razlika je u tipu zemljišta, prva smonica, druga "bela" zemlja, u prvoj ima dosta stajnjaka i malo npk, u drugoj nema stajnjaka i bačeno znatno više npk. I druga njiva je pod nagibom, pa je dobro isprana pljuskovima.
cb9bea697f6cdcd3ded3d3d0403310ae.jpg
10554563428c5e9b890b20ed581852ab.jpg


Послато са DN2103 помоћу Тапатока
 
ACA RAIC je napisao(la):
Uvek prvo okrivimo seme i hibrid, a ovde se vidi da su kvalitet zemlje i položaj uz tretman, presudni.
Kliknite za proširenje...
Ja sam probao neke hibride prosle godine, sada sam ih izbacio posle debakla koja je izazvana susom, ne znam, nekako je to mana kod vecina pa i kod mene, cesto ne sagledam situaciju do kraja.Odradim prilicno kvalitetno sve sto treba i naravno da ocekujem neki lep rod i kada se desi godina kao prosla, veoma retko kupim iste hibride za narednu godinu i tako nikada ne saznam sta bi bilo da je bio neki drugi, jbg, po nekada je jedan dan u setvi vazan kao i dan nicanja i bezbroj faktora.Jedino sto praktikujem, to su vise hibrida u jednij njivi, dva ili tri, zavisi od velicine njive i tako napravim neku sliku o kvalitetu hibrida a da cesto okrivim seme i hibrid, desva se.
 
Zeljko jedino da covek ima jednu veliku parcelu pa da na njoj u isti dan poseje po 4 vrste od svih hibrida kojih ima na trzistu, a bude ista agrotehnika i vremenske prilike, pa tako par godina i onda se dobije cista slika koji je hibrid dobar. Jeste zezanje ali ko ima zivaca i para da se ovako igra moze da sazna. Posle ce mu biti mnogo lakse.
 
MIRBAN je napisao(la):
Zeljko jedino da covek ima jednu veliku parcelu pa da na njoj u isti dan poseje po 4 vrste od svih hibrida kojih ima na trzistu, a bude ista agrotehnika i vremenske prilike, pa tako par godina i onda se dobije cista slika koji je hibrid dobar. Jeste zezanje ali ko ima zivaca i para da se ovako igra moze da sazna. Posle ce mu biti mnogo lakse.
Kliknite za proširenje...
Kupi najskuplje seme i ne boj se. Toliko pravimo filozofiju a kukuruz je po meni najlakše proizvesti od svih ratarskih kultura. Ono što je do nas, e sad mnogo ima do ovog odozgo.

Послато са S42 помоћу Тапатока
 
petarkrsmanovic je napisao(la):
Kupi najskuplje seme i ne boj se. Toliko pravimo filozofiju a kukuruz je po meni najlakše proizvesti od svih ratarskih kultura. Ono što je do nas, e sad mnogo ima do ovog odozgo.

Послато са S42 помоћу Тапатока
Kliknite za proširenje...
Samo da dobije kise,skoro gnojiva da i netreba.....a herbicida kakvih hoces,sve se moze skinuti......i mase puno ostane,to je problem,bilo dobro dok se moglo paliti.....
 
99% ljudi pobrkaju lončiće kada je u pitanju humus i kompost, koje su 2 POTPUNO različite stvari.
www.zdravasrbija.com

ŠTA JE TO HUMUS I ZBOG ČEGA JE BAŠ ON GARANT PLODNOSTI ZEMLjIŠTA

Vrlo veliki broj poljoprivrednika misli da je humus, kompost ili trulež. Znajući, pritom, da je humus garant plodnosti zemlje, zemljoradnici nastoje da unesu u zemljište što je moguće više komposta ili stajnjaka, a mnogi uz to dodaju još i mineralno „gnojivo“ (navodnici su upotrebljeni zato što...
www.zdravasrbija.com www.zdravasrbija.com
Najveći neprijatelj humusa je veštačko đubrivo a ne spaljivanje zetvenih ostataka!!!
Spaljivanjem ostataka su bili rešavani mnogi problemi prisutni danas na oranicama, koji moraju da se rešavaju skupom hemijom umesto samo jedne šibice.
Samo što od te šibice niko nije imao nikakve vajde osim seljaka, a od silne hemije neke tamo glavonje pune silne džepove.
Zapitajte se sta je stetnije, dim od paljenja koje biljke dišu i ponovo pretvore u kiseonik, ili silna prolivena hemija koja pobije i zagadi sve živo i zbog koje više ni voda iz artemskog bunara nije zdrava za piće?
Izvinjavam se za off topic, ali morao sam da napišem.

Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
 
caco je napisao(la):
99% ljudi pobrkaju lončiće kada je u pitanju humus i kompost, koje su 2 POTPUNO različite stvari.
www.zdravasrbija.com

ŠTA JE TO HUMUS I ZBOG ČEGA JE BAŠ ON GARANT PLODNOSTI ZEMLjIŠTA

Vrlo veliki broj poljoprivrednika misli da je humus, kompost ili trulež. Znajući, pritom, da je humus garant plodnosti zemlje, zemljoradnici nastoje da unesu u zemljište što je moguće više komposta ili stajnjaka, a mnogi uz to dodaju još i mineralno „gnojivo“ (navodnici su upotrebljeni zato što...
www.zdravasrbija.com www.zdravasrbija.com
Najveći neprijatelj humusa je veštačko đubrivo a ne spaljivanje zetvenih ostataka!!!
Spaljivanjem ostataka su bili rešavani mnogi problemi prisutni danas na oranicama, koji moraju da se rešavaju skupom hemijom umesto samo jedne šibice.
Samo što od te šibice niko nije imao nikakve vajde osim seljaka, a od silne hemije neke tamo glavonje pune silne džepove.
Zapitajte se sta je stetnije, dim od paljenja koje biljke dišu i ponovo pretvore u kiseonik, ili silna prolivena hemija koja pobije i zagadi sve živo i zbog koje više ni voda iz artemskog bunara nije zdrava za piće?
Izvinjavam se za off topic, ali morao sam da napišem.

Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
Kliknite za proširenje...



Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh