Hehe, 70ks....
A mi gledamo da se unapredimo od 539 na 558!
Daleko je navigacija za nas....
Kukuruz 2021
- Začetnik teme MOMOSARIC
- Datum pokretanja
Hehe, 70ks....
A mi gledamo da se unapredimo od 539 na 558!
Daleko je navigacija za nas....
MOMOSARIC
Član
Nije lose tanjiracom ako je losije oranje proci nakon orana , u toku zimeako moze
Nije bitna cena toliko ako se ustedi u vremenu,nafti,mnogo bolje sacuva vlaga,bolje nicanje,bolji sklop i na kraju prinos.Otplatice se.
Pa sad bas sumnjam da svi imaju samo 533 i slicne,mislim da je 60-ak ks neki srednji traktor kod vecine dole kod vas,558 bi radio posao po meni sa 2 m drljacom.
Pa sad bas sumnjam da svi imaju samo 533 i slicne,mislim da je 60-ak ks neki srednji traktor kod vecine dole kod vas,558 bi radio posao po meni sa 2 m drljacom.
MIŠO 272
Član
Smolnica mi je zovemo ljuta zemlja. Ako se ore iza djeteline teško se složi brazda. Proljetno oranje nikako nemožeš urediti. Ako je jesenje poslije kukuruza to se da uraditi. Ali izvlači se ljepljivo vlažni sloj koji mora da se prosuši ako radiš odma samo se zgnječi nevalja nikako.
Čekaj dok se unapredimo do 558!
Naravno da nemaju svi 533, ali, ako ti neko drugi radi sa jačim traktorom-tu tek računice nema....
Prioriteti kolega, prioriteti...
MIŠO 272
Član
Probaću
marvenjak
Novajlija
Nisi sam
I ja posejao u četvrtak 1. aprila kukuruz i suncokret pa se sad "jedem"
Valjda će da bude dobro
grunt
Član
L
Sedamdesetih i dobar deo osamdesetih se u našem kraju radilo sa tanjiračom (lakom).Taj dan ili sutradan se pređe sa drljačom i seje se .Sejalo se ,uglavno sa "secerkom".
grunt
Član
Очигледно да људи који то раде немају алтернативу или немају пара за алтернативу.
Dobro, stigli smo do 80-tih...
Kad vi budete izbacili setvospremače i rotodrljače i slabije traktore (100ks)-oni dolaze kod nas....
Rade ljudi sa onim što imaju.
To ne bih komentarisao.
Gde je teska zemlja i drljaca i tanjiraca samo piskaraju po njivi.
Gde je laka zemlja nazalost neki i dalje koriste tanjiracu za prolecnu pripremu.Mi smo u peskovitom zemljistu samo pustali drljacu.Gde je teska zemlja traktorska freza.
Sada setvospremac radi i freza za tesko zemljiste mada to je retko.Dosta zavisi da li je orano po kaljavom.Obicno su teska zemljista ujesen uvek kaljava ili da ih ores krajem leta posle neke vece kise pa kada povuce vlagu.
Gde je laka zemlja nazalost neki i dalje koriste tanjiracu za prolecnu pripremu.Mi smo u peskovitom zemljistu samo pustali drljacu.Gde je teska zemlja traktorska freza.
Sada setvospremac radi i freza za tesko zemljiste mada to je retko.Dosta zavisi da li je orano po kaljavom.Obicno su teska zemljista ujesen uvek kaljava ili da ih ores krajem leta posle neke vece kise pa kada povuce vlagu.
grunt
Član
А шта ти мислиш што?
Darko Dren
Član
Vezano za korišćenje tanjirače u proleće...
Ima tu svega. Evo kako je kod mene u selu i u okruženju:
(pod pojmom tanjirače misli se na lake nošene od 20/24 tanjira tipa Lemind i Olt)
U selu ima nešto više od 80 traktora, a 6 setvospremača. Prva dva setvospremača u selu kupili smo stric i ja. To je bilo čudjenje... Gde to može da uradi zemlju, tanjirača zemlju lepo iseče i usitni, to će samo da piše, itd... Posle prve sezone, još par njih kad je videlo kako zemlju pripremi setvospremač kupili su i oni. Prošlo je dosta godina od tad, neki su i dalje skeptični, neki vide da je bolji setvospremač ali i dalje rade sa tanjiračama. A činjenica je da je najvećem broju tih ljudi pola plate onoliko koliko košta neki polovan spremač od 2.2 m, mogu lako da ga kupe, ali...
E sad, šta je ono što je najveći problem.
Većina istanjira njivu dva prohoda na primer danas, a seje za 5 dana. Naravno, pre toga je već oranje toliko vetar izduvao, i onda možete misliti kakvo je stanje nakon tanjiranja i 5 dana. Zatim se poseje u takvu Saharu... Tanjirača uradi 10-12 cm, sve to bude suvo, sejalica poseje na 5-7 cm, nema tvrde posteljice, nema ujednačene dubine. Rezultat - priča kako su semena loša, kako nemaju klijavost, slabo nicanje, itd...
O zatvaranju brazde i da ne pišem. Prvi sam to u selu počeo da radim pre više od 10 godina, i za taj period da je to dobra agrotehnička mera i veoma značajna uvidela su još dvojica. Šta ja dalje da vam pričam...
A onda je vrhunac prskanje... 99% prskalica su od 440 lit. I dalje ima ljudi koji napune prskalicu punu kolika god da je njiva, sipaju hemiju, i teraju po njivi dok ne isteraju sve, iako je njiva na primer 50 ari. A uglavnom se koriste hormonci, a kukuruz već tera sedmi list...
Hibridi: 640 NS, ZP704, 677. Seje se na 30 do 36 cm. Prošla godina koja je bila fantastična prinos je bio u proseku 6 tona, kod nekih i manje.
Zašto 704? Pa to je proveren hibrid...
Kod mene na brdu na primer P9537 je dao 11.200 kg po hektaru sa 14%vlage, sejan na 22.5 cm.
I kao šlag na tortu da vam kažem komentar na moj prinos:
Jeste Darko imao preko vagona, ali njegovo zrno sitno i nekako bled kukuruz... Nije to dobro za svinje, pogotovo ne za prasad, slabo jedu. Nema zrna dok nije kao nokat.
itd...
Ima tu svega. Evo kako je kod mene u selu i u okruženju:
(pod pojmom tanjirače misli se na lake nošene od 20/24 tanjira tipa Lemind i Olt)
U selu ima nešto više od 80 traktora, a 6 setvospremača. Prva dva setvospremača u selu kupili smo stric i ja. To je bilo čudjenje... Gde to može da uradi zemlju, tanjirača zemlju lepo iseče i usitni, to će samo da piše, itd... Posle prve sezone, još par njih kad je videlo kako zemlju pripremi setvospremač kupili su i oni. Prošlo je dosta godina od tad, neki su i dalje skeptični, neki vide da je bolji setvospremač ali i dalje rade sa tanjiračama. A činjenica je da je najvećem broju tih ljudi pola plate onoliko koliko košta neki polovan spremač od 2.2 m, mogu lako da ga kupe, ali...
E sad, šta je ono što je najveći problem.
Većina istanjira njivu dva prohoda na primer danas, a seje za 5 dana. Naravno, pre toga je već oranje toliko vetar izduvao, i onda možete misliti kakvo je stanje nakon tanjiranja i 5 dana. Zatim se poseje u takvu Saharu... Tanjirača uradi 10-12 cm, sve to bude suvo, sejalica poseje na 5-7 cm, nema tvrde posteljice, nema ujednačene dubine. Rezultat - priča kako su semena loša, kako nemaju klijavost, slabo nicanje, itd...
O zatvaranju brazde i da ne pišem. Prvi sam to u selu počeo da radim pre više od 10 godina, i za taj period da je to dobra agrotehnička mera i veoma značajna uvidela su još dvojica. Šta ja dalje da vam pričam...
A onda je vrhunac prskanje... 99% prskalica su od 440 lit. I dalje ima ljudi koji napune prskalicu punu kolika god da je njiva, sipaju hemiju, i teraju po njivi dok ne isteraju sve, iako je njiva na primer 50 ari. A uglavnom se koriste hormonci, a kukuruz već tera sedmi list...
Hibridi: 640 NS, ZP704, 677. Seje se na 30 do 36 cm. Prošla godina koja je bila fantastična prinos je bio u proseku 6 tona, kod nekih i manje.
Zašto 704? Pa to je proveren hibrid...
Kod mene na brdu na primer P9537 je dao 11.200 kg po hektaru sa 14%vlage, sejan na 22.5 cm.
I kao šlag na tortu da vam kažem komentar na moj prinos:
Jeste Darko imao preko vagona, ali njegovo zrno sitno i nekako bled kukuruz... Nije to dobro za svinje, pogotovo ne za prasad, slabo jedu. Nema zrna dok nije kao nokat.
itd...
