Evo posle nekog vremena da napišem šta se sve izdešavalo.... kako bi neiskusni članovi mogli da dobiju neka nova/stara saznanja...
Pre svega bih zahvalio
@zzzz kolegi i članu foruma koji mi je pomogao savetima i uputsvima.
Do kraja juna meseca su koke u pokretnom kokošinjcu nosile jaja ali kako su počele velike vrućine one su prestale. Primetili smo veliku količinu perja. Kako su koke starosti preko tri godine pomislili smo da je uzrok prestanku nošenja starost i mitarenje i verovatno velike temperature.
Primetili smo da ne žele da uđu u deo gde su im gnezda i gde obično provode noć ali smo to tumačili da im je vruće.
I jeste u tom delu sunce probije pri kraju dana i postane vruće. Prednji deo kokošinjca je ispod bujnog drveta višnje i imaju senku skoro čitav dan.
Nastavili smo da ih isto hranimo a posle nekog perioda i razmišljanja i čitanja foruma smo proverili da li imaju pipu.
Bilo je dovoljno da na par sekundi stavim ruku u gnezdo i osetim da mi pipa mili po koži. Za početak smo oprali kokošarnik, nabrali lišće oraha i stavili ga u gnezda a u prostor gde borave stavili lavor sa pepelom.
Koke smo bukvalno potopili u kantu sa tečnim šamponom a posle toga kada su se osušile svaku poprskali sa nekim sprejom. Takođe smo poprskali i gnezda i svu unutrašnjost kokošarnika.
Posle nedelju dana proverom je utvrđeno da još ima pipe. List oraha ne tera pipu ni svež ni suv, a šampon je verovatno slab a ono sa prskanjem iz bočice je bilo verovatno malo količinski.
U obližnjoj poljoapoteci smo saznali da imaju ByeMite i da prodaju na malu količinu. Jednostavno izvuku špricem koliko ti treba. Kupio sam 10ml - 320 dinara jer u kompletu dobiješ i špric i iglu (kao zaštita od prosipanja). Pomešao sa 3l vode a preporuka je na 2.5l vode. Pre nedelju dana sam oprskao uveče i to svu unutrašnjost i spoljašnjost a i koke sam okupao.
Pre par dana sam istom metodom utvrdio da nema pipe. Ništa ne mili po rukama. Zatim sam u gnezdo dodao slamu pa sutradan ponovo proverio i rezultat je isti. Kokama sam pojačao ishranu i dodavao svežu travu i list od cvekle i kupusa jer su i fizički izgledali lošije.
Ovih par prethodnih dana je bilo hladnije vreme bez velikih vrućina ali koke opet nisu htele u deo za spavanje. Morao sam ponovo da ih naučim da odlaze u deo za spavanje. Verovatno su zapamtile taj osećaj da tamo ima pipe pa nisu išle. Čim su prvi put ušle opet su stalno ulazile.
Juče smo u gnezdu našli jedno jaje. Znači borba pokazuje rezultate.
U nedelju uveče ću ponovo okupati kokošarnik i koke jer je preporuka da se tretira još jedanput.
Pretpostavljam da će ponovo prestati da nose jer ponovo kreću vrućine ali videćemo....
A sada malo o pilićima
ilići dobro napreduju.
Hranim ih sa sledećom mešavinom:
kukuruzna jarma - 30kg
kukurzno zrno - 20kg
pšeničnog stočnog brašna - 20kg
samleveno ovseno brašno - 10kg
sojina sačma - 3kg
suncokretova sačma - 5kg
Dodajem i 3kg stočne krede i 5 kg pivskog kvasca.
Redovno im bacamo ostatke od hrane i travu a uvek imaju šljunka za kljucanje i korito sa pepelom.
Na par dana se desi da se veća količina kukuruza nađe na zemlji ispod hranilica pa onda jedan dan preskočimo sa hranom dok to ne pokljucaju.
U poslednje vreme smo primetili da su veći gološijani petlići terorisali kokoške i ostale petliće sto fizički što seksualno pa smo bili odlučili da im malo smanjimo broj.
U nedelju rano izjutra smo sredili pet komada.
Ja sam ih lišio života mada sam poslednji put zaklao pile još za vreme bombardovanja kada sam prekinuo karijeru uzgajanja tovnih pilića.
A i tada mi je duša plakala... al dobro.
Generalno nikad u životu ni supruga ni ja nismo očistili pile. Meni je onaj miris od pokvašenog perja toliko smetao da sam stalno hteo da bacim peglu a od mesa sam jeo samo belo i to ponekad. A supruga se i dan danas plaši živog pileta.
Zajedniči komentar je bio da nam se naše majke sa neba smeju kad nas vide da čistimo piliće.
Ali kad smo preko youtuba naučili da ostavljamo kupus tako smo naučili i da očistimo pile.
U principu sve je išlo linijski i za sat vremena smo završili. Interesantno je da nisu imali puno onih dlačica... to nam je u pripremama predstavljao najveći problem...
Ja sam imao zadatak da isčupam dušnik i da vežem jednjak a ostalo je bilo lako....
Očišćeni su težili 1kg do 1.5kg. Pa ipak to meso je sasvim drugačijeg ukusa od kupovnog. Ono što smo primetili da devojke ne mogu da pojedu ceo batak iako količinski mali jer ih kako same kažu zasiti a kad jedu kupovno pile nije im dovoljan ni batak ni karabatak.
Sada se situacija u kokošijem društvu malo stabilizovala mada ima još nekih 5-6 gološijana koji su sada došli do izražaja i nekako već vidimo da su sledeći na listi.
Ono što mogu da napišem je da su gološijani kao rasa najotporniji, najborbeniji i čini mi se najzahvalniji za gajenje u kategoriji kokoške za dvorište...
Ipak mi smo akcenat bacili na kaporke i planiramo njih da gajimo. Imamo dve tri prave a još nekoliko mešanih. Sve ukupno će biti dvadesetak kokoški što gološijanki, što domaćih što nekih raznih pomešanih rasa. Ostavićemo s proleća kaporke sa jednim belim kaporanom u pokretni kokošinjac sa nadom da će se neka nasaditi a ostale sa par kaporana + jedan dobar domaći petao. Ove stare koke će na jesen u supu....
P.S. Pravi planove da ti se Bog smeje...
. Napraviću im još jedne 'merdevine'.
