Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Napomena: This feature currently requires accessing the site using the built-in Safari browser.
Kada sam bio u srednjoj skoli, mi smo imali 35 kj, dok sam zavrsio fakultet, imali smo oko 60 kj.
Ovo se dogadja u rasponu od 25 godina, posto ja imam 43 godine.
E to je naj važnije u životu.Isto tako mislim i podržavam 100%.Svaka čast lali i cicimoriću(malo je takvih ljudi).Od svega što sam u životu stekao najvažniji su mi moje dvoje dece ostalo mi nije ni malo bitno.
Od svega što sam u životu stekao najvažniji su mi moje dvoje dece ostalo mi nije ni malo bitno.
Kako nije kriva vlast?Nije tu vlast kriva već razvoj tehnologije i modernog društva. Obrađivati 10 hektara pre 80 ili 50 godina je bilo sasvim drugačije nego danas, došlo je do totalne smene tehnologija. Cena obrade, prinosi, sve se to značajno promenilo, i menja se konstantno.
Ja lično smatram da je pogrešno da država podržava kroz subvencije one koji žive na ivici propasti, to su dakle ti koji ne bi uspeli da prežive od poljoprivrede ako im država ne da subvencije.. Kratkoročno to je takvima spas, ali dugoročno država im čini medveđu uslugu jer oni ne rade ništa na pitanju da tu situaciju promene.
Generalno smatram da je strategija neselektivnog subvencionisanja po hektaru totalno loša i sa njom se ne može postići dugoročni boljitak. Ono gde država treba da pomogne i stane iza seljaka, to je da podstakne ukrupnjivanje parcela, pa ako treba i država da dotira nešto zemlje onima koji su spremni da se udruže i pređu određenu količinu hektara, da ekstenzivno pomogne u nabavci moderne mehanizacije kroz visoke subvencije (a bogami i kontrole da bi se sprečile malverzacije), da u saradnji sa komercijalnim bankama omogući jeftine kredite za obrtna sredstva i bude svojevrstan žirant (opet uz izuzetno oštru kontrolu), da podstiče visokim subvencijama korišćenje i investicije u moderne tehnologije, zalivne sisteme itd itd. Samo tako je moguć neki dugoročni boljitak, i samo tako je moguće pomeriti neke stvari sa mrtve tačke.
A te subvencije, da li su 100 evra po hektaru ili 400 evra po hektaru, na kraju nisu ni bitne, jer to samo znači da će oni koji treba da se razvijaju da stagniraju, i dugoročno se neće postići apsolutno nikakav efekat.
Odgovor je vrlo jednostavan - niko nije imao/hteo da ponudi više. Na kraju krajeva, ako mali poljoprivrednici smatraju da su oštećeni, zašto oni nisu ponudili više novca od pojedinih tajkuna? Šta, jel novac poljoprivrednika smrdi, pa da ti koji su uzimali ne bi hteli da uzmu novac od poljoprivrednika?Kako nije kriva vlast?
Ko je dopustio da par ljudi uređije tržište srbije?
Ko je za male pare dao 1000-de hektara državne zemlje,pa ta zemlja da je pošteno raspodeljena mogle bi 100-ne paorskih porodica pristojno da žive...
Vekovima su ljudi umirali od tuberkuloze, i u Srbiji do pre nekoliko decenija velika većina društveno korisnog rada je bivala utrošena na puku proizvodnju hrane i preživljavanje bez mogućnosti stvaranja nekih drugih društvenih vrednosti, stepenica koju su većina ostalih razvijenih svetskih ekonomija prešle pre nekih 100 godina.Prosečno seosko domaćinstvo je vekovima živelo od svog rada, meso i mleko što je bio osnovni prihod jer ne može da opstane čisto od ratarstva (konkretno u mom kraju nema dovoljno obradivog zemljišta da bi se samo od toga živelo),znači ljudi moraju ono što proizvedu na njivi da proture kroz stoku...samo realna cena mesa i mleka bi bila dovoljna da prosečno seosko domaćinstvo opstane i prosperira
Srbiji i trebaju 'alavi' koji žele i mogu da rade 20.000 hektara, pa i više. Samo tako je moguće stvoriti tržišno konkurentan proizvod i pomeriti se sa mrtve tačke. Mali proizvođači se moraju prinuditi na izbor - ili da postanu veliki, ili da batale neisplativu proizvodnju i počnu da rade za velike.To što kažeš da treba pomoći ljudima koji su spremni da rade veliku količinu zemlje,to neće nikom dobro doneti jer zbog nekolicine alavih koji bi da rade po 20000 i više hektara,1000 de porodica će propasti koji bi mogli pristojno živeti sa po 100 ha...
Da se kontroliše poreklo imovine u Srbiji, apsolutno niko ne bi 'prošao'.Да ја контролишем порекло имовине, по претходним постовима, нико не би прош'о.
Ma nije to ulaženje u privatnost.On da nije hteo to da napiše sigurno ne bi.Ovde nas ima raznih i takav nam je život i stecanje imovine.Da je u državi neko normalno stanje pitao bih Vas koliko nas bi radilo zemlju.
U redu je to što je neko stekao imovinu dugogodišnjim i upornim radom, ali to ne znači da je imovinu stekao 100% legalno, ako se baš pridržavamo zakonskih propisa. To je delom zbog toga što je takav način poslovanja pa i života postao opšte prihvaćena društveno socijalna norma, a delom i zbog toga što u jedno vreme nisi mogao drugačije sve i da si hteo.Ma sta pricate gluposti, niko ne bi prosao u kontroli imovine. Uglavnom su su svi ljudi svoju imovinu stekli dugogodisnjim i upornim radom, jako je malo ljudi do novca i imovine doslo lako i brzo, ne kazem da nema, ali procentualno je to jako malo ljudi, iako izgleda da ih je puno, jer su upadljivi, ali u stvarnosti ja licno, u svom okruzenju znam svega njih 3 - 4.
I to na racun tranzicije, tj. drustveno-drzavne imovine, ili zahvaljujuci bezobrazluku, bezobzirnosti i sticaju sretnih okolnosti. Ovo sto pisem, mislim na ljude koji se bave poljoprivredom ,ne zalazim sire.