Kajsija

Parcela o kojoj govoris je sa ruzom u drugoj godini, 250 komada. To su u stvari dve susedne parcele 313/1 i 314/1. Vislje od nje su redom parcele 273 i 272 sa domacom kajsijom mada ima i nesto visnje sumadinke i 271/2, koja je najvislja, na kojoj je dominantna roksana.
 
Vazi se, bas cu pogledati pa ti javljam kako mi izlgeda, i naravno uporedicu sa nekim parcelama kod mene...
Dodatak:
Pogledao sam, i mislim da sam naso pravu lokaciju, ako je to potes Glisovica Kosa, onda sma nasao sve parcele (prvo mi je trebalo 20 minuta da provalim da sam trazio selo Miokovci umesto tvog mesta koje se zove Milicevci, pojma nemam s kim sam te pomesao i zasto sam mislio da zivis u Miokovcima, dok nisam ponovo procitao ime mesta i shvatio da sam promasio mesto :()..
Ovo je neki severozapadni nagib svih parcela, najveca visina je oko 380m, a najniza oko 360, koliko viidm, dole niz potok koji je severno i zapadno od tebe koji se spusta malo strmije sve do nekih 320-330m i onda ima blagi pad taj potok/recica i ima prostora za nesmetanu drenazu hladnog vazduha, pa mi deluje da je visina dovoljna za sve parcele (dovoljno su vise od najnize tacke po mojoj proceni da se sliva sav hladan vazduh)...Sudeci po ovome, mislim da od svih mogucih raloga izmrzavanja, ne bi smeo tj trebalo bi da je najmnanji razlog sto u parcele 313 i 314 malo nize od ovih iznad (to malo je 10-20m, sto je po meni nedovoljno da napravi neku razliku, pogotovu sto su dovoljno iznad najnize tacke koja je 30-40m niza od tvojih parcela tako da je sto se toga tice ista ili mozda i bolja visinska razlika nego kod mene na primer sto imam slucaj (kod mene je 30 do 50m od najnize tacke)...
Glavna razlika je po meni to sto je moja parcela sa jugozapadnim padom, sto ce reci, kad god greje sunce, ona se vise zagreva, pa zato i malo ranije krece sa cvetanjem sve, i po svim pravilima bi trebala da bude losijia od istocnih ili seevernih padina, ali kod mene se nekim cudom pokazala prilicno mrazo-otpornom da tako kazem (jedini problme je kad leti pripekne sunce i bude susa, ali dobro, zato tu i raste drvece i vinograd, nije za kukuruz i ostalo da se gaji, ne daju nikakav rod ako je susa)...Sve knjige kazu da su zapadni i jugozapadni nagibi relativno nepovoljniji za gajenje bilo kog voca (osim u krajevima gde nema jakih mrazeva, i gde nema u prolece poznih mrazeva), ali ja imam osecaj da je ovo po 20+ godina gajenju breskve na njoj (sad je tu tresnja posadjena) da je povoljnija za mrazeve, psoto nijednom od 1996te nije bilo veceg izmrzvanja (uvek je imalo roda, nekad malo umanjenog, ali nikad se nije desilo da rodi sa manje od 50%, najcece je to mnogo vise od 50% od prosecnog roda svih ovih godina.. Breskva isto rano cveta, ali se slazem, otpornija je i od tresnje i od kajsije na mrazeve...Jesete se desvalo nekih godina da neke od ovih ekstremno ranih sorti breskve podbace malo vise i d imaju malo plodova, ali vecina sorti je zadovoljavajuce radjala (svake godine se gomila skidala proredjivanjem, ne pamtim da je bila godina da ne mora da se dobro proredjuje)..
Po svemu sudeci, moje misljenje je da je tebi izmrzavanju ruze u parcelama 313 i 314 kumovalo mnogo sto sta dugo, ali nadmorska visina i to sto je parcela malo niza, mislim da je najmanje doprinelo... Ja tipujem na najveci razlog da su mlade sadnice, da su cvetovi nize pri zemlji na njima (uvek je hladnije blize zemlji), mozda je malo doprinelo i to to je prethodna godina bila susnija pa su i slabije bile opskrbljene hranljivim materijama iz prethodne godine (a samim tim su imanje otporne na mrazeve zbog toga), ne iskljucujem ni to kad ih je uhvatio mraz (dal je nesto cvetalo i oplodilo se pre mraza, ili je vecina svetala u sred i nakon mraznog perioda ali je jos uvek bilo hladno, tako da su to po meni najverovatniji razlozi lose oplodnje i loseg zametanja, ali bi samu lokaciju parcele i nadmorsku visinu u ovom slucaju stavio kao najmanje verovatnu da doprinese izmrzavanju tj gubitku roda...
Cak bi smeo da kazem (ovo je moje licno misljenje, nije iz nauke i prakse i cak je suprotno nekim pravilima nauke i prakse, pa prihvatam da je moguce i da gresim) i da severne i kombinacije severo-zapadnih ili severo-istocnih nagiba iako imaju povoljno dejstvo da bolje cuvaju vlagu i odlazu pocetak cvetanja u prolece malo, pa je veca verovatnoca da se kasnijim cvetanjem izbegne pozni mraz, ja i dalje licno mislim da kod nas u Srbiji to najcesce nisu najpogodniji polozaji za kostiavo voce, posto to odlaganje cvetanja je dan, dva, mozda 3 maksimum u odnosu na parcelu u blizini sa juznim nagibom, ali da upravo zbog tog kumulativnog zagrevanja preko zime i u prolece, jednostavno zemlja bude u proseku hladnija i na povrsini i u dubini, i onda kad se desi mraz, ima manje toplote iz same zemlje da se oslobodi i zagreje vazduh, pa dodje od nize tmeperature vazduha direktno iznad zemlje... Nemam dokaz ni merenja za tako nesto (jos uvek, stavicu data-logger za temperatru u ovu moju parcelu, pa cu da poredim merenja sa stanicom iMeteos, koja je na jugo istocnom nagibu, i videcu kakve su razlike u temeperaturi, kolike su i kad se javljaju, i koja je razlika u slucaju mrazeva...
Moje misljenje je da zimogrozljive kulture (kosticavo voce koje uglavnom ide na sejancu tj na bujnoj podlozi) u vecini nasih krajeva treba saditi na juznim, jugo istocnim i jugozapadnim polozajima, zaklonjenim od jakih vetrova, a da bi eventulano jabuka (pogotovu na slabo bujnim podlogama) i slicne kulture mnogo vise volele te severnije polozaje posto vole vlagu i smeta im vise letnji nedostatk vlage i vise tmeperature koji se cesto javljaju na juznim polozajima... Elem, ko sto rekoh, ovo je moje licno misljenje, moguce da sma svasta nesto prevideo u analizi, ali zasad nisam nasao jake razloge protiv takvog misjenja...
 
Poslednja izmena:
Ma nisam ni ja siguran da je ruza stradala od mraza. Deo, jedno 30%, je iscvetalo pre 23. Ostatak koji je cvetao posle je verovatno otisao u kombinaciji raznih faktora. Slabo zametanje, niska krosnja i ostalo sto si naveo. Kao sto rekoh nije mi ni bitno sto nema roda jer su u drugoj godini. I sam bi poskidao plodove da ih je bilo da bi se vocke bolje razvile.
Sto se tice odlaganja cvetanja za 1-3 dana zbog severozapadnih ekspozicija ove godine se pokazalo da i to moze biti znacajno. Ostalo je uglavnom to sto je iz bilo kog razloga zakasnilo sa cvetanjem.
Nego me interesuje gde gledas nadmorske visine? Na google earth ili na geosrbiji? Pre par godina sam uspevao da to pronadjem na google earth ali u zadnje vreme ne. A i na geosrbiji nisam pronasao tu opciju.
 
Pa ove godine (sto je redak izuzetak) je to sto je kasnije cvetalo vise stradalo...Pravilo za vecinu godina je da nesto sto ranije sveta, to u proseku vise strada...
Sto se tice nadmorskih visina, gledam uglavnom na google earth-u, kad predjes kursorom na bilo koju tacku na mapi koja te interesuje, u donjem desnom uglu imas podatak za koordinate (u zavisnosti od sitema koji si izabrao, to je ili istok-sever koordinata u metrima (tzv UTM sistem), ili GPS koordinata u stepenima i minutima (tzv Lon/Lat sistem WGS 84, mada mislim da je sve u WGS 84 datumu).. Pored toga imas i podatak za nadmorsku visinu u tacki na koju pokazuje kursor (postoji stvarna greska od par metara ali za nase slucajeve je zanemarljiva)...
Ako ne vidis to u donjem desnom uglu, taj tekst, klikni gore u tooldbar-u na "View" pa onda stikliraj polje "Status Bar" (ne sme da bude prazan kvadratic nego mora da ima onu kvrcicu ko slovo "V"), i onda ces videti podatke za koordinate i za nadmorsku visinu (imas i podatak za tzv "eye alt", nemoj da pomesas sa time, to prikazuje na kojoj si fiktivnoj visini iznad zemljine povrsine sa koje "gledas na zemljinu povrsinu" u zavisnosti od razmere koju si izabrao...Tebi za nadmorsku visinu treba ono sto pise "elev"...
Na sajtu geosrbija isto mozes slicno da vidis (isto je greska od par metara, ali to za nase potrebe nije bitno)... Ispricacu na engleskom posto ga ja tako korsitim, ako koristis na srpskom, kazi pa cu na srpskom da ispricam...
U desnom delu ekrana imas par natpisa, kliknes na onaj sto pise "Layer Manager" i onda ti se pojavi gomila podstavki... Izaberes dole na "Elevation" ali kliknes na crni trougao da se pojavi podstvka... Imasces kvadratic i pored njega pise tekst "Elevation (30m)" i klikni na taj kvadratic (treba da ima kvrcicu "V" kad cekiras)... Onda ce slika koju viis na ekranu da postane mapa elevacije (razlicite boje za razlicite elevacije, 10m se ralikuje izmedju boja), pa moras pre nego sto kliknes na kvadratic "elevation" da nadjes tacno svoju parcelu i da zapamtis gde hoces da nadjes nadmorsku visinu pre nego sto cekiras kvadratic, i kad ti treba visina neke tacke, kliknes levim dugmetom misa na mapi ( sa ukljucenim "elevation" kvadraticem" i javice se pop-up ekrancic, i imace tekst "Elevation (30m)", kliknes levim tasterom misa na to, i onda ti izadje neki tekst koji na kraju ima 2 cifre odvojene sa ";", druga tj desna cifra ti je nadmorska visina u metrima u tacki gde si klikno levim tasterom misa... Malo je nezgodno koristiti iz Geosrbije ovo, pa mislim da je google earth prakticniji (mada mislim da je geosrbija za nijansu preciznija ali opet, mislim da za nas greska od tih par metra nije bitna (dal je i 385 ili 390m tacno je potpuno nebitno po meni)...Ako budes imao problem, javi ako mogu da pomognem..
 
Danas sam na nekom porodicnom okupljanju upoznao coveka iz okoline Trstenika koji kaze da ima 4ha kajsija, uglavnom novosadska rodna i keckemetska ruza. Prodaje sve kao branicu. Ove godine ostao bez roda zbog mraza po njegovim recima prvi put posle dugog niza godina. Kaze da plodove stiti od trulezi kad kajsija dostigne velicinu od lesnika do oraha. Jos kaze stiti protiv trulezi galofunginom i prosle godine imao max 15 trulih kajsija u celom vocnjaku. Zvuci mi neverovatno. Ja obicno stitim signumom na 15 dana pre berbe i opet imam trulezi mada zavisi i od godine odnosno vlaznosti u periodu zrenja. Znam neke koji koriste i belis. Kada vi prskate kajsije protiv trulezi i cime?
 
U 90 posto slucajeva, kajsije protiv trulezi nije dovoljno stiti jednom. Razlog je neretko grad krajem maja. Tad se otprilike i stite, krajem maja pocetkom juna, ja planiram uskoro.

Ja sam do sada koristio Funomil i dobro se pokazao a pred berbu Switch il Signum ne znam tacno al zasigurno sam oba probao za ovih 15 godina. Svaki je dobar ako nisi preskocio ovo sad. Galofungin je kod mene zbog jeftine dizne ledjne prskalice ostavio neoperive bele fleke po plodu dok Funomil ne ostavlja.

Kod mene su kajsije vecinom sad velicine ohoho daleko je to vece od kakvih lesnika i oraha mada ima i do sorte, pričam o krupnim sortama.

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Evo i ja da se javim...Vidim da spominjete razna iskustva sa pojedinim sortama.Ja sam posle one silne borbe sa mrazom uspeo nešto da spasim(za sada).Pojedina stabla imaju po 50-ak kg a pojedina 1 kg.Govorim o istoj sorti.Kao što je neko spomenuo(Sloba),one kajsije što su bile tek cvetale su bolje prošle.Tamo gde je već počelo formiranje ploda tu je sve otišlo.Nema veze koja sorta je otpornija,to su priče bez veze.Ja u starom vocnjaku imam 4 kom roksane (probno) i puna je roda.U mladom vocnjaku pored na 150 kom Roksane nema ni 10 kg.Jednostavno, bio je bitan samo stadijum cvetanja.Imam ja nekih 100 kom ruže u trećoj godini i ostalo je po par komada na njima.Stabla koja su prerodila prošle godine i koja su iscrpljena su najviše stradala.Keserović kaže da je ns6 ove godine najbolje prošla što kod mene nije slučaj.Ns4 je mnogo više sačuvala ploda.Dakle,od slučaja do slučaja,ne trčite za ovom ili onom sortom,pitanje je samo faze cvetanja u datom trenutku.Ako budem imao prosek od 6-7 kg po stablu biću zadovoljan sa tim na 3 hektara.Vratiću bar uloženo i nešto zaraditi.Što se tiče truleži vreme je za prvo prskanje,kod mene su plodovi već jako veliki zbog manjeg roda.Preparata ima raznih i svi su manje više ok.Fruška Gora je stradala 95% a eto meni je nešto u niziji ostalo za sada.To je ono što sam pre pisao da pravila nema.Kajsija mi je ostala uglavnom u donjoj trećini krošnje.Pošto nije bio mraz nego hladan talas, dimljenjem sam napravio neku temperaturnu barijeru izmedju krošnje i sačuvao deo roda.Trenutni bilans:ns4 najviše ostalo,ns6 nešto malo,ns rodna takodje,ns kasnocvetna nešto ostalo,dm1 ponešto ima,roksana samo u starom voćnjaku prerodila,na mladom ništa.Ruža po nešto.Krupna rana ništa,madjarske sorte slabo.Biću zadovoljan ako bude 7-8 tona,kakva je godina to je premija.I izvinjavam se što sam ovako pisao nepovezano,hteo sam više detalja da istaknem.
 
Kad je -5 i -6 u cvetu onda naravno da nema puno veze koja je sorta, sve ce skoro 100% da izmrznu, ali kad je mraz -2 i -3, onda puno znaci polozaj i brdo, pa i sama sorta.. Ti mora da imas makar malo zatalasan teren, nemoguce da ni centimetar visinske razlike ne postoji da napravi razliku, iako je sve na prvi pogled relativno ravno kod tebe...
I naravno da to sto zoves "od slucaja do slucaja" mora da ima razlike kolko tolko ne smao zbog sorte, nego i kako je usla u zimu konkretna biljka (kolko roda od ranije, dla je bila bujna ili ne, kakvo je prosecno stanje biljke, pa i podloge se razlikuju psoto su generativne itd), da li su cvetovi okrenuti na gore prema nebu, ili na dole prema zemlji (okrenuti ka nebu vise izmrznu, a takvih ima u gornjem delu krune prosecno vise), pa onda koliko je bilo brzo iscvetavanje (ako iscveta brzo zbog toplog vremena pa naidje mraz naglo, vise stradaju), ako mraz postupno tj zahladjenje postupno naidje za par dana, manje izmrzne, ako naidje odjednom posle duzeg toplog perioda, onda vise stradaju cvetovi itd itd... Postoje razliciti faktori koji uticu na jace ili slabije izmrzavanje i kod iste a i kod razlicitih sorti, ali opet, to su sve nijanse, kad dodje -5 i -6 stepeni, onda sve relativno puno izmrzne osim ako postoji dobar anti-frost sistem, mada i on se tesko bori na tim temepraturama...
E kad je kod tebe bilo tih -6 koiko se secam, uspeo si i sa dimljenjem da ih spasis kolko tolko, to je bio inverzioni mraz cini mi se... Kod nas u Sumadiji ga mislim nije bilo (tad kad ste vi imali taj mraz u vojvodini, kod nas je bilo oblacno pa nije ni bilo mraza, cak ni u doljama).. Mislim da je negde 20-30km od Beograda juznije bilo oblacno, beogradski kraj je imao mraz, posto je bilo vedro kod njih... Mi smo imali kasnije sa snegom nekih mrazeva (ali nije padalo puno ispod -2 koliko se secam)...
Sve u svemu, ovo sigurno nije godina za donosenje zakljucaka "svuda je isto za gajenje kajsije", i "nema razlike medju sortama" i nema razlike medju krajevima u srbiji" bez obzira sto na prvi pogled tako izgleda..
Kao najbolji primer navodim Radashinovu parcelu, za koju on kaze da nikad nije puno stradala od mraza (i s obzirom na polozaj i sve ostalo, nemam razlog da ne verujem coveku) a i slikao je rod ove godine, ono izgleda sasvim OK i ima prosecan neki rod sto znaci da nije doslo do velikih steta uprkos mrazevima koji su i u Beogradskom kraju bili ove godine...
Uz duzno postovanje Pele, mislim da puno gresis kad donosis izbrzane zakljucke da nije bitan polozaj i sorta i slicno za prolecne mrazeve...To sto je Fruska Gora izmrzla ove godine (a siguran sma da moze i za to da se nadje objasnjenje kad bi ga pazljivo trazili), i dalje ne znaci da dobri polozaji na Fruskoj Gori nemaju prednost od ravnice... A nisma siguran ni odakle podatak da je 95% izmrzlo na Fruskoj Gori da budem iskren (ako je kod tebe u ravnici na -6 ostalo ko sto kazes 7-8 tona na 3 hektara, to je po meni vise od 10% (ili tu negde) nekog prosecnog roda cak i kod tebe), pre ce biti da je to (ako je ta cifra uopste) u najnizim i najneotpornijim na izmrzavanje delovima Frsuke Gore, a da je na najboljim polozajim koji su obicno vislje ipak manje stete bilo (mislim da nagadjamo i ja i ti, svako na osnovu svojih uverenja vise nego na osnovu pravih podataka sa terena, ali za ocekivati je da bude manje izmrzavanje na boljim polozajima, koliko toliko, pogotovu ako je kod tebe bilo ostecenja manje od ili oko 90%)
 
Ma kod mene je ravno kao tepsija,razlika je mozda 1cm:):). Ne nagadjam za F.Goru, imam par drugara koji imaju tamo kajsije a i zivim 20 km daleko.Govorim o onima sa kojima sam pricao a ne rekla-kazala.Uostalom neka i oni napisu nesto, mozda ima nekih gde je ostalo par kila.Nemaju ništa na zalost .U svakom slučaju nadajmo se bar da cemo izvuci nesto.Stojim iza toga da razlike u sortama nema,to je od godine do godine.Nahvalise taj dm1 da je otporan,svi potrcali za njim pa i ja , a i isti je kao i svi, za mene cak i veliko nista.Bled plod,osetljiv na moniliju,ne atraktivan ...Kako objasniti da Roksana u starom vocnjaku prerodi a pored u mladom po par plodova.Pa naravno, procvetale ranije u mladom vocnjaku zbog ko zna cega, jaceg zemljista,vise sunca... Usla je u mraz sa zametnutim plodicima.U starom je bila u fazi cvetanja.Da li cemo napisati da je otporna na mraz? Kakva otpornost?Vreme cvetanja,kondicija-vitalnost stabla.,prerodjenost u prethodnoj sezoni...To utice na otpornost. Pa koja je to sorta toliko otpornija pa da je svi sadimo?Imam ns4, ns6, rodnu, kasnocvetnu, madjarsku najbolju madjarsku zlatnu, bibor, mamut, kureziu,roksanu, ruzu, dm1, krupnu ranu...Koju jos da posadim?Valjda bi se to proculo i saznalo,videlo, internet je cudo,ocas posla se sana sve. Ja sam un kajsijama 11 godina i valjda bih vec primetio koja je otpornija.Taman pomislim na jednu a sledece godina je druga. Sadimo 50-ak vrsta kajsija.Zasto? Zato sto lutamo i trazimo te fantomske otpornije kajsije na mraz. Mozda neko zna koja je to sorta pa neka napise.Ceo svet trazi tu ,,otporniju'' sortu i ne nadje je, osim raznih ljudi koji nam preporucuju sve i svasta. Evo neka dodje tv ekipa pa neka snimi roksanu kako je prerodila kod mene na par stabala pa neka ode 100 metara dalje da vidi da nema nista od nje.Svimabih rado preporucio neku otporniju sortu na mraz ali ne znam.Znam za moniliju,bolesti,vitalnost,kvalitet plodova ali zaotpornost na mraz nemam pojma niti iko zna.Svakako kome je ostalo neka prska ovih dana trulez, akord,signum,svitch...
 
pele je napisao(la):
Ma kod mene je ravno kao tepsija,razlika je mozda 1cm:):). Ne nagadjam za F.Goru, imam par drugara koji imaju tamo kajsije a i zivim 20 km daleko.Govorim o onima sa kojima sam pricao a ne rekla-kazala.Uostalom neka i oni napisu nesto, mozda ima nekih gde je ostalo par kila.Nemaju ništa na zalost .U svakom slučaju nadajmo se bar da cemo izvuci nesto.Stojim iza toga da razlike u sortama nema,to je od godine do godine.Nahvalise taj dm1 da je otporan,svi potrcali za njim pa i ja , a i isti je kao i svi, za mene cak i veliko nista.Bled plod,osetljiv na moniliju,ne atraktivan ...Kako objasniti da Roksana u starom vocnjaku prerodi a pored u mladom po par plodova.Pa naravno, procvetale ranije u mladom vocnjaku zbog ko zna cega, jaceg zemljista,vise sunca... Usla je u mraz sa zametnutim plodicima.U starom je bila u fazi cvetanja.Da li cemo napisati da je otporna na mraz? Kakva otpornost?Vreme cvetanja,kondicija-vitalnost stabla.,prerodjenost u prethodnoj sezoni...To utice na otpornost. Pa koja je to sorta toliko otpornija pa da je svi sadimo?Imam ns4, ns6, rodnu, kasnocvetnu, madjarsku najbolju madjarsku zlatnu, bibor, mamut, kureziu,roksanu, ruzu, dm1, krupnu ranu...Koju jos da posadim?Valjda bi se to proculo i saznalo,videlo, internet je cudo,ocas posla se sana sve. Ja sam un kajsijama 11 godina i valjda bih vec primetio koja je otpornija.Taman pomislim na jednu a sledece godina je druga. Sadimo 50-ak vrsta kajsija.Zasto? Zato sto lutamo i trazimo te fantomske otpornije kajsije na mraz. Mozda neko zna koja je to sorta pa neka napise.Ceo svet trazi tu ,,otporniju'' sortu i ne nadje je, osim raznih ljudi koji nam preporucuju sve i svasta. Evo neka dodje tv ekipa pa neka snimi roksanu kako je prerodila kod mene na par stabala pa neka ode 100 metara dalje da vidi da nema nista od nje.Svimabih rado preporucio neku otporniju sortu na mraz ali ne znam.Znam za moniliju,bolesti,vitalnost,kvalitet plodova ali zaotpornost na mraz nemam pojma niti iko zna.Svakako kome je ostalo neka prska ovih dana trulez, akord,signum,svitch...
Kliknite za proširenje...
Dobro, makar smo na osnovu Vojvodine smo dokazali da je zemlja ravna ploca , i to je nesto :D
Ne razumemo se ja i ti izgleda, ja uporno govorim o bitnosti polozaja zasada pa sve ostalo, a ti me pogresno shvatio da tvrdim da je sve do sorte (sto niti sam reko, niti cu, tu se slazemo da je uticaj sorte mnogo manje izrazen, a ponekad ga i nema).. Ima drugiih koji traze otpornu sortu, i nekad tvrde da su nasli, ja tu delim tvoje misljenje da su vise slicne nego sto se razlikuju u proseku...
Za sorte jedino mogu da kazem iz licnog iskustva da je Krupna Rana sorta koja u mom kraju nikad ne rodi lepo, bez obzira na polozaj, retko kad i prosecno rodi, uglavnm ili ostane neki plod ili nista.. Imao i keckemetsku ruzu, ona je znala da rodi bolje i cesce, ali ni priblizno ko breskva ili neko drugo voce koje je radjalo OK svake godine...
Opet ponavljam bitnost polozaja zasada iznad svega ostalog, i kao odlican primer Radasina koji ima jednu parcelu na dobrom polozaju i sa druge strane na zalost i to da se kajsija gaji dosta cesto na neadekvatnim polozajima kod nas (a pocinje se i sa tresnjom tako izgleda, videcemo dokle ce to da dogura)...
To sa Fruskom Gorom i potpunim izmrzavanjem mozemo da analiziramo zasto je bilo vece nego kod tebe ko sto kazes, i zasto ako su polozaji dobri, ko sto kazes da jesu.. Za sve postoji razlog, samo ga nekad ne vidimo, tj nije ocigledan.. A tvrdnju da je svuda, uvek i svake godine isto u Srbiji po pitanju kajsije ne mogu da prihvatim ni po kom osnovu...
I ako mogu predlog za moniliju tj za trulez plodova, ja sam vise pristalica za prskanja Captanom (ili slicnim kontaktnim fungicidom) ili moze i kombinacijom Captan-a i Kumulusa u periodu rasta ploda, posto pritisak trulezi nije veliki dok plodovi zre pa i Cpatan bude dovoljan za zastitu, a stiti i od drugih bolesti... A sacuvati sistemike ko Switch ili Signum ili Luna i slicne za 15 dana pred berbu (u zavisnosti od karence moze i manje), to znaci puno da se smanji rezistentnost gljiva na sistemike i da duze traju (ako se koriste jednom godisnje, po preporukama), a i da se kortiste najbolji preprati kad je najveci pritisak bolesti (sto je na 2 nedelje i manje pred branje, pogotovu ako je kisovito tad)..
I da se ogradim opet posto me cesto svi smatraju da propagiram "veliko trovanje pesticidima", ne pricam da svi treba prskaju, nego savetujem one koji su vec sami odlucili i misle da prskaju, kako je bolje raditi.. Ko ne prska ili prska jednom/dvaput godisnje, ili gaji za preradu, nebitno je u sustini...
Ovu metodu sma koristio u breskvama preko 10 godina, i cak i u najkisovitijim godinama su gubici bili prihvatljivi, verujem da ce funkcionisati slicno i u kajsiji pa ko prska neka je proba (moze i sa poljoprivrednim strucnjakom zastitarom da poprica ako ima dvoumljenje, dve glave su uvek pametnije od jedne :))..
 
Sloba31 je napisao(la):
Ima li neko zasad ruze (zaklopacke , begaljicke) u rodu? Kako je podnela mraz? Ja imam samo desetak stabala u rodu i od svih sorti na njima je najvise ostalo. Nisu to neke spektakularne kolicine ali vise nego na drugima. Na drugom mestu je roksana.
Kliknite za proširenje...

Kod mene je bilo mrazeva, rod je desetkovan ali ga ipak ima na sortama: Madjarska Najbolja, Zaklopacka Ruza i NS Rodna, Na ostalim sortama nema ni jedna jedina kajsija...
Imam i zasad Zaklopacke Ruze koji je jako mlad i na njemu isto ima plodova...
 
Пеле, у праву си. Код мене су ове године воћке боље ридиле у долини него на брду. При продору хладног таласа у долини је било топлије. Била је и година кад је магла заштитила воћке у долини ид смрзавања, али и година кад је зимски мраз уништио цвјетне пупољке јоргована у долини, а на брду су преживјели. Код зимских мразева брдо је добро, али код прољећних све зависи од године до године.
 
Jeste zavisi od godine do godine, 9 godina je bolje na brdu u prolece, a jedne i to mozda, je bolje u dolji... Cudo je ta nasa klima, izgleda da je jedino pravilo da nema pravila...
 
Прије неколико дана кренем да ископам једну румунску кајсију која се осушила. Случајно погледам на изданак који је почео да избија из подлоге. Личи на кајсију и не ископам ту подлогу. Јуче одем изданак порастао и стварно кајсија. Констанца 16, румунска подлога, сијанац кајсије. Сачуваћу је.
 
Мој воћњак је на брду, 360 метара. Град је на 125, долине Сане и Уне су приближно на тој висини. И док код мене ма брду југозападни топли вјетар пири два мјесеца правећи топле ноћи дотле у долини пири тек 15 дана, а магле ноћи расхлађују ваздух. После тиг загријавања стиже поларни ваздух и на брду температура буде нижа. У долини чак и кад изведри јака магла не да да буде јак мраз. Уз то свјеже ноћи успоравају кретање биљака.
 
Комадара je napisao(la):
Мој воћњак је на брду, 360 метара. Град је на 125, долине Сане и Уне су приближно на тој висини. И док код мене ма брду југозападни топли вјетар пири два мјесеца правећи топле ноћи дотле у долини пири тек 15 дана, а магле ноћи расхлађују ваздух. После тиг загријавања стиже поларни ваздух и на брду температура буде нижа. У долини чак и кад изведри јака магла не да да буде јак мраз. Уз то свјеже ноћи успоравају кретање биљака.
Kliknite za proširenje...
A evo ti paralela sa mojim krajem i dolinom kod i oko Krusevca (20km daleko na jugo-istok od mog mesta, nije bas blizu, ali takva merneja mogu da nadjem)...Verujem da su retki krajevi u celoj Srbiji koji odudaraju od ovog modela, zbog lokalnih specificnosti...
Kod nas nije bas tolika vlaga, magle ima ali su mnogo redje nego u pozeskoj kotlini i slicnim mestima na primer, a i kad se javi magla bude je i u Krusevcu i kod mene, jednostavno nema razlike velike po pitanju magle tako da magla zato sto je redja nema nikakav znacajan ni pozitivan ni negativan efekat na temperatre puno...
Posto je Krusevac u dolini, koja je na jednom kraju prema Stalacu zatvorena takoreci, ima mala klisurica kroz koju protice zapadna morava, to izoluje nas deo od doline velike morave (sporije dodju hladne mase dolinom velike morave uzvodno kad ih ima, a opet sporije se hladne mase koje sidju niz Rasinu s Kopaonika i Jastrebca slivaju dalje, pa kad je vedro ujutru, onda u krusevcu i pogotovu malo nize ispod njega blizu te klisurice bude najhladnije u nasem kraju zato sto je najnizi, a hladan vazduh se sliva u najnize delove zato sto je najtezi i potiskuje topliji vazduh koji se dize na vece visine, i to je ta inverzija koja je tipicna za moj kraj i stalno je skoro ima...
Nema toplih vetrova ni otkuda, a i preterano hladnih, po tom pitanju je kraj relativno zatvoren u odnosu na dolinu Velike morave prema Smederevu i Dunavu... Kosava je dosta slabija nego u Beogradu i Vojvodini gde je ravno i nema prepreka da duva jaci vetar..
Bas kod mene u Komaranu je uska dolja sirine 150-200m, cesto i manje, i odmah idu brda koja su na vrhovima od 300-400m nadmorske visine, dolje su od 200-250m nadmrske visine kod mene, zavisi u kom delu naravno, tako da je kraj zatalasan, i nema visih brda od 400m ili planina u blizoj okolini... Dolina Morave, koja je juzno, je sira i relativno je ravna, negde i preko 2km je siroka, i na visini je od oko 150-170m...
Imala je jos jedna meteoroloska stanica kod mene ali se pokvarila, bila je u dolji na 210m, a druga koja jos uvek radi, ona je na brdu na visini oko 280m... Dok je radila, poredio sam temperature i pravilo je, uz vrlo retke izuzetke: ujutru je UVEK hladnije u dolji, za 1-3 stepena, osim kad je bas oblacno i eventualno kisovito, tad je manja razlika ili je i nema... Ne secam se da sma video da najniza tmeperatura ujutro u dolji bude visa od najnize temperature na brdu...Preko dana, malo posle podne kad je najtoplije oko 14-15, u dolji je UVEK toplije nego na brdu (manje su razlike uglavnom oko 1 stepen, retko vise).. Kad se uzme prosecna temperatura metodom kako se racuna, u dolji je verovali ili ne prosecno hladnije na nivou od par prolecnih meseci... Zato kod mene u uskoj dolji u prolece sve KASNIJE cveta nego na brdima, i to moze da bude i 4-5 dana razlike (pod sve mislim na voce, pa i na bagrem cak)...
Obratite paznju, ovo je dolja kod mene koja je uska zatvorena kotlina, kad se sidje nize prema i u Krusevcu, tamo je drugacije, jeste da ujutru bude hladno (ne toliko koliko je kod mene u uskoj kotlini, posto je moja zatvorena brdima, kasno izadje sunce i manje preko dana greje) ali preko dana u Krusevcu bude znatno toplije, varijacije temperatura su mnogo vece nego na okolnim brdima, pa cak i malo dalje kod mene na brdima, tako da Krusevac bez obzira na te jutarnje nize temperature generalno ima VISU prosecnu temperaturu tako da sve cveta malo ranije od mene na brdu, i to je jos jedan razlog zasto je problem gajiti voce u ravnici pored Morave... Ranije krene u prolece u odnosu na brda, a znatno duze traju pozni mrazevi u prolece, i kad god bude mraza, bude hladnije u kotlinama i doljama nego na brdu... Desavalao se da temperature budu i za 3 stepena nize u doljama i kotlinama nego na brdima, redje je veca razlika..
Ova godina je retka po fenomenu da je dosao hladni talas u prolece (sto se redje desava, ali eto desi se), i gde je svuda bilo hladno, i u dolji i u brdima... Ove godine je na brdima bilo slicno ili mozda za nijansu hladnije (manje od 1 stepen hladnije) od Krusevca pa cak i kod dolja kod mene, posto kad dodje hladan talas, sa padavinama i pre svega vetrom, onda nema inverzije, nego na vecim visinama vazduh bude hladniji nego na nizim zbog mesanja usled vetra a i vetar na brdu uvek jace duva nego u dolji, ima manje prepreka... Stanica na brdu je 23-24og merila tmeperatrue od -1 do -2, 48 sati nije temperatura izasla iznad 0 stepeni, a slicno je bilo, ali za nijansu toplije, nekih 0.5 stepeni mozda, u Krusevcu pa i u uskim doljama kod mene...
Ponavljam, ovo se desilo 2 dana samo i to ove godine, i takve pojave mozda imaju 10-togodisnju ili jos redju pojavu (odokativno dajem cifre, nemam podatak za to, nagadjam na osnovu najnizih izmerenih tmeperatura u zadnjih 20+ godina), ali zato je od 20 marta pa do 10og aprila, osim ta dva dana sa snegom i niskim temperaturma, u doljama a i u Krusevcu bilo hladnije, nego na brdima u okolini... Ko sto sma reko, u Krusevcu je u Aprilu izmerena temperatura od -3 jednog jutra (zbog inverzije), dok je kod mene na brdima najniza izmerena bila u tom hadnom talasu 23-24og marta i mislim da je bila oko -2, sa puno sneznih padavina)...
S obzirom da svaki teren i lokalitet ima svoje posebnosti i makro i mikro klimatske uticaje, onda ocigldno ne vaze bas ista pravila koja vaze za vecinu Sumadije (gde i ja spadam, a i Smederevo-Beograd), i na primer za zapadnu Bosnu i juznu Hrvatsku, gde drugi prirodni fenomeni (nije magija sigurno) uticu na znatno drugaciji nacin i prave drugaciju klimu...Ali za nas deo istocno, dalje od mora, a to je vecina Srbije (i verovatno vecina kontinentalne tj severo-istocne Bosne), sam siguran da pravila sa inverzijom vaze u velikom broju slucajeva, sa manjim izuzecima, i da je zaklonjeno brdo uvek (mozda ne u 1oj od 20 godina, ako i tad nije) bolje za gajenje voca od ravne doline, pogotovu zatvorenije ravne doline (kao najlekstremniji primer uzimam Pozesku kotlinu kao izraziti primer inverzija i negativnih tmeperatura ujutro u odnosu na okolna brda)..
Pominjes i zimu, i za to je brdo mnogo bolje kod nas nego kotlina i dolja... Recimo u zadnjih 20tak godina je u Krusevcu bila najniza temperatura i -24 stepena, dok kod mene na brdima mislim da nije islo ispod -15 (znam sa RHMZS merenja na RC Krusevac koji je na vrhu brda, na visini od 403m), ili je bilo mozda malo ispod toga, ali u svakom slucaju nije islo ni blizu tih -24 izmerenih u Krusevcu, tako da je brdo znatno povoljnije i za zimske mrazeve (sto je manje kriticno kod nas od prolecnih, retko se javljaju znacajna ostecenja voca od zimskih mrazeva kod mene u kraju (osim na nekim bas osetljivim kosticavim vockama i grozdju), uglavnom se cesce javlja prolecno ostecenje cvetova/plodova zbog poznih mrazeva i ono je kriticnije)...
Da se razumemo, ovo je analiza koja apsolutno vazi za vecinu Sumadije (uljucuje i Beogradsko-Smederevski kraj) gde ne postoje izrazite planine u blizini i gde su brda najcesce do 400 pa maksimum 500m... Za krajeve koji imaju znatno vislje planine je malo drugaciji slucaj, i onda moraju i na brdu pazljivo da se analiziraju polozaji, i uticaj hladnog vazduha koji se sliva sa te visoke planine niz dugu padinu tako da kad ohladjen vazduh stigne sa visine od 1000+ metara dole u krajeve koji su 200-300m nadmorske visine, to su vec velike mase hladnog vazduha pa je i "efekat brda" u odnosu na dolinu manje izrazen u odnosu na moj kraj gde je sve u granicama od 200-400m, nema ni nizih ni visih lokacija u blizoj okolini... To su recimo krajevi oko Rudnik planine,na padinama Rudnika, ima ih dosta i u zapadnoj Srbiji, pa dole kod mene podno Kopaonika i Jastrebca, opet i juznije ima vecih planina, koje cesto ne mogu da se zanemare...Medjutim, veci deo Sumadije je zatalasano pobrezje, 200-400m, retko vise nadmorske visine, i tu pravila dolja i brda za gajenje voca (svog kosticavog, jabucasto je otpornije pa moze nekad i u dolji da izdrzi) uvek vaze...
 
Ne ni sa brda mada meni je kuca u dolji, radar je malo sa juzne strane tj sa Krusevacke strane cini mi se, sa Google Earth-a samo znam gde je...U komaranu smo u dolji (mislim na veci deo sela tj kuca) da ne vidim ni Jastrebac od okolnih brda koji je na 1500m, a kamoli Srnje :)
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh