Мој воћњак је на брду, 360 метара. Град је на 125, долине Сане и Уне су приближно на тој висини. И док код мене ма брду југозападни топли вјетар пири два мјесеца правећи топле ноћи дотле у долини пири тек 15 дана, а магле ноћи расхлађују ваздух. После тиг загријавања стиже поларни ваздух и на брду температура буде нижа. У долини чак и кад изведри јака магла не да да буде јак мраз. Уз то свјеже ноћи успоравају кретање биљака.
A evo ti paralela sa mojim krajem i dolinom kod i oko Krusevca (20km daleko na jugo-istok od mog mesta, nije bas blizu, ali takva merneja mogu da nadjem)...Verujem da su retki krajevi u celoj Srbiji koji odudaraju od ovog modela, zbog lokalnih specificnosti...
Kod nas nije bas tolika vlaga, magle ima ali su mnogo redje nego u pozeskoj kotlini i slicnim mestima na primer, a i kad se javi magla bude je i u Krusevcu i kod mene, jednostavno nema razlike velike po pitanju magle tako da magla zato sto je redja nema nikakav znacajan ni pozitivan ni negativan efekat na temperatre puno...
Posto je Krusevac u dolini, koja je na jednom kraju prema Stalacu zatvorena takoreci, ima mala klisurica kroz koju protice zapadna morava, to izoluje nas deo od doline velike morave (sporije dodju hladne mase dolinom velike morave uzvodno kad ih ima, a opet sporije se hladne mase koje sidju niz Rasinu s Kopaonika i Jastrebca slivaju dalje, pa kad je vedro ujutru, onda u krusevcu i pogotovu malo nize ispod njega blizu te klisurice bude najhladnije u nasem kraju zato sto je najnizi, a hladan vazduh se sliva u najnize delove zato sto je najtezi i potiskuje topliji vazduh koji se dize na vece visine, i to je ta inverzija koja je tipicna za moj kraj i stalno je skoro ima...
Nema toplih vetrova ni otkuda, a i preterano hladnih, po tom pitanju je kraj relativno zatvoren u odnosu na dolinu Velike morave prema Smederevu i Dunavu... Kosava je dosta slabija nego u Beogradu i Vojvodini gde je ravno i nema prepreka da duva jaci vetar..
Bas kod mene u Komaranu je uska dolja sirine 150-200m, cesto i manje, i odmah idu brda koja su na vrhovima od 300-400m nadmorske visine, dolje su od 200-250m nadmrske visine kod mene, zavisi u kom delu naravno, tako da je kraj zatalasan, i nema visih brda od 400m ili planina u blizoj okolini... Dolina Morave, koja je juzno, je sira i relativno je ravna, negde i preko 2km je siroka, i na visini je od oko 150-170m...
Imala je jos jedna meteoroloska stanica kod mene ali se pokvarila, bila je u dolji na 210m, a druga koja jos uvek radi, ona je na brdu na visini oko 280m... Dok je radila, poredio sam temperature i pravilo je, uz vrlo retke izuzetke: ujutru je UVEK hladnije u dolji, za 1-3 stepena, osim kad je bas oblacno i eventualno kisovito, tad je manja razlika ili je i nema... Ne secam se da sma video da najniza tmeperatura ujutro u dolji bude visa od najnize temperature na brdu...Preko dana, malo posle podne kad je najtoplije oko 14-15, u dolji je UVEK toplije nego na brdu (manje su razlike uglavnom oko 1 stepen, retko vise).. Kad se uzme prosecna temperatura metodom kako se racuna, u dolji je verovali ili ne prosecno hladnije na nivou od par prolecnih meseci... Zato kod mene u uskoj dolji u prolece sve KASNIJE cveta nego na brdima, i to moze da bude i 4-5 dana razlike (pod sve mislim na voce, pa i na bagrem cak)...
Obratite paznju, ovo je dolja kod mene koja je uska zatvorena kotlina, kad se sidje nize prema i u Krusevcu, tamo je drugacije, jeste da ujutru bude hladno (ne toliko koliko je kod mene u uskoj kotlini, posto je moja zatvorena brdima, kasno izadje sunce i manje preko dana greje) ali preko dana u Krusevcu bude znatno toplije, varijacije temperatura su mnogo vece nego na okolnim brdima, pa cak i malo dalje kod mene na brdima, tako da Krusevac bez obzira na te jutarnje nize temperature generalno ima VISU prosecnu temperaturu tako da sve cveta malo ranije od mene na brdu, i to je jos jedan razlog zasto je problem gajiti voce u ravnici pored Morave... Ranije krene u prolece u odnosu na brda, a znatno duze traju pozni mrazevi u prolece, i kad god bude mraza, bude hladnije u kotlinama i doljama nego na brdu... Desavalao se da temperature budu i za 3 stepena nize u doljama i kotlinama nego na brdima, redje je veca razlika..
Ova godina je retka po fenomenu da je dosao hladni talas u prolece (sto se redje desava, ali eto desi se), i gde je svuda bilo hladno, i u dolji i u brdima... Ove godine je na brdima bilo slicno ili mozda za nijansu hladnije (manje od 1 stepen hladnije) od Krusevca pa cak i kod dolja kod mene, posto kad dodje hladan talas, sa padavinama i pre svega vetrom, onda nema inverzije, nego na vecim visinama vazduh bude hladniji nego na nizim zbog mesanja usled vetra a i vetar na brdu uvek jace duva nego u dolji, ima manje prepreka... Stanica na brdu je 23-24og merila tmeperatrue od -1 do -2, 48 sati nije temperatura izasla iznad 0 stepeni, a slicno je bilo, ali za nijansu toplije, nekih 0.5 stepeni mozda, u Krusevcu pa i u uskim doljama kod mene...
Ponavljam, ovo se desilo 2 dana samo i to ove godine, i takve pojave mozda imaju 10-togodisnju ili jos redju pojavu (odokativno dajem cifre, nemam podatak za to, nagadjam na osnovu najnizih izmerenih tmeperatura u zadnjih 20+ godina), ali zato je od 20 marta pa do 10og aprila, osim ta dva dana sa snegom i niskim temperaturma, u doljama a i u Krusevcu bilo hladnije, nego na brdima u okolini... Ko sto sma reko, u Krusevcu je u Aprilu izmerena temperatura od -3 jednog jutra (zbog inverzije), dok je kod mene na brdima najniza izmerena bila u tom hadnom talasu 23-24og marta i mislim da je bila oko -2, sa puno sneznih padavina)...
S obzirom da svaki teren i lokalitet ima svoje posebnosti i makro i mikro klimatske uticaje, onda ocigldno ne vaze bas ista pravila koja vaze za vecinu Sumadije (gde i ja spadam, a i Smederevo-Beograd), i na primer za zapadnu Bosnu i juznu Hrvatsku, gde drugi prirodni fenomeni (nije magija sigurno) uticu na znatno drugaciji nacin i prave drugaciju klimu...Ali za nas deo istocno, dalje od mora, a to je vecina Srbije (i verovatno vecina kontinentalne tj severo-istocne Bosne), sam siguran da pravila sa inverzijom vaze u velikom broju slucajeva, sa manjim izuzecima, i da je zaklonjeno brdo uvek (mozda ne u 1oj od 20 godina, ako i tad nije) bolje za gajenje voca od ravne doline, pogotovu zatvorenije ravne doline (kao najlekstremniji primer uzimam Pozesku kotlinu kao izraziti primer inverzija i negativnih tmeperatura ujutro u odnosu na okolna brda)..
Pominjes i zimu, i za to je brdo mnogo bolje kod nas nego kotlina i dolja... Recimo u zadnjih 20tak godina je u Krusevcu bila najniza temperatura i -24 stepena, dok kod mene na brdima mislim da nije islo ispod -15 (znam sa RHMZS merenja na RC Krusevac koji je na vrhu brda, na visini od 403m), ili je bilo mozda malo ispod toga, ali u svakom slucaju nije islo ni blizu tih -24 izmerenih u Krusevcu, tako da je brdo znatno povoljnije i za zimske mrazeve (sto je manje kriticno kod nas od prolecnih, retko se javljaju znacajna ostecenja voca od zimskih mrazeva kod mene u kraju (osim na nekim bas osetljivim kosticavim vockama i grozdju), uglavnom se cesce javlja prolecno ostecenje cvetova/plodova zbog poznih mrazeva i ono je kriticnije)...
Da se razumemo, ovo je analiza koja apsolutno vazi za vecinu Sumadije (uljucuje i Beogradsko-Smederevski kraj) gde ne postoje izrazite planine u blizini i gde su brda najcesce do 400 pa maksimum 500m... Za krajeve koji imaju znatno vislje planine je malo drugaciji slucaj, i onda moraju i na brdu pazljivo da se analiziraju polozaji, i uticaj hladnog vazduha koji se sliva sa te visoke planine niz dugu padinu tako da kad ohladjen vazduh stigne sa visine od 1000+ metara dole u krajeve koji su 200-300m nadmorske visine, to su vec velike mase hladnog vazduha pa je i "efekat brda" u odnosu na dolinu manje izrazen u odnosu na moj kraj gde je sve u granicama od 200-400m, nema ni nizih ni visih lokacija u blizoj okolini... To su recimo krajevi oko Rudnik planine,na padinama Rudnika, ima ih dosta i u zapadnoj Srbiji, pa dole kod mene podno Kopaonika i Jastrebca, opet i juznije ima vecih planina, koje cesto ne mogu da se zanemare...Medjutim, veci deo Sumadije je zatalasano pobrezje, 200-400m, retko vise nadmorske visine, i tu pravila dolja i brda za gajenje voca (svog kosticavog, jabucasto je otpornije pa moze nekad i u dolji da izdrzi) uvek vaze...