Slobo, niti sam reko da si neozbiljan niti sam hteo da vredjam, samo sam postavio pitanja i hteo da sagledamo detalje i sve sto si reko stoji sad kad napises detalje (moras da priznas da je nekih detalja falilo u prvom tekstu), i to necu da protivurecim sad sa tvojim dodatnim objasnjenjem, medjutim to za temperature, bez obzira sto je navedena u knjizi profesora Keservoica (u svim knjigama sam vidjao poneki pogresan ili neprecizan podatak, desi se jednostavno), mislim da nije bas najnoviji podatak tj da je podatak koji je iz nekih starijih istrazivanja. Nekada (ne znam od kad je ta profesorova knjiga) se koristila takozvana standardna temperatura za izmrzavanje, i definisala je temperaturu ispod koje POCINJU da se javljaju ostecenja sto ce reci, iznad te temperature nece biti ili ne bi trebalo da bude nikakvih primetnih ostecenja (mislim da nije definisala koji je to period trajanje te temperature, samo je prag temperature dat)...Ta temperatura je bila nekad slicna a cesto visa od danasnjeg praga tj temeperature koja definise 10% ostecenja, to je bitno da se uoci...
Onda su eksperimentalno utvrdili drugacije temperature, koje za uzgajivace imaju vise prakticnog smisla, a to je prag od 10% ostecenja (znaci u proseku ce 10 posto plodova/cvetova da se osteti u nekim prosecnim uslovima ako ta temperatura bude trajala oko pola sata) sto je po meni temperatura do koje prakticno nece biti ni primecen umanjen rod za tu godinu (to je moje licno tumacenje, nisam od njih procitao bas tako). Postoji jos jedna temperatura koja kaze 90% stete (sto je opet po mom tumacenju temperatura ispod koje prakticno nema roda ili je on zanemarljiv, i to opet ako je oko ili malo duze od pola sata na toj temperaturi)..
Za kajsiju je u cvetu (pa cak i kad je precvetala, ali su jos uvek casice na plodu) 10% stetnosti oko 27 Farenhajta, a to je nekih -2.8 stepeni koje i ti pominjes, a malo kasnije nakon zametanja (kad su opale casice sa zametnutih plodova) za 10% stetnosti temperatura je 28 Farenhajta a to je -2.2 stepena nasa tj Celzijusova (da ne komplikujemo, necemo da uzmemo varijacije u mikroklimatu, samu duzinu mraza, sam pad (koliko brzo pada) temperature, male varijcije izmedju sorti, i jos mnogo stvari koje mogu da uticu na pravi prag stetnosti koji se sigurno menja svake godine za malo)...
E sad, ova druga temperatura od 90% prosecnog unistenja, tj temperatura kad prakticno nema roda tj zanemarljiv je, je oko 25 Farenhajta je za malo veci plod bez casisca (to je oko -3.9 stepeni nasih), je 24 Farenhajta (to je -4.4 stepeni) za tek zametnut plod (jos uvek u casicama), i oko 22 Farenhajta (to je -5.5 stepeni za otvoren cvet) i one se malo razlikuju, i to stoji. Ovo je sa merenjem utvrdjeno na WSU (Univerzitet u Washingtonu) i svi te vrednosti koriste danas kao referentne za bilo kakve procene)...
Zakljucak na osnovu ovog gore je da ce prosecne stete izmedju 10 i 90% da se jave u cvetu na temperaturama negde izmedju -2.8 stepeni i -5.5 stepeni, zatim za tek zametnut plod koji je jos uvek sa casicnim listicima, na temperaturama izmedju -2.8 stepeni i -4.4 stepena, i za veci plod (kad su casice vec otpale i plod je go) na temperaturama izmedju -2.2 i -3.9 stepeni i mislim da je tako definisan opseg najprecizniji moguci (dati konkretnu cifru, a ne opseg, je nezahvalno zbog gomile stvari koje mogu da uticu na izmezavanje)...U prilog tome navodim da na prilicno precizno izmerenoj tmeperaturi na pravom lokalitetu (na brdu, slicna nadmorska visina ko i parcela gde je moje voce na 3km od nje) od prosecno -1.7 u najhladnijem satu negde izmedju 5 i 6 ujutru (i minus je krenuo od 10-11 uvece, a cak -2.3 je dostignuto u nekom trenutku kao neki minimum negde izmedju 5 i 6 ujutro) nije doslo do osetnog izmrzavanja plodova koji su bili stari skoro mesec dana cak i za ranocvetajuce voce (kajsija, breskva pa i tresnja) tako da imam i konkretan slucaj sa merenjima koji potkrepljuje i potvrdjuje temperature koje su u Washingtonu izmerili...
Naravno da su ovo, kao i sve drugo, vise odokativne tj statisticki prosecne temperature na vise uzastopnih eksperimenata u kontrolisanim uslovima, cisto radi poredjenja razlicitih vrsta voca i sorti u istim uslovima, i da ce se u pojedinim vocnjacima i godinama javljati veca ili manja izmrzavanja i na jacim mrazevima a cesto i na manjim mrazevima (tj na visim temperaturama)...
Znaci, da podvucemo, ovo su sve neke relativne temperature i sta se moze ocekivati ako se pojave, jedino sto je sigurno je da sto je niza temperatura, manje vremena treba za ostecenje, i obrnuto, i to apsolutno vazi bez nekih izuzetaka, a tacna temperatura verujem da moze i preko 1-2 stepena da varira (moze da se izgubi i sav rod na -2 do -3, ponekad mozda i na visim temepraturama i pogotovu ako duze traje mraz, a verovatno moze i da prezivi neka kolicina plodova i ako je ispod -5 ponekad)..
Naravno, kod nas je najveci problem sto skoro niko od nas nema precizna merenja temperature sa lokacije vocnjaka, nego svi nagadjamo na osnovu najblize RHMZS automatske meteoroloske stanice (koja je na primer za mene Krusevac koji je 20km od mene, a te temperatrue su cesto znatno nize od onih koje su u vocnjaku na nekom brdu u okolini).. Mislim da i kod tebe nisu relevantne temperature u Cacku koji je u dolini i imace uvek jaci mraz nego parcele sa vocem na brdu kod tebe...Za nas kraj (i za tebe i za mene) je, ako nema nijedne bolje stanice, mozda najbolje gledati temperaturu na Kraljevackoj RHMZS stanici, posto je ona koliko toliko na brdu u odnosu na reku Moravu i dolinu oko reke (dolina oko same reke je na oko 190m, a stanica je na nekih 215m sto je koliko toliko iznad i uzvisenija je pa su i minimalne temrature malo vise od Krusevca i Cacka)..Kad sam analizirao tmeperature iz meteoroloskih godisnjaka, primetio sma da stanica u Kraljevu ima uvek slabije mrazeve nego na primer Krusevacka, sto moze da se objasni i sa time da je ipak koliko toliko uzvisena u odnosu na okolinu... Naravno, kod mene je od zvanicnih stanica mozda najmerodavnija stanica RC Krusevac, koja je na vrhu brda, 403m nadmorske visine, i manje od 10km je od mene ali na njoj ne postoje automatska merenja na svaki sat, nego postoje samo prosecne vrednosti i minimumumi i maksimumi za godinu i mesec iz meteoroloskih godisnjaka, pa ne moze da se koristi za svakodnevne potrebe...
Moji prijatelji imaju gore pomenutu meteorolosku stanicu iMeteos blizu mene, u gornjoj polovini brda je negde postavljena (oko 280m nadmorske visine, a dolja je na nekih 220-230m), i temperature sa nje su mi prilicno referentne za brda u mom kraju (ali ne i za dolje, koje imaju ponekad i par stepeni nizu temperaturu kad je mraz) tako da treba biti pazljiv koje se temperature koriste kad se procenjuje koliko je mraz bio jak u samom vocnjaku i koliku je stetu napravio...
Ovo za Ruzu nisam znao, nasao sam je sad i ja u listi priznatih soriti (na zalost, ne mogu da nadjem nikakav tekst sa njenim detaljima), ali dok ne procitam detalje ipak ne bih jos uvek iskljucio da je klon ili da je nastala spontanim ukrstanjem neke od starih sorti ko sto je Keckemetska ruza ili neke druge koje se od davnina gaje kod nas...Ako nadjes neki dobar link, molim te posalji mi, bas me sad interesuje sta procenjuju na osnovu genetike, od kojih sorti je mogla da nastane (moze da bude i spontani sejanac u prirodi koji je neko primetio da ima dobre osobine i krenuo da ga kalemi, ali voleo bi da procitam misljenje strucnjaka od cega je nastala ta sorta)..Kad je svi toliko hvale, moracu da nadjem neki pelcer i iskalemim par stabala, nek ima da se pojede neka kajsija, ova sto sam imao pre (Krupna rana po svemu izgleda) ne vrede nista po meni, retko i malo rode u mom kraju...
