Jabuka

Dejo, sad sam nesto trazio po netu, zaintrigirao me tvoj Acanto i nigde ne nadjoh da je Acanto (ili Acanto plus) predvidjen za koriscenje na jabuci... Svuda pise da je samo za jecam, psenicu i raz...
Ja to ne bi koristio u jabuci da sma na tvom mestu osim ako nisi nasao negde da se u nekoj zemlji zvanicno preporucuje njegova upotreba u jabuci...
Nekad je kod nas zbog cene registracije preprat propisan za manji broj kultura, pa sam to ocekivao da se desilo i ovde, medjutim, gde god da sam nasao uputstvo, svuda pise da je samo za ratarske useve...
Burazer isprobao na 5h pa i ja picim.Poslednje ne prskam sa akantom zato sto ga ne uzimam za repu.0,7 l/h sam isao.Slobodno pici
 
Mealy interesuje me misljenje o karathane gold, on moze I na nizim temperaturama da deluje, I systhane. To su starija sredstva a mislim da za jedno od njih ne moze da se uspostavi rezistatnost.
I drugo, s vremena na vreme se pojavi pitanje, da li je kvalitet domacih preparata sa istom aktivnom supstancom priblizan stranim poznatim proizvodjacima.
Ovo pitam jer vidim da domace kompanije prodaju skoro sve auktuelne preporate.
 
Sve moze Bojceticu, nego jel pise igde u bilo kojoj zemlji da moze? Ako nigde ne pise, tj nigde nije registrovan, ja ne bi to koristio za jabuku...A ako makar u nekoj zemlji pise da moze, onda iako nije po zakonu bas (nije kod nas zvanicno registrovan) ali onda moze ocigledno da se koristi, ako je makar negde za to registrovan...
Za Ben-a:
Karatane nije sistemik kolko se secam, i dobar je dosta za pepelnicu, dobro deluje i nema problem rezistentnosti, ali ima problem mesanja tako da se sa par sredstava koja sam imao obicaj da kortistim ne mesa cini mi se pa ga nisma nesto puno koristio a Systane je SI (sterol inhibitor) fungicid tako da ima problem rezistencije ko i drugi SI fungicidi, njega sam korstio i bio je OK generalno...
Zanimljiva stvar sa SI fungicidima je ta sto oni postepeno gube aktivnost kad se javi rezistencija, tako da duzi period mogu da se upotrebljavaju i ako imaju rezistenciju uz malo vece doze (sad dokle ici tako, to je pitanje) i sa vecom dozom jos uvek mogu da prihvatljivo deluju, dok kod strobilurina kad se pojavi rezistencija, koliko se secam tu jaca doza bas i ne pomaze... SI su generalno bolji kurativno, neki mogu i 96 sati tj 4 dana nakon infekcije da se koriste uspesno (sto ja nikad nisma voleo da koristim), dok su strobilurini bolji za preventivno prskanje, pre zaraze, a kurativno imaju slabije dejstvo od SI fungicida...
Zato se ja skroz slazem sa preporukom strucnjaka koju sma izneo gore, i siguran sam da je to dobitna kombinacija (jedini problem je sto je malo skuplja), a to je protektivni plus SI+insekticid u jednom prskanju, pa onda protektivni+strobilurin+insekticid u drugom, i tako negde do juna dok ne prodje "sezona" primarnih zaraza (a ako se tad odradi dobra zasitita, u letnjem periodu moze da se "stedi" na prskanjima malo), a posle ici samo sa protektivnim (nema velike potrebe za sistemicima u letnjim prskanjima, osim eventualno jedino za bolesti skladistenja, ali da budem iskren ja nisma nista specijlano za to koristio, zadnje prskanje je obicno bilo kaptan u kumulus negde u avgustu)...

Sto se tice kvaliteta "domacih" preparata, moje misljenje je (bez ikakvih dokaza, smao imam misljenje) da su to isti preprati, tj identicni, posto se to sve pravi "tamo negde" i retko sta se sintetisekod nas osim prostijih preprata, a kod nas se samo pakuje (stigne rinfuzno odnekud, i pakuje se kod nas), i da razlog "loseg" delovanja lezi u drugim ciniocima: losa kombinacija preparata (jedan drugog deaktiviraju), tvrda voda i mislim da je to najcesci problem kod nas, pa onda lose doziranje tj greske u doziranju, pa neispravna oprema za prskanje (dizna, pumpa i sl), pa neumece da se kalibrise atomizer itd itd... Sve u svemu, mislim da sve te stvari uticu na "losije" delovanje, a da su hemikalije ko hemikaije iste i da tu nije problem... Jos jedna stvar je i ta sto su kod nas generalno preporucene doze nize nego u americi na primer (za neke preprate duplo nize pa i manje po hektaru) pa ako se stavi manje preparata po jedinici povrsine, bilo koja mala greska moze da izazove veliku razliku u efikasnosti...
 
Poslednja izmena:
Karathane pise da je kontaktni.
A sto se tice rezistetnosti mislim da niti sam mnogo prskao niti u selu ko prska mnogo.
Systhane nisam ni koristio I dok su jabuke lepe mislim da mogu jos da prskam I sa tim SI sredstvima. Jedino cu gledati da kombinujem iz razlicitih grupa fungicide.

Ovo zadnje oko kvaliteta sredstava , tvoja argumentacija mi se cini logicna I meni je prihvatljiva. Mozda neko odlegne I jacem marketingu poznatih kompanija u stilu to je sigurno bolje kada je sa zapada.

Hvala na odgovoru.
 
Ima razlike Bayer, Basf vs Kinez. Bayer se topi momentalno ako je wg formulacija a kinez treba 5min u kanti od jupola mesati. Basf delan vs kinez fiesta ocigledna razlika u rastvoru koji je kod basf potpuno homogen a kod kineza opet treba mesati. U delovanju nisam primetio nikakve razlike.
P.s. posle basf kumulusa nikada ne zastopa dizna a posle kineza (mikrotiol, galenikin ne znam kako se zove itd) ako nisi momentalno oprao prskalicu zastopace bar jednu-dve dizne.
 
Kad se sve uzme i sabere, to sto se mesa losije je manji problem po meni (koji je do proizvodjaca preprata, tu se slazem s tobom) posto svaki atomizer ima i mesac manje ili vise dobar, a i samo kretanje traktora mesa kolko tolko smesu, nego ovi durgi cionoci koji su do nas koji prskamo, a koji manje ili vise redukuju dejstvo (na primer tvrda voda, koja je slucaj kod vecine nas, i ima negativno dejstvo na captan, na kisele insekticide i sl)...
Ali ima logike to sto kazes, da se zapadni proizvodjaci bolje drze standarda i verovatno je bolje koristiti njihova sredstva nego kineske kopije (pod uskovom da mozes da znas sa sigurnoscu da je nesto "original", a nesto durgo je kineska kopija)..
I naravno, cena je veca kod zapadnog, i opravdana je ako si siguran da neko nije stavio etiketu BASF na kineski preprata (a i takve price sam cuo vise puta za Srbiju)..
 
Karathane pise da je kontaktni.
A sto se tice rezistetnosti mislim da niti sam mnogo prskao niti u selu ko prska mnogo.
Systhane nisam ni koristio I dok su jabuke lepe mislim da mogu jos da prskam I sa tim SI sredstvima. Jedino cu gledati da kombinujem iz razlicitih grupa fungicide.

Ovo zadnje oko kvaliteta sredstava , tvoja argumentacija mi se cini logicna I meni je prihvatljiva. Mozda neko odlegne I jacem marketingu poznatih kompanija u stilu to je sigurno bolje kada je sa zapada.

Hvala na odgovoru.
Rezistentnost ustvari i nema toliko veze koliko ti licno koristis (imala bi da je to 30 godina non stop), nego koliko je nesto na pogresan nacin korisceno na sirem rejonu... Ti odnekud uzmes pelcere (koji su rasli u kraju u kojem se pojavila rezistencija na dato sredstvo zbog cestog visegodisnjeg koriscenja) i onda zasadis kod tebe, i ti vec imas taj soj patogena koji je poco da pravi rezistenciju na to sredstvo zato sto si ga doneo odnekud, nisi ga ti ustvari stvorio, i ako i ti nastavis da koristis samo jedno sredstvo vise puta, onda dodje do slabog ili nikakvog dejstva posle nekog vremena i kod tebe (moze i u startu, a zmoe i nakon nekoliko godina, nema prostih pravila)..
Kolika su ta vremena niko sa sigurnoscu ne moze da zna, ali iz preventive je bolje kombinovati preprate iz druge FRAC grupe naizmenicno, pa jos pomesati nizu preporucenu dozu kontaktnog preprata, i sve ce to kombinovano da smanji i pojavu, i sirenje rezistencije, a i potencijalne stete od nje...
Svi ti preprati su nastali pre 20-30-40 godina (mislim na sistemike, neki kontaktni su i znatno pre, ali oni nemaju pojavu rezistencije osim u par specificnih slucajeva) tako da svi oni imaju za taj period pojavu sojeva koji su poceli da budu otporni na hemikaliju... To je komplikovan proces, nebitno je da ga analiziramo sta, zasto i kako, za ljude koji prskaju je bitno kako pozitivno uticati na taj proces, a to je ovo sto sma preporucio (naravno, to kazu strucnjaci koji se razumeju od svih nas mnogo vise u problematiku, nije to moja ideja, ja je samo prenosim)..
Cak i za amaterske zasade sa par prskanja, ako koristite sistemike, koristite to pravilo, jeste malo skuplje ali je definitivno bolje u svakom pogledu... A opet, ako neko ima toiliko problema sa cinjenicom da se unosi vise pesticida na voce na ovaj nacin prskanja (sto je tacno u sustini), bolje da ne prska uopste nego da prska pogresno, manja je steta za sve...
 
Jasno, sve je to tako. Kako je kod mene voce staro uglavnom preko 30 godina a ranke oko 20 ali su iz reona gde sigurno nije bilo prskanja, tj nije situacija koju si navodio.

E sada ajde laicki da kazem ako se na isti nacin postupa sa preparatima, I neka su zapadna sredstva ipak nesto efikasnija od domacih, da li razlika u ceni to opravdava.

Danas mi je jedan vinogradar hvalio Pehar I Neon I pitanje je jednostavno da li je Syngentin Chorus bolji toliko od Galenikog Neona da opravda bukvalno 50 % vecu cenu
To sam nasao na netu, a nisam nasao uporedjenje basf I galenika. Verujem da je slicno.
 
Bojcetic ustvari kaze za WG, WP i DF granulacije, tj praskove, da je problem sa losim mesanjem tj inicijalnim rastvaranjem, ovo sto je vec tecno (EC i slicno) to bi trebalo i po njegovim recima da bude isto, on kaze da je imao problem sa mesanjem, ne sa efikasnoscu, tako da mislim da je sve OK i da su iste kolicine aktivne materije pa mozes od tih tecnih sistemika da koristis sta nadjes vec...
Ako neko ima druga iskustva, reci ce ti vec, mi smo koristili u 2+ha voca sta se nadje u apoteci, nikad nisma gledao bas dal' je BASF ili Galenika pravo da ti kazem...
Za taj nesrecni sumpor, moram da priznam da sma uvek koristio Kumulus DF (on je malo skuplji od obicnog mislim), tako da ne znam za probleme zacepljenja i ne secam ih se...
Za Chorus ne verujem da je uopste ista bolji Syngenta-in, tako da koristi sta nadjes, bolje je nego nista da ne koristis definitivno..
 
Koje cene se nude na trzistu? U selo sto su dolazili otkupljivaci, vrti se oko 55-60 din. Slabo se bere, negde fali kalibar, negde boja, pa su i ucinci slabi 250-300 kg po radniku.
 
Prodao sam stalnim kupcima po 10din, ali svega 800kg sam imao. Rauch HU sutra krece sa preradom pa cu imati i cenu na veliko. Oni su nam bolji kupci od nasih fabrika (Next, Nectar itd).
 
Uvek ste mnogo jaci sa cenom od nas cuo sam da je industrija ovde 6 din a prosle godine je industrija u Backoj bila 2,5 puta jaca od cene kod nas cak i na veliko ste placeniji Ali kako god bilo bice potraznja i cena ok sto je bilo i ocekivano sa pocetka sezone sa obzirom na vremenske prilike kod nas i zemljama proizvodjaca nego nije DALI JE MOGUCE DA KRECETE SA BERBOM AJDAREDA 1 SEPTEMBRA
 
Na 6din ne kupimo. 8din je granica da se isplati kupiti i to samo ako ide rinfuz u kamion bez dzakova, boksova itd. Na 10din radimo. Na 12+din i zaradimo nesto.
Kad krene za HU, javljam ti cenu, pa mozda se isplati ako imas ceo kamion i do tebe da dodju.


Da sa ajdaredom za izvoz krecemo cim malo ima boju. Neki su vec brali gde su mladi vocnjaci. Nas iz mladog voznjaka vrhovi su obojeni 30%. Ta roba posto ne ide u skladiste bere se samo da ispunjava spoljni izgled, a jodno skrobni test se ne radi jer defacto je zeleno jos. Lane smo mladi brali 1.9 ako se ne varam.
 
Poslednja izmena:
Nazad
Vrh