Jabuka

Luna i slicne varijante, to je drugacija klasa rezistenicije od SI i strobilurina, pa bi ja i to razmatrao...Od svih tih je samo Zato strobilurin koliko se secam, svi ostali bi trebalo da su sterol inhibitori (osim Chorusa, on je drugacija materija valjda), mada to i nije bitno i da ne nagadjam sad, pise to na preparatu koja je klasa rezistentnosi...
Ko sto rekoh, preporuke strucnjaka su da se menjaju klase pesticida izmedju dva prskanja (ne preprati, nego KLASA preprata), i da se dodaju uvek kontaktni da se smanji mogucnost rezistencije, a i sistemici imaju slabije protektivno dejstvo od kontaktnih (ja sma uvek pre kise prskao, nikad nisam radio kurativno tretiranje)...
Kad stavljas sistemik i kontaktni, onda mozes da ides i sa nizim preporucenim dozama (ako je doza 0.15-0.2, ti odes s 0.15) posto imas dva preprata koji deluju na Venturiju...
Ako koristis oko 800l vode ili vise po hektaru, onda mozes da stavljas preporucene doze tj koncentracije, ali ako ides na manje od toga, onda moras doze da prepracunas na hektar (sto ce reci, ako ide 2kg captana na hektar, uz utrosak vode od 1000l (koncentracija 20g/10l ode), ako koristis 500l vode (low volume spray takozvani) onda captan stavljas 2kg na 500l po hektaru (odnossno 40g/10l vode)... Ovo vazi za zasad u punom rodu i odrasle sadnice, ako su u pocetku rodnosti ili ako su mnogo manje iz nekog razloga, onda ides na preproucenu koncentraciju, a vode stavis da sve oprkas, ni da curi, a da svaki list bude lepo nalvazen...
Aj da ne pisem vise ovo napamet, ako imas neko pitanje konkretno, kazi pa cemo da odgovorimo (i ja, i bojcetic, a ima tu i jos ljudi koji znaju sto sta za prskanje)...
 
lucky je napisao(la):
Ja sam voćar amater sa oko 200 stabala jabuke. Što se zaštite od venturije i pepelnice tiče uglavnom sam pratio program zaštite koji daju Slovenci.
http://www.kmetzav-mb.si/JABLANA-IP-2020.pdf

Kod njih je Stroby još uvek u programu. Pre dve godine su od triazola izbacili Indar.
Ove godine sam koristio Chorus, Pyrus, Tercel, Score, Zato i Syllit. Od kontaktnih Mankogal i Cosavet.
Šta bi moglo još da se doda od sistemika u periodu april-maj?
Kliknite za proširenje...
Od sistemika to je to. Bayer Clarinet je bio odlican. 1.5l/hektar oko 3000din litra ali radio za sve pare. Ako ga uspes naci negde jos dobar je jer smo mi uspesno 72h od infekcije drzali venturiju.

Od preventivnih Poliram, Kaptan. Sumpor ne mesati sa kaptanom. Od insekticida Coragen za smotavca jako dobar.
 
Iako sma nalazio negde preporuke da se ne mesaju, nalazio sam mnogo vise gde moze i sumpor sa kaptanom da se mesa uz predostroznosti, da se sto pre isprska (sat-dva maksimum), i ako moze da se nadje folijarno djubrivo Nutrilizer pH ili nesto slicno, koje sluzi da zakiseli rastvor (dovede ga na pH 5.5-6 cini mi se), onda je OK mesati i sumpor (Kumulus DF sam ja koristio, ne WP) sa captanom, ali se slazem da je nezgodna kombinacija...
Problem je sto sumpor napravi malo alkalnu sredinu rastvora sa vodom cini mi se pa kaptan hidrolizuje (to jest pocinje da se dekompozira) brze nego sto bi u kiseloj, ako se uspe da se smanji kiselost tog rastvora (i dodatak limunske kiseline bi to uradio, ali je problem kako znati koliko da se doda) onda bi i to bilo dovoljno...Kaptan je najstabilniji na pH do 7, ako je 7.5 onda se dekompozira za par sati, a na preko 8 cini mi se da su minuti u pitanju)... Ko ima bas tvrdu vodu treba malo vise da zakiseli rastvor (onaj Nutrilizer na primer ide 1.5-2l na 1000l ako je bas tvrda i alkalna voda, a 1l ako je blaza)..
Pogledacu ako nadjem neke detalje jos oko problematike, pa cu napisati...
 
Od konkatnih obicni naizmenicno idem mankozep I kaptan.

Od sistemika pored SKORE za pepelnicu Topas I Tilt.

Meni su sada zbog kisa preporucili Belis, Kaptan , Topas ili Tilt I od insekticida Kozak mislim da je isto sto I Karate zeon.
 
Inace primenjujem redukovani program koji mi se pokazao jako dobar. Prskam

zimsko
roze pupoljak
precvetavanje
Kao lesnik
Kao orah
mesec pre branja za bolest skladistenja

Ovo mi se pokazalo kao jako jako solidno za amaterski vocnjak....
 
Kontaktne nema potrebe da ides naizmenicno (nije pogresno ni to naranvo, ali ne dobijas nista posebno), mankozeb ili nesot slicno je bolje u pocetku vegetacije, a captan bolej deluje na letnje bolesti pa je bolej koristiti ga u drugom delu vegetacije... Oba imaju ogranicen broj primena u toku godine (zapravo se to definise sa ukupnom kolicinom materije godisnje po hektaru, pa ti upotrebi to u vise ili manje doza) ali to kod tebe nije problem psoto manje prskas, to je problem onima sto prskaju profesionalne zasade 15 i 20 puta, zavisi koliko mora...
Od ovih sistemika koje navodis, svi su sterol inhibitori, pa vidi da nekad njih zapravo pomesas jednom sterol inhibitor, jednom strobilurin i tako naizmenicno, a mozes i Lunu i slicne materije da koristis ponekad na smenu...
Broj prskanja odluci sam, to necu da se mesam, za amaterski zasad i manje da prskas nista se posebno verovatno ne bi desilo (prksao sma i 3-4 puta 25 jabuka, bude to malo krastavo ima i smotavaca, zavisi od godine, ali pola plodova manje vise bude OK, tako da nije strasno za tu kolicinu)...
Teraj ono sto funkcionise za tebe, a ako imas veci problem sa bolestima onda kazi pa cemo da nadjemo neko resenje..
 
Mealy svaka cast I hvala na postu.
Verovali ili ne sa ovakim prsknjem jabuke skoro da uopste nema ni krastavosti ni crva,
verovali ili ne. Bude u gajbi onoj sa tri precage nekoliki propalih. Drzim u podrumu koji je ukopan I imam ih do avgusta ....
 
Najlogicnije mi je da Score zadrzim I Akord a da ubacim Zato za pepelnicu I za trulez Signum mada sam u precvetavanju koristio Chorus.
A planirao sam Belis protiv skladistenih bolesti pa cu mozda Signim umesto njega I to bi bilo to.
Ustvari sada si mi prosirio vidike posto znam koje bolesti se kada stite treba da u razmatranje obuhvatim razne grupe fungicida verovatno su mehanizmi delovanja drugi.
Zahvaljujem jos jednom.
 
ben roj je napisao(la):
Najlogicnije mi je da Score zadrzim I Akord a da ubacim Zato za pepelnicu I za trulez Signum mada sam u precvetavanju koristio Chorus.
A planirao sam Belis protiv skladistenih bolesti pa cu mozda Signim umesto njega I to bi bilo to.
Ustvari sada si mi prosirio vidike posto znam koje bolesti se kada stite treba da u razmatranje obuhvatim razne grupe fungicida verovatno su mehanizmi delovanja drugi.
Zahvaljujem jos jednom.
Kliknite za proširenje...
Sad vidjah I Belis pripada istoj grupi.
 
To dal je bolji od lune, to je malo relativno, ali kod nas nije registrovan za jabuku (sto ne znaci da ne moze da se koristi tj da ne deluje, posto je verovanto u americi registrovan i za jabuku) tako da moras da pazis koncentracije koje koristis (uzmi u obzir da amerikanci koriste malo vece kolicine i koncentracije ako koristis njihove mere i uputstvo)...
 
Dejaaa je napisao(la):
Ja sam sa akantom radio,bolji od lune
Kliknite za proširenje...
Dejo, sad sam nesto trazio po netu, zaintrigirao me tvoj Acanto i nigde ne nadjoh da je Acanto (ili Acanto plus) predvidjen za koriscenje na jabuci... Svuda pise da je samo za jecam, psenicu i raz...
Ja to ne bi koristio u jabuci da sma na tvom mestu osim ako nisi nasao negde da se u nekoj zemlji zvanicno preporucuje njegova upotreba u jabuci...
Nekad je kod nas zbog cene registracije preprat propisan za manji broj kultura, pa sam to ocekivao da se desilo i ovde, medjutim, gde god da sam nasao uputstvo, svuda pise da je samo za ratarske useve...
 
mealy je napisao(la):
Iako sma nalazio negde preporuke da se ne mesaju, nalazio sam mnogo vise gde moze i sumpor sa kaptanom da se mesa uz predostroznosti, da se sto pre isprska (sat-dva maksimum), i ako moze da se nadje folijarno djubrivo Nutrilizer pH ili nesto slicno, koje sluzi da zakiseli rastvor (dovede ga na pH 5.5-6 cini mi se), onda je OK mesati i sumpor (Kumulus DF sam ja koristio, ne WP) sa captanom, ali se slazem da je nezgodna kombinacija...
Problem je sto sumpor napravi malo alkalnu sredinu rastvora sa vodom cini mi se pa kaptan hidrolizuje (to jest pocinje da se dekompozira) brze nego sto bi u kiseloj, ako se uspe da se smanji kiselost tog rastvora (i dodatak limunske kiseline bi to uradio, ali je problem kako znati koliko da se doda) onda bi i to bilo dovoljno...Kaptan je najstabilniji na pH do 7, ako je 7.5 onda se dekompozira za par sati, a na preko 8 cini mi se da su minuti u pitanju)... Ko ima bas tvrdu vodu treba malo vise da zakiseli rastvor (onaj Nutrilizer na primer ide 1.5-2l na 1000l ako je bas tvrda i alkalna voda, a 1l ako je blaza)..
Pogledacu ako nadjem neke detalje jos oko problematike, pa cu napisati...
Kliknite za proširenje...
Evo da se nadovezem na post gore, evo i linka ispod, na 6oj strani pise pH vrednost Kumulus DF rastvora (1% rastvore je u pitanju, mada mi koristimo 0.2-0.3% rastvor uglavnom za skoro svo voce kad se prska) i pise da je od 7-9pH vrednost, sto znaci da je alkalan kad se rastvori u vodi (secam se da sma to procitao nekad, ali nisma znao da je opseg do 9)... Malo mi je to neobicno nap rvi pogled posto je sumpor kao element vise deo kiselina (sumporna kiselina i slicno), ali ovde se radi o elemtnarnom sumporu koji se NE rastvara kao takav u vodi, pa se onda prave WP (kvasljivi prasak) i DF (mikrogarnule za disperziju) formulacije tako da ipak pravi alakalnu sredinu i ako se mesa sa kaptanom, treba dodati sredstvo za zakiseljavnje, ko sto rekoh gore... Evo i linka:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh