Celu pricu smo krenuli oko toga da je sluzenje vojnog roka doprinelo da budemo bolji ljudi, da postujemo starije i nadredjene da znamo sta se sme,a sta ne sme. Dosta ljudi tj Zoran, Dusko i jos neki su izneli svoja iskustva kada se vojska sluzila 14 ili 15 meseci To je tamo 80 i nekih godina. Sam ispracaj je bio za pamcenje jer bio je to prvi put da na duze odlazimo od kuce. Tacno je da se vaspitanje nosi od kuce i sa takvim momcima nije bilo problema, ali oni koji su bili drski i bezobrazni brzo bi osetili cvrstu ruku dal desetara ili mladjih oficira. Ko nije sluzio ne moze da zamisli trenutke kada u stroju cekas da li si dobio pismo od kuce ili od devojke. Mobilnih tad nije bilo. Ili paketi sa hranom i kolacima koji je dolazio od kuce. Svi se posluze pa naj manje ostane onom sto je paket dobio, ali on se obraduje tudjem paketu i tako u krug. Delilo se pivo u kantini ili zadnja cigareta. Cekanje na dan kada ces ici na redovno odsustvo pa do dana kada se skidas i rastajes sa ljudima os kojih vecinu neces videti vise nikad. Eeeeeee nekad bilo. Sto se tice rata mogu da kazem samo ovo. Kada sam izasao iz vojske cesto sam bio pozivan na vojne vezbe. Uvek ista jedinica u gotovo istom sastavu. To nam je pomoglo kad smo 1991 god bili mobilisani i poslati u rat. Tada je to poznanstvo i medjusobno poverenje dolazilo do izrazaja. Slazem se da je rat nesto drugo, ali sluzenje vojnog roka ostace mi zauvek u lepom secanju.