worm
Član
Problem su veliki i garavi koji se već pominju i kad čovek baci ureu i ode kući po plug da zaore tuluzinu ovi dodju popale sve i ode investicija. Kod nas je to na par mesta bilo
Da li spaljujete žetvene ostatke
- Začetnik teme kiraj
- Datum pokretanja
Kod mene u selu je najveći problem što domaćini pale svoje njive, jer ovi što skupljaju su završili svoje. Bili smo fer, pustili smo ih, njima je bilo teško da traže po ovršenim njivama pa su ulazili u neovršene a i palili ove ovršene da se ne muče, pa smo unajmili obezbeđenje koje ostaje do 1.novembra odprilike.
Ali da bi oranje bilo lako i sve ostalo crno iza, mi lepo zapalimo. I još mahnemo rukom, taman to što izgori mi nadoknadimo sl.godine đubrenjem.
Što se tiče gamadi, ja bih probao tanjiračom da prođem kroz kukuruzište, usitnim žetvene ostatke i pomešam sa zemljom, valjda bi se kolko tolko redukovao broj tih jajeta
Ali nemam veliku tanjiraču, a sa malom ne vredi, ne radi posao. Time bih zaštitio i svoje njive od paljenja, i đubrivo koje bih zaorao u jesen. A i kvalitetnije bih zaorao ostatke. Jedino što to košta još 4lit nafte po k.j., a i tako je skupa.
Ali da bi oranje bilo lako i sve ostalo crno iza, mi lepo zapalimo. I još mahnemo rukom, taman to što izgori mi nadoknadimo sl.godine đubrenjem.
Što se tiče gamadi, ja bih probao tanjiračom da prođem kroz kukuruzište, usitnim žetvene ostatke i pomešam sa zemljom, valjda bi se kolko tolko redukovao broj tih jajeta
Ali nemam veliku tanjiraču, a sa malom ne vredi, ne radi posao. Time bih zaštitio i svoje njive od paljenja, i đubrivo koje bih zaorao u jesen. A i kvalitetnije bih zaorao ostatke. Jedino što to košta još 4lit nafte po k.j., a i tako je skupa.
Od kad se prestalo ili smanjilo sa paljenjem evidentno je da se napadi koje kakvih insekata svake godine povećavaju.Pogotovo se odnosi na štetočine koje za svoju reprodukciju koriste biljnu masu koja ostaje po skidanju useva.Druga stvar je što se jako puno semena korova uništi pri spaljivanju.Treća stvar je što kad se zaoru biljni ostaci treba azota da bi se oni razgradili.Ako se taj azot unosi onda košta ,a ako se ne unosi onda se troši iz zemlje pa stoga opet treba dosta uneti.Naravno sve ovo na jednu stranu ,a sadržaj humusa na drugu stranu.Na njega moramo paziti ali on se ne smanjuje tako brzo u odnosu na porast štete koliko su se bar u skorije vreme počele pojavljivati od insekata.
prnjavor3
Član
sve to stoji da nevalja spaljivati ali kako da sijem i da živim kad mi insekti sve uništiše.Ja sam već 3 ha kukuruza ko more pretanjiro jer mi je plamenac sjebo a predusjev je bila ovas.Ili spaljivanje ili GMO trećeg nam na žalost neće biti,koje je gore zlo od ova dva biće na nama da odlučimo.
zvončica3
Član
Kod nas je spaljivanje strništa postalo neisplativo: kazne su prevelike. http://www.agroklub.com/ratarstvo/zabranjeno-je-spaljivanje-slame-i-strnista-nakon-zetve/10240/
Ja bih pre posumnjao da iza tih najezdi bolesti insekata u poslednjih nekoliko godina stoje velike hemijske kompanije i GM-lobi, a ne primena zakona. Počinjem da verujem da te kompanije uzgajaju te zgadije u nekakvim tajnim laboratorijama i posle ih nekako distribuiraju na teren kako bi obezbedili garantovanu prodaju svojih pesticida i onim domaćinima koji poštuju plodored i onima koji ne, odnosno i kako bi obezbedili bolju prođu GM organizama kod onih koji su trenutno najskeptičniji prema njima.
- - - - - - - - - -
Azot koji mikroorganizmi troše prilikom razlaganja bio-mase postaje ponovo dostupan nakon procesa razgradnje. Prostim jezikom rečeno, mikroorganizmi samo uzimaju na zajam taj azot i da bi ga pozajmili, mora da ga prvo i prvo ima. Neće taj azot niko odneti sa tvoje njive. Ti mikroorganizmi pune svoja tela njime i nikuda ga neće odneti. To se zove kruženje materije u prirodi.
- - - - - - - - - -
Još nešto. Nemoj da smo naivni da verujemo da vatra uspešno uništava štetne zemljišne organizme i korovska semena. Verujte da je zemlja odličan toplotni izolator i da to ima efekta samo na površini i svega nekoliko centimetara dubine. Sa druge strane, neki korisni mikroorganizmi su izuzetno termolabilni, pa vatra za njih ima pogubno dejstvo i dublje od tih nekoliko centimetara, i u slojevima gde su larve bezbedne.
Da bi se sa sigurnošću ubila klijavost semena potrebno je oko 70 C.
Sve ima svoje pozitivne i negativne osobine,a u ovom slucaju zaoravanjem ostataka odnosno kukuruzovine dobija se vise stete nego koristi.Djaba azot,gliste organizmi i koje sta kad ga sjebe diabrotika.A potpisujem da gde je paljeno diabrotike ili nema uopste ili je steta svedena na minimum.
GMO nije rešenje. Možda može da posluži samo kao privremeno rešenje i samim tim nije vredan pokušaja.
Priroda je daleko moćnija od čoveka i ima odgovor na sve izazove kojima budemo pokušavali da joj prkosimo. Uzmimo da svi počnemo da sejemo GM kukuruz otporan na insekte, znajte da će Priroda vrlo brzo iznaći rešenje u vidu super-insekata tolerantnih na kukuruz koji je "otporan" na insekte.
Postoje organizmi koji se u biologiji i astro-biologiji nazivaju ekstremofilima i koji žive tamo gde bismo pomislili da nisu uslovi za život kao na primer na ekstremno niskim ili ekstremno visokim temperaturama, u toksično kiselim ili alkalnim sredinama itd.
- - - - - - - - - -
A, što se ne postaraš da kukuruzovina istruli umesto da je spališ?
Svako na svojoj njivi moze da radi sta hoce, kako misli da treba i da je najbolje za njega.
Ali problem s paljenjem se pogorsao kad su zabranili paljenje i poostrili sankcije, i sad se ljudi boje da ne budu prijavljeni, pa ostave vatru nekontrolisanu. Pre je svaku strazario s plugom. Sad se neretko desava da izgore i parcele pod rodom, kao i sveze baceno vestacko djubrivo.
Ali problem s paljenjem se pogorsao kad su zabranili paljenje i poostrili sankcije, i sad se ljudi boje da ne budu prijavljeni, pa ostave vatru nekontrolisanu. Pre je svaku strazario s plugom. Sad se neretko desava da izgore i parcele pod rodom, kao i sveze baceno vestacko djubrivo.
Insekti moraju nešto i da jedu. Znam ja šta pišem.
- - - - - - - - - -
Trava je trava. Prilagođena je i oskudnim uslovima. Nije to kukuruz i soja. Nedostatak humusa se najpre odražava na vodni režim zemljišta, a posledice se najlakše uočavaju u suši ili na težim zemljištima čak i kod viška atmosferske vlage.
Na pašnjacima se humus ne obnavlja iz bio-mase već iz fecesa stoke koja pase.
Humus se ne meri centimetrima već procentima. Čemu da se nadaš ako imaš < 2% humusa, a ne zalivaš?
Čobani spaljuju starež na pašnjacima da bi uništili jaja krpelja. Valjda nisu još čuli za insekticid.
Humus je stabilna organska materija i ne može da gori(burna oksidacija) jer je već jednom oksidirao(istruo) ali sagorevanjem bio mase sprečava se stvaranje novih količina humusa.
Poslednja izmena:
dragan.kovacev
Član
Znaci ove god. ceo atar mora biti spaljen, retko koja njiva da nema dijabrotike, nevezano za pred usev.
Ja tebe jako dobro razumem, ali ti mene ne razumeš kao da pišem na Navaho jeziku. Hteo sam da kažem da ako propisno postupiš sa kukuruzovinom, trebalo bi da istrune i onda insekti nemaju šta da jedu isto kao i da si spalio te ostatke. Samo što kad spališ ostatke osim njihovog uništenja oštećuješ i zemlju, a ako stvoriš uslove da ostaci budu uništeni bio-razgradnjom, onda tih štetnih posledica nema.
Da bi ostaci istruli nije ih dovoljno samo zaorati u mrtvu zemlju(prethodno uništenu paljenjem). Neophodno je izvršiti tretman odgovarajućim mikrobiološrim preparatom i obezbediti dovoljnom količinom azota što bi iznosilo nekih desetak kilograma UREA đubriva po toni mase, a mase ima otprilike onoliko koliko je bilo i zrna.
