Da li spaljujete žetvene ostatke

U mom kraju koliko plae kukuruzovinu gorele i sume i vatrogasci su intervenisali da ne uhvati kuce.Mom stricu izgorela suma zbog paljenja kukuruzovine. Neko je bio toliko pametan da upali i ode.
 
Donosenjem ovih zakona je i napravljeno sranje i javljaju se pozari. Veci pozari su upravo poceli da se javljaju kada su ljudi u strahu da ih ne uhvati kontrola palili i bezali istog momenta sa lica mesta. Jos su Stari Sloveni palili pasnjake i sume i krcili za obradivo zemljiste da ne spominjem Aboridzine koji i danas pale prostrane pasnjake da bi se isti obnovili, ali da ne idemo toliko daleko. Lako je velikim i mocnim zemljoradnicima da se prave pametni i izmisljaju toplu vodu kako se moze zemljiste urediti bez paljenja kukuruzovine. Sta na sve to da kazu sitni poljoprivrednici kojih je mnogo u ovoj nesrecnoj drzavi i koji nemaju sa cim to zemljiste da urede, a pritom nisu ni u mogucnosti da plate da im se njiva uredi vec moraju da se snalaze kako znaju i umeju.
 
worm je napisao(la):
Lako je velikim i mocnim zemljoradnicima da se prave pametni i izmisljaju toplu vodu kako se moze zemljiste urediti bez paljenja kukuruzovine. Sta na sve to da kazu sitni poljoprivrednici kojih je mnogo u ovoj nesrecnoj drzavi i koji nemaju sa cim to zemljiste da urede, a pritom nisu ni u mogucnosti da plate da im se njiva uredi vec moraju da se snalaze kako znaju i umeju.
Kliknite za proširenje...

Ja sam sitan poljoprivrednik, da sitniji ne može biti i ne plaćam da mi tarupaju i oru uslužno nego sve uradim traktorom od 31 ks bez spaljivanja. Paljenje je agrotehnička mera za cicije lenčuge. Prava šteta što se niko još nije setio da izmisli tarup, tanjiraču i gvozden plug, pa da se sitni paori siroti ne muče više da zaoru masu na drvenu ralicu. Ja suncokretište tarupam, tulajište tanjiram odmah za beračem kako ne bi mogao niko da ga zapali i da posle lakše zaoravam, a slamu ako ne baliram, onda razbacujem traktorskim razbacivačem slame koji košta manje od 200 evra nov i obavezno plitko orem strnjiku.

Krčenje šuma spaljivanjem koje su navodno činili Stari Sloveni je divljačka metoda kojom ne treba da se ponosimo, ali ni stidimo. To je možda za ono vreme i priličilo našim precima, ali danas bi bilo korisnije pošumljavati jer ima šta da se jede(25% ili 1/4 proizvedene hrane završi u kantama za smeće), ali bojim se da jednog dana neće biti više šta da se diše. Uvešće se uskoro i zakon da će svako ko poseduje poljoprivredno zemljište morati na svakih devet hektara oranice da ima jedan hektar šume. Naša država je potpisala Kjoto sporazum.

Američki Indijanci nisu spaljivali. Oni su baš na protiv imali kult obožavanja Majke Zemlje i uzimali samo koliko im treba, pa su imali šta da jedu i vekovima su živeli u skladu sa prirodom dok ih nisu pohlepni i bezobzirni Evropljani istrebili i pozatvarali u rezervate.
Ko zlo čini Zemlji Veliki Duh ga mrzi i osveta će ga stići.
 
Poslednja izmena:
Krlemrle je napisao(la):
Ja sam sitan poljoprivrednik, da sitniji ne može biti i ne plaćam da mi tarupaju i oru uslužno nego sve uradim traktorom od 31 ks bez spaljivanja. Paljenje je agrotehnička mera za cicije lenčuge. Prava šteta što se niko još nije setio da izmisli tarup, tanjiraču i gvozden plug, pa da se sitni paori siroti ne muče više da zaoru masu na drvenu ralicu. Ja suncokretište tarupam, tulajište tanjiram odmah za beračem kako ne bi mogao niko da ga zapali i da posle lakše zaoravam, a slamu ako ne baliram, onda razbacujem traktorskim razbacivačem slame koji košta manje od 200 evra nov i obavezno plitko orem strnjiku.

Krčenje šuma spaljivanjem koje su navodno činili Stari Sloveni je divljačka metoda kojom ne treba da se ponosimo, ali ni stidimo. To je možda za ono vreme i priličilo našim precima, ali danas bi bilo korisnije pošumljavati jer ima šta da se jede(25% ili 1/4 proizvedene hrane završi u kantama za smeće), ali bojim se da jednog dana neće biti više šta da se diše. Uvešće se uskoro i zakon da će svako ko poseduje poljoprivredno zemljište morati na svakih devet hektara oranice da ima jedan hektar šume. Naša država je potpisala Kjoto sporazum.

Američki Indijanci nisu spaljivali. Oni su baš na protiv imali kult obožavanja Majke Zemlje i uzimali samo koliko im treba, pa su imali šta da jedu i vekovima su živeli u skladu sa prirodom dok ih nisu pohlepni i bezobzirni Evropljani istrebili i pozatvarali u rezervate.
Ko zlo čini Zemlji Veliki Duh ga mrzi i osveta će ga stići.
Kliknite za proširenje...

To je kod nas nemoguce izvesti da se tanjira kroz jacu perusu i to traktorom od 30ks i nosenom tanjiracom od 20 diskova, za nasu zemlju je o tom smesno i misliti a kamo li pricati. Kod vas je onda pesak neki jer kod nas vucene tanjirace od blizu 2t iz treceg puta tek nesto malo urade kad udju u kukuruzovinu. Tako da o tome uopste necu da diskutujem vise.

Sto se tice onog zakona o sumama iskreno se nadam i jedva cekam jer mi je zao sto u nasem kraju nema vise posumljenog prostora,ali cisto sumnjam u tu realizaciju
 
worm je napisao(la):
To je kod nas nemoguce izvesti da se tanjira kroz jacu perusu i to traktorom od 30ks i nosenom tanjiracom od 20 diskova, za nasu zemlju je o tom smesno i misliti a kamo li pricati. Kod vas je onda pesak neki jer kod nas vucene tanjirace od blizu 2t iz treceg puta tek nesto malo urade kad udju u kukuruzovinu. Tako da o tome uopste necu da diskutujem vise.

Sto se tice onog zakona o sumama iskreno se nadam i jedva cekam jer mi je zao sto u nasem kraju nema vise posumljenog prostora,ali cisto sumnjam u tu realizaciju
Kliknite za proširenje...

Tip zemljišta na kome radim je teška ritska crnica ili livadska crnica. 31 ks i ukošena tanjirača od 14 diskova. Ko kaže da mora okom da se vidi da je rađeno. Bitno je samo da nabiješ ostatke u zemlju tek toliko da ne leti kad oreš, a ne da u to možeš da poseješ.

Sad sam se setio. Ima još nešto - što više budeš tešku zemlju uskraćivao za humus to će ona bivati sve teža i teža za obradu dok jednom ne postane neobradiva ledina. Teška zemlja je loš izgovor za izbegavanje ispravnog agroekološkog postupka negovanja zemljišta.
Uradi eksperiment na jednoj njivi, šta te košta. Deset godina nemoj paliti krtog, a ako baliraš i nosiš, onda vrati tu materiju dogodine u vidu stajnjaka, pa uporedi sa njivama koje si palio. Onda ćeš početi i sam da po selu propagiraš agroekološki ispravno ponašanje. Moram samo da te upozorim da će prvih par godina biti mučno, ali jako mučno dok konačno malo ne omekša zemlja. Ja sam na istom ili vrlo sličnom tipu zemljišta i jako dobro znam šta je banatska sa'raniteljca traktora i živi garant da se čak i ona takva može ukrotiti i smekšati. Ja sam ove godine imao kukuruza na potesu gde mnogi nisu.
 
Poslednja izmena:
[h=2]ZNAČAJ ZAORAVANJA ŽETVENIH OSTATAKA[/h]
Novi Sad, 19. juli 2012.
prof.%20dr%20Dragisa%20Milosev.jpg

Prof. dr Dragiša Milošev,
Poljoprivredni fakultet Novi Sad​
U svim granama biljne proizvodnje posle žetve ostaju korenovi i nadzemni žetveni ostaci. Na gazdinstvima koja nemaju stoke, slama, kukuruzovina i ostaci drugih biljnih vrsta ostaju kao sporedni proizvodi." Ovi sporedni proizvodi biljne proizvodnje mogu se iskoristiti na više načina: kao stočna hrana neposredno ili u prerađenom i oplemenjenom obliku, kao sirovina za dobijanje celuloze, papira, iverice i sl., kao prostirka u stočarstvu, kao sirovina za spremanje veštačkog stajnjaka i komposta i neposrednim uključivanjem u procesu korišćenja organske materije zaoravanjem u zemljište.Spaljivanje žetvenih ostataka predstavlja akt najbezumnije radnje u poljoprivrednoj proizvodnji, a po postojećim zakonskim propisima je i zabranjeno. Spaljivanje znači potpun gubitak organske materije i azota. Osim gubitaka u organskoj materiji vatra uništava korisne članove edafona, ugrožava divljač, zagađuje okolinu i predstavlja veliku opasnost zbog mogućnosti nekontrolisanog širenja požara.Ako se sporedni proizvodi ne odnose sa njive i ne koriste u stočarstvu ili na drugi način, oni predstavljaju stvarni „višak“ proizvoda na njivi, kojih se treba na neki način rešiti i osloboditi površinu za blagovremenu obradu zemljišta za naredni usev.Zaoravanje žetvenih ostataka biljne proizvodnje ima niz prednosti. Zaoravanjem se biljni ostaci uključuju u proces kruženja organske materije u zemljištu, stimulira se biološka aktivnost zemljišta i pozitivno utiče na strukturu i vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta. Pored toga, na teškom zemljištu organski ostaci poboljšavaju internu dreniranost u sloju u koji su uneti.Količina žetvenih ostataka u intenzivnoj biljnoj proizvodnji je dosta značajna i zavisi od biljne vrste, sorte, kao i od vremenskih uslova pojedinih godina. Kod ozime pšenice količina slame je 5-7 t/ha, kod kukuruza 8-12 t/ha, kod suncokreta 4-6 t/ha, kod soje 3.5-5 t/ha, kod šećerne repe 40-60 t/ha.Vrednost žetvenih ostataka zavisi od sadržaja hraniva i od odnosa ugljenika prema azotu i količini celuloze i lignina.Ni količina ni sadržaj organskih sastojaka, a ni sadržaj hraniva nije isti kod različitih biljnih ostataka.Odnos ugljenika i azota najširi je u slami strnih žita 50-150:1, kod pšenice 75:1, kukuruza 50-60:1, suncokreta 40-50:1, kod lucerke 14:1. Taj odnos u zrelom stajnjaku je 20:1, a u trajnom humusu oko 10:1.Zaoravanjem žetvenih ostataka sa širokim odnosom ugljenika i azota može se u toku njihovog razlaganja očekivati tzv. „azotna depresija“, zbog smanjenja nitratnog azota zemljišta i njegovog ugrađivanja u tela mikroorganizama. Naime, pri unošenju organske materije, sa malim sadržajem azota od 0,40-0,50%, sa mnogo celuloze, hemiceluloze, lignina, i drugih ugljenih hidrata, razvija se intenzivna mikrobiološka aktivnost. Mikroorganizmi za izgradnju svog tela koriste nitratni azot iz zemljišnog rastvora i zbog toga se na usevu u toku vegetacije zapažaju simptomi nedostatka azota. Može da se javi i nedostatak drugih hraniva, ali je on takvog obima da se može zanemariti.
zaoranje.JPG
Na azotnu depresiju najosetljivije su strnine, manje okopavine, dok su leguminozne biljke neosetljive.Za eliminisanje azotne depresije – pored redovnog đubrenja azotom – preporučuje se dodavanje azota do 0,7 kg na 100 kg suve biljne mase. Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka i otklanja nedostatak azota kod narednog useva i tako se izbegava pojava azotne depresije. Pri zaoravanju glava i lišća šećerne repe i korenovih i nadzemnih ostataka leguminoznih biljaka, nisu potrebne dodatne količine azota, jer je C:Nodnos kod tih biljaka uzan, na pr. u lišću i glavi šećerne repe je oko 10:1, a kod leguminoznih biljaka oko 15:1, čak uži nego u zrelom stajnjaku. Sem toga, korenovi ostaci leguminoznih biljaka su veoma ravnomerno raspoređeni u zemljištu u vertikalnom i horizontalnom pravcu.Pre zaoravanja, biljne ostatke treba isitniti radi lakšeg i ravnomernijeg unošenja u zemljište. Pored sitnilica raznih konstrukcija danas postoje i adapteri, koji se montiraju na kombajn, pa se sa žetvom ovi ostaci seckaju i ravnomerno rasturaju po njivi. Iseckani biljni ostaci se zaoravaju raoničnim plugovima. Druga oruđa su manje podesna za unošenje biljnih ostataka u zemljište.Biljni ostaci i kada su isitnjeni prave teškoće pri oranju. Zato se njihovo zaoravanje vrši sa plugovima koji na plužnoj dasci imaju posebne dodatke koji olakšavaju zaoravanje. Za zaoravanje kukuruzovine koriste se plugovi visokog klirensa i sa većim razmakom između plužnih tela, da ne bi došlo do gušenja pluga pri radu.Vreme zaoravanja zavisi od vremena žetve odnosno berbe. U principu biljni ostaci mogu da ostanu duže na njivi, jer delimično omekšaju i lakše se zaoravaju. Period zadržavanja žetvenih ostataka na površini zemljišta zavisi od dužine vremenskog perioda između žetve i osnovne obrade za sledeći usev. Posle ranih preduseva biljni ostaci se zaoravaju ljuštenjem, a kod kasnih preduseva u jesen osnovnom obradom. Nepovoljno je zaoravanje biljnih ostataka u proleće.Dubina zaoravanja mora biti podešena prema količini organske mase, koja treba da se zaore. Slama i slični biljni ostaci mogu se kvalitetno zaoravati do 20 cmdubine, a za zaoravanje kukuruzovine zbog veće i žilave mase, potrebna je veća dubina, najčešće 25-30 cm.Zaoravanje žetvenih ostataka biljne proizvodnje osigurava izvor energije za mikroorganizme, popravlja se biogenost zemljišta, pozitivno se utiče na strukturu zemljišta kao i na vodno-vazdušne osobine. Drugim rečima, popravlja se plodnost i produktivnost zemljišta.
 
Slamu iseckanu svu zaoravam ali kukuruzovinu nikad jer je to samo muka ziva i nista na toj njivi sledece godine nema i ne moze niko da me ubedi u suprotno jer je dokazano u vise primera u nasoj zemlji. A kom smeta paljenje i voli da se zaje..a sa lozenjem istih u kotao nek dodje i pokupi svu kukuruzovinu sa mojih njiva slobodno :cao:
 
Zagrtanje je izbaceno kao zastarelo ali ima niz pozitivnih efekata da se drugo ili 3 ce spartanje zameni zagrtanjem a jedno je i da se lako umesaju ostatci . Odma posle branja krunjenja treba samo 2.5-3 litre nafte po jutru da se " protandrce " sa necim i da se to plitko uradi . Zasto malo se umesaju ostatci pa ne mogu da se upale, zatrpa se seme trave koje je na povrsini pa do kraja vegetacije nikne = cistije za dogodine, i poprilicno cuva vlagu .
 
To moze s tanjiracom,cak je i pozeljno ako se zaorava vestak da ga ne upali neko dok se ne stigne da se uzore(znam za dosta slucajeva). Klasicno zagrtanje posle skidanja useva ne moze.
 
Da ne zaumre ova tema, ovo i nije vise toliko aktuelno bar sto se spaljivanja slame posle zetve tice,jer mnogi kombajni sad imaju secke i vise nema problema sa zaoravanjem slame .ali slucajno naidjoh na ovaj clanak u reviji Zov,pa posto su u raznim polj.emisijama mnogi strucnjaci,profesori govorili i savetovali da ne treba tj.nije dobro spaljivati zetvene ostatke ,cak sta vise da se time unistavaju razni organizmi (gliste itd)u povrsinskom sloju i da se time kvalitet zemljista smanjuje.U ovom clanku pise bas sve suprotno,pa sad ko je ovde u pravu?
sdc11079.jpg
 
Ovo je najveća glupost koju sam pročitao u poslednje vreme...
Kako može tlo da bude plodnije posle sagorevanja zemlje. Ovaj što je napisao članak, nema pojma.
Ostalo im malo mesta pa ajd da napišu bilo šta.
 
Tvoje mišljenje, mene ne mogu ubediti u to da će paljenjem strništa, paljenjem tog površinskog sloja humusa obogatiti zemljište i tačka.
 
Sale 307, i u udžbeniku iz Agrohemije se spominje kako pepeo ima visok sadržaj kalijuma i ne znam čega još, ali to ne znači da će neko đubriti svoju njivu pepelom. Misli se prvenstveno na spektar određenih hranljivih materija za koje se zna da postoje u pepelu na osnovu hemijske analize istog. A da li će žetveni ostaci izgoreti pa se putem pepela uneti u zemljište ili će se ž.ostaci zaorati pa potpomognuti bakterijskom aktivnosti razložiti do prostijih jedinjenja koje biljka može da usvoji to je već lična stvar. Ja sam za to da se ne spaljuju jer se samim tim nanosi velika šteta, ali svako će odabrati onako kako mu odgovara.
 
U pravu si Boki.
Nisam ni sporio da je pepeo bogat mineralima. Ali nisam za to da se pale žetveni ostaci, osim u ekstremnim slučajevima, tipa najezda insekata i kojekakvih štetočina, ako se baš mora. A paljenjem ćeš više unazaditi zemljište nego nađubriti, trebalo bi i to da piše u tom udžbeniku; oko 180kg đubriva prilikom paljenja ode u atmosferu, a prosek kod nas je 150kg/k.j.
I eto, možda sam se pogrešno izrazio, konkretno sam mislio da je najveća glupost rečenica da se spaljivanjem strnjike obogaćuje zemljište.

I da se nadovežem na worm-ov post - jbg druže, kod nas je oduvek bilo jeftinije i lakše kupiti paklo šibica i zapaliti, ali dugoročno, šta će ti za nekoliko godina roditi na pečenoj cigli? Moj deda ne pamti da je imao te zlatice u kukuruzima, to smo nažalost dobili kao poklon.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh