Da li spaljujete žetvene ostatke
- Začetnik teme kiraj
- Datum pokretanja
T110
Banned
Onda je jednostavnije dati im par dzakova, nego da prave stetu.Da ih bijes ne smes, da sacuvas ne mozes onda je bolje hraniti parazite nego ici na vetrenjace.
Ne ide to tako.Daš im prst a oni hoće celu šaku.
T110
Banned
Pa i to sto kazes umeju oni da budu alavi. Dok sam drzao radnju krali mi reklamne akumulatore, koji su obicna plastika 
Onda nahvatam jednog dam mu 2 stara akumulatora, kad on svaka 2-3 dana dolazio po jos. Ali racunam u istom selu su valjda to moze da resi problem sa lokalcima, ako ulaze u tudje atare onda jebes ga.
Onda nahvatam jednog dam mu 2 stara akumulatora, kad on svaka 2-3 dana dolazio po jos. Ali racunam u istom selu su valjda to moze da resi problem sa lokalcima, ako ulaze u tudje atare onda jebes ga.
markojx
Član
Kod nas je ceo atar popaljen ,ni jedna njiva sa kukuruzovinom nije zaorana ,svi ce prstom pokazati na Rome a to je jedna vrsta licemerja ili bezobrazluka ,popalilo su i siromasni i bogati kako nas dele ,pitam se da li ima snimak od letos kad nam je nevreme povaljalo kukuruz pa da nam pomognu ,dobar deo atara se morao paliti da bi se pokupio polog oko jedne tone po jutru ,ja sam nesto pokupio a vecinu sam dao Romima iz Rume i hvala im ocistili su svaki klip ,najgore mi je kad vidim pale strnjike bar slamu mozes zaorati .Ja bi licno kaznio ljude koji samo zapale i pobegnu ,odbaci obrazdi i onda zapali i budi na njivi dok ne izgori
Kod nas nema ama bas ni jedne njive koja je zapaljena,mozete se raspitati od drugih clanova iz Beceja,ako neko misli da nije tacno sto pisem.Nema malte ne kombajna, koji ne tarupira, a oni retki koji beru ,oni svakako imaju tarup.Mismo uspeli lepo posejati posle dva tanjiranja,istina ovrsen kukuruz skoro pre mesec dana. Sve DKC,osim ogledne parcele Pionira ,sa ranijim hibridima.
Lentic_98
Član
Sinoc krenuo u grad a u daljini se vidi vatra, kada sam dosao blize vidi se da je covek skupio suncem vilama na redove, zapalio i ceka na kraju njive da sve izgore ipak ima i odgovornih koji pale kako treba.
Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
Људи, мени не смета сав тај дим кога вероватно сада сви осећамо, јер и ја, када је то могуће, спалим своје кукурузиште. Знам све оне мантре о деградирању земљишта због такве мере, али како време пролази, ја видим и веома позитивне стране, почевши од баналне да могу лакше, квалитетније и јефтиније спремим њиву за сетву или добро јесење орање, па до оних типа уништавање семена корова, спора гљивичних обољења (ове сезоне било је лако и далека приметити понеку стабљику са махурастом гарежи), биљних вашију као вектора за пренос вируса проузроковача патуљавости пшенице.... слободно наставите списак.
Али људи, толико неодговорности приликом паљења има, да је то невероватно. Као да је једина брига тих који упале и... запале, је да први комшија нема необран кукуруз, а за остало нема бриге. Био је случај да отац и ја кренемо са два трактора, плугом и раубером, да спалимо једну нашу повећу парцелу и затекнемо нашу њиву спаљену, а ватра захватила комшијин необран кукуруз. Неколицина нас из села, који смо се ту нашли, орањем смо одсецали ватру да на изгори читава њива. Радио адреналин само тако! Испоставило се да је један весељак (рекло би се да је озбиљан човек, да мисли и капира) упалио своје кукурузиште у једној дужи и просто отишао, ветар ватру пренео у наредну дуж, на нашу њиву, а одатле у трећу дуж, у кукуруз комшије.
Ево и ономад, када ме је већ ухватио мрак док сам завршавао дрљање њиве за сетву, пролазећи кроз атар, видео сам да гори к'о да је "Кристална ноћ"! Дан касније, од школског друга, који је "менаџер стада", да се због "паметних", који тако олако кресну ватру и оду, ватра ширила са њива на суву траву око канала за наводњавање и преносила далеко. Срећа је била што је он имао воље да гаси ту ватру и што је знао кога да позове, да човек дође током ноћи, претањира око своје њиве и спречи штету.
Мени то спаљивање кукурузишта по њиви заиста одузме мање-више око три сата и заиста предузимам све што је могуће да спречим неконтролисано ширење ватре, да ми промена правца дувања ветра не поквари план. Ако то не могу - нећу се усудити да то чиним. 'Еби га - бојим се последица.
Зна да ми буде доста ображђивања своје њиве у неколико прохода, склањања шушки са атарског пута, све то пре него креснем шибицу. А када кренем у паљење, чиним то "уз ветар", да се пламен не разбукти на крају њиве и оставим довољно простора да ватра нема шта да спали, када је потпалим "низ ветар" са другог краја њиве. Стојим и чекам да ватра одмакне од леније или склада са комшијом, на тим потезима од по 20-30 метара које потпалим "у цугу". И када све то мирно изгори, ја идем тамо-амо по њиви још по' сата-сат и развлачим гомилице шушки које је "подригнуо" комбајн, које се још увек диме и то чиним док год има дима.
Зашто сам написао читаву ову тираду? Не да се похвалим или пожалим колико времена утрошим на посао на који неко не утроши више од пар минут, већ што добро знам која је алтернатива неспаљеној биљној маси: дрндај се преко сваке мере са одгушивањем плуга током орања или дај.... колико оно евра за сет пристојних претплужњака, па се не мучиш са биљном масом.... баш толико много. Ако је јесен сува као ова, онда ни плуг "са фул опремом" не помаже, а котрљање ових наших тањирачица по шушкама по три, четири или пет пута не може да њиву припреми за сетву пшенице за оцену вишу од "добар 3". Мислим, барем ви који ово читате знате и без мог писанија како је изборити се са великом биљном масом.
Просто остајем без одговора да ли су ти пиромани са мозгом на аутоматском пилоту свесни да ће тај њихов модус операнди, направити проблем не сам њима самима, већ и нама који се трудимо да некако себи олакшамо посао и боље га (и са мањим трошковима) урадимо, јер ће канцеларијски планктон државног апарата, са инструментима које има (јбт, ето гле' шта пише - употребљавају и сателите) санкционисати све нас.
Али људи, толико неодговорности приликом паљења има, да је то невероватно. Као да је једина брига тих који упале и... запале, је да први комшија нема необран кукуруз, а за остало нема бриге. Био је случај да отац и ја кренемо са два трактора, плугом и раубером, да спалимо једну нашу повећу парцелу и затекнемо нашу њиву спаљену, а ватра захватила комшијин необран кукуруз. Неколицина нас из села, који смо се ту нашли, орањем смо одсецали ватру да на изгори читава њива. Радио адреналин само тако! Испоставило се да је један весељак (рекло би се да је озбиљан човек, да мисли и капира) упалио своје кукурузиште у једној дужи и просто отишао, ветар ватру пренео у наредну дуж, на нашу њиву, а одатле у трећу дуж, у кукуруз комшије.
Ево и ономад, када ме је већ ухватио мрак док сам завршавао дрљање њиве за сетву, пролазећи кроз атар, видео сам да гори к'о да је "Кристална ноћ"! Дан касније, од школског друга, који је "менаџер стада", да се због "паметних", који тако олако кресну ватру и оду, ватра ширила са њива на суву траву око канала за наводњавање и преносила далеко. Срећа је била што је он имао воље да гаси ту ватру и што је знао кога да позове, да човек дође током ноћи, претањира око своје њиве и спречи штету.
Мени то спаљивање кукурузишта по њиви заиста одузме мање-више око три сата и заиста предузимам све што је могуће да спречим неконтролисано ширење ватре, да ми промена правца дувања ветра не поквари план. Ако то не могу - нећу се усудити да то чиним. 'Еби га - бојим се последица.
Зна да ми буде доста ображђивања своје њиве у неколико прохода, склањања шушки са атарског пута, све то пре него креснем шибицу. А када кренем у паљење, чиним то "уз ветар", да се пламен не разбукти на крају њиве и оставим довољно простора да ватра нема шта да спали, када је потпалим "низ ветар" са другог краја њиве. Стојим и чекам да ватра одмакне од леније или склада са комшијом, на тим потезима од по 20-30 метара које потпалим "у цугу". И када све то мирно изгори, ја идем тамо-амо по њиви још по' сата-сат и развлачим гомилице шушки које је "подригнуо" комбајн, које се још увек диме и то чиним док год има дима.
Зашто сам написао читаву ову тираду? Не да се похвалим или пожалим колико времена утрошим на посао на који неко не утроши више од пар минут, већ што добро знам која је алтернатива неспаљеној биљној маси: дрндај се преко сваке мере са одгушивањем плуга током орања или дај.... колико оно евра за сет пристојних претплужњака, па се не мучиш са биљном масом.... баш толико много. Ако је јесен сува као ова, онда ни плуг "са фул опремом" не помаже, а котрљање ових наших тањирачица по шушкама по три, четири или пет пута не може да њиву припреми за сетву пшенице за оцену вишу од "добар 3". Мислим, барем ви који ово читате знате и без мог писанија како је изборити се са великом биљном масом.
Просто остајем без одговора да ли су ти пиромани са мозгом на аутоматском пилоту свесни да ће тај њихов модус операнди, направити проблем не сам њима самима, већ и нама који се трудимо да некако себи олакшамо посао и боље га (и са мањим трошковима) урадимо, јер ће канцеларијски планктон државног апарата, са инструментима које има (јбт, ето гле' шта пише - употребљавају и сателите) санкционисати све нас.
